Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Логос

МОДЕРАТОР ЖРУ
  • Број садржаја

    10975
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    9

Последњи трофеј

Логос је имао/ла садржај са највише реакција!

9 Пратиоца

О Логос

  • Ранг
    Логос
  • Рођендан Јануар 1

Profile Information

  • Пол :
    Мушко

Contact Methods

  • Website URL
    http://branislavilic.blogspot.rs

Скорашњи посетиоци профила

5044 посетилаца
  1. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је у петој недељи по Пасхи Господњој, Свету архијерејску литургију у манастиру Бешка на Скадарском језеру. Ова светиња данас је имала имала посебну радост, Митрополит Амфилохије је замонашио Наталију, послушницу ове свете обитељи, која је на монашењу добила име Јелена. Владика Амфилохије је рекао да је Јелена примила ангелски лик и обукла се у све оружје Божије да би била истинска и права Христова невјеста. „Мудра дјева која је припремила своје и кандило и уље – вјеру, и силом Духа Светога се припремила да уђе у ризницу свога женика – Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа. Господ да је укријепи да оно што је овдје изрекла и обећала оствари и оставарује у све дане свога живота, угледајући се на све свете подвижнице, од мученице Текле па до преподобне матере наше Јелене, до Свете Фотине и Свете великомученице Гликерије које прослављамо данас“, рекао је послије монашења Митрополит. У току Литургије, тумачећи јеванђељску причу о сусрету Господа Христа са женом Самарјанком на Јаковљевом извору, Митрополит Амфилохије је казао да је Господ, иако Јевреји у то вријеме нијесу разговарали са Самарјанима, тражио од Самарјанке – Фотине воду да пије, што је и њу зачудило. Господ говори Самарјанки о води живој и она тражи воду од које никада неће ожедњети. Митрополит је појаснио да је Господ открио сав њен живот, шта је радила и чинила, а и она је, такође, открила да је и код Самарјана била сачувана вјера да ће доћи Месија избавитељ свијета. Чула је и повјеровала да је Он обећани Спаситељ. Владика је нагласио да је жена мироносица Фотина уписана у књигу живота, у памћење Цркве Божије, као она која је почела да свједочи Господа пред Самарјанима и на њену ријеч су се они сабрали око Господа. „Она свједочи Господа кроз сву историју до наших времена, и њено име су примиле многе душе жедне те воде живота. Међу њима је и наша мати Фотина, игуманија манастира Бешка, која је примила постриг монашки прије 30 година. Ево Господ је призвао да служи Господу у овој дрвеној светињи и да се преко ње и сестринства, обнавља сјећање и памћење на ону која је основала ову светињу – Свету Јелену.“ Владика је истакао да се поред Самарјанке данас сјећамо, и преко овог новог монашења, и Свете матере наше Јелене утемељитељке манастира Бешка. Њене мошти почивају у светињи, сијају, зраче и подсјећају на њеног оца Светога великомученика Лазара Косовског, њену мајку Евгенију – царицу Милицу, брата Светога Стефана и сестру Оливеру, која се жртвовала за спасење народа свога и овдје нашла под старе дане свога покоја. Подсјетивши да се данас сјећамо велике и дивне мученице Христове Свете Гликерије која је такође свој живот подарила Господу на дар, Митрополит је казао да је и мати Гликерија, игуманија манастира Ћелија, као дјевојчица од 12 година дошла у ћелијску светињу, а сад је прешла 80. годину и остала вјерна служитељка светињи Божијој Светих Архангела гдје је провела свој живот са великим светитељем нашега доба, Св. Јустином Ћелијским. Високопреосвећни је казао да је ово мјесто чудесно, као и личности које прослављамо. Помолио се да Господ молитвама Свете Фотине укријепи и нашу мати Фотину и мати Гликерију да до последњега свога издисаја служе Христу Богу, као и новопострижену монахињу Јелену да се и она напаја живом водом – науком Христовом, да ходи тим путем који је једини пут којим ходе истински људи на земљи а који је сам Господ. На крају Литургије Митрополит Амфилохије је благословио и пререзао славски колач поводом имендана мати Фотине, која је, како се присјетио, крштена 1984. године у Ћелијама у Храму Светога Јована Златоустога, кренула овим Божијим путем и монахиња је скоро 30 година. Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је мати Фотини пожелио мнагаја и благаја љета и благослов Божији да настави ово свето дијело, служење Господу како је започела већ од дана свога крштења. Извор: Радио Светигора
  2. Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је, по први пут од устоличења у трон Епархије нишке, Свету архијерејску Литургију у манастиру Свете Петке код Островице у недељу Самарјанке, 26. маја 2019. године. Your browser does not support the HTML5 audio tag. Преосвећеном Владики су саслуживали протојереј-ставрофор Златан Папић, протојереј-ставрофор Ранђел Денић, јереј Бобан Миловановић и ђакон Ђорђе Филиповић. Појали су ученици Богословије уз учешће монахиње Анастасије, настојатељице манастира, г. Жарка Китановића, вероучитеља у Островици, парохијана и ходочасника. У својој архипастирској беседи, Владика је поучио верне о Светој мученици Фотини - самарјанки која се од блуднице преобраћа у апостола и проповедника Јеванђеља, након разговора са Господом Исусом Христом на кладенцу Јаковљевом. Извор: Радио Глас
  3. Високопречасни протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, у Културном центару Источно Ново Сарајево, одржао је предавање на тему: "Дошљаци смо на земљи овој". Доносимо видео запис овог надахнутог, поучног и занимљивог предавања. Топло препоручујемо ово предавање!
  4. У недјељу Самарјанке, 26.маја 2019.љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Свету мученицу Гликерију, саборно и молитвено било је у острошкој светињи. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је протосинђел Сергије, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Синиша Јанковић из Епархије будимљанско-никшићке, јеромонаси Јеротеј и Владимир и јерођакон Зосима. Уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа, одговарала је острошка братија. Након читања зачала из Светог Јеванђеља о сусрету Господа Исуса Христа и жене Самарјанке, сабране је бесједећи поучавао о. Сергије, који је казао да је у ова прича обимна ријечима и препуна поукама којима нас Господ учи. – Вјерујте, свако од нас који смо крштени у име Оца, Сина и Светог Духа позвани смо на жетву (о којој говори Господ) и да својим животом свједочи Свето Јеванђеље и да буде човјек, да би се испунила она ријеч ”Да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде људи ваша добра дјела и прославе Оца нашег који је на небесима. То може свако од нас да учини, да буде човјек, а нарочито после посјете овој светој обитељи – казао је о. Сергије. Додао је да то није лако, али да боравак на земљи који је кратак треба да искористимо за наше спасење. – Најљепше је да свако од нас узме у руке своје плуг који му је Бог дао и обради њиву коју му је Бог дао и испуни вољу Онога који Га је послао и себи припреми вјечно јело, за своју бесмртну душу – рекао је о. Сергије. Подсјетио је да сви који су прешли далек пут да би дошли у острошку светињу, нијесу дошли да се поклоне твари нити нечему што је пропадљиво и пролазно, него живом светитељу Божијем, Светом Василију Острошком Чудотворцу. – Светитељ наш свједочи да из његове утробе истичу ријеке Воде живе, призивају жедне те Божије воде и напајају се њоме, исцјељују, оснажују и долазе и долазиће у све вјекове – казао је о. Сергије. Извор: Манастир Острог
  5. У Недјељу пету по Васкрсу, у Недјељу жене самарјанке, 26. маја, у Храму Христовог Васкрсења одслужена је Света литургија којом је началствовао протојереј Мирчета Шљиванчанин, уз саслужење протојереја-ставрофора: Далибора Милаковића, архимандрита Исаије – игумана манастира Бијела код Шавника, као и протојереја Миладина Кнежевића. Your browser does not support the HTML5 audio tag. У славу и у част Божију, током Литургије, појала је и одговарала мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења, као и Храмовни хор ,,Свети Апостол и Јеванђелиста Марко“ из Подгорице. Сабраном вјерном народу обратио се началствујући протојереј Мирчета Шљиванчанин који се осврнуо на суштину јеванђелске приче, појашњавајући да само оваплоћење Сина Божијег показује да Господ Исус Христос јесте наш истински спаситељ, будући да је прошао и проживио све оно што је људско, осим гријеха: „Знамо сви да је Христос, узевши људску природу узео и тзв. непорочне слабости људске: жеђ, глад и све оно што је и као други људи чинио. осим гријеха. Наравно, то нам опет показује да је Он наш спаситељ. Како каже Свети Владика Николај Велимировић: Шта ће нам Бог који не разумије како је бити човјек? Дакле, Христос је прошао и проживио све оно што је људско, осим гријеха. Био је и жедан, и јео са људима, претрпио је страдање, бол, патњу и смрт. Дакле, Христос је наш спаситељ између осталог зато што је узео нашу природу и прошао све, и Њега је бољело што свакога човјека боли и зато нас разумије, зато има љубави за сваку људску душу.“ Отац Мирчета се осврнуо и на само покајање жене Самарјанке, будући да нам јеванђелска прича свједочи да се њен живот промијенио и преобразио од сусрета са Христом, те је резултирао покајањем. Како даље наводи отац Мирчета тако се свака душа људска која се сретне са Богом мијења и преображава: ,,У овој јеванђелској причи видимо како се ова жена Самарјанка покајала, како се њен живот промијенио, преобразио, како се покајала од сусрета са Христом. Тако се свака истинска људска душа која се сретне са Богом мијења и преображава. Ниједан сусрет са Богом човјека више не оставља истог, непромијењеног, него човјек се мијења на боље, његова личност, преображава се.“ У даљем свом излагању отац Мирчета је нагласио да треба да захватамо и напајамо се са извора бесмртности, да не би доживјели гору смрт од оне физичке и пролазне, а то је она духовна и вјечна смрт: ,,Пијући ову воду земаљску ми знамо да опет ожеднимо, а да је не пијемо знамо да би умрли. Али, шта се дешава са нама ако не пијемо од овога извора и са источника о којем говори Христос, а тај извор је Он сам!? Е ако не пијемо са њега, са тог извора, такође, умиремо. Али, умиремо гором смрћу, зато што тако умиремо вјечном смрћу. А пијући са извора који је у ствари Христос, са извора који је Он, односно – који је Његова личност, Његова Црква, Његово тијело, Његове свете тајне, Његове благодатне енергије, пијући са тога извора ми се напајамо животом вјечним и сами задобијамо вјечни живот. Постајемо вјечни пијући са извора бесмртнога“ поручио је протојереј Мирчета Шљиванчанин. Отац Мирчета је овом приликом најавио одржавање Тројичинданског народног сабора за одбрану вјере и светиња Божијих. Тројичиндански сабор се организује поводом од стране Владе Црне Горе недавно усвојеног Предлога закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, који би, уколико се у овом и оваквом облику усвоји у Скупштини Црне Горе, довео у незавидан и обесправљен положај Митрополију и све епархије Цркве Божије у Црној Гори, угрожавајући јој самим тим име, достојанство, предање и имовину. Сабор ће се одржати у суботу, 15. јуна ове године у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, а започеће Светом литургијом у 9 часова. Света архијерејска литургија ће се саборно служити са епископатом, свештенством и вјерним народом. Отац Мирчета је позвао све људе којима је Црква Божија у срцу и све људе који имају љубави и добре воље да тога дана дођу и присуствују служби Божијој и заједно се Богу помолимо, за очување вјере и светиња Божијих и не изгласавање таквог закона. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  6. Манастир Вољавча, чудесно место историје и духовности, у свом окриљу чува две богомоље: стару брвнару, посвећену Светом Прокопију, коју је према предању, приликом велике сеобе Срба, подигао Арсеније III Чарнојевић са народом, и другу новију, посвећену Светој Параскеви, изграђену у другој половини двадесетог века. Ово омиљено место молитве за вернике из Краљева и околине, било је на дан Светих Кирила и Методија центар духовног празновања. На Светој Архијерејској Литургији, којом је началствовао Епископ жички г. Јустин, замонашена је искушеница ове свете обитељи Ивана Крчмаревић, добивши монашко име Ирина. Молитву Господе помилуј, за новопострижену монахињу једнодушно је певало сабрано монаштво из манастирȃ: Каменац, Сретење, Преображење, Благовештење, Ваведење, Згодачица, а празник је увеличао и архимандрит Стефан (Миленковић) који је са братијом дошао из манастира Зочишта косовског, да донесе благослове наше Свете земље. Око Свете трпезе Владики су саслуживали: архимандрит Стефан (Миленковић), архимандрит Сава (Илић), јереј Никола Вучетић, протојереј Саша Станишић, јеромонах Иларион (сабрат манастира Преображења овчарског) и јереј Владимир Благојевић, уз присуство архимандрита Јакова (Лазовића) из манастира Жиче и великог броја свештеника, пријатеља ове свете обитељи. За певницом су се смењивали гласови протопсалта Ивана Трајковића и Теодоре Стојковић, вође хора “Свети владика Николај“ у Љубићу. Након узвишеног чина пострига и прочитаног Јевађеља Епископ Јустин се монаштву, свештенству и сабраном народу обратио речима очинске поуке: „У дан када сваки монах даје завете Господу Богу, он умире за свет и за све оно што је у свету. За свакога монаха је дан монашења, тренутак када се практично раставља од овога света – јесте у свету, живи у свету, али више није од овога света… Ви знате да у Светој Гори монаштво већ вековима опстаје. Ту наши молитвеници (као и на сваком месту где су сабрани два или више у име Божије, у светим обитељима, у манастирима) приносе молитве Богу за читав свет. Они мудри светогорски старци, а и млади мудраци кажу: „Ако умреш пре него што умреш, нећеш умрети када будеш умро.“ Данас смо сведоци тога. Можда све то вама изгледа тужно, али ми смо данас у стању радостотворне туге. Ми се радујемо што нас је Господ Бог призвао Себи пре него што умремо. Јесмо умрли за овај свет, али се рађамо за онај други. Ми већ сада имамо предукус раја, у коме нема мушког ни женског, роба ни слободњака, нема нација, нема богатих, школованих и осталих – тамо су сви једно у Господу, зато што је Господ глава Цркве своје и зато што Он у Себи возглављује све. Сваки који хоће да врши вољу Божију, и свако ко се одрекне себе, пође за Њим, узме крст свој – неће му плата пропасти. Каже Господ да би нас утешио: који остави браћу, сестре, родитеље, кућу, имање или било шта у овоме свету, добиће сто пута више од тога и добиће залог вечног живота. Тај залог је нама дат и задат. Својим животом, љубављу, трудом и молитвом, Господ Бог ће нам заиста дати оно што нам је обећао.“ Затим се Владика осврнуо на сам празник Светих Кирила и Методија и рекао: „Ми данас славимо велике светитеље и просветитеље словенских народа – Кирила и Методија, које је моравски кнез Растислав у 9. веку позвао да саставе писмена, јер је увидео да је немогуће слушати Јеванђеље на језику нама непознатом. Захваљујући њима и њиховим ученицима, Светим Петочисленицима, Словени су добили писмо које нам је омогућило да читамо Јеванђеље и да се Господу Богу молимо. После триста година таквога живота, ми се удостојавамо да добијемо своју аутокефалну Српску Православну Цркву, у којој већ осам векова спасавамо душе своје и молимо се Господу. И не само то, него смо и зидали, градили, бавили се уметношћу и свим наукама које су потребне човеку. Све што је Господ Бог, који је Премудрост, дао нама преко слова, преко језика, ми то, ево већ толико векова усвајамо. На томе се темељи и лежи наша култура, наша нација, наше усмерење ка вечном. То су велики тренуци, то су велики дани. Овај дан је, после толико времена, ове године постао државни празник. По томе видимо да су, Свети Кирило и Методије, просветитељи свих словенских народа, били некако неправедно запостављени. Ретко ко је и знао ко су Кирило и Методије, ретко ко је знао њихово дело. Суштина је да су то били људи црквени – један је био Епископ, други монах. Дакле опет се види да Црква предњачи у свему што је добро. Она даје смисао, она даје светлост живота. Сви ми који ходимо за том светлошћу, нећемо ходити у тами, него ћемо имати светлост живота. Тај живот, та истина, та љубав Божија јесте у Цркви Божијој која упркос свим искушењима одолева већ толико векова. Нека Господ Бог буде милостив нама, нека буде помоћник нашој мати игуманији и свим њеним сестрама у Христу и читавом нашем народу да савлада све тешкоће које су пред нама. Али да знамо да тешкоћа ствара трпљење, поверење, осећајност, а Господ ће и нашим тешкоћама учинити крај. И нас ће Господ Бог погледати. Амин.“ Након Литургије, духовна светковина је настављена за трпезом коју је са пуно љубави и пажње припремиле игуманија ове свете обитељи Теодора (Станојевић) са својим сестрама. Поздрављајући за ручком све присутне, архимандрит Стефан (Миленковић) је у дивној и надахнутој беседи пренео благослове Косова и Метохије. Извор: Епархија жичка
  7. Његово Преосвештенство Епископ далматински Никодим потврдио је да је проплакала икона Светог Архангела Михаила која стоји на самом улазу храма манастира Крке. Он је са свештеномонасима ове обитељи служио акатист Архангелу Михаилу, коме је храм посвећен. Појава икона које плачу у историји тумачена као јасан показатељ да је Бог присутан уз Своје људе. Плач икона се дешавао пре или током трагичних дешавања која би задесила верни народ, иако то није дефинитивно правило. Иконе заплачу зависно од Божије воље и јасан су показатељ Његове љубави и бриге. https://pouke.org/forum/uploads/monthly_2019_05/0-02-0a-c0c744621cd22c194396a2c5e1c4d9ca32140011bdd6b9a285160d1bb4c534cc_b8a111c8.mp4.2b6efac6260b79002d096624f7fc7ee5.mp4
  8. У Брчком је освештан и свечано отворен Културно – административни центар Патријарх српски Павле. Свечаности је, осим вјерног народа, присуствовао изасланик Патријарха српског Иринеја, Епископ Стефан, владика зворничко- тузлански Фотије, предсједница Српске Жељка Цвијановић, министри у Влади и остали званичници. Културно-административни центар Патријарх српски Павле, служиће духовном и културном уздизању српског народа Брчког и околине. Простор ће послужити саборовању не само Срба, већ и осталих народа овога краја, најавио је владика Фотије. – Као што су се данас овдје сабрали сви представници Српске, Дистрикта Брчко, градоначелник, представници других вјерских заједница, Исламске заједнице, Католичке цркве и других људи, то треба да буде дух овога центра, који ћемо ако Бог да да његујемо, и трудимо се да сви људи који дођу овдје, да су добро дошли – истакао је владика зворничко – тузлански Фотије. Објекат је настао као резултат заједничког рада институција Републике Српске, дистрикта Брчко, и вјерујућег народа, истакла је Жељка Цвијановић, предсједница Српске. Претходна републичка Влада је у завршне радове Центра уложила око 500.000 КМ, чиме је изградња, од општег интереса народа, коначно завршена. – Дубоко вјерујем да ће та улога бити свенародна, и да ће свако моћи да се идентификује са овим центром и да ће он моћи да се освједочи да служи својој сврси – рекла је Цвијановићева. Саборност у цркви и око ње је оно што нас је кроз историју одржало и снажило, и зато је овај објекат, његујући ту традицију на одређен начин будући духовни центар овог дијела Српске, каже градоначелник Брчког, Синиша Милић. – Поносан сам што носи назив Патријара српског Павла и несумњиво, Брчко је на путу да постане центар духовности под окриљем православне цркве за подручје Зворничко – тузланске епархије – наводи Милић. Зграда Културно – административног центра урађена је крајем прошле године, али се за њено отварање чекала прослава 800 – годишњице ауктокефалности СПЦ. Површина oвог центра је 2.000 квадратних метара и коштао је 1,8 милиона КМ. – Ради се о великим помоћима Влада Српске и Брчко дистрикта, а било је помоћи и оних који су били градитељи и вјерног народа – нагласио је протојереј ставрофор Небојша Драшкић у Брчком. За несебичан допринос у изградњи Центра, владика зворничко-тузлански господин Фотије орденом Светог краља Драгутина – Теоктиста одликовао је предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика, предсједницу Српске Жељку Цвијановић и градоначелника Дистрикта Синишу Милића. Свечану академију отворио је академик Матија Бећковића који се у свом говору подсјетио на велика дјела блаженопочившег Патријарха српског Павла и Светог Саве, те подсјетио присутне шта су учинили да би српски народ данас био гдје јесте, што Срби треба да цијене и чувају. У програму свечане академије учествовали су хор „Србадија“ из Бијељине, фолклорни ансамбли СПКД „Просвјета“ Брчко и КУД „Илићка“, те пјевачке групе „Вијенац“ СПКД „Просвјета“ и „Босиљак“ КУД „Илићка“. Отварању центра и свечаној академији присуствовали су и министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић, министар енергетике и рударства Петар Ђокић, представници власти Брчко дистрикта, те представници Исламске заједнице и Католичке цркве у дистрикту. Организатор свечаности је Српска православна црква, Епархија зворничко-тузланска, Црквена општина Брчко. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  9. Отац Гојко Перовић: "Далеко смо од висине љубави и дубине мудрости на коју нас Господ призива. И треба удвостручити напоре који се тичу наше међусобне љубави. Тим напорима нема краја, нити смије бити. Јер љубав не зна за границе, ни за „довољне” количине. Ако збиља причамо о љубави – двоје који се воле не знају за „доста” или „довољно”, те одреднице су непознате и када је у питању однос родитеља према дјеци, и дјеце према родитељима. Збиља, љубав има својство бесконачности". (из интервјуа објављеног у мартовско-априлском 366. броју „Православног мисионараˮ, стр. 18-22)
  10. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас са Високопреосвећеним Архиепископом михаловско-кошицким Православне цркве Словачке и Чешке г. Георгијом и свештенством Свету архијерејску литургију у Манастиру Светог Николе на Пелевом бријегу код Подгорице, поводом храмовне славе ове светиње, празника Преноса моштију Светог Николаја, који се прославља 22. маја. У литургијској бесједи Митрополит Амфилохије је казао да смо сви призвани да пијемо од воде бесмртности којом се побјеђује смрт и пролазност и да је Дух Свети онај који освећује све воде и кроз воде и преко воде у Тајни светога крштења, преображава и просвећује нас и све земаљске народе. Владика је казао да се том водом вјечнога и неполазнога живота напојио и Свети отац наш Николај коме је посвећен овај свети храм, као и сви свети који су Богу угодили кроз вјекове. Подсјетио је да су се кроз сву историју до данас милиони људи сабирали и сабирају са свих крајева земаљских око Христа Бога нашега као у Његово вријеме, и у додиру са Њим, кроз молитву служећи Му, безбројни су добили и добијају исцјељење душе и тијела. Високопреосвећени је казао да се данас Црква Божија – Црква Христова, једна света саборна апостолска Црква коју и ми исповједамо, раширила по читавом свијету и да нема мјеста на земаљском шару гдје се на свим земаљским језицима не поје ова Света служба Божија. Истакао је да данас на Пелевом бријегу нијесу сабрани само Братоножићи и људи из Црне Горе, већ и Архиепископ михаловско-кошицки г. Георгије који је донио благослов Свете браће Ћирила и Методија и благослов свештеномученика Станислава који је заједно са 50 наших свештеника бачен у јаму у Јадовно 1941. године, и нагласио да ће ових дана бити његово прослављање у Кошицама у Словачкој. По његовим ријечима о саборности и везаности у Цркви Божијој свих земаљских народа кроз вјекове, па и у наше вријеме и на овом мјесту, али и шире од њега, свједочи и данашње присуство Теофила из Колумбије, сестара монахиња из Русије, браће Кинеза који у Црној Гори граде ауто-пут. Говорећи о Светом Николају Митрополит је казао да се око његових светих моштију, које се чувају у Барију, сабирају не само Италијани, него сви хришћани, као и они који обнављају овај свети храм и ову свету обитељ, која је подигнута још у вријеме Ђурђа Бранковића: „Запустјела је била ова света обитељ и хвала Богу да се она поново обнавља благодарећи труду вашем, али нарочито жртви наше сестре Евлалије која је уградила своју младост и свој живот у ову светињу.“ Митрополит Амфилохије је изразио наду да ће сви помоћи обнови ове светиње и да ће се доњи дио конака, који је у вријеме краља Николе био намијењен за школу, а у којој сад нажалост нема дјеце, присајединити, вратити, манастирском конаку, истичући да су се тим поводом више пута обраћали Министарству просвјете Црне Горе. Подсјетио је да су све школе у вријеме краља Николе биле осниване у манастирима, па тако и школа у Братоножићима. Високопреосвећени владика је нагласио да сви треба да се просвете свјетлошћу истине Божије, јер као што је Господ говорио Јеврејима свога времена, истински слободан човјек је само онај који је слободан од гријеха, невјерја, маловјерја, сујеверја, лажне вјере: „И то Господ поручује данас свима нама, па и онима који су у Министарству просвјете, ако се ослободе од лажних учења и наука, ако отворе своје срце за истину Божију, вјечну и непрелазну, и за ову воду која отиче у живот вјечни, онда ће бити добро и за њих и за све наше школе.“ Помолио се да Господ и њих и све друге који чезну за истином, уразуми и просвјетли, а једна је истина, вјечна и непролазна, једна је вода живота којом се напајају сви они који су жедни Божије правде, истине љубави. „Нека је благословен овај свети празник и нека би Бог дао да се и ми обновимо том истином и Божијом љубављу и да васкрсне овај свети манастир који је кроз вјекове био мјесто гдје су се сабирали људи и напајали воде живота, истине. У ову светињу су уграђене кости ваших предака, крштене и миропомазане мошти, које су биле освећене и просвећене том вјечном истином и које су се напајале водом живота, и даље се напајају у вјечном Божијем царству Оца и Сина и Духа Светога, Бога нашега“, поручио је на крају своје архипастирске бесједе Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Након Литургије обављен је опход око цркве а потом је благосиљан славски колач принет у част и спомен Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског чијом прославом Братоножићи настављају традицију својих предака сабирања на овом мјесту. Митрополит је честитајући славу још једном благословио Братоножиће наглашавајући да је ова светиња кроз вјекове сабирала све људе и земаљске народе и да ће тако бити и даље. Високопреосвећени владика Амфилохије са свештенством одслужио је помен проти Пеју Станојеву Балевићу, братоножићком војводи из 17. вијека и свим упокојеним православним хришћанима. Црквено-народни сабор на Пелевом бријегу настављен је пригодним културно-умјетничким програмом у којем су учествовали чланови удружења „Горска вила“ и гуслари Стеван Вујачић и отац Раде Радовић. Након тога је уприличена славска трпеза коју су припремили овогодишњи домаћини славе Милан Перовић и братство Перовић. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  11. Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј опутовао је у петак, 24. маја 2019. године, у Будимпешту, поводом дводневних свечаности уприличених у оквиру обележавања великог јубилеја у Епархији будимској – осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве. Свечани дочек Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и више архијереја наше помесне Цркве, међу којима је и Епископ мохачки г. Исихије, уприличен је у петак, у вечерњим часовима, у храму Светог Георгија у Будимпешти. Чин освећења новог Српског црквеног Музеја у Сентандреји биће извршен у суботу, 25. маја, са почетком у 13 часова. Света архијерејска Литургија ће бити служена сутрадан, 26. маја, у Саборној цркви у Сентандреји, од 9.30 часова. На главном тргу у Сентандреји, у Мађарској, обновљен је комплекс некадашње српске учитељске школе, чувене Препарандије, и ту је – на више од1.300 квадратних метара – смештен Музеј Епархије будимске Српске Православне Цркве. Зграда Музеја обухвата дворану за сталну поставку, простор за гостујуће изложбе, мултимедијални простор, конференцијску дворану и простор за депо, а представља важно сведочанство о присуству српске културе на простору Епархије будимске пре и после Велике сеобе Срба 1690. године. На прикупљању вредних уметничких дела нове изложбене поставке посвећено су радиле Галерија и Библиотека Матице српске. Извор: Епархија бачка
×
×
  • Create New...