Jump to content

Cremonese

Члан
  • Број садржаја

    10
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    Cremonese got a reaction from Саласије in кађење/некађење на Св. Литургији за време читања Апостола   
    Видим да се ова два коментара не односе на твој пост, па рекох да ти одговорим. Путујем често и пошто знам да није препорука да се кади за време читања Апостола (Катихизис или Литургика, ту сам нашао), то ми често упада у очи. Обзиром на то да се за време Апостола може и седети, ценим да је свештенство дало себи за право да окади брзо, јер следи читање Светог Евангелија. Посланице су део Св. Писма и као такве заслужују пажњу верних, иначе не би било строго речено да се за време читања Апостола не сме кадити.

    Послато са XT1635-02 користећи Pouke.org мобилну апликацију


  2. Волим
    Cremonese је реаговао/ла на Natasenka у Свештеник др Угрин Поповић: Ко је достојан?   
    zabavljaju se godinama. posle ne žele par sedmica posta da sačekaju. sve je pitanje koliko veruješ. koliko Boga voliš. za dušu je to spasenje. najbolje nedeljom u prijepodnevnim satima. po mogućstvu u sklopu sv. liturgije. tak je najlepše. 
  3. Волим
    Cremonese је реаговао/ла на Ivan Marković у Свештеник др Угрин Поповић: Ко је достојан?   
    Не могу да верујем да је неко могао да одвали баш оволику глупост. Никако не може пост да буде препрека за крштење, јер дете кад се роди, треба што пре крстити. Ваљда није потребно објашњавати зашто је то тако.
  4. Волим
    Cremonese је реаговао/ла на Вукашин у кађење/некађење на Св. Литургији за време читања Апостола   
    Било би добро, ко има времена, дан раније прочитати Јеванђеље и Апостол за сутрашњу Литургију. Доћи спреман што се каже. 
  5. Волим
    Cremonese је реаговао/ла на slovoA у Како не дозволити да исповест пређе у формалност   
    Исповиједајте се једни другима, и то је заповијест Господња изречена кроз уста апостола. И не знам зашто скрајнута; да би ваљда ко дудуци гледали у клир и чекали на канонски отпуст. Није, сад, да свештеници не дају тај отпуст, то и јесте канон, али да ли је тај канон тако и установљен, по прилици (подобију) клира? Како оно Христос каже, има власт син човјечји и да отпушта гријехе? И на кога ту мисли, поред себе, под тим сином човјечјим? На свештенике Аронове, или на свештенике по чину Мелхиседека?
  6. Волим
    Cremonese је реаговао/ла на Danijela у Улаз у пакао се налази на Светој Гори???   
    mislim da je danasnjim Hrisanima dovoljno i secanje na smrt al ajde ja nisam nikakav strucnjak.
    samo mala ilustracija: ja se bavim amaterki fotografijom i mnogo volim groblja i ne nalazim nista na njima i u njima zastrasujuce. elem, na jednom foto sajtu na kome izlazem svoje fotograrfije su moju seriju sa groblja i jednu misao sv. Ignjatija docekali na noz i ozbiljno izrazili sumnju da sam psihicki bolesna zato sto razmisljam o smrti.
    "Grobe moj!
    Zasto te zaboravljam?
    Ti me cekas, cekas i ja cu se sigurno nastaniti u tebi;
    zasto te zaboravljam i ponasam se kao da je grob
    sudbina samo drugih ljudi a ne i moja?"
  7. Волим
    Cremonese је реаговао/ла на Danijela у Улаз у пакао се налази на Светој Гори???   
    и опет оде маст у пропаст... нико се не држи теме, свако дивани своје... форуми су јалова ствар. никад се нећу научити памет  0311_womens
  8. Волим
    Cremonese је реаговао/ла на И.стојковић у Улаз у пакао се налази на Светој Гори???   
    Улазак у пакао је у сваком од нас понаособ....
    Лично у пакао не верујем нимало...оно што ме плаши да ме Он не Прихвати у Царству своме....и не само мене, бећ и моју породицу, родбину,пријатеље, а посебно оне који сада мисле другачије...
    Пакао је у мени, када не могу да нађем решење одговор за људе који мисле сада другачије....
    Пакао је у мени када од Недеље до Недеље, очекујем да ће ми Он Дати одговор, како и куда да призовем те што другачије мисле, а Он ми не даје одговор, а ја онда тужан испитујем себе где сам погрешио...
    Пакао је живети овај живот, без смисла....једини је смисао да нас што више буде са Њим у Његовом Царству  ЈЕР ТО ЈЕ ЊЕГОВА ЖЕЉА.....како призвати што више њих, без пуно правила, прозивања, пљувања.....
     
  9. Волим
    Cremonese је реаговао/ла на Протомајстор у Улаз у пакао се налази на Светој Гори???   
    Да се вратимо на тему, тј. да наставимо са фантазијама.
    1. Када сам ишао на Свету гору, упозорили су ме да тамо има невероватно пуно змија!
    Пошто смо намеравали да је препешачимо уздуж и попреко кроз врло непрегледне шумске стазе носили смо штапове и правили буку са сталним страхом. За шест дана смо обишли 16 Манастира, али змије ни Пакла не видесмо - Напротив!
    2. Приметио сам опаску о Ватикану, а није први пут да чујем такву идеју. Ево слике коју сам усликао у првом нивоу испод цркве Светог Петра, верујем да то нису лагуми са моштима апостола Петра на самом дну већ улаз у подземни свет!?  :cheesy2:

    3. Да ли је неко чуо приче о улазу на Космету? Не? Ево моје теорије, немој да се неко саблажњује? Постоје два улаза на два различита краја Свете србске земље:
    - Високи Дечани крију прву тајну. Приметили сте да је председник Тадић посетио ову светињу припремајући теран за Бајдена? Касније је дошао и сам велики мајстор из врха илуминатске пирамиде. Зашто? (Фотку сам дорадио ради заштите од суда историје)

    - Други улаз је свима јасан, ту нема потребе за додатним објашњењима: Бондстил!
    Јесам ли победио? :smiley:
    НАПОМЕНА: Ако уредништво мисли да сам претерао, нека обрише спорне делове.
  10. Волим
    Cremonese је реаговао/ла на Никола Поповић у Zabranjuje li hriscanska vera ,slusanje nekih vrsta i zanrova muzike?   
    Ја мислим да ово питање није никако глупо и на оваквом једном питању наше православно мисионарство упорно не даје своје плодове. 
     
    Иако нико из Цркве никада није саставио списак жанрова или врсте музике који се просто косе православном духу, никако не значи да списак не би требало да постоји. 
    Ако је човек побожан, иде на литургију, причешћује се онда ја дефинитивно тог истог човека не видим увече са ортацима како млати главом уз ритмове корна или тако неке групе које чак и саме за себе тврде да се поклањају самом сатани. Написано је да не можеш два господара служити... На крају, ако се мало више удубимо - какву емоцију шаље хеви метал, или онај најтврђи панк итд?! Позива на мир, на љубав и братољубље можда?! 
     
    Ја имам проблем да поверујем да неко може да мисли о Богу и да га воли свим својим бићем, а да притом се бацака у брзим ритмовима који искључују мозак у најмању руку. 
     
    Ово питање је итекако важно! 
  11. Волим
    Cremonese је реаговао/ла на Toma у Блаженства у савременом контексту - ЖРУ као вероучитељ   
    Ajd ja dokon da kao nabacam pitanja kojim bi mogli biti 'napadnuti' tinejdžeri....
    (Ovo je samo vatromet ideja, ako me razumete.)

    1) Blaženi su siromašni duhom, jer je njihovo carstvo nebesko.
    Koji 'duhovi' postoje danas? (tipa 'potrošački duh', 'snobovski duh', 'duh ogovaranja', 'duh materijalizma'....)
    Imaš li nešto od ovoga u sebi (ne moraš reći na glas šta)? Ima li šanse da to što imaš
    u sebi i što ti se (eventualno) ne svidja - odjednom (ili postepeno) prestaneš da imaš?
    Ako ne sam od sebe, kako - uz čiju pomoć - bi se možda i uspeo osloboditi te 'bede'?

    2) Blaženi su žalosni, jer će se oni utešiti.
    Kakve sve žalosti misliš da postoje, za kime/čime sve ljudi žale?
    Šta je od tih žalosti - baš vredno žaljenja?
    Iz neke perspektive dugovečnosti, za čime od svega toga stvarno treba žaliti?
    Čime ili uz pomoć koga se može naći uteha u tim, ozbiljnim žalostima?

    3) Blaženi su krotki, jer će oni naslediti zemlju.
    Kako bi ti definisao 'krotost'? Šta bi joj bila suprotnost?
    U kojim kontekstima bi se krotost moga smatrati manom a u kojim vrlinom?
    Imaš li neku odredjenu osobu za koju misliš da je dobar primer mudre krotosti?

    4) Blaženi su gladni i žedni pravednosti, jer će se oni nasititi.
    .........................

    (Aj sad malo vi!)
  12. Свиђа ми се
    Cremonese got a reaction from Благовесник in Стрмоглав монаха Артемија расколника и његове секте   
    Што би ико слао дете код епископа? Године пролазе и тачно је. Боље је бити у броду и не бити у праву, него бити ван брода а бити у праву.


    Послато са XT1635-02 користећи Pouke.org мобилну апликацију

  13. Свиђа ми се
    Cremonese got a reaction from Kafanski amater in Стрмоглав монаха Артемија расколника и његове секте   
    Што би ико слао дете код епископа? Године пролазе и тачно је. Боље је бити у броду и не бити у праву, него бити ван брода а бити у праву.


    Послато са XT1635-02 користећи Pouke.org мобилну апликацију

  14. Волим
    Cremonese је реаговао/ла на Марио Токовић у Стрмоглав монаха Артемија расколника и његове секте   
    Да није било в. Атанасија, и наравно не само њега али у првом реду њега, још увек би се пред свако причешће постило 6 дана на води
    уз обавезно истјазавање, пардон, исповедање. А временом ни то не би био довољан предуслов, већ би се постављали све бесмисленији услови.
    Да ништа није написао, нити ишта друго урадио, владика би био велико светило Цркве, јер је успео да оживи причасну свест и савест многих.
    Зато нека нам је владика жив и здрав. И њега Бог држи међу нама, као некада апостола Павла, не зато што владика не жали да оде код Господа,
    већ зато што је још увек потребан овде, нама.
  15. Волим
    Cremonese је реаговао/ла на Рилски у Стрмоглав монаха Артемија расколника и његове секте   
    Не бој се ... стадо мало ..
  16. Волим
    Cremonese је реаговао/ла на Рилски у Стрмоглав монаха Артемија расколника и његове секте   
    Таша, ај' кад већ ниси ни прочитала материју о којој је реч .. престани да дајеш своје виђење нечега што ниси ни прочитала и наравно нико ти не може забранити да и поред добронамерног савета ти ипак наставиш да ''тресеш'' ..
  17. Волим
    Cremonese је реаговао/ла на АлександраВ у Ја сам учитељ   
    ЈА САМ УЧИТЕЉ (Џон В. Слотер)
    Ја сам учитељ. Рођен сам у тренутку када је прво питање изашло из дететових уста. Ја сам истовремено више људи на више места.
    Ја сам Сократ који подстиче младе Атињане да дођу до нових идеја постављањем питања.
    Ја сам Ен Саливан која сипам тајне универзума у испружене руке Хелен Келер.
    Ја сам Езоп и Ханс Кристијан Андерсен који откривају истине кроз безбројне приче.
    Ја сам Марва Колинс која се бори да свако дете има право на образовање.
    Ја сам Мери Меклауд Бетјун која градим велики колеџ за мој народ користећи гајбе од поморанџи као клупе.
    Ја сам Бел Кауфман који се бори да се попне «Уз степенице које воде надоле».
    Имена оних који су се бавили мојом професијом звоне као хор познатих по својој хуманости... Букер Т. Вашингтон, Буда, Конфучије, Ралф Валдо Емерсон, Лео Бускаглија, Мојсије и Исус.
    Ја сам од оних чија су имена и ликови одавно заборављени, али чије ће се личности и наук заувек памтити кроз успехе њихових ђака.
    Плакао сам од радости на венчањима бивших ученика, смејао се од срца када су им се рађала деца и стајао главе погнуте од бола и збуњености поред гробова ископаних прерано за још веома млада тела.
    Током дана од мене очекују да будем глумац, друг, медицинска сестра и лекар, тренер, проналазач изгубљених ствари, позајмљивач новца, таксиста, психолог, замена за родитеље, продавац, политичар и чувар вере.
    И поред мапа, карата, формула, глагола, прича и књига, ја стварно немам шта да подучавам моје ђаке јер они морају сами да уче, а ја знам да је велика мука сазнати ко сте.
    Ја сам парадокс. Говорим најгласније кад најпажљивије слушам. Мој највећи дар јесте у томе што сам спреман да са пуно поштовања учим од својих ђака.
    Материјално богатство није мој циљ, али по читав дан налазим богатство у тражењу нових могућности да моји ђаци искористе свој таленат и у сталном откривању оних талената који су понекад закопани у онима који себе потцењују.
    Ја сам најсрећнији од свих који раде.
    Доктору је допуштено да у једном чаробном тренутку донесе живот на свет. Мени је допуштено да гледам како се тај живот свакодневно поново рађа са новим питањима, идејама и пријатељством.
    Ако га пажљиво гради, архитекта зна да његова грађевина може да траје вековима. Учитељ зна да ће, оно што гради с љубављу и истином, остати заувек.
    Ја сам борац, свакодневно водим битку с притиском вршњака, негативним појавама, страхом, конформизмом, предрасудом, незнањем и апатијом. Међутим, имам и велике помагаче: интелигенцију, радозналост, подршку родитеља, индивидуалност, креативност, веру, љубав и смех, који су сви уз моју заставу и жестоко ме подржавају.
    А вама, родитељима, треба да захвалим за овај предиван живот који имам срећу да живим. Ви сте ми пружили велику част поверивши ми ваш највећи допринос вечности, вашу децу.
    И зато имам веома богату прошлост. Садашњост ми је изазовна, авантуристичка и забавна јер ми омогућава да свој живот посветим будућности.
    Ја сам учитељ... и Богу свакодневно на томе захваљујем.
    извор
  18. Волим
    Cremonese је реаговао/ла на Нифада у "Đaci me gledaju bledo, pitaju me što ih smaram"   
    Шта ћу сада?
    Није ваљда да мислите да ми је ваше мишљење битно.
  19. Волим
    Cremonese је реаговао/ла на Нифада у "Đaci me gledaju bledo, pitaju me što ih smaram"   
    Лична перцепција је само лична.
     
  20. Волим
    Cremonese је реаговао/ла на Архимандрит Сава Јањић у Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    Сада има заиста много преведених светоотачких дела и огроман је избор. У трпезарији смо донедавно читали Тумачења Еванђеља од Архиепископа Аверкија Таушева, а сада смо поново узели Аскетске огледе Св. Игнатија Брјанчанинова. Ја лично много волим св. Игнатија због његовог трезвеног приступа духовним питањима. Ипак, тешко је дати уопштен савет, а ево и разлога зашто?
     
    Духовна литература је као једна велика апотека и у њој постоји лек за сваку болест. Уколико човек без познавања фармакологије уђе у апотеку и почне да бира лекове за своје болести по изгледу или личном нахођењу у великој је опасности да се отрује или озбиљно оштети своје здравље. Тако је и са нама уколико без потребног савета и духовног рецепта користимо светоотачку литературу. Све што су Свети оци написали духовно је корисно али не може се применити самовољно и без расуђивања. Добар део аскетске литературе је посебно писан за монашво и зато је људима који живе мирским животом корисније да читају савете отаца који су говорили о хришћанском животу "у свету".
     
    Данас, нажалост, имамо често случајеве да и неки духовници, а најчешће и сами верници сами себи, преписују духовну литературу која их неретко одводи на пут самомњења или прелести. За хришћане који живе породичним животом најбоље је да се саветују са искуснијим парохијским свештеницима који и сами имају искуство породичног живота. Монашка литература ако се буквално примењује "у свету" може да буде и веома штетна. Али и у тој литератури постоје разлике. Општежитељни монаси би више требало да читају поуке везане за живот монаха у заједници, а мање отешелничку литературу. Зато посебно волим Аву Доротеја или поуке Св. Теодора Студита из Добротољубља. 
     
    Житија светих су веома лепа литература уколико, наравно, не узимамо за узор примере који нису прикладни унашем времену и условима у којим живимо. Циљ духовне литературе јесте да нас подстакне на молитву и труд, а надасве а нам помогне да боље живимо у заједници (породици, колективу и сл)и да нас подстиче на милосрђе и праштање. Веома је важно да читамо и тумачења Св. Отаца како бисмо боље разумели светоотачку логику размишљања и поимања свештених писама.
     
    У сваком случају бих саветовао да се избегавају нездраве апокалиптичне књиге. И сами знате да се Откровење никада не чита у Цркви не зато што је неистинито (не дао Бог) већ зато што постоји велика могућност погрешног тумачења и повезивања догађаја о којима оно говори. Јако је опасно да се нарочито почетници у вери баве темама краја света и антихриста, и нарочито питањима масона, завера, сатанизма и сл. Не смемо да заборавимо да зло не можемо да победимо тако што ћемо га проучавати, већ једино уколико се и сами утврдимо у здравом духовном животу. Бављење овим темама недовољно стабилне људе уводи у обману и духовну параноју и удаљује их од Бога. Злога ће моћи препознати само они који су упознали живог Христа, а не они који стално читају о негативним стварима у свету јер бавећи се тиме ризикују да подпадну под дејство поднебесних сила.
  21. Волим
    Cremonese је реаговао/ла на vukkostic у Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    Naleteo sam slucajem tacno na Igumana u dvoristu, on je odmah rekao "ne".
    Verujem njegovom rasudjivanju jer Bog ga je postavio na to mesto.
  22. Волим
    Cremonese је реаговао/ла на Архимандрит Сава Јањић у Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    Господ је створио видљиви и невидљиви свет. Стсварност коју ми региструјемо својим умом само је један мали сегмент створеног света који је доступан нашим чулима и који ми можемо рационално објаснити. Према ономе што данас наука тврди, а само пре неколико десетина година то је била научна фантастика и питање је шта ће се још сазнати у будућности, видљиви свет који ми можемо да региструјемо представља само нешто мање од 5% читаве творевине. Остало се условно назива Dark Matter 27% и Dark Energy 68%. Тамна материја и тамна енергија су потпуно непознати и условно се може рећи да постоје јер астрономска и математичка истраживања показују да према законима природе који су нам познати одређени природни феномени не би могли бити регистровани без ових облика творевине (ово је јако широка тема и покушавам да упростим колико је могуће). Реч (тамни) не подразумева нешто зло (не дао Бог) већ се назива тамним пошто је невидљиво нашим очима и инструментима које поседујемо. Да ли је то можда само видљиви свет. О невидљивом свету, при чему обично говоримо о анђелима, такође нам није много познат и имамо само спорадичне информације у Светом писму и искуства оних који су благодатним дејством Божијим имали непосредније искуство овог света. Апостол Павле је нам каже (за себе) "Знам једног човека у Христу, који је пре четрнаест година, - не знам да ли је у телу, не знам да ли је ван тела, Бог зна, - био отргнут и уздигнут до трећег неба." Шта је рај где је он чуо неизрециве речи? Данашња наука говори о могућностима постојања паралелних светова. Наш свет који научници зазивају space-time (простор-време) могуће је да је само један сегмент целокупне реалности у коме су простор и време међусобно условљени. Дакле, ако ишта наука може да нам овде помогне, то је да схватимо колико је много тога што не знамо и што никада рационални нећемо моћи да разумемо. Ако пратимо савремена научна достигнућа можемо још само више да се дивимо премудрости Божијег стварања и тајни Божијих. Зато у нашем православном искуству ми радије настојимо да васпоставимо личну заједницу са Богом, а не да творевином објашњавамо и разумевамо Бога.
    Међутим, оно што вером знамо у Христу јесте да је Христос, као Бог Логос постао човек, ушао у димензију нашег постојања да би створеном свету отворио двери вечности. Бог заувек, непромењиво, без икаквог мешања или сливања две природе себе везује за творевину, а сам као Онај који је изнад свега створеног остаје неизмењив као Бог. О Богу зато не можемо говорити ван контекста Оваплоћења Христовог и познајемо само Оног Бога Оца кога нам је Духом Светим открио и показао Син Његов Јединородни. Зато човек заиста има централно место у творевини и кроз човека васцела твар, сви ти видљиви и невидљиви светови, све те димензије постојања партиципирају у ипостаси Христовој и кроз Христа и сами бивају увођени у вечно постојање. Зато је право питање - Шта је човек. Човек је биће на граници светова, који повезује и анђелски и животињско-биљни и минерални свет, видљиви и невидљиви свет. У нама је и тамна материја и тамна енергија и димензије постојања којих ми у координатама наших чула не можемо да појмимо. Крајње упроштено говорећи, душом смо сродни анђелима и не подлежемо видљивим законима ове природе, а опет својим телом нераскидиво смо повезани са видљивом материјом која нас окружује. Али и ту се отвара бездан тајне. Идући све више у дубину микро света научници уочавају да ни ту нема краја и да између микро и макро света постоји некаква чудесна аналогија и повезаност. Сваки атом је као универзум, а границе између материје и енергије у квантној физици показују се као илузорне, и што је фасцинантно, зависе од наше перцепције. Честице које чине видљиву материју су све неухватљивије и ако научници успеју да емпиријски докажу постојање "Хигсовог бозона" коју неки претенциозно називају "Божијом честицом" пред њима ће се отворити нова димензија непознаница. По неким научницима тамна енергија повезује све на једном нивоу који надилази вишеструко познате законе времена и простора. Сам појам човекове личности је од самог стварања човека и колективан и индивидуалан. Адам је истовремено и конкретна личност и целовитост људског рода, као што је и Христос Нови Адам живео као конкретна историјска личност и светотајнски живи кроз Његово Тело - Цркву не бивајући ни најмање одвојен од Оца и Духа Светога. Чињеница да ми живимо у свету двојности и своју личност сводимо на егоцентричну индивидуалност заправо је последица пада, односно отуђења човека од Творца. Ако покушавамо стално да разумемо свет око себе у том свету сенки, стално ћемо бити у логичком лавиринту. Зато у Христу улазимо у нови начин постојања, умиремо "старом човеку" и постајемо "нова твар".
    Често када размишљамо о ванземаљцима мислимо у контексту бајковитих представа из научне фантастике, неких малих зелених човечуљака. Обиље животних облика је толико да не можемо да искључимо и постојање живота ван планете Земље, али и ти животни облици ако постоје носиће животни код који свој врхунац има у човеку јер Бог се очовечио једном и заувек и свет је створио да би кроз човека - односно Богочовека - све увео у вечно постојање. 
     
  23. Волим
    Cremonese је реаговао/ла на Архимандрит Сава Јањић у Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    Бог вам помогао,
    Као и све у Старом завету, стихови се могу тумачити везано за неку конкретну историјску ситуацију или у духовном (пренесеном) смислу. Као што сте већ рекли, добро знамо да је ратова и битака било и биће док је год непреображене пале човекове природе и људи који живе духовно непросвећени. Зато се ово стање мира Божијег може разумети у контексту пуноће Царства Божијег, о чему говори пророк Исаија у 11.6 "Вук и јагње заједно ће пасти, и лав ће јести сламу као во; а змији ће бити храна прах; неће удити ни потирати на свој светој гори мојој, вели Господ". Та света гора Господња је, Сион (уп Отк 14.1) нови Јерусалим који већ овде и сада опитујемо јер је реч о Цркви - Телу Христовом. "Биће у потоња времена гора дома Господњег утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стицаће се к њој сви народи." (Ис 2.2) У Ис. 65.25 се опет говори "Вук и јагње заједно ће пасти, и лав ће јести сламу као во; а змији ће бити храна прах; неће удити ни потирати на свој светој гори мојој, вели Господ." У унутрашњем смислу огањ љубави и благодати Божије сажиже све зле помисли доноси истински мир иако око нас може да постоји спољашњи немир, ратови и страдања.  
    Господ нам доноси мир али нам каже "Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје" (Јн 14, 27). Божији мир није је уграђен у васцелу творевину, у сваког човека. Човеков душевни немир и све што долази од њега (страх, агресивност, насиље) заправо је само неспособност човекова да у свему створеном опитује тај мир. Миротворци су блажени зато што најпре налазе мир у свом срцу, ослобађају се од тираније егоцентричног ума, духовно доживљавају лепоту Божије творевине и њену међуповезаност и њен коначан циљ у Христу. Тек са тим миром они могу да шире мир око себе и опет тај мир ће бити неприметан за оне који не отворе срце за њега. Мир није спољашња категорија, већ означава пре свега заједницу човека и Бога и кроз човека васцеле творевине са Богом. 
    Данас многи људи грчевито покушавају да промене спољашње околности које нас окружују верујући да ће тако наћи мир. Или траже новац, власт, част, положај, покушавају да зауставе старост, опседнути су здравим животом, али опет су у немиру. Истинско миротворство не значи пасивност и неосетљивост већ прихватање са благодарношћу свега онога што нам долази и наш труд да учинимо оно што до нас стоји. Они који верују у неку природу еволуцију људске свести (разни њу ејџ покрети) или они који мисле да се мир може остварити политичким средствима заправо су стално у немиру. За њих је свет нелогичан, бесмислен и треба га "поправити". Суштина демонске "философије" је да се свет преправи и прествори на њихову слику и прилику. О томе сам добрим делом говорио и у претходном одговору. 
    Псалтир је иначе вишеслојан и може се разумети на различитим нивоима духовног искуства. Лично нисам присталица рационалног анализирања сваке речи. Добро је пустити да речи Светог писма делују на нас без филтера нашег процењивања, и зато Псалтир треба "проучавати" пре свега молитвено. Свако ће када му тако приступа пре или касније наћи многе одговоре у њему.
    И вама свако добро од Господа
  24. Волим
    Cremonese је реаговао/ла на Hristina888 у Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    Pomaze Bog oce Savo,
    Nadam se da ste dobro.
    Bila bih Vam veoma zahvalna ako biste me posavjetovali po ovom pitanju.Imam 29 godina i zivim sa roditeljima i sestrom.
    Moji roditelji su posteni ljudi zdravih porodicnih i licnih vrijednosti i naizgled licimo na savrsenu porodicu.Medjutim,sve cesce dolazim u konflikt sa njima i obuzima me osjecaj da me nimalo ne razumiju.Ovo se osjetno pojacalo od kad sam se srela sa Gospodom i pocela da idem u crkvu.Prepirke uvijek krenu zbog sitnica, prevacuju mi zbog mog shvatanja zivota,nemanja partnera,odlaska u crkvu...Odnos sa sestrom je takodje zahladnio.Ni osnos izmedju oca i majke nije najsjajniji...Shvatam da smo svi mi ljudi gresni i puni mana pa samim tim i oni su,i da uprkos tome ljubav i postovanje (pogotovo prema roditeljima) treba da bude iznad svega toga.Zbog toga se bojim da ce poljuljati moju ljubav i postovanje i da ce se u meni uvuci sjeme odbojnosti i hladnoce prema njima, a to nikako ne zelim.
    Da li se i meni dogadja ono sto je Gospod rekao da ce neprijatelji covjeku postati njegovi domaci i kako da se prema tome postavim? Kako da izbjegnem misleni rat sa njima i ne dozvolim da mi narusavaju mir (bar dok zavisim od njih).
    Hvala Vam oce puno unaprijed i veliki pozdrav za Vas.
     
  25. Волим
×
×
  • Креирај ново...