Поуке.орг - инфо

Ауторски текст катихете Бранислава Илића поводом двадесет година постојања хора Преподобне мати Ангелине крушедолске из Никшића. Готово је срце моје, певаћу и псалмопојаћу славу Твоју! (Пс 56, 8). Појање је саставни и нераскидиви део свештеног богослужења, оно нас испуњава благословеним миром чија хармонија се преноси и на свеукупност нашег живота у Христу. Највећи део црквене химнографије свој извор налази у псалмима, зато у духу промишљања о појању кажемо да је Псалтир тонски дијапазон који даје прецизан тон нашем духовном животу. Поред богослужбене употребе, која омогућава присан и жив молитвени однос човека са Богом, духовна корист од појања псалама и осталих црквених песама састоји су у приношењу духовних плодова, чија је срж: љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера, кротост, уздржање (Гал. 5, 22). Упитала су духовна чеда преподобног Пајсија Светогорца колики је значај појања, а свети старац је задојен богослужбеним васпитањем посведочио да се кроз славопој Господу задобијају духовни плодови, рекавши: „Појање ће ти много помоћи. Увек лагано певуши. Појање умирује душу. Умирује чак и дивље звери, а тим више човека! Видиш, када чују појање, лав и вук седе мирно као јагањци и спокојно слушају. Kада човек поје, он је сличан земљораднику који усред врелог дана треба да пожње једно поље загушено трњем, а класје је полегло. И он почиње жетву певајући. Уз песму он заборавља тешкоће и радосно завршава посао. Стиче корист од плодова своје мале производње, а после се осећа и одморним. И ја људима који пролазе кроз искушења и који су жалосни саветујем да певају разне тропареˮ. Речи новопросијавшег преподобног светогорског старца и подвижника, указују да појање поред величања Имена Божјег и прослављања Њега коме једино приличи свака слава, част и поклоњење, за нас има и васпитни значај. Најреалнији вид васпитања је онај који за свој метод има божанску науку и дело Господа Исуса Христа. Личност Господа Исуса Христа је једини прави и истинити пример васпитања, Једино за њега можемо рећи да је једини и савршени Васпитач. Преподобни Порфирије кавсокаливит озарен великом љубављу према свештеном благољепију, поучава да појање освећује човека без крви и оно је једино важно исцељујуће средство за измучену душу палог и острашћеног човека: Појање освећује душу бескрвно. Без напора, у радости, постајеш свет. Знаменити светогорски подвижник и проповедник љубави, указао је да онај ко зна појање и има смирење, има благодат Божију: Kажем вам да један зналац појања, који воли појање, и који је побожан, може неку тешкоћу своју да преобрати у музичко дело, или да отпева неко постојеће дело. Тако, уместо да плаче и да се мучи, приноси једно славословље Богу, поучава Преподобни Порфирије кавсокаливит. Ових неколико истина о благословеном, васпитном, исцељујућем и спасоносном значају појања - славословља Богу целим бићем, пуних двадесет година сведочи хор Преподобне мати Ангелине крушедолске, под уметничким руководством проф. Ане Бојић. Ако бисмо хтели да двадесет година славословног деловања наведеног хора обухватимо у свега неколико речи, онда би то биле речи псалмопојца Давида: Готово је срце моје, певаћу и псалмопојаћу славу Твоју! (Пс 56, 8). Само је Господу знано колико је за ових двадесет година деце духовно одгајио овај хор, и колико је младих христочежњивих душа васпитао и надојио љубављу према Господу нашем који је из уста деце и одојчади начинио Себи хвалу! (Пс 8, 3). Закриљени молитвеним покровитељством Преподобне мати Ангелине крушедолске, својим деловањем никшићки хор који носи њено име, оваплоћује животни пример светитељке која је све мерила правом и истинском мером – љубављу према Богу и љубављу према ближњима. Кивот светог Василија Острошког утеха је и потпора двадесетогодишњег постојања овог по узрасту маленог, али по броју великог сабора деце чије је васпитање утемељено на крајеугаоном камену Господу Христу. Светоотачке речи „Видео си брата свога, видео си Бога свога“, постале су ми можда и по први пут јасне и опипљиво искуствене приликом првог сусрета са проф. Аном Бојић и члановима овог чудесног хора, чије појање није само израз уметности, већ искрени и молитвени вапај из дубине срца, јер оно на шта музика полаже право, каже философ Хегел, састоји се у томе да утиче на осећања која леже у најскривенијим дубинама људске душе; она је уметност срца и као таква она се непосредно обраћа самом срцу. Живот је леп само када је прожет љубављу, а осмишљен је само онда када се са љубављу уносимо у живот људи који су вољом Божјом постали део нашега живота. „Видех лице твоје као да видех лице Божје“ (1 Мој 33, 10), говорио је праотац Јаков своме брату Исаву. Ово сведочанство братске љубави у потпуности је постало могуће у нашој заједници у Христу, у заједници која оставља најдубље последице на наш однос према другим људима, знаним и незнаним, пријатељима и непријатељима, према свима који уђу у наш живот, као и према онима којима ми уђемо у живот – да само преко њих и кроз изражену љубав према њима води пут ка Богу. Вођен и надахнут таквом христоликом љубављу, уваженој проф. Ани Бојић и свим члановима никшићког хора Преподобне мати Ангелине, честитам двадесетогодишњи јубилеј, изражавајући велику благодарност на свим делима љубави њиховог двадесетогодишњег служења Цркви Божјој, као и на делатној љубави коју су показали дајући славословни допринос приликом премијерног приказивања документарног филма „Свети Василије Острошки – сведок васкрсењаˮ. Много пута до сада појање ове деце Светог Василија учинило је да моје очи буду испуњене сузама, тако и сада, са сузама радости у очима и топлином у срцу учествујем у радости великог јубилеја знаменитог никшићког хора, следујући речима великог апостола Павла који нас позива да се радујемо са онима који се радују (Рим. 12, 15). Прослава сваког јубилеја у Цркви Христовој има за циљ још усрдније служење и напредовање у повереној служби, зато из дубине срца, христољубивој проф. Ани и трудољубивим хористима, драгој ми у Христу браћи и сестрама, желим изобиље сваког добра, а особито свих оних духовних дарова који ће у њиховим срцима разгорети неугасиви пламен љубави Божје, како би њихово појање и у будућности било прецизан тон љубави у Христу и хармонични позив да сви једним устима и једним срцем славословимо Господа речима: Певајте Господу песму нову, певајте Господу сва земљо. Певајте Господу, благословите Име Његово, благовестите дан дану спасење Његово; објавите у незнабожцима славу Његову, у свима народима чудеса Његова. Јер је велик Господ и хваљен веома, страшан је над свима боговима. (Пс. 95, 1-4) О недељи светих Отаца Ⅶ Васељенског Сабора, 24. октобра 2021. лета Господњег Катихета Бранислав Илић Извор: Ризница литургијског богословља и живота

У суботу, 23. октобра 2021. године, у храму Светог великомученика Георгија у Бечеју, служена је света заупокојна Литургија, а у наставку и опело новопрестављеном протојереју Дејану Станојеву, архијерејском намеснику бечејском. Повезане вести: Епископ бачки Иринеј служио помен новопрестављеном протојереју Дејану Станојеву Упокојио се у Господу протојереј Дејан Станојев, архијерејски намесник бечејски Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Дамаскин, викар Епискoпа бачког, служио је заупокојну Литургију, а саслуживали су: протојереј Јован Милановић, ректор Богословије „Светог Арсенијаˮ у Сремским Карловцима, протонамесник Жељко Милованов, архијерејски намесник оповски, свештеници и ђакони Епархије бачке. Светој Литургији је молитвено присуствовао Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј. Опело новопрестављеном проти Дејану служио је Епископ бачки г. Иринеј, уз саслужење Епископа мохачког г. Дамаскина, протојереја Јована Милановића, протонамесника Жељка Милованова, као и свештенства и ђаконâ Епархије бачке. Преосвећени владика Иринеј је у својој беседи истакао марљивост и пожртвованост новопрестављеног проте Дејана и изразио наду да ће Милостиви Господ његову душу присајединити праведницима. „Сабрани смо данас, тужним поводом, у овом предивном бечејском светом храму да бисмо испратили тамо куда одлази свака људска душа, пре или касније, душу нашега драгог и уваженог проте Дејана, који, по нашој људској, ограниченој тродимензионалној логици, одлази прерано, а то болније од свих осећа његова породица. Али, Бог има Своју надумну логику, нама недоступну, по којој свакога од људи призива ка Себи онда када је за његову душу то најпотребније и најспасоносније. Знајући за тешко рвање са болешћу нашега проте Дејана и за то колико је била неочекивана ова његова кончина овде на земљи, ипак непоколебиво верујемо и знамо да ако је Господ тако расудио и тако благословио, онда то треба сви да примимо као излив љубави Божје и дар Божји, маколико то тродимензионалној људској логици изгледало чудно и неприхватљиво, а не само несхватљиво. Сваки наш људски растанак, поготову са блискима, милима и драгима, уме да буде итекако болан, макар био и растанак на неколико недеља или неколико месеци, поготoву на неколико година. Али овакав растанак је још болнији, понајпре за најближе покојникове. Имајући сазнање које нам наша света Црква богонадахнуто саопштава и дарује кроз све молитвене речи опела, ми, имајући то све у виду, осећамо у исто време и неку неугасиву, тиху радост од оне утехе коју нам пружа истина о томе да је Христос, Распети и Васкрсли, узласком на небо основао Цркву Своју, ниспослао јој Духа Светога и кроз Њу је увек присутан са нама, по Његовој речи: Ево, Ја сам са вама у све дане, до свршетка века. То све гледајући очима вере и слушајући ушима наде и прихватајући срцем љубави наше и благодарности наше, ми испраћамо проту Дејана, верујући да ће – као што се света Црква управо моли и као што је Господ обећао – Господ њега примити у Своје Наручје и у наручје Својих светих, Авраама и осталих угодника Божјих; да ће га настанити у насељима праведникâ, да ће га уврстити међу те своје праведнике, изaбранике и угодникеˮ, истакао је Епископ бачки Иринеј. Опелу су присуствовали и представници Римокатоличке Цркве у Бечеју, жупници Ласло Фудерер и Миклош Вилагош, као и часници Црквеноопштинског управног одбора у Бечеју. Светој заупокојној Литургији и опелу присуствовао је многобројни верни народ из Бечеја и околине, који је дошао да испрати новопрестављеног проту Дејана и да на тај начин изрази своју благодарност за све оно што је он чинио за њих на пољу спасења и утврђивања у духовном животу у Цркви Божјој. На заупокојној Литургији су певали чланови октета Карловачке богословије, као и чланови црквеног хора „Свети великомученик Георгијеˮ из Бечеја. По завршеном опелу, учињен је опход око Светођурђевског храма у Бечеју. Тело проте Дејана превезено је до православног гробља у Опову, где је одслужен мали помен, а потом је прота сахрањен у породичну гробницу, уз молитвени вапај свих присутних изражен у речима: Вјечнаја памјат! Вечан ти спомен, достојни блаженства и вечног молитвеног сећања, брате и оче наш Дејане! Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије боравио је, 22. и 23. октобра 2021. лета Господњег, у званичној посети Епархији бањалучкој. Свечани дочек Његове Светости приређен је у придворном храму Свете Тројице у Бањалуци служењем свечаног чина Доксологије. Другог дана посете, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 23. октобра 2021. године светом архијерејском Литургијом у манастиру Милошевцу код Приједора уз саслужење Преосвећене господе Епископа бањалучког Јефрема и марчанског Саве. Патријарх Порфирије служио Литургију у манастиру Милошевац у Епархији бањалучкој Патријарх Порфирије: Ко зида богомоље - тај не може желети другоме зло Епископ бањалучки Јефрем поводом посете патријарха српског: Вашим данашњим присуством оснажени смо у вјери и нади да ћемо Божјом помоћу у послу који смо започели Патријарх српски Г. Порфирије стигао у прву званичну посету Епархији бањалучкој Патријарх Порфирије у Бањалуци: Ви сте најбољи доказ да Бог није оставио свој верни народ Беседа Патријарха српског Порфирија на доксологији у храму Свете Тројице у Бања Луци Епископ бањалучки Јефрем: Наша снага је у чврстој духовној вези са духовним и националним бићем нашег народа и Цркве у Матици Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Другог дана званичне посете Епархији бањалучкој, у суботу, 23. октобра, Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије началствовао је светом архијерејском Литургијом у манастиру Милошевац код Приједора, који је посвећен Покрову Пресвете Богородице. Патријарху Порфирију саслуживали су Преосвећена Господа Епископи, бањалучки Јефрем, марчански Сава, викар Патријарха српског, свештенство и монаштво, уз молитвено присуство многобројног верног народа. На крају Свете Литургије најпре се поздравним словом обратио Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем и истакао да је данас први пут након неколико година у обновљеном храму служена прва Архијерејска Литургија и да је то велика радост и част . То, истакао је Епископ Јефрем, даје велику снагу да се овај започети манастир са благословом заврши. Потом се Патријарх Порфирије архипастирском беседом обратио присутнима у којој је говорио колики је значај служити у светим храмовима, да не постоји то што нас може спречити да служимо Богу и колико год је дивно служити у завршеним храмовима, велика је радост служити и у недовршеном храму. Патријарх је, између осталог, рекао да сваки пут осети благодат кад дође у Републику Српску, јер се сусретне са живом и чистом апостолском вером. „Ваша вера је таква да све нас чини да се осећамо да можемо све урадити, не својим моћима, него чистом вером и љубављу вашом. Можемо урадити много више него што бисмо могли као обични људи, па чак и онда да употребимо све силе света. Да је то тачно, говори ова светиња која се диже, а порушена је пре више од 300 година", каже Патријарх српски и додаје: „Онај ко зида светиње тај не може другоме да мисли зло, тај не може смишљати другоме зло. Онај ко зида светиње, био тога свестан или не, он даје простора благодати Божијој која увек спаја, а никад не раздваја, која спаја мостове, а никад их не разваја. Градећи светиње заједно показујемо шта је наша амбиција и шта је наш циљ.“ Манастир у Чиркин Пољу код Приједора посвећен је Покрову Пресвете Богородице и његова обнова почела је 2018. године. Eпископ бањалучки Јефрем је новембра те године освештао темеље храма. Манастир се први пут помиње у Шематизму Православне архидијацезе Митрополије дабробосанске 1884/85/86. годину у којем се наводи да је код Приједора постојао православни манастир на равници обраслој шумом која се назива Калуђерско поље. Милошевац је страдао, као и остали манастири на бањалучком подручју, током Аустријско-турског рата од 1683. до 1699. године. Године 2019. манастир је посетио и блажене успомене Патријарх српски Иринеј. Извор: Телевизија Храм

Његова Светост Патријарх српског г. Порфирије служио је 23. октобра 2021. године прву Свету архијерејску Литургију у новообновљеном манастиру Милошевац код Приједора, заједно са Епископом бањалучким г. Јефремом Епископом марчанским г. Савом, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Српске Православне Цркве. Звучни запис беседе На почетку Литургије прочитано је писмо добродошлице Патријарху Порфирију у којем се наводи да је посебан благослов да српски патријарх у манастиру Милошевац служи прву Свету архијерејску Лигургију, уз жељу да се што пре овде прислужи кандило монашко молитвеног живота. Подсећамо, манастир у Чиркин Пољу код Приједора посвећен је Покрову Пресвете Богородице и његова обнова почела је 2018. године, а Епископ бањалучки г. Јефрем је новембра исте године освештао темеље храма. Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем први се обратио након Свете Литургије поздравним словом у коме је заблагодарио Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију на посети манастиру Милошевац код Приједора који, како је рекао, васкрсава у нашем времену и пред нашим очима на чудесан начин. Потом се обратио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије: "Високопреосвећени Владико, брате и саслужитељу и учитељу нас, који смо по годинама млађи у вери и у томе како треба волети Цркву, за Њу живети, како је треба водити и како јој треба служити. Браћо и сестре, представници власти по реду и по достојанству, ја сам данас заиста почаствован благодаћу Божијом јер су украшени храмови и нема веће среће него служити у њима. У њима служити Свету Литургију и осетити да је Бог са нама у Светој Литургији и да смо ми са Њим и да не постоји то што нас може поколебати у вршењу добра, врлине, у ширењу љубави. Не постоји то што нас може спречити да служимо истини, да служимо Богу. А и ма колико било дивно служити у завршеним украшеним храмовима, колико год је то велики благослов и радост - за мене је данас много већа радост што у овоме још недовршеном, али назирем и слутим биће диван, предивно украшен храм, у том недовршеном храму могу да служим, драги Владико по Вашем благослову, Свету Литургију, са вама, браћо и сестре, са вама којима сви ми свештеници припадамо и ја истински осећам да сам део ваше кости и део вашега тела, једно са вама. Радост је велика служити Богу и молити се са онима који имају чисту душу, који имају истинску, праву, једноставну, без примеса људског, од овога света мудровања, веру. А то јесте вера ваша. И зато је за све нас, који одакле год долазимо овде у Републику Српску, велики благослов, утеха и снага коју добијамо и можемо да носимо своју одговорност каква год она била када се сусретне са вама са вашом живом чистом, једноставном апостолском веромвером на коју је позивао сам Господ наш“. Патријарх Порфирије је, између осталог, истакао: "Ко зида богомоље - тај не може желети другоме зло, тај не може смишљати друго зло. Онај ко зида светиње било кога свестан или не, он даје простора благодати Божијој која јесте увек и само љубав која спаја а никад не раздваја, која гради мостове, а никад не руши. И градећи и обнављајући светиње сви ми заједно показујемо и овде, а и читавом свету - шта је наша амбиција и шта је наш циљ", поручио је Патријарх Порфирије и додао: "Да Бог да што пре да се скупимо овде, да осветимо овај свети манастир, а ја сам скромно, чувши да је манастир посвећен Пресветој Богородици, за почетак, за овај пут донео икону Пресвете Богородице да до даљњег буде негде у неком углу ове светиње, као место молитве, а даће Бог, да то буде само почетак нашег учешћа у обнови и ове светиње, свих светиња, а и нашега народа, који треба да слави име Божије овде и сада, а и у векове векова. Амин!“. Извор: Радио Слово љубве

Његова Светост Патријарх српског г. Порфирије служио је 23. октобра 2021. године прву Свету архијерејску Литургију у новообновљеном манастиру Милошевац код Приједора, заједно са Епископом бањалучким г. Јефремом Епископом марчанским г. Савом, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Српске Православне Цркве. Звучни запис беседе На почетку Литургије прочитано је писмо добродошлице Патријарху Порфирију у којем се наводи да је посебан благослов да српски патријарх у манастиру Милошевац служи прву Свету архијерејску Лигургију, уз жељу да се што пре овде прислужи кандило монашко молитвеног живота. Подсећамо, манастир у Чиркин Пољу код Приједора посвећен је Покрову Пресвете Богородице и његова обнова почела је 2018. године, а Епископ бањалучки г. Јефрем је новембра исте године освештао темеље храма. Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем први се обратио након Свете Литургије поздравним словом у коме је заблагодарио Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију на посети манастиру Милошевац код Приједора који, како је рекао, васкрсава у нашем времену и пред нашим очима на чудесан начин: „Данас се на нас спустила благодат Божија с неба јер ево по први пут после ко зна колико вјекова, на овом локалитету који се зове Црквина и у манастиру који се обнавља, конкретно у овом Покровском храму, служена је прва Света Литургија. Заиста, то је благослов с неба нама људима овдје на земљи који се трудимо. Ваша Светости, благословом Вашег претходника отпочели смо овдје послове. Вашим данашњим присуством оснажени смо у вјери и нади да ћемо Божјом помоћу у послу који смо започели и да ће овдје ускоро бити заиста прислужено кандило сталног монашког живљења и монашке молитве“, рекао је Владика Јефрем и наставио: "Ми смо данас, браћо и сестре, посебно почаствовани - данас је с нама наш Патријарх, наследник Светога Саве, с нама је служио прву Литургију. То је нама увјерење и сазнање да је с нама заиста, по оном апостолском првенству, Свети Сава. Нека се у овом храму служи Богу и Пресветој Богородици, чији ће ово бити манастир, кад буде завршен, и Светоме Сави, који је благословио да један од његових наследника служи прву службу. Ми се радујемо да ће то све тако бити - онако како смо се и молили, како како смо и очекивали. Ваша Светости, хвала Вам што сте с нама. Хвала Вам што нисте жалили труда и напора да дођете овдје. Ја знам да сте Ви данас могли служити у Храму Светог Саве или у некој другој великој београдској цркви, са бројним народом и са великим хоровима, али, Ви сте овдје с нама у овој тек озиданој и под кров стављеној цркви увјенчаној светим крстовима. Хвала Вам за то. То нам даје снагу и то нас увјерава да оно што је почето - да је почето с благословом Божјим, да ће с благословом Божјим тећи, наставити се и бити успјешно. Молимо Вас, Ваша Светости, благословите овај вјерујући народ, који је данас дошао овдје и сам радостан због догађаја. Благословите и поучите нас све како да у овоме тешком и рекао бих смутном времену преживимо и нађемо право рјешење за сваки догађај, који се око нас догађа и који ће се догађати, али има наде. Бог са овим народом има план, а тај план је управо то да се данас обнављају Његове светиње. Молимо Вас, благословите нас и поучите“, казао је Владика Јефрем. Извор: Радио Слово љубве

Ваше Преосвештенство, драги Владико, домаћине Бањалучке епархије и духовни пастиру Цркве Христове на овим просторима, Мало је рећи да сам данас испуњен радошћу, радошћу у Духу Светоме и у Господу нашем Исусу Христу и у Богу Оцу, што сам дошао у овај дивни град, у ову благословену земљу. Ова земља је благословена пре свега молитвама, вековним молитвама и сузама и крстом и страдањем православних Срба на овим просторима. Радујем се што сам дошао у овај град, у ову Епархију, као што сам се радовао и много пута раније, јер сам увек долазио са свешћу да долазим међу своје, да долазим у свој дом, код своје браће, код оних са којима сам једно у вери, једно у Господу нашем Исусу Христу, из којег свако друго јединство, које се гради и које происходи, јесте јединство које је нераскидиво, јединство које има свој почетак овде у историји, али које се продужује у сву вечност. У овај град и у ову благословену земљу, међу своју браћу, увек сам долазио и долазим, пре свега да се у љубави сретнем са вама, али и да се утешим вером вашом, јер ако је овде ишта живо, ако овде ишта буја и расте и даје истинске и праве плодове то јесте Црква Христова. Не треба много памети и не треба много способности за запажање да бисмо уочили шта се све за само неколико деценија десило на овим просторима. Онда када је изгледало да је Црква Христова не само скрајнута из живота људи, него да је потпуно укинута и да нема шансе и могућности да се икада појави на сцени, онда када је то тако изгледало одједампут сила и љубав Божја се пројавила. Зато, браћо и сестре, вашим животима, вашом вером Господ је показао да је Он Бог љубави и да је Он Бог који чини чуда. Господ Бог чуда чини баш тамо где се изгубила свака нада, али се није изгубила вера у Господа. То што се овде, на овим просторима, у Републици Српској и шире, десило чудо да се вера из пепела пробудила - и не само пробудила него и показала да је Господ жив у овом народу - јесте доказ да је Црква Христова на овим просторима нешто што никада није ни престало да има своју снагу, да има своје плодове, да јесте пут и јесте начин да се Бог покаже живим. Зато смо и ми данас смо дошли да се вашом вером утешимо, али исто тако да том и таквом вером потврдимо и покажемо да је Црква тело Христово, тело које сачињавамо сви ми који смо крштени у име Оца и Сина и Светога Духа и да сваки човек јесте непоновљив и да сваки човек има свој посебан дар и печат, али и да није свако добио тај дар по својој мери да би промовисао и афирмисао и искључиво само себе. У Цркви Христовој ништа није дато да буде појединачно, да одваја и издваја било кога, па макар и најмудријег и најпаметнијег и најспособнијег из тела које се зове Црква. Дарови су нам дати баш због тога да бисмо кроз своју посебност и кроз своје различитости могли да ступимо у хармонију јединства, могли да изграђујемо јединство. Тако је било у Старом Завету, тако је и у Новом Завету. Од апостолских времена до данас то је истина на којој почива Црква. Да бисмо градили и изграђивали јединство у Христу потребно је ставити понекад по страни и оно што можда мислимо да је боље од онога што други каже, потребно је пројавити и показати смирење како бисмо сви заједно могли ићи даље пре свега у добру и у врлини, у спознаји својих дарова и својих талената зашто су нам дати, у спознаји себе како бисмо онда могли да будемо заиста пример за углед, да будемо добри и да будемо корисни и другима. Велики апостол народа, апостол Павле каже: Молим вас браћо именом Господа нашега Исуса Христа да нема раздора међу вама, да будете утврђени у једној мисли и у једноме разуму, да кад год је потребно пројавите и покажете смирење ако то служи изграђивању јединства и Тела Христовог. Ако смо једно у врлини, ако смо једно у вери и ако су нам правила Јеванђеља и речи Христове закон по којем живимо, онда нема шансе да ћемо и ако имамо супротне ставове, супротна мишљења, различите идеје бити заувек поларизовани. Управо различито сагледавање сваке идеје, сваке теме па и сваког проблема са различитих гледишта може допринети јединственом и најспасоноснијем решењу и за свакога од нас, али пре свега за заједницу, за оно што се зове Црква, а онда и за оно што из јединства вере извире, као јединство народа. Није могуће успоставити било коју врсту напретка, било коју врсту међусобног разумевања, па самим тим ни градити кроз веру јединство Цркве и јединство народа ако нема молитве. Зато, браћо и сестре, ми смо дошли да се овде заједно Богу молимо, да нам Бог да разума, разума просвећеног вером и љубављу Христовом. Без молитве није могуће ниједан педаљ себи додати а камоли решавати суштинске проблеме смисла свога постојања, али смисла и путева постојања заједнице. Молите се непрестано јесте позив Христов, јесу речи апостола која су нама упућене. Наравно да су нам потребни мудрост, вештине, знања, способности, али све то смо од Бога добили као дар да употребимо на добро Цркве Христове и народа свога. Али, ако не дајемо простора Богу и Његовој благодати, ако мислимо да све од нас зависи, да све можемо, да можемо без саветовања са браћом, али пре тога без молитве као темеља нашега постојања и отварања простора благодати Божје да она дејствује са нама и да ми дејствујемо у њој, а када год је то потребно да благодати Божја онда дејствује и уместо нас, ако не осећамо потребу за Божјом помоћу, онда смо унапред потписали себи неуспех. Зато је важно да свака наша мисао, сваки наш покрет, све што чинимо започиње молитвом и поверењем у Бога да нас Он није оставио. Ви сте најбољи могући доказ за то. Народ ових крајева јесте доказ да Бог није оставио свој верни народ. Кад је било тешко, када је изгледало да је све порушено, из те пустоши ми данас где год кренемо, из готово сваке тачке види се торањ на коме су звона која подсећају и позивају на молитву. Види се храм Божји. Толики манастири, који су били порушени и није се знало место њиховог постојања, данас су не само подигнути као зграде него и жива места молитве. Ви сте, браћо и сестре, дакле, најбољи могући доказ себи али и другима да Бог не оставља свој верни народ. Он зна наше путеве, он понекад шаље искушења. Најчешће их шаље онда када ми хоћемо да деламо само по својој вољи. На питање, када је тешко у животу појединца и свакога од нас, одговор је - онда када постоји раскорак између онога што Бог за нас хоће и онога што бисмо ми хтели. Тешко је када немамо смирења и не молимо се Богу да нам Он открије своју вољу. Али, кад год прихватимо вољу Божју не само да имамо мир у души него онда заиста идемо напред и растемо у сваком добру, растемо у Христу, али и у свакој благодети од овога света. Растемо и онда када, негде у дубини својих душа, не разумемо зашто нам се нешто дешава, ми знамо да је то што јесте - јесте од Бога. Зато смо Богу благодарни и знамо да је то пут или можда кривина која ће нас извести опет на прави пут. Вером и молитвом, вером православном и молитвом Господу нашем Исусу Христу да окупљајмо се увек у храму Божјем, у Цркви Христовој. Ту у храм Божји доводимо и васпитавајмо своју децу. Тада неће бити много труда потребно да се бринемо о својој деци, о будућности свога потомства и свога народа ако смо њима успели да посведочимо јеванђељску веру и јеванђељске вредности. Тако смо им дали чврсту основу, чврст темељ, на коме онда све остало може да се гради. Тако смо им у руке дали компас, уз помоћ којег ће, и кад им иде све од руке, остати смирени и скромни, неће се преузносити и упадати у самољубље и гордост који су корен свакога греха и сваке странпутице. Али и када им не иде све од руке, неће падати у малодушност него ће знати да је Господ жив са нама и међу нама. Радујући се још једампут што сам дошао овде, Ваше Преосвештенство, драга браћо и сестре, у Бањалуку, у престоницу Републике Српске, молим се Господу да дâ истинске и праве вере православне из које ће се развијати истински православни хришћански живот, који ће онда вас и све нас водити познању Бога, а из тог познања водиће познању самога себе. Из познања Бога ми знамо ко смо и као појединци, а и као народ. Из тог познања себе и поштовања себе, љубави према својим даровима и својим талентима уз помоћ којих смо зрео народ и способни смо да развијајући плодове својих талената препознајемо и обогаћујемо друге. Кроз ту спознају себе и кроз развијање својих дарова, будући зрели, са истим поштовањем сусрећемо друге и другачије ма ко били, ма које вере били, ма ком народу припадали. Ми их препознајемо као од Бога створене и нама дате суседе да кроз наше јединство градимо и јединство са другима и тако све до осећања свечовечанског и свељудског јединства које је могуће остварити искључиво и само у једноме Богу, Оцу и Сину и Светоме Духу, којег ми славимо овде у светом храму Божјем, али славимо га и тако што гдегод да се нађемо знамо да све увек почиње од Њега, да се Њему враћа, да из храма излази из свете Литургије и молитве и да се том храму опет враћа, где је дакле Један у Тројици Господ и Спаситељ наш Исус Христос слављен заједно са својим Оцем и Духом Светим сада и увек и у векове векова. Амин! Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије стигао је у петак, 22. октобра 2021. у званичну посету Епархији бањалучкој. Повезан садржај: Патријарх Порфирије у Бањалуци: Ви сте најбољи доказ да Бог није оставио свој верни народ Епископ бањалучки Јефрем: Наша снага је у чврстој духовној вези са духовним и националним бићем нашег народа и Цркве у Матици Дочек Патријарха српског уприличен је испред Храма Свете Тројице у Бањалуци. Патријарха Порфирија, у чијој пратњи је био Његово Преосвештенство Епископ марчански Г. Сава, викар Патријарха српског, дочекао је Његово преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем, са свештенством, монаштвом и верним народом богомспасаване Епархије бањалучке. Након доксологије, речима добродошлице најпре се обратио Епископ Јефрем између осталог рекавши: ,,Ваша Светости, хвала Вам што сте по примјеру Ваших великих претходника блаженопочивших Патријарахâ Павла, Иринеја, предузели апостолска мисионарска путовања свуда тамо гдје живи православни српски народ. Свуда, а нарочито на овим просторима сте жељно чекани и добродошли. Потребна нам је Ваша помоћ и молитвена подршка, благослов Божији са којим почињемо свако добро и успјешно дјело у животу како сваког појединца, тако породице, Цркве и народа. Ваша Светости, ми православни вјерујући Срби на овим просторима непогрешиво осјећамо да је наша снага у чврстој духовној вези са духовним и националним бићем нашег народа и наше Цркве у нашој матици.“ Обраћајући се присутнима Патријарх Порфирије је у својој беседи истакао: ,,У овај град и у ову благословену земљу, међу своју браћу, увек сам долазио и долазим, овог пута сам дошао пре свега да се у љубави сусретнем са вама, али онда да се утешим вером вашом, јер ако је овде ишта живо, ако овде ишта буја и расте и даје истинске и праве плодове, то јесте Црква Христова. Не треба много памети и не треба много способности за запажање да бисмо уочили шта се све за само неколико деценија десило на овим просторима. Онда када је изгледало да је Црква Христова не само скрајнута из живота људи који живе на овим просторима, него да заправо јесте потпуно укинута и да нема шансе и могућности да се икада појави на сцени, онда када је то тако изгледало, одједанпут сила и љубав Божија се пројавила, Ваше Преосвештенство на овим просторима. Зато, браћо и сестре, на вама, вашим животима, вашом вером Господ је показао да је Он Бог љубави и да је Он Бог који чини чуда.“ У суботу 23. октобра Његова Светост Патријарх Српски Г. Порфирије служиће Свету Архијерејску Литургију у манастиру Милошевац код Приједора, уз саслужење отачаствених архијереја са почетком у 9.30 часова. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

"Данас, када су деценије и године планирања, изградње - заправо величанствених грађевинских подвига са маестралним технолошим иновацијама - уз неизвесност око финансирања радова иза нас, а при сваком доласку до Спомен-храма Светог Саве и уласку у храм дивимо се његовој грандиозној лепоти, сјају мозаика, уживамо у благољепију и торжеству богослужења, не смемо заборавити оне који су за то најзаслужнији, у првом реду блаженог спомена патријарха српског Германа и професора Бранка Пешића. Вечерас се у УК Пароброд отвара изложба посвећена професору Пешићу што је фини начин да се сећамо ових наших великана." Извор: Инстаграм налог Патријарха Порфирија

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије торжествено је 22. октобра 2021. године, дочекан у придворном храму Свете Тројице у Бањалуци. Свјатјејшег Патријарха, у чијој је пратњи Преосвећени Епископ марчански г. Сава (Бундало), дочекали су Преосвећени Епископ бањалучки г. Јефрем, председница Републике Српске г-ђа Жељка Цвијановић, председник Народне скупштине Републике Српске г. Недељко Чубриловић, српски члан Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик, представници јавног живота Републике Српске и Бањалуке и многобројни верујући народ. После одслужене доксологије и поздравног слова домаћина, Епископа бањалучког г. Јефрема, Његова Светост је произнео надахнуто слово у коме је истакао да је народ ових крајева најбољи могући доказ "да Бог није оставио свој верни народ". Обраћајући се Епископу Јефрему и свима сабранима, Патријарх Порфирије је исказао своју радост због свог доласка у Бања Луку и „ову благословену земљу која је благословена пре свега вековним молитвама и сузама и крстом и страдањем православних Срба на овим просторима“. Његова Светост је додао да као и увек долази у свој дом код своје браће, „код оних са којима сам једно у вери, једно у Господу нашем Исусу Христу, из Којег свако друго јединство које се гради и које происходи, јесте и јединство које је нераскидиво, јединство које има свој почетак овде, у историји, али које се продужује у сву вечност“. И овога пута Патријарх Порфирије је дошао да се пре свега у љубави сусретне са њима, али и да се утеши вером њиховом. „Јер ако је овде ишта живо, ако овде ишта буја и расте и даје истинске и праве плодове - то јесте Црква Христова“ рекао је Патријарх Порфирије, који је напоменуо да је очигледно шта се све само за неколико деценија десило на овим просторима. „Онда када је изгледало да је Црква Христова не само скрајнута из живота људи који живе на овим просторима, него да заправо јесте потпуно укинута и да нема шансе и могућности да се икада појави на сцену, онда када је то тако изгледало – одједанпут, сила и љубав Божија се пројавила на овим просторима“. „Зато, браћо и сестре, на вама, вашим животима, вашом вером, Господ је показао да је Он Бог љубави и да је Он Бог који чини чуда, али чуда чини баш тамо где се изгубила свака нада да има Господа, али се није изгубила вера у Њега“ напоменуо је Свјатјејши и наставио: „То што се овде на овим просторима, у Републици Српској и шире, десило чудо да се вера из пепела пробудила и не само пробудила, него показала да је Господ жив у овом народу, јесте да је Црква Христова на овим просторима нешто што никада није престало да има своју снагу, да има своје плодове, да јесте пут и јесте начин да се Бог покаже живим“. „Зато и ми данас смо дошли да се вашом вером утешимо, али исто тако, да том и таквом вером потврдимо и покажемо, да је Црква тело Христово, тело које сачињавамо сви ми који смо крштени у име Оца и Сина и Светога Духа. И да сваки човек јесте непоновљив, да сваки човек има свој посебан дар и печат, али да је свако добио дар по својој мери. Не да би промовисао и афирмисао искљуиво само себе". „У Цркви Христовој ништа није дато да буде само појединачно, да одваја и издваја било кога, макар и најмудријег и најпаметнијег и најспособнијег из тела које се зове Црква“, нагласио је Патријарх српски. „Дарови су дати баш због тога да би кроз своје посебности и различитости могли да ступе у храмонију јединства, могли да изграђују јединство. Да не послуже да бисмо ми себе промовисали на штету тог јединства. Тако је било и у Старом завету, тако је било и у Новом завету. У апостолска времена и од апостолских времена до данас, то је истина на којој почива Црква“. „Да бисмо градили и изграђивали јединство у Христу, потребно је ставити понекад по страни и оно што можда мислимо да је понекад боље од онога што други каже. Потребно је пројавити и показати смирење, како бисмо сви заједно могли ићи даље, пре свега у добру и у врлини. Пре свега у спознаји својих дарова и својих талената зашто су нам дати. У спознаји себе - како бисмо онда могли да будемо заиста пример за углед, да будемо добри и да будемо корисни и другима“. Подсетивши на речи Апостола Павла који је позивао да будемо утврђени у једној мисли и у једноме разуму, да кад год је потребно да се пројави и покаже смирење, ако то служи изграђивању јединства и тела Христовог, Патријарх Порфирије је наставио: „Ако смо једно у врлини и вери и ако су нам правила Јеванђеља и речи Христове закон по којем живимо, онда нема шансе да је могуће да и кроз супротне ставове, кроз мишљења, кроз различите идеје, можемо бити заувек поларизовани. Него, управо различитост, сагледавање сваке идеје, сваке теме, па и сваког проблема, са различитих тачака гледања, може допринети јединственом и најспасоноснијем решењу и за свакога од нас, али пре свега за заједницу, за оно што се зове Црква, а онда и за оно што из јединства вере извире као јединство народа“ поучио је Патријарх српски. „Није могуће успоставити било коју врсту напретка, било коју врсту међусобног разумевања, па самим тим ни градити кроз веру и јединство цркве и јединство народа, ако нема молитве“ рекао је Патријарх Порфирије у наставку. „Да нам Бог да разума просвећеног вером и љубављу Христовом. Без молитве, није могуће ни један педаљ себи додати, а камоли решавати суштинске проблеме смисла свога постојања, али и смисла и путева постојања заједнице“ нагласио је Његова Светост подсетивши на позив Христов и светих Апостола - „молите се непрестано“. Патријарх Порфирије је у наставку беседе подсетио да смо мудрост, знања, вештине и способности добили од Бога као дар, да употребимо на добро Цркве Христове и народа свога. „Међутим , ако не дајемо простора Богу и Његовој благодати, ако мислимо да све од нас зависи, да све можемо, да можемо без саветовања са браћом, али пре тога без молитве као темеља нашега постојања и отварања простора благодати Божије да она дејствује са нама и да ми дејствујемо у њој, а када год је то потребно да благодат Божија онда дејствује уместо нас - ако не осећамо потребу за Божијом помоћу, онда смо унапред потписали себи неуспех. Зато је важно да свака наша мисао, сваки наш покрет, све што чинимо - започиње молитвом и поверењем у Бога да нас Он није оставио“ рекао је Патријарх Порфирије и нагласио: „Ви сте најбољи могући доказ, народ ових крајева јесте доказ, да Бог није оставио свој верни народ“. Подсетивши да се данас после бројних разарања и пустоши готово свуда види храм Божији и чују звона која позивају на молитву, а да су бројне светиње којима се није знало место постојања обновљене и постоје „као жива места молитве“, Патријарх Порфирије је истакао: „Ви сте браћо и сестре дакле најбољи могући доказ, себи али и другима да Бог не оставља свој верни народ. Он зна наше путеве, Он понекад шаље искушења. Најчешће их шаље онда када ми хоћемо по својој вољи“ указао је Патријарх српски појаснивши да тешкоће настају онда „када постоји раскорак између онога што Бог за нас хоће и онога што бисмо ми хтели“, јер „немамо смирења и не молимо се Богу да нам Он открије Своју вољу“. „Кад год прихватимо вољу Божију, не само да имамо мир у души, него онда заиста идемо напред и растемо у сваком добру, растемо у Христу али и у свакој благодети од овога света. Па и кад не разумемо зашто нам се нешто дешава, негде у дубини својих душа знамо да то што јесте, јесте од Бога и зато смо Му благодарни. И да је то пут, или можда кривина, која ће извести опет на прави пут“, рекао је Патријарх Порфирије. „вером православном и молитвом господу нашем Исусу Христу, да се окупљамо увек у храму божијем, у Цркви Христовој, да ту доводимо и васпитавамо своју децу. Неће бити много труда потребно да се бринемо о својој деци, о будућности свога потомства и свога народа, ако смо успели да посведочимо јеванђељску веру и јеванђељске вредности својој деци, јер смо им дали котву из које онда све остало може да се гради. Дали смо им компас уз помоћ којег ће и кад им иде све од руке, бити смирени и скромни, неће се преузносити и упадати у самољубље и гордост који су корен свакога греха и сваке странпутице. А и кад им не иде све од руке - неће падати у малодушност, него ће знати да је Господ живи са нама и међу нама“, нагласио је Патријарх Порфирије. Још једном изразивши радост због доласка у преностицу Републике Српске, Патријарх Порфирије је рекао да се моли Господу „да да истинске и праве вере православне из које ће се развијати истински, православни хришћански живот, који ће онда и вас и све нас водити познању Бога, а из тог познања, водиће познању самога себе“ и наставио: „Из познања Бога знаћемо ко смо и као појединци али и као народ, а из тог познања себе и поштовања себе, љубави према својим даровима и својим талентима уз помоћ којих ми постајемо зрео народ и способни да развијајући плодове својих талената будемо препознатљиви за друге и обогаћујемо и друге“, рекао је Патријарх Порфирије и закључио: „Кроз ту спознају себе и своје дарове, развијање својих дарова, будући зрели, моћи ћемо са истим поштовањем да сусрећемо друге и другачије, ма ко били, ма које вере били, ма ком народу припадали. Моћи ћемо да их препознајемо као такође од Бога створене и нама дате суседе, да кроз јединство наше успостављамо јединство и са другима и тако све до осећања свечовечанског и свељудског јединства које је могуће остварити искључиво и само у једноме Богу, Оцу и Сину и Светоме Духу, Кога ми славимо овде у светом храму Божијем, али славимо Га и тако - што где год да се нађемо, знамо да све увек почиње од Њега, да се Њему враћа, да из храма излази и свете Литургије и молитве и да се том храму опет враћа. Где је дакле један у Тројици Господ и Спаситељ наш Исус Христос, слављен заједно са Својим Оцем и Духом Светим, сада и увек и у векове векова, амин“. Извор: Телевизија Храм / Радио Слово љубве

Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем је 22. октобра 2021. године, после одслужене доксологије у придворном храму Свете Тројице у Бањалуци, топлом речју добродошлице поздравио Његову Светост Патријарха српског г. Порфирија, подсетивши да је Свјатјејши ранијих година више пута био у Бањалуци, али да у својству српског Патријарха долази први пут. Владика Јефрем је, пре свега, заблагодарио Патријарху Порфирију што је смерно приклонио главу и прихватио "тешки крст српског патријарха, наследника Светога Саве" и тиме отклонио могућност "да то непосилно дело и бреме падне на некога ко би то теже и са мање успеха носио". Звучни запис беседе Преосвећени Епископ бањалучки је заблагодарио и на томе што је Патријарх Порфирије попут својих претходника, блаженопочивших Патријараха Павла и Иринеја, "предузео апостолска мисионарска путовања, свуда тамо где живи српски православни народ". "Ваша Светости, потребна нам је Ваша помоћ и молитвена подршка, благослов Божији са којим почињемо свако добро и успешно дело у животу сваког појединца, тако и породице, Цркве и народа" рекао је Владика Јефрем и наставио: "Ми православни верујући Срби на овим просторима, непогрешиво осећамо да је наша снага у чврстој духовној вези са духовним и националним бићем нашег народа и Цркве у нашој Матици. Чак и сада када смо силом политичких прилика подељени, остајемо један духовни и национални простор, у томе је наша снага и надање", рекао је Епископ бањалучки у свом поздравном слову. Владика Јефрем је подвукао тешке услове у којима српски народ у Републици Српској живи, али и оценио да "ми, многострадални српски народ, имамо много врлина, али и недостатака". "Неслога и нејединство као да су наш усуд" рекао је Владика Јефрем и наставио: "Бавимо се сами собом и дајемо прилику противницима да то додатно користе против нас. Ваша Светости благословите нас и поучите како да правилно и одговорно живимо и радимо, како би и ми и други око нас, видећи наша добра дела, прославили Оца нашега који је на небесима", рекао је Преосвећени Епископ бањалучки г. Јефрем завршавајући свој поздрав Патријарху Порфирију. Извор: Радио Слово љубве

Владика Јустин посетио капеле при Студентском граду, Институту за мајку и дете и Дому за старе на Бежанијској Коси, као и капелу на Земунском гробљу. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, викар Патријарха српског и кординатор хуманитарних активности, започео је обилазак капела при Центрима за социјалну заштиту Града Београда у којима неуморни духовници Српске Православне Цркве делају на добро и на спасење свих. Владика Јустин је 19. октобра 2021. године, у пратњи ђакона Бранислава Јоцића, обишао капелу Светог Јована Златоуста у Студентском граду и капелу Светог Димитрија на Земунском гробљу, где је Преосвећеног Владику дочекао презвитер Александар Пајковић који му је изложио историју оснивања тих богослужбених места. Капела у Студентском граду постоји за потребе студената који живе у њему и пружа велике могућности за успешну мисију међу младима. Са појавом корона вируса 2020. године није било могуће да се на том месту обављају богослужења, јер је због ванредних околности Студентски град био испражњен и уступљен потребама државе, па су свештеници започели са богослужењима у капели на Земунском гробљу, где су за кратко време створили живу литургијску заједницу. На Институту за мајку и дете Владику је дочекао протојереј-ставрофор Лазар Манигода. На Институту се лече деца из целе Србије у пратњи својих родитељима, па то богослужбено место и присуство духовника представљају велику утеху и уливају преко потребну наду у њиховим молитвама за оздрављење. Духовник сваке недеље служи свету Литургију и редовно причешћује мале болеснике. Волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства годинама окупљени око проте Лазара Манигоде обилазе децу која се лече на Институту и сведоче им Господње речи: Гледајте да не презрете једнога од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима стално гледају лице Оца мога небескога. (Мт 18, 10). Владика хводстански г. Јустин посетио је 20. октобра 2021. године, у пратњи ђакона Бранислава Јоцића, капелу Свете Петке при Дому за старе на Бежанијској Коси, где су га дочекали директор Геронтолошког центра Београда г. Срђан Димитријевић и протојереј-ставрофор Стеван Мрђен, духовник капеле при том дому. Они су Владику у срдачном разговору упознали са радом капеле, значају духовних садржаја који се кроз њу пружају, али и са богатом понудом других културних и друштвених активности који су на располагању становницима тог дома. Извор: Инфо-служба СПЦ

"Бог нас неће питати шта су нама други урадили него ће Бог нас питати шта смо ми другима урадили", поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије на Инстаграму и додао: "Према томе свако од нас ће дати одговор Богу за себе, а мера квалитета наше душе, нашега бића биће управо љубав коју смо показивали у односу на Бога, а која се видела и види у нашем животу који подразумева односе са другим људима". Извор: Инстаграм налог Патријарха Порфирија

Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј служио је, у петак, 22. октобра 2021. године, у Владичанском двору у Новом Саду, помен новопрестављеном протојереју Дејану Станојеву. Преосвећеном владици Иринеју је саслуживао ђакон Владо Поповић. Помену су присуствовали Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Дамаскин и најближи сарадници Епископа бачког. Повезана вест: Упокојио се у Господу протојереј Дејан Станојев, архијерејски намесник бечејски Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У петак, 22. октобра 2021. године, у раним јутарњим часовима, уснуо је у Господу протојереј Дејан Станојев, архијерејски намесник бечејски. Прота Дејан је рођен 27. марта 1969. године у Опову (Банат), где је завршио основну школу, а потом је школовање наставио у Богословији „Светог Арсенијаˮ у Сремским Карловцима, коју је завршио 1989. године. После дипломирања на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду, апсолвирао је на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Последњих година студирао је и на Правном факултету у Београду. У чин ђакона, а потом у чин презвитера, рукоположио га је тадашњи епископ банатски Хризостом (Столић). Службовао је као парох у Вршцу, Панчеву и Опову. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, 2007. године примљен је у свезу клира Епархије бачке. Исте године је постављен за пароха при храму Светог великомученика Георгија у Бечеју, а потом и за архијерејског намесника бечејског. Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј одликовао га је чином протонамесника о прослави Патрона Епархије бачке, 19. септембра 2009. године, у Апатину, а у чин протојереја произвео га је о прослави Патрона, 19. септембра 2015. године, у Бачкој Паланци. Скупштина општине Бечеј одликовала га је 2018. године Првоавгустовском наградом, за развој и неговање толеранције и мултиетничности. У браку са супругом Татјаном имао је кћери Ану и Анастасију. Заупокојена Литургија новопрестављеном протојереју Дејану Станојеву биће служена у суботу, 23. октобра 2021. године, у храму Светог великомученика Георгија у Бечеју, са почетком у 9 часова, а чин опела у 11 часова. Тело новопрестављеног проте Дејана биће сахрањено на гробљу у Опову, а чин сахране почеће у 14 часова. Вечан ти спомен, достојни блаженства, драги наш оче Дејане! Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Црквени хор Преподобне мати Ангелине из Никшића одржаће у недјељу, 24. октобра, у Никшићком позоришту концерт поводом јубилеја 20 година постојања и рада, са почетком у 19 часова. Сабрање ће благословити и поздравити, како су најавили организатори, Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, бесједиће Јанко Милатовић, док је гост у умјетничком дијелу програма Радован Сукновић – фрула. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, Црквена општина мошоринска у Мошорину расписује књижевни конкурс „Живи смо – Погром (Рација) 1942. године”. Категорије конкурса обухватају: песму, кратку прозу и есеј на тему посвећену жртвама Погрома (Рације) 1942. године, током којег је извршен масовни злочин над невиним српским цивилним становништвом у Бачкој од стране мађарске окупационе војске. Ауторима најквалитетнијих радова биће уручена награда „Свештеномученик Светозар Влашкалићˮ, за допринос на пољу очувања културе сећања на Погром у Бачкој 1942. године, а изабрани радови ће по завршетку конкурса бити одштампани у пригодном Зборнику. Конкурс траје до 15. децембра 2021. године, а право учешћа имају сви старији од 15 година. Радове писане ћириличним писмом аутори могу послати на адресу Црквене општине Мошорин (Црквена општина Мошорин, улица Светозара Милетића, број 74, 21245 Мошорин), са назнаком: За књижевни конкурс „Живи смо – Погром 1942. годинеˮ. У коверту са радом неопходно је ставити и посебну коверту на којој ће бити шифра, а у коверти име и презиме аутора, као и адреса и број телефона. Жири чине: др Милан Мицић, секретар Матице српске, протојереј Владан Симић, секретар Епархије бачке, и презвитер Бошко Р. Маринков, парох мошорински. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 21. октобра 2021. године у Патријаршији српској у Београду министра без портфеља у Влади Републике Србије др Ненада Поповића. Министар је упознао Његову Светост о помоћи коју Влада Србије пружа у пожару пострадалом манастиру Хиландару, Пећкој Патријаршији и светињама Српске Православне Цркве, као и о започетим и планираним пројектима на очувању духовног и културног наслеђа српског народа. Пријему су присуствовали шеф Kабинета Патријарха српског Епископ марчански г. Сава и шеф Kабинета министра г. Душан Жарковић. Извор: Инфо-служба СПЦ

Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, викар Патријарха српског, примио је 21. октобра 2021. године у Патријаршији српској у Београду делегацију руског града Санкт Петербурга у пратњи градоначелника Београда др Зорана Радојичића. Делегацију старе руске престонице предводио је заменик председника Комитета за спољне односе Санкт Петербурга г. Андреј Хлутков, који је епископа Јустина упознао са предстојећим манифестацијима којим ће бити обележена 800. годишњица рођења Светог кнеза Александра Невског како у Русији тако и широм православног света. Градоначелник др Радојичић је најавио духовне свечаности које ће тим поводом бити одржане у српској престоници. Светковине ће бити крунисане 18. новембра 2021. године потисивањем повеље о братимљењу Београда и Санкт Петербурга, као и откривањем спомен бисте Светог Александара Невског у порти београдског храма посвећеном том благоверном руском владару и Божјем угодинику. Пријему су присуствовали помоћник градоначелника Београда г. Андреј Младеновић и старешина храма Светог Александра Невског протојереј-ставрофор Вајо Јовић. Извор: Инфо-служба СПЦ

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, викар Патријарха српског и кординатор хуманитарних активности, посетио је 20. октобра 2021. године Централну кухињу Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке у Земун Пољу. Црквена народна кухиња у Земун Пољу је почела са радом 2014. године. На 200 квадратних метара радног простора омогућена је свакодневна припрема две хиљаде оброка намењених најугроженијима. Поред професионалне кухињске опреме, модерна кухиња садржи и пекару, хладњачу и централни магацин намирница. Свакога дана из ње се дистрибуирају кувани оброци на још пет локација у граду, одакле их потребити преузимају. То су пунктови Црквене кухиње при храмовима на Карабурми, Жаркову, Старој Бежанији и Звездари, док се у Француској улици бр. 31 налази и трпезарија где се оброци свакодневно послужују свима онима који немају кров над главом, којима је живот на улици сурова свакодневница. Пошто се информисао о процесу припреме оброка, владика Јустин је захвалио волонтерима и кувару г. Славиши Дашићу који своје слободно време и труд стављају у службу свете Цркве чиме сведоче своју веру и хришћанско милосрђе према браћи и сестрама који су гладни и презрени. Том приликом, владика Јустин је упознао и великог добротвора Црквене кухиње г. Војислава Деспота, који годинама Цркви бесплатно уступа пословни простор, коме је даривао икону Пресвете Богородице. Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх московски и све Русије Господин Кирил због сложене епидемиолошке ситуације обратио се путем видео конференције делегатима деветог Међународног фестивала "Вера и реч" који се одржава у Москви од 18 до 22 октобра. Патријарх Кирил је благословио учеснике фестивала, а у свом обраћању је, између осталог, поручио да је неопходно користећи друштвене мреже приближити Бога човеку. Традиционално сусрет се одржава у Сали црквених сабора Саборног храма у форми дијалога. У другом делу дана одржаће се завршне расправе. Учесници ће моћи да погледају видео спот "Српска колевка" и документарни филм "Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења" у продукцији Телевизије Храм. Данашњим даном затвара се Међународни свеправославни фестивал чија је тема била "Црква у свету који се мења: Изазови и поуке дигитализације". Извор: Телевизија Храм

Јуче су у присуству митрополита Лемасолског Атанасија, митрополита Каламарије Јустина, више епископа, архимандрита из манастира широм Грчке и домаће братије манастира Ватопеда, обретене мошти знаменитог светогорског старца Јосифа Ватопедског (1.7.1921-1.7.2009), једног од духовних чеда Преподобног Јосифа Исихасте. Повезан текст: Старац Јосиф Ватопедски - Живи свједок Живог Бога Наиме на Светој Гори постоји занимљив обичај што се тиче сахрањивања монаха. Када се упокоји неко од монаха, његово тијело се, по обичају, не купа нити пресвлачи. Један од отаца одређен игуманом, провјерава да ли преминули монах има на себи схиму и све што је потребно да монах има. Покривши му лице паном, полаже га на расу или мандију и, увивши га цијелог, ушива га у њу. Монах, који има за послушање одржавање манастирског гробља, одлази на гробље како би припремио гробницу за сахрану. По правилу, откопава гроб оног упокојеног сабрата који је најдуже у гробу, пазећи при том да не буде мање од три године од сахране тог брата којег ће откопати. Уколико нема таквог, копа нову раку. Када се земни остаци упокојеног монаха ваде из земље, тада се служи света Литургија са кољивом, у гробљанској цркви. Након свете Литургије, монах који има послушање да брине о костурници и гробљу, пере лобању и све нађене кости уљем и вином и исписавши име монаха на његовој лобањи, полаже је у манастирску костурницу на полицу међу остале лобање, док остале кости ставља на посебно место где су и кости других. Што се тиче старца Јосифа Ватопедског, он је још за живота сматран за Свеца те је и сахрањен мимо манастирског гробља тик уз сјеверну страну саборног храма манастира Ватопед. Дио текста преузет је из књиге архимандрита Онуфрија Хиландарца - Светогорски богослужбени устав. Извор: Портал Етос

Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј одликован је, у среду, 20. октобра 2021. године, у Владичанском двору у Новом Саду, Крстом Вожда Ђорђа Стратимировића. Високо одликовање Преосвећеном владици Иринеју за самопрегорно служење Богу и Српској Православној Цркви и њеном народу широм српских земаља и расејања, као и за пожртвовано истрајавање на вредностима светосавске духовности и идејама свесрпског јединства, а особито у знак признања за показану верност и значајан допринос на делу сведочења вредности и очувања традиција Српске Војводине, уручио је, у име породице Пл. Стратимировића, као и у име Центра за развој Шајкашке и Организационог одбора за повратак посмртних остатака вожда Ђорђа Стратимировића, професор др Иван Стратимировић. Ово признање је успостављено поводом свечаности преноса и сахране посмртних остатака вожда Ђорђа Стратимировића у порти манастира Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима. Захваљујући на високом одликовању, Епископ бачки др Иринеј је истакао: „Сва признања која ми једни другима одајемо су нешто чиме се ми припремамо за вечни живот; припремамо се за оно признање које једино заслужује нашу потпуну радост и захвалност. То је да нас Бог препозна и призна као Своје у Христу, Духом Светим. То је смисао нашег живота. Личности и подвизи, као што је личност и подвиг вожда Ђорђа Стратимировића, јесу лекција и поука које никада не застаревају. Он је био војник, официр, јунак, војсковођа, али је на свом пољу ишао и борио се до краја. Зато је он један од оних без којих никада не би било Српске Војводине нити наше народне и црквене слободе. Ми можемо увек имати једни од других надахнуће и подстицај. Наша визија је увек она коју је наш народни песнички геније овековечио у идеји Косовског Завета, који се своди на Светосавски Завет, а Светосавски Завет није друго до Нови Завет Господа Исуса Христа у практичној историјској примени и искуству нашег народа као једног од хришћанских народа. То је оно што песник каже: да је само Царство небеско вечно и довека, а земаљско за малена. На нама је да сви радимо на томе да се та свест што брже и што више враћа у наш народ.ˮ Професор др Иван Стратимировић је, у име породице, изразио захвалност Епископу бачком др Иринеју, рекавши: „Ваше Високопреосвештенство, желим да захвалим Вама, Вашим сарадницима и Српској Православној Цркви што у овим тешким и смутним временима мудрошћу водите правим путем овај народ тамо где треба да идемо.ˮ Свечаном чину у Владичанском двору присуствовали су: Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Дамаскин, др Стефан Стратимировић, г. Данијел Кулачин, председник Центра за развој Шајкашке, г. Александар Ђурђев, председник Организационог одбора за повратак вожда Ђорђа Стратимировића у отаџбину, и Горан Миленковић, члан Организационог одбора за повратак посмртних остатака вожда Ђорђа Стратимировића. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Након отварања IX свеправославног фестивала "Вера и реч” одржане су интересантне панел дискусије и радионице: Бесмртност: Број и ћелије; Креативност, маркетинг и хришћанска љубав; Инстаграм; Шта треба да постане штампана новина да би се вратила читаоцу; Цензура у медијима и суверени интернет. Панел дискусије првог дана завршене су врло занимљивом и отвореном дискусијом у којој је панелиста био угледни руски интелектуалац Александар Шипков на тему “Црква, пропаганда и национална безбедност Русије". Данашњи дан почео је панел дискусијом под називом "Фанарове акције у Украјини: одраз у медијском простору". Уводничари су били свештеници Игор Јакимчук и Александар Карпинкој, а у дискусију су се укључили медијски представници из Украјине, Грчке, Бугарске, Русије и Црне Горе. Отац Никола Пејовић, уредник Радија Светигоре пренио је искуства из Црне Горе и приказан је кратки филм Митрополије црногорско-приморске о литијама и одбрани светиња Српске Православне Цркве. Током данашњег радног дана говориће се о Тик Току, Фејсбуку, Лажима у ери дигитализације, Сарадњи Цркве и државе у време пандемије, о руској мрежи Телеграм, те ће на завршетку oвог дана бити приказан филм Грех. Извор: Телевизија Храм

У уторак, 19. октобра 2021. године, на празник Светог апостола Томе, Његово Преосвештенство Епископ тимочки господин Иларион началствовао је светом Литургијом у манастиру Буково. Епископу су саслуживали архимандрит Козма, протосинђел Симеон, архиђакон Илија и јерођакон Марко. Славски колач и кољиво принео је отац Симеон који Светог Тому прославља као своју крсну славу. Честитајући оцу Симеону славу владика Иларион му је пожелео да се, водећи се примером свог небеског заштитника, учи превазилажењу свих људских слабости, да монашким трудовима гради себи пут спасења а да спасавајући своју душу доприноси спасењу људи око себе. Тумачећи свето Јеванђеље Епископ тимочки је објаснио да није довољно само декларативно веровати, неопходно је најпре веровати у Бога и Творца нашег, потом да је Исус Христос син Божји који је живео у људском телу у одређеном историјском тренутку, и да верујући у име Његово ми имамо живот вечни. Владика напомиње да верујући у Бога ми верујемо у постојање другачијег невидљивог света који има сопствене законе и који треба да заслужимо у овом видљивом и пролазном свету. Извор: Епархија тимочка