Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Бездомник

Члан
  • Број садржаја

    54
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

1 Пратилац

О Бездомник

  • Ранг
    Ту је, мало гледа-мало пише

Скорашњи посетиоци профила

432 посетилаца
  1. Мене је епископ Максим раѕочарао тиме што није одговорио на најбитнија питања која у своме писму поставља епископ Иринеј: “Преосвећени теолог мудро прећуткује Порошенкову „Православну Цркву Украјине”. Шта он сматра – да ли она заиста постоји или не постоји? Да ли може постојати Црква коју признаје и са којом литургијски и канонски општи само једна помесна Црква, па ма то била и Цариградска илити Васељенска Патријаршија, а осталих тринаест аутокефалних Цркава је de facto не признају самим тим што са њом нису у општењу? И где је ту канонска Украјинска Православна Црква? Да ли она за Фанар постоји или не постоји? Да ли на истом простору могу паралелно да постоје две Цркве, обе законите и признате? Да ли о статусу неке помесне Цркве, посебно о њеној аутокефалији, одлучује само једна Црква или битан предуслов представља и свеправославна рецепција? Да ли владика Максим зна за свеправославно усвојени став о начину стицања и проглашавања аутокефалије? Тај став је поодавно објављен у Шамбезију као званични материјал за сабор на Криту, али је на време вешто склоњен са дневног реда тога сабора, и то једнострано, без упућивања питања осталим на сабору присутним Црквама шта оне мисле и желе. Сада, после украјинског сценарија, можемо да изведемо и закључак зашто је та тема унапред скинута са дневног реда Критског сабора. Сва ова питања своде се на једно питање: да ли у Православљу, осим васељенског сабора, постоји чинилац са надјурисдикцијском или надаутокефалном влашћу? Да ли је Православна Црква монархијска, по угледу на папски систем, или је саборна и саборска, о чему нам сведоче Нови Завет и сва њена историја до данас? Елем, ко је заправо изазвао раскол? Један који ради по своме или сви остали који то не одобравају? Да ли су се у 11. веку четири Патријаршије одвојиле од Рима или се Рим одвојио од њих?”
  2. Пре би се могло рећи да се ради о односу између начина бивствовања - ипостаси.
  3. Јесте узрокована рађањем и исхођењем, Сину и Духу Светом, од Оца. Јер, ако кажемо да није узрокована (рођена и исхођена), онда тиме само Оца поштујемо као суштинског Бога, а Сина и Духа изједначавамо са створењима којима божанскост произилази и зависи од благодатног односа са Оцем. Такво узроковање уопште није пежоративно по Сина и Духа, јер им Отац не узрокује биће другачије од својег.
  4. 4. Затим, када се постави питање чега је заправо Отац узрок, сматрам да је поштено, без било каквог устезања тврдити да је Он узрочник, како ипостаси, такође и суштине Сина, и Духа. И, будући да се ради о узроковању којим се производе ипостаси сопственог божанског бића (Очеве суштине и воље), не оставља се простор и време замисли било каквог растојања и раздвајања у сапостојању и суживоту узрочника са узрокованим. Дакле, као што се не може замислити да је Отац некада започео своје постојање, тако не може бити ни говора о томе да некада Син није био рођен, или Дух Свети исхођен, односно да обојица нису учествовали у Божјем постојању, заједно са Оцем.
  5. 3. Отуда, сматрам да се мирне душе може говорити о томе да је божанство Сину и Духу узроковано Оцем, у смислу претходно реченог, не да сама суштина Бога подлежи узроку, нити да је личност Оца производи за самог себе, већ да је рађањем и исхођењем, примопредајом проузрокује Сину и Духу, чиме се не вређа достојанство суштине Божје, нити било које од личности Свете Тројице.
  6. 2. Услед тога, сматрам да суштина не може бити узрок, јер не може постојати ванипостасно, па ако и претпоставимо да личност Оца није узрок, већ да је суштина Божја узрок Сину и Духу, онда уводимо неку четврту, мимо Свете Тројице, битијно надређену личност Богу, која узрокује Његово постојање, и коју би у ствари требали сматрати Богом.
  7. 1. Мислим да је Отац узрочник Сина на начин што га рађа свим својим, и из свег својег бића, чинећи га судиоником и сувласником сопственог живота. Рађање и исхођење су симболи и синоними суштаственог произилажења, којима се указује на то да ипостасни начини постојања Бога у личности Сина и Светога Духа, сродни и сходни начину постојања Бога у личности Оца, недељиве и несливене Тројице. Дакле, узрок је Отац, али узроковање је суштаствено, а не стваралачко, јер узрокује себи равне сапрестолне субјекте.
  8. Али, зар не вуче ову аналогију Зизијулас из своје теорије о онтологији (бићу) личности, која и не може да се уклопи у монотеизам хришћанства на било који други начин, а да притом не уплива у пантеизам, осим преко учитавања битијне неравноправности и субординације у унутартројичним односима и услед тога, и у јединству саме Цркве?
  9. Зизијулас, са своје стране, у свом есеју “Допринос кападокијских отаца хришћанском појму личности” није најсрећнији тим и таквим изразом монархије, којим се баш и не истиче превише преимућство Оца, па каже: “Drugim rečima, jedan Bog jeste Bog Otac. Sin i Sveti Duh postoje zato što su u Zajednici takvog Oca, sa Ocem. (Na ikoni Rubljova ovaj izraz nije baš sasvim dobro naglašen. Na njoj se vidi da je Zajednica Božija izraz sabornosti a ne da je Otac taj koji je garancija (zalog) Zajednice Božije.” Не своди ли он овим Сина и Духа на равниште створења, обожених благодаћу заједнице са Оцем?
  10. А што не би била (таква чињеница предмет иконописа)? Ако је већ (или, можда и није) извесна и потврђена у предањском сазнању Цркве?
  11. Али питање је зашто, кад већ онтологија персоналности у савременој теологији налаже да се примат Божјег бића лоцира у личности Оца?
  12. А, што их није Рубљов јерархијски означио, будући да су и анђели разврстани по хиерархији? Рецимо, са неким симболом моћи и преимућства којим би се означио примат власти, неким скиптаром, мачем, или слично?
  13. Ако је тако, како се у том лику одражава примат, као конститутивни чинилац јединства и саботности у Светој Тројици?
  14. Наградно питање: Лоцирајте носиоца примата као критичног, кључног и конститутивног чиниоца за јединство и саборност у Светој Тројици, на истоименој икони Преподобног Андреја Рубљова?
×
×
  • Create New...