Mirkogogic

Књига Путеви Руског Богословља, протојереја Георгија Флоровског, плод његове огромне ерудиције и одраз црквено-историјског погледа на свет, сасвим исправно се сматра – и, вероватно, свагда ће се сматрати – његовим главним научним завештањем. Књига је написана у Паризу, у навечерје рата, и означава свршетак његовог опуса над пуном историјом Православног Предања, које почиње од најдревнијих времена хришћанства, а окончава се у нашој епохи…

Главна опасност нашег доба је у томе што постоји исувише много сукобљених, опречних "веровања". Нама сукоб није толико између "веровања" и "неверовања", колико између противничких неверовања. Модерна криза, изгледа, има своје извориште у губљењу убеђења. Стварни узрочник модерне трагедије није само у чињеници да су људи изгубили убеђење, него то што су издали Христа...

Od objavljivanja doktorske disertacije pa sve do svoje smrti 2001. godine, otac Jovan Romanidis želio je da završi posao koji je započeo njegov prijatelj i mentor, otac Georgije Florovski: povratak pravoslavnog bogoslovlja svetootačkom izvoru. Neopravoslavna kritika modernog u osnovi napada korijene zapadne teološke i društvene misli. Obojica, Romanidis i Janaras, kritikuju Zapad, koji se temelji na Avgustinovoj teologiji. Romanidis smatra da je platonizam zaslijepio Avgustina u trima shvatanjima hrišćanskog predanja.

Највећи румунски православни теолог, отац Димитрије Станилоје, декан Православног богословског факултета у Букурешту, упокојио се 5. октобра 1993. Проф. Димитрије Станилоје је рођен 1903. у месту Владени, у околини Брашова. Завршио је високу бгословску школу у Брашову, а дипломирао на Богословском факултету у Черновцима, где је одбранио докторат. Предавао је Догматику на богословским факултетима у Сибину (Сибиу) и Букурешту. Писац је великог броја књига, студија и чланака из богословља и духовности. (Неколико књига, као што су Догматика у два тома, Литургика и Морално богословље, преведе