Jump to content

Вилер Текс

Члан
  • Број садржаја

    6520
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    36

Репутација активности

  1. Волим
    Вилер Текс је реаговао/ла на Поуке.орг инфо за a Странице, Епископ Давид (Перовић)- Још о Српству   
    Идеја и концепт негирања и поништавања Српства и српског етоса нису скорашња појава, него су стари колико и само оно. Лишаји који су му претили гушењем у историји, прете му и данас, и све до овога часа, драматичног по њега.
    А Српство, пролазећи ропство под Турцима, Аустро-Угрима, Немцима, Коминтерном, домаћим комунизмом и пролетаријатом, опстаje до данас. А данас, оно се опет налази под ударом аутошовиниста, другосрбијанаца, потомака Титових „тројанаца“ некада довођених у круг двојке да дисциплинују огољену Србију и владају њом. Најскорије међутим, Српство се налази на удару монтенегрина, либерала, евроатлантских ревнитеља и равнатеља, модерниста, ...
    Будући да је Српство егзистенцијална категорија-категорија црквено-народна, оно је и освештана, и оцрковљена категорија. Преко ове чињенице све чешће се прелази и иде до порицања исте, иако је чинити тако нешто, бесмислено. А ово порицање долази од стране и учених, и преучених и неуких, од стране институција и популиста црвених, сивих и црних, жутих и ружичастих, култур-трегера и омладинских организација, медијских аналитичара, пирата и магова, умрежених бренд-иноватора, подупираних рецимо Сорошевим Невладиним организацијама и монетарним инжењерингом банкарских глобалистa.
    Не треба се играти ватром. Сви домицилни трендови усмерени против Српства унапред себе осуђују на неуспех јер се обрушавају на идентитет који се вековима укорењује и доноси плода по 30, по 60 и по 100 на Српској народној јеванђелској њиви. Домаћи губитници пак оглашавају се са разних страна, па и са стране једног постотка нашег свештенства и монаштва, неутврђеног у народно-црквеном предању. Зато и спремног да лако отире своју обућу о хитон властитог српског идентитета.
    Бићемо резолутни у процени њиховог несналажења у Српској Православној Цркви. У сопственим сеобама које ова страна неутврђених у црквеном призиву покреће широм епархија Српске Православне Цркве даде се приметити да јој је питање националног идентитета камен спотицања; као да јој је он један јарам који она не може да носи. Наравно, свакоме ко се налази у статусу номада и бескућника и најмањи терет изазива, и изазиваће тегобу, а камоли неће као идентитетско питање.
    По питању ове ствари дакле, лукаво се превиђа чињеница да ми живимо и опстајемо у Српској Православној Цркви, и да наши свети преци осим Царству Божјем припадају кореном и свом Српском народу, за кога су по људској и Божјој правди и благослову и остали везани, те самим тим и одговорни.
    Тако смо се опет нашли пред Српством, које, видели смо, није никаква енигма, нити етнофилетистичка замка, него чињеница! Њу наравно не треба истицати преко мере да не би била злоупотребљена, него ју само треба констатовати као неизбежну. Са њом се просто мора рачуна на земљи; рачунати данас када добровољно слепило у вези са нашим колосалним Српством све више узима маха!
    У поруци свим нашим господарима и маговима усмене, писане и умрежене речи против Српства, господарима и маговима који су данас гадљиви на њега, скренућемо пажњу на један класичан феномен. Колико год се ко лично у овој епохи буде одрицао Српства, његови потомци ће га демантовати сопственим идентитетским потрагама! А оне ће их  одвести хирографима – и записима – имајућим бити урезаним чак на керамиди и глиненим плочицама.
    Тако, када тенденциозно изазвана криза у вези са Српством буде достигла свој врхунац, ствари ће се вратити на своје место, и биће у његову корист.
    Еп. крушевачки Давид
    Преузмите текст у пдф формату ОВДЕ
    Епархија крушевачка
  2. Волим
    Вилер Текс је реаговао/ла на Поуке.орг инфо за a Странице, Епископ Еиринаиос: Богохулно је плашити се Светог Причешћа   
    „Сигурно је да је велико богохулство бојати се Светог Причешћа, које је света тајна Живота“, казао је епископ Еиринаиос еуменијски.
    Из храма Светог Нектарија у Едеси, где је служио и проповедао божанску Реч, осврнуо се на питање Светог Причешћа. Подвукао је да су „у прошлости верници у сваком великом искушењу и епидемији трчали у своје једино уточиште: Цркву, свете мошти и свете иконе.“
    Додао је: „Данас се види супротно, јер се покушава терорисати народ. Али прави хришћанин се ничега не плаши, јер са собом увек има Исуса Христа, победника смрти и ђавола, Кога прима тим Светим Причешћем “.
    Са енглеског превела Редакција ЧУДО
  3. Волим
    Вилер Текс је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо за a Странице, Свети новомученици Јасеновачки   
    Због верности Богу и Божјој правди пострадасте телом - земља се растужи; ал' спасосте душе - Небо се весели. А преци се ваши распеваше Небом, на капији Раја сретоше вас песмом: Имена су ваша у књизи вечности, улазите у Рај, децо бесмртности! Ми на земљи, род ваш, кличемо вам у глас: Мученици нови, молите за нас!   Архимандрит Јован Радосављевић:    Свети Српски Новомученици Јасеновачки Служба Светим Новомученицима

      Извор: Епархија славонска
  4. Волим
    Вилер Текс је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо за a Странице, Долгоденствуј Свјатјејши Владико на многаја и благаја љета!   
    На данашњи дан 1930. године рођен је Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј.      На данашњи дан 1930. године благочестиве родитеље Здравка и Милијану Гавриловић из села Видове код Чачка - и са њима сав род српски - Господ је благословио рођењем мушког детета које је на крштењу добило име Мирослав. У родном селу завршио је основну школу, а после Гимназије у Чачку и Богословију у Призрену. Затим дипломира на Богословском факултету у Београду.  По завршетку војне службе постављен је за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра 1959. године у манастиру Раковици од стране Патријарха српског Германа прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј. На дан Свете Петке исте године у цркви Ружици на Калемегдану је рукоположен у чин јеромонаха. Док је као професор службовао у Призренској богословији упућен је на постдипломске студије у Атину. За управника Монашке школе у манастиру Острогу постављен је 1969. године, одакле се враћа у Призрен на место ректора славне Богословије. Са те дужности је 1974. изабран за викара Патријарха српског са титулом Епископа моравичког. За Епископа нишког изабран је 1975. године. На Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве 22. јануара 2010. године изабран је за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског.    Ризница литургијског богословља и живота: Долгоденствуј Свјатјејши Владико на многаја и благаја љета!
    BRANISLAVILIC.BLOGSPOT.COM     Најсветијем и високодостојном Господину Иринеју, милошћу Божјом Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском - на многаја љета!    
  5. Волим
    Вилер Текс је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо за a Странице, Чудо у Грузији: „Нисмо имали епидемију иако цркве никада нису затваране“   
    Народ који је веран Богу и својој отаџбини биће чудесно Боогм благословен, рекао је митрополит кјатурски и сахкерски Данило из Грузијске православне цркве у својој недељној проповеди у Саборној цркви Свете Тројице.   Чудо је виђено у Грузији, где није дошло до ерупције епидемије вируса короне упркос чињеници да цркве никада нису биле затворене, као у многим другим земљама, нагласио је митрополит Данило.   „У питању је на првом месту грузијски етос ". „Неко може питати како је преживео. Преживео  је из два разлога: био је посвећен отаџбини и Богу. Онога ко је посвећен Богу и отаџбини, Бог неће  напустити и избавиће га Његова велика милост. "   „Данас смо видели пример ове милости“, наставио је митрополит. „Ова држава се, упркос многим проблемима, показала много заштићенијом од већих држава, и то се догодило зато што је наш народ дао све од себе, а људи који се до краја боре за земљу, љубав и морал - видеће чудо Божје. "   "Видели смо чудо које се догодило у Грузији", нагласио је он. „У упркос томе што богослужења никада нису престала, епидемија није избила у Грузији", митрополит Данило је рекао.   „Бог ће учинити чудо  народу који је одан Богу и отаџбини. Грузија је имала такве одане патриоте и зато је преживела," напоменуо је архијереј.   „Живот без Христа је смрт, а смрт са Христом је живот. То веровање нас је избавило од ове епидемије “, рекао је архијереј.   У марту је Грузијска патријаршија изјавила да је затварање цркава "неоправдана  увреда Бога".     Извор: Orthochristian.com (са енглеског Инфо-служба СПЦ)
  6. Волим
    Вилер Текс је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо за a Странице, Саопштење православним хришћанима Епархије крушевачке   
    Благодарећи нашој искреној браћи у Христу ми смо се радо и слободно подвргли тесту на вирус Kovid 19. Први тест је показао позитиван налаз (субота, 25. априла 2020). Зато смо санитетским возилом пребачени из Крушевца у Земун (КБЦ).     Друго и треће наше тестирање (28. и 30. априла) донела су негативан налаз.   У четвртак 30. априла, наш „принудни одмор“ (хумористична досетка једног од наших лекара) практично и терапеутски био је завршен и ми смо 1. маја отпуштени из КБЦ „Земун“ и враћени у Крушевац.   Овом приликом ми исказујемо неизмерну благодарност:   Нашим Преосвећеним оцима и свима надлежним екселенцијама и прегаоцима који су осмислили наше здравствено укрепљење;   Нашим јуначним и врлим лекарима, медицинском особљу и подвижницима народног здравља – и опет захвалност за њихова бдења над свима нама у периоду пандемије;   Епископу ремезијанском Господину Стефану, викару Његове Светости Патријарха српског Господина Господина Иринеја, који је овластио свештеника, оца Ненада, да послужи нашим потребама у болничким условима;   Свој својој браћи, сестрама и пријатељима у Христу који су испољили љубав, саосећање и милост према нама и Оном маленом, али значајном делу медијских гласила који је показао пажљивост у извештавању о нашој перипетији.   Коме је овај пут остало ускраћено задовољство? И опет, ко није био нимало успешан у лансирању црнога хумора у вези са нашом маленкошћу?   Пре свега мислимо на узурпаторе медијâ који су ове и овај пут искористили као своју прћију, као нови начин упирања прстом у мету по избору и по ценовнику или, опет, као оруђе освете и елиминације непожељних. Било како било, наше време је изнедрило и врсту медијске цензуре, инквизиције и линча.   Ипак, најдубљу медијску јаму у овом трагичном периоду копају нам одрођени, апостате или одступници од Светог Литургичког Предања, они који, градећи се пошто-пото мудрима, никако да се умудре. И не без разлога. Њима недостају смирење и саборни ум Цркве. Зато смо им ми само „мирис смрти за смрт“. И у злочинце нас они убрајају. И дрвени капут нам они тешу, а да нам претходно нису узели меру. Но такви пројекти обавезно пропадају – недостаје им чудотворна формула  која гласи: „ Ако Бог дâ“. И тако: ако Бог не да врапца свог, чему преостале бриге?   Што се тиче манипулацијâ нашим старим фотографијама и неауторизованом беседом, изговореном у тренутку док се још расправљало о општеобавезујућој стратегији у одбрани од Kovida 19, када та стратегија још није била недвосмислено фиксирана, изгледа да ће само наша тужба и позив на суд моћи да прекршитеље туђих ауторских права заузда и да их доведе к познанију права! Давидовски још речено: „Ноге њихове свагда трче на безакоње, да пролију крв“. Такозвано слободно истраживачко новинарство зар је данас сведено само на слободну отимачину и узурпацију туђих добара? Зар заиста живимо у времену менталне заражености полулажима и полуистинама које су најбољи материјал за подлагање ломача?   Никоме нећемо дозволити да нам погани нашу добру савест, као ни да нам и у новом покушају загорча, или украде, празничну радост, овај пут пасхалну(?!) Поштујући као и досад све прописане мере безбедности, своје и свих других око нас, и још се држећи савета наших човекољубивих лекара како да се током неколико наредних дана по нашем повратку са „принудног одмора“ што боље укрепимо за предстојеће нам пастирске подвиге, ми изјављујемо: опет ћемо и опет ми облетати око свете Трпезе као пророк Давид око Ковчега Завета, опет ћемо се радовати добровољном доласку наше верне духовне дечице у храмове и њиховом молитвеном присуству и, наравно, опет ћемо их позивати да са вером, надом и љубављу прилазе Чаши вечнога Живота!!! Ради сједињења са Пресветим Телом и са Пречасном Крвљу Живога Господа нашега Исуса Христа, Исцелитеља и Лекара душа и тела наших! Амин!   * * *   На крају овог саопштења ми се обраћамо оним православним епископима и богословима у СПЦ који су прешли црту православне литургијске теорије и праксе, па су и у лавиринт фарисејских правила и ситничавих прописа доспели! Зар они не виде да Христа овде разоваплоћавају путем апстраховања Његове божанске природе и да Га раслабљују путем искључења Његових божанских сила и моћи! Још једно искушење се овде очитава – искушење језуитском казуистиком! Овде се ништа не може постићи приземним марифетлуком. Овде не важи метод „продакт плеисмент“ – пласирања производа.   Зато их ми добронамерно упозоравамо: господо, зауставите се док још има времена!!!   Епископ крушевачки Давид (Перовић)   Субота Томине недеље, 2/19. мај 2020. године Крушевац   Извор: Епархија крушевачка
  7. Свиђа ми се
    Вилер Текс је реаговао/ла на Поуке.орг инфо за a Странице, Анализа организованог писања шаблонских коментара против СПЦ   
    Мрежна агресија на свест православаца и мрежни напади на СПЦ су директни напади: и на тебе, и мене, и моју и твоју породицу. Наравно да о томе нико не сме да ћути.
    Србија према последњем попису из 2011. године има 84,59% православаца и то са тенденцијом раста.
    Српска православна црква као једина вера у региону чији верници нису пристајали на окупацију, као и једина вера у региону која није била на страни нацист,а нити је благосиљала геноциде као што су чинили католици и муслимани у Првом и Другом светском рату. Као таква, претња је за сваког окупатора. Због тога се непријатељи боре против ње већ неколико векова. Данас у доба социјалних мрежа сведоци смо гомиле лажних вести искључиво против Српске православне цркве као једине бране окупацији.
    Циљ ових агресивних лажних изјава су млади јер 98% младих се информише преко друштвених мрежа попут Инстаграма, Фејсбука, Твитера и Јутјуба. Ту они постају лак плен за различите стратегије манипулације.
    Према неким подацима, 2% корисника ствара 60% коментара на одређеним медијима. Приближно исти проценти су и на свим осталим друштвеним мрежама. Намеће се логично питање ко то има снаге, времена, новца и других ресурса да ствара све те мимове, статусе, сличице, видео клипове, лажне исповести против Српске православне цркве као и коментаре, одговоре на коментаре...? Јасно је да то нису појединци.
    Само у месецу марту 2020. године анализом коментара на само једном медију смо нашли преко 3000 шаблонских коментара сличне садржине, истог начина писања, који отворено покушавају да нанесу штету православљу у Србији.
    Анализпм неколико хиљада коментара против СПЦ помоћу форензичке дијалектике и „text-mininga“ долазимо до закључка да већину негативних коментара под разним именима пишу исте особе. Пар особа стоји иза безбројних профила. Одаје их употреба истих фраза, исти стил писања, шаблонски коментари и вредносни систем, као и основно непознавање историје и православља што њихове преваре чини очигледним. Типичан пример лажног представљања и покушаја дискредитовања СПЦ почиње реченицама:
    • „ Ја сам верник АЛИ“, где реч „АЛИ“ искључује све оно пре ње.
    • „Католици то боље раде.“
    • „СПЦ је злочиначка организација.“
    • „Средњи век„ или „Верници су примитивни !
    • „СПЦ је пуна мржње“ - при том писци шаблонских коментара показују забрињавајућ ниво мржње.
    • „Попови лопови“- крилатица из доба комунизма која је имала за циљ да дискредитује СПЦ преко свештених лица.
    • „Вернике треба хапсити.“
    • „Попове треба хапсити.“
    • „Православна џамахирија.“
    • „Народ је глуп.“
    Циљ ових коментара и одговора на коментаре као и мимова је - бихевиористички метод којим се младима намеће насилно став да си „глуп, примитиван, злочинац, лопов„ ако си верник. Тако да се преко притиска околине која је већ због слабог карактера упала у анти-српски навратив приморава слабе јединке да напусте православну веру.
    Алати коришћени за проналажење, сортирање и анализу података:
    Scrapinghub, RStudio, Google Cloud Natural Language
    У прилогу фајл са коментарима као и основним подацима.
    https://drive.google.com/file/d/1QmwHdoLAuZ9ISTcbQxT3H4uR2nJzcDmg/view?usp=drivesdk
    https://drive.google.com/file/d/1QiZN7-f3wMAKGhYVLgX7B9S3OSnDhzPX/view?usp=drivesdk
  8. Волим
    Вилер Текс је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо за a Странице, Епископ новосадски и бачки др Иринеј: Поштују се законом заштићени подаци!   
    Члан Синода и портпарол СПЦ епископ бачки Иринеј (Буловић) изјавио је за Данас да све информације на тему тестирања на ковид-19 чланова актуелне „црквене владе“, укључујући и њеног сталног председавајућег патријарха српског Иринеја, као и давање података о броју оболелих од вируса корона међу свештенством и монаштвом СПЦ „нарушавају законом заштићене податке о личности, а истовремено угрожавају људско достојанство лица у вези којих му је наш лист упутио питања“.     Поменути закони су разлог због којег владика Иринеј бачки није могао да одговори да ли после одласка у болницу због вируса корона епископа крушевачког Давида има потребе да се тестирају на вирус корона сви чланови Синода, због тврдњи да су на последњој синодској седници уочи Васкрса, били сви „синодалци“, осим митрополита дабробосанског Хризостома.   Владика Давид (Перовић) је члан Синода, а због изолованог ковида 19 тренутно је у Земунској болници. Осим њега, патријарха Иринеја, митрополита Хризостома (Јевића) и владике Иринеја бачког у „црквеној влади“ је и епископ шумадијски Јован (Младеновић).   Закону подлеже и одговор на раније отворено питање патријарховог тестирања на корону, након што је пре недељу дана у Земунску болницу, због вируса корона, отишао и његов викар епископ ремезијански Стефан (Шарић).   Упитан како коментаришете критике на своје изјаве и став у Васкршњој посланици Сабора СПЦ да верници, уз поштовање прописаних мера, треба редовно и активно да посећују храмове током празника и да ли је то на било који начин утицало на ток пандемије у Србији и здравствену ситуацију у Цркви, владика Иринеј бачки каже да „на сваки позив Цркве и њених епископа, као и увек до сада, са једне стране стижу критике, а са друге похвале и благодарност за исказан став“.   – Тако је и у овом случају. О изреченим ставовима и држању читаве наше Цркве у датим околностима и утицају на ток епидемије у Србији могу да говорим искључиво из сопственог искуства и ситуације у Епархији бачкој. Наш позив свештенству и верницима да се усрдније моле Богу, да примењују све мере заштите које је прописала Влада Србије и да искористе могућност да ван забране кретања дођу у свете храмове, који су све време били отворени, а и сада су, очигледно су уродили плодом, јер је према свим званичним показатељима на подручју Војводине у току трајања епидемије био најмањи број заражених вирусом корона. Закључак је јасан: света Литургија и свето Причешће, уз поштовање мера заштите, није била нити може бити узрок ширења епидемије – истиче владика Иринеј бачки.   Пандемија одлаже мајски Сабор   Владика Иринеј каже да ће пандемија „највероватније одложити редовно мајско заседање Светог архијерејског сабора“. Према његовим речима, то је ситуација „све док се не стекну сви услови потребни за сазивање Светог Архијерејског Сабора, од којих су најважнији престанак епидемије, отварање међудржавних граница и могућност путовања“.     Извор: Епархија зворничко-тузланска / Данас
  9. Волим
    Вилер Текс је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо за a Странице, Света Гора затворена за ходочаснике   
    На седници у Кареји, одржаној 19. марта 2020,одлучено је да се до 30. марта обустави пријем поклоника на Свету Гору. На тај начин је спроведена одлука државе, коју је светогорској управи предао цивилни гувернер Свете Горе Аристос Касмироглу. Иако су сигурност, јавни ред и здравље на Атосу, у складу са Уставном повељом Свете Горе, у надлежности грчке државе, одлука је донешена уз сагласност Свештене општине Свете Горе.     У складу са одлуком и ванредним мерама за спречавање ширења корона вируса, канцеларије за поклонике у Солуну и Уранополису неће издавати дозволе за улазак (димонитирионе). Забрањено је и кретање између манастира и других монашких насеобина. Превоз робе ће се наставити редовним бродским линијама. У манастирима је дозвољен останак и боравак неопходних радника. Улазак и излазак монаха и других лица из медицинских и професионалних разлога, биће могућ само након усвојеног образложеног захтева светогорских манастира.   Сва богослужења ће се обављати у складу са уобичајеним поретком.     Извор: Манастир Хиландар
  10. Волим
    Вилер Текс је реаговао/ла на Поуке.орг инфо за a Странице, Митрополит Месогејски Николај Хаџиниколау: Пандемија грипа и Свето причешће   
    Драга моја браћо, наша Црква већ два миленијума преноси благодат својих Светих тајни, на добро познат, толико хуман и истовремено благословен начин, а за “исцељење и оздрављење душе и тела”.
    Цркву никада није проблемотизовала нити компромитовала модерна логика омаловажавања, већ Црква свакодневно живи с искуством потврде једног великог чуда.
    Да ли је могуће да Свето причешће буде узрок болести или да нанесе чак и најмању штету?
    Да ли је могуће да тело и крв нашег Господа и Бога инфицира наше тело и нашу крв? Да ли је могуће да ће свакодневно двехиљадегодишње искуство бити урушено рационалношћу и хладном плиткошћу савремене епохе?
    Верници се вековима причешћују, како здрави тако и болесни, из исте Света чаше и истом кашичицом, које никада не дезинфикујемо и никада се никаква болест није појавила.
    Болнички свештеници, чак и они инфективних клиника и одељења, причешћују вернике, а након тога са побожношћу и сами употребљавају остатке истог божанског причешћа и без обзира на све то, ови свештеници настављају да живе веома дуго.
    Свето причешће је оно најсветије што Црква и људи имају, највећи лек икада душе и тела. Ово је учење и искуство наше Цркве.
    Они који не верују у Васкрсење Господа, они који исмевају Његово рођење од Дјеве Марије, они који поричу мирис светих моштију, они који презиру светост и преподобност, они који мрмљају против наше Цркве, они који желе укинути и најмањи траг вере из наших душа, природно је да покушају да искористе ову прилику да нападну и вређају Свету тајну божанске евхаристије.
    Чињеница да су англиканци и римокатолици из предострожности одлучили да прекину давање божанских дарова у оба вида (и хлеба и вина), не показује, како неки тврде, њихову разборитост, опрезност и слободу, већ та чињеница најбоље показује њихову огромну удаљеност од наше Свете Цркве, која је евхаристијска како у свом богословљу тако и у животу. То показује удаљеност других хришћанских цркава од наше Цркве која живи, верује и проповеда ову Свету тајну причешћа. Удаљеност других хришћанских група, које индиректно признају одсуство Божје благодати и знакова Божијих из њихових такозваних светих тајни, као и губитак њиховог црквеног идентитета. Живот без Свете тајне причешћа изгледа као озбиљна болест без лека.
    Нажалост, велики проблем није вирус грипа – како то тврде “мас медији”, нити глобални вирус панике – како тврде медицинске асоцијације, већ вирус омаловажавања и микроб маловерја.
    А најбоља вакцина за све ово је наше често “са чистом савешћу” и “неосуђено” учешће у Божанским Светим Тајнама. Наш одговор на овај нечасни изазов наших дана јесу наши сопствени животи.
    Добро је да наши проницљиви духовници, након расуђивања, код верника за које сматрају да не постоје духовне препреке, подстакну што чешће приступање Светим бесмртним тајнама у овим тешким временима, а онима који немају благослов да тако често приступају животодавној Чаши, да када то чине, чине са „страхом Божијим, са пуно вере и искрене љубави”.
     
    Са грчког превео: Антоније Недељковић
  11. Свиђа ми се
    Вилер Текс је реаговао/ла на Zoran Đurović за a Странице, Чтец Ведран Гагић: Апел Северномакедонаца патријарху Вартоломеју   
    Чтец Ведран Гагић: Апел Северномакедонаца патријарху Вартоломеју
     
    Поводом најновијег мешања Цариграда у унутрашње питање Српске Православне Цркве у Северној Македонији није лоше подсетити се на изјаву патријарха Цариграда у интервјуу за Политику од 21.02.2019.
    "...Васељенска патријаршија не намерава да измени Устав СПЦ, нити њене границе, уколико то не прати споразум и сарадња. Никада Васељенска патријаршија није прекорачила границе других цркава, сем једино уколико постоји односни захтев и већа црквена потреба..."

    Превод:
    1. Цариградска патријаршија сматра да МОЖЕ да мења чак и Устав и границе аутокефалних Цркава. Сматра да може да преправља већ додељене Томосе о аутокефалији, и да преиначује стогодишње одлуке. Уосталом, то су посведочили својим деловањем у Украјини. Сада само потврђују да то није једниствени случај него да је у питњау modus operandi садашњег патријарха Цариграда.
    2. Даље, ова изјава потврђује да цариградска патријаршија никада не прекорачује границе других цркава ОСИМ онда када цариградски патријарх одлучи да треба да их прекорачи.
    3. Судећи по најнонивијим збивањима, и изјавама Цариграда о питању Цркве у Северној Македонији, "односни захтев" из Северне Македоније је очигледно већ стигао, и "већа црквена потреба" ће највероватније ускоро бити медијиски проглашена ubi et orbi. (види тачке 1-3 испод)
    Уколико СПЦ пристане на уплитање Цариграда у наше унутрашње питање, направићемо силну грешку. На тај начин би се делимично легитимисали сви скорашњи упитни потези Цариграда и њихове све јасније космо-екслисиолшке претензије. Положај страдалне канонске Цркве у Украјини би се отежао, забио би се нож у леђа свима онима који одолевају притисцима да се црквена питања решавају по (гео)политичком диктату, и који настоје да деескалирају и зацеле садашњи раскол који је настао неканонским деловањем. И сами себи бисмо пуцали, не у ногу, него у стомак, јер би се притисци на нашу Цркву само појачали.
    Уколико СПЦ не пристане на уплитање Цариграда, уколико им културно одговоримо како смо разочарани њиховом одлуком да се мешају у наше унутрашње питање, без претходних консултација са нама, без нашег позива, и без нашег пристанка да они посредују у решавању овог проблема, и обавестимо их да настављамо у настојањима за проналазак решења са јерархијом у Северној Македонији по мандату Сабора наше Цркве, бићемо изложени медијском линчу. Односно врх Цркве, Патријарх и Синод, на првом месту биће изложен наставку медијског линча који траје још од прошлог СА Сабора након јасно израженог јединственог става наше јерархије по питању Украјине. Поред већ постојећих спинова на цео низ тема, кренуће медијски спин на тему Северне Македоније у три главна правца:
    1. Спиноваће се о томе како ми заоштравамо ситуацију са Цариградом, а Цариград само жели да помогне.
    2. Како смо неспособни да решимо македонски раскол и како нам ипак треба "Мајка" да нам реши проблем.
    3. Како смо немарни према спасењу милиона верника у Северној Македонији.
    Међутим, боље је бити нападнут правде ради, него бити похваљен неправде ради.
  12. Волим
    Вилер Текс је реаговао/ла на александар живаљев за a Странице, Емир Кустурица: Има Бога   
    Емир Кустурица
    Има Бога
    06.01.2020.
    Људска емоција је чудесна муња, а постаје још чуднија када се утопи у мистичну масу! Експлозија осјећања са црногорских планина, из градских небодера, станова, приградских кућа, спустила се на улице, а Црна Гора је претворена у позорницу највећих хришћанских литија које су до сада виђене. Десило се оно чега су се глобалисти највише прибојавали, и то у вријеме када у свијету већ увелико траје сукоб цивилизација које је историчар Хантингтон предвидио још деведесетих. Он је тада написао да глобализам неће бити у стању да универзалне западне вриједности примјени на читав свијет, да западна Европа неће више постојати, биће јудеохришћанска Америка, између осталих, будизам, ислам, навео је да још и православни хришћани остају цивилизација за себе. Сигурно је да за југоисточну Европу није могуће примјенити свјетске дијагнозе, али симптоми за такву тврдњу су видљиви.

    Чудо се десило у Црној Гори. Чега је то све збир? Да ли је у доношењу Закона о вјероисповјести било пресудно слабо познавање корјена властите културе, недостатак интуиције, пуко извршавање наредбе или ароганција! Ко је могао да повјерује да ће црква и њени вјерници који су већ 800 година на своме пристати да им неко украде мит и да то неће изазвати гњев?! Или је Војна алијанса планирала Олују, попут оне у Хрватској? Видјећемо! Неко је игнорисао стару истину да у историји дође вријеме када народу вјера постаје важнија од хљеба, када се у људима пробуде магнетне олује припадности, када страхове стрпају под кућни праг, па заједно, обједињени вјером то осјећање претварају у слободу!
    Мистична маса трпи свашта, а њено буђење дуго траје. У случају Црне Горе постоји читаво књиговодство примјена глобалистичког рецепта на становништво које се није опирало западним вриједностима, али је православље постало камен спотицања војној стратегији Drang nach Osten (продор на Исток). На том путу нису спорне примјене нама недостајућих састојака западне дисциплине, поштовања секуларне хијерархије и чега још све не, али се, како је недавно истакао амерички генерал Френклин Бен Хоџис, православље показало као препрека. Чему? Цивилизацији сигурно није, јер без Бизанта и Јустинијана, нема ни Римског права, без Константинопољских грађевина, нема ни узора за италијанске ренесансне градове. Дакле, није ријеч о проблему цивилизацијске природе, па по томе не би требало да постоји проблем ни са западним хришћанством. Много мање него што се у први мах чини! Још мање него што је источно хришћанство трпило од западне цркве у најцрње доба великих сукоба.
    У вријеме када је глобализација конформизовала свијет и када је умјесто да његује културне различитости, како је у почетку обећано, малим народима успјела да наметне тек сексуалне разноликости, листа српских културолошких губитака у Црној Гори се повећавала. Народ ове драматичне земље од давнина практикује да у божићне празнике и свадбе испали више бојевих метака него војске у великим офанзивама. Када је на дневни ред 2006. године дошло одвајање Црне Горе од Србије и Црне Горе, није опалила ниједна пушка. И нека није. Била је то вјештина Мила Ђукановића, али и пристанак важних представника српске вјере. Био је то избор секуларних Срба који су се прилагодили државности која је већ једном постојала. Сви су повјеровали да тако мора бити и да њихова култура може бити сачувана. Онда се промјенило све. Огромне инвестиције, црно-бијели новац је стизао, љубав са Русима, па непријатељство према њима. Углавном, уљепшани су градови, путеви, мостови, и на крају је стигао НАТО, али и закони који су промјенили српски језик у „матерњи“, латиница је замјенила ћирилицу, историјске књиге су поново написане црногорским језиком, али и увелико промјењеном фактографијом.
    Све је то прошло уз магичну моћ капитала и шансама које су сви приграбили намјеравајући да не буду само пекари, инжењери, доктори, зубари него и богати становници Црне Горе. Само што је у то коло среће упала велика мањина. Гдје су ови што им није пошло за руком да уђу у прижељкивану класу? То је споменута мистична маса која је у секуларној форми већ шетала Црном Гором. Ова сада носи иконе и њен настанак је у корјену осјећања која су је извела на позорницу. Неизмјериво је подручје емоција које, још увијек, не могу да контролишу аналитичари, компјутери, банкари и државни чиновници, полицајци, сјецикесе и маркетиншки стратези и, што је најчудније, ту престаје да игра улогу новац као највећи социјални мотив данашњице. Има Бога!
    Када је у низу покушаја да се понизе Срби у Црној Гори, послије свега, у скупштини, под бизарним околностима прошао Закон који наговјештава национализацију православних богомоља и црквене метохије, православни свијет је схватио да не може да опстане без онога у шта вјерује да му је најважније. Све је послије хапшења посланика ДФ-а изгледало као да су бркатог мачка сатјерали у чошак, свештена лица као тужни гаврани су захтјевали разговоре. Наједном, на улицама као да је неко посредовао филмским триком, умјесто бркатог кућног љубимца угледали смо друштвену звјер која кривуда градовима.
    Револт православних Срба у Црној Гори је утицао на Београд сигурно у једној ствари. У матици српске културе, тешко да ће у будућности бити изговорена реченица коју је рекао председник САНУ Владимир Костић: „Једина политичка мудрост је на који начин, са неким елементима достојанства напустити Косово.” Послије литија у Црној Гори, извјесно је да ће се о достојанству Косова и Метохије говорити на други начин и да ће се у блиској будућности стара нова власт, ако помисли да призна Косово, сударити са још већим незадовољством грађана од овог које траје у Црној Гори!
    Емир Кустурица   Има Бога | ИСКРА
    ISKRA.CO Људска емоција је чудесна муња, а постаје још чуднија када се утопи у мистичну масу! Експлозија осјећања...
  13. Волим
    Вилер Текс је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо за a Странице, Саопштење Светог Синода СПЦ: Закон о слободи вјероисповијести правилније би било назвати Закон против Православне цркве у Црној Гори   
    Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве.     У сусрет светлом Празнику, Рођења Христовог, 4. јануара 2020. године, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, са Његовом Светошћу Патријархом српским г. Иринејем на челу, одржао је седницу у Патријаршијском двору у Београду уз учешће архијерејâ који своју јурисдикцију имају у Црној Гори; Његовим Високопреосвештенством Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем, Његовим Преосвештенством Епископом будимљанско-никшићким г. Јоаникијем, Његовим Преосвештенством Епископом милешевским г. Атанасијем и Његовим Преосвештенством Епископом захумско-херцеговачким г. Димитријем. Седници су присуствовали и Преосвећена господа викарни епископи ремезијански Стефан и диоклијски Методије.   Непосредни повод за ову проширену Синодску седницу било је доношење антиуставног и антицивилизацијског Закона о слободи вјероисповести или увјерења и правном положају вјерских заједница који би правилније било назвати Законом против Православне Цркве у Црној Гори.   Са жалошћу је констатовано да је доношење овог Закона већ изазвало многобројне негативне последице у Црној Гори и ширем региону. Свети Архијерејски Синод са Високопреосвећеним и Преосвећеним архијерејима изразио је пуно разумевање за оправдану узнемиреност верујућег православног народа у Црној Гори и дао пуну подршку његовом мирном хришћанском отпору неправди коју Цркви и народу наноси поменути већ изгласани антидемократски и дискриминаторски Закон. Наиме, овим Законом се омогућава отимање и скрнављење светињâ и гажење завештања њихових светих ктитора и задужбинара који су их Богу и Цркви посвећивали, а не било којој држави или власти.   До сада се показало да су свенародна окупљања, поводом речене неправде, имала изричито црквени карактер и зато је неопходно да се и убудуће избегну било какве политичке или страначке злоупотребе ових јединствених народних сабрања.   Очигледно је да поменути Закон без преседана продубљује већ постојеће поделе и сукобе у црногорском друштву. Свети Архијерејски Синод са ове проширене седнице још једном апелује на државне органе Црне Горе да буду свесни своје одговорности пред историјом и будућношћу и да преиспитају свој став о верским правима и слободама својих грађана и већинске Цркве у Црној Гори.   Српска Православна Црква и њене епархије у Црној Гори ће свим расположивим законским и правним средствима штитити верска права и слободе и истовремено позивати све релевантне чиниоце на обнову свестраног дијалога по овом надасве важном и осетљивом питању.   Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода     Извор: Инфо-служба СПЦ
  14. Волим
    Вилер Текс је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо за a Странице, Протонамесник Саша Максимовић: Црна Гора има данас своје Нероне и Диоклецијане!   
    У знак подршке Српској цркви и народу у Црној Гори, служена је Света Литургија последњег дана месеца децембра у Храму Светог Нектарија Егинског.      Беседио је протонамесник Саша Максимовић, архијерејски намесник ваљевски други, рекавши да и данашња Црна Гора има своје Нероне и Диоклецијане, али има и људе који су се одрекли идола, своје егзистенције да би служили Христу. Отац Саша је посебно истакао пример полицајца кога је Митрополија црногорско-приморска одликовала јер није хтео да служи идолопоклоницима. „Мислим да ће ове године многи по први пут схватити значај и силу Божићне песме“, закључио је отац Саша.     Извор: Радио Источник
  15. Волим
    Вилер Текс је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо за a Странице, Молитвена подршка Епископа Грузијске цркве г. Саве   
    Његово преосвештенство Епископ сјеверно-амерички и канадски г. Сава на својој Фејсбук страници објавио је видео-клип са поруком подршке коју је упутио, како је казао, свом учитељу Митрополиту Амфилохију и Српској православној цркви у Црној Гори:     „Тзв. закон о слободи вјероисповјести, који је донијела црногорска власт, је безакоње. Оне који су донијели тај закон, питам гдје су прочитали и у којој су демократској држави видјели сличан закон. С којим демонским  силама сте се договорили да објавите рат против Василија Острошког и Петра Цетињског. Годинама пратим дешавања у Црној Гори, и сада сасвим сигурно, потврђено могу да кажем да је тзв. закон о слободи вјероисповјести, донијет против Српске православне цркве у Црној Гори. Браћо моја православна, ја сам са вама и уз вас у тој борби. Мир Божији нека буде са нама, Амин!“     Извор: Митрополија црногорско-приморска
  16. Волим
    Вилер Текс је реаговао/ла на Поуке.орг инфо за a Странице, Саопштење Свештеног Синода Руске Православне Цркве везано за прогон СПЦ у Црној Гори   
    Саопштење донесено на засиједању Светога Синода Руске Православне Цркве 9. јула 2019. године.
    Свети Синод Руске Православне Цркве изражава дубоку забринутост због погоршања положаја епархија Српске Патријаршије на територији Црне Горе гдје већ неколико година јединство православља страда од расколничког дјеловања тзв. "Црногорске православне цркве".
    У Црној Гори је дошло до алармантног тренда повећаног притиска власти на канонске свештенике и вјерне. Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве који се састао од 9. до 18. маја 2019. године, констатовао је да у савременој Црној Гори постоје "покушаји насилног одузимања светиња у корист канонски и реално непостојеће "Црногорске православне цркве", као и пријетње уништења одређених мјеста молитвеног поклоњења. Предсједник Црне Горе М. Ђукановић на страначком скупу у Никшићу 8. јуна 2019. године, изразио је намјеру да оствари "обнову Црногорске аутокефалне Цркве". Особиту забринутост изазива од стране Владе Црне Горе у мају 2019. године, објављени предлог закона о слободи религије и вјеровања и правном положају вјерских организација, који садржи низ дискриминаторних мјера, између осталих - присвајање у државно власништво дијела имовине Српске Патријаршије, укључујући и здања храмова и манастира. Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве окарактерисао је предлог закона као "антиевропски и антицивилизацијски", чији је циљ дискриминација епархија Српске Патријаршије на територији Црне Горе, и представља "директно уплитање у унутрашња дјела Цркве" .
    Озбиљне примједбе на одређене одредбе предлога закона изразила је Европска комисија за демократију кроз право (Венецијанска комисија). Са забринутошћу сагледавајући последње иницијативе црногорских власти, позивамо их да прекину дискриминацију и подривање јединства Српске Православне Цркве, дижемо глас у њену заштиту, да виде духовне традиције, које сежу ка светом Сави, вишевјековном основу, на ком су саздани црногорска православна култура и државност. Свети Синод Руске Православне Цркве изражава братску подршку архијерејима, свештенству и свим чедима Српске Патријаршије у Црној Гори који слиједе завјете великих светитеља те земље, Саве Српскога, Василија Острошког, Петра Цетињског и свештеномученика Јоаникија Црногорско - приморског и упркос тешким условима притисака, остају вјерни истини Светог Православља.
    Превео за Поуке.орг Никола Јоксимовић
    Извор: http://www.patriarchia.ru/db/text/5467638.html?fbclid=IwAR1PTj2v5X4G156qb1ua-3HxTZpccmv4NiKMKe12BqBTOwAoVNwZZg1iCf4
  17. Волим
    Вилер Текс је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо за a Странице, Владика Атанасије (Јевтић) служио помен жртвама логора Дахау   
    Његово преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије (Јевтић) предводио је групу вјерника који су посјетили комплекс концентрационог логора Дахау у Њемачкој. Владика је након Свете архијерејске литургије која је јуче, 2. јуна, служена поводом храмовне слава минхенског храма Свети Јован Владимир, служио помен жртвама логора Дахау.

    Са овог потресног мјеста, владика Атанасије је јуче благословио и слушаоце Радио Светигоре.
    ,,Ево нас у логору њемачком Јасеновцу гдје су Свети Владика Николај и, не мање Свети, Патријарх Гаврило страдали. Донијели смо свијеће да упалимо и да служимо помен. Обићи ћемо ово мјесто и погледати фотографије, обићи стражаре и раке, овај простор мученичког мјеста голготе, нарочито нашег народа. Христос васкрсе, земљу потресе, смрт угуши, живот донесе“, рекао је владика Атанасије, искористивши прилику да поздрави Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и владику диоклијског г. Методија.
    ,,Након посјете логору Дахау обићи ћемо и руску капелу која се налази на мјесту некадашњег злогласног логора гдје ћемо упалити свијеће које је владика Атанасије донио из Херцеговине намијенивши их за све мученике пострадале у логору Дахау“, рекао је теолог Крсто Станишић који се налазио у пратњи владике Атанасија.

    Извор: Митрополија црногорско-приморска
  18. Волим
    Вилер Текс је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо за a Странице, ФОТО ВЕСТ: Патријарх српски Иринеј у посети Антиохијској Патријаршији (ПРВИ ДАН)   
    Са званичне интернет странице Антиохијске Патријаршије доносимо фото вест:
     


























     
  19. Волим
    Вилер Текс је реаговао/ла на Ведран* за a Странице, Са чим ћемо изићи пред Св Саву?   
    Да вам је пре отприлике десетак година (мање или више), неко рекао да ће кроз десет година да се појави епископ у Српској Православној Цркви који ће говорити да су избор и рукоположење Св Саве били неканонски, да је аутокефалија СПЦ додељена држави, а не Цркви, да је сама та аутокефалија добијена на неканонски начин, и слично, убеђен сам да бисте то са неверицом одбацили као немогућу ствар.
    Такође, уверен сам да бисте помислили, да чак и кад би се такво нешто десило, да би сви епископи, сво свештенство, сав верујући народ, истог момента устали и побунили се. Свако на свој начин, и свако према својим могућностима. Против оваквих, небивалих, речи.
    За осам стотина година ово се није десило у СПЦ. Никоме то није падало на памет. Нико од епископа, нико од свештенства, нико међу верницима, нико међу историчарима, канонистима, теолозима, то није тврдио. Равно осам векова! Али незамисливе ствари се понекад дешавају.

    Данас имамо угледног Епископа који је ипак овакво нешто изрекао. И шта се десило? Да ли се десило било шта од онога што би, верујем, већина помислила да ће да се деси? Да ли је неко рекао „опрости Владико ниси у праву“! Не! Нису устали епископи, није устало свештенство, није устао верни народ.[1] Не чују се историчари, теолози, канонисти. Ни реч се не чује! Ни слово се не чује!
    Питам се, дакле, са чиме ћемо изаћи пред Св Саву? Шта ћемо му рећи као своје оправдање? Да ли ћемо рећи да нисмо приметили? Да ли ћемо рећи да нисмо чули? Да ли ћемо рећи да нисмо разумели? Да ли ћемо рећи да смо имали много других обавеза? Да ли ћемо рећи да смо имали важнијег посла? Да ли ћемо рећи да то није био наш посао? Да ли ћемо рећи да смо очекивали да ће други нешто да кажу? Да ли ћемо рећи да те речи нисмо схватили озбиљно?
    Опрости нам Св Саво! Опрости нам све оно што учинисмо, а није требало, и све оно што не учинисмо, а требало је! И не остави Ти нас, као што ми остависмо Тебе!
    чтец Ведран Гагић
    мај 2019.г.
    [1] Уз огромно поштовање неколицини изузетака.
     
    извор: https://sozercanje.wordpress.com/2019/05/14/са-чим-ћемо-изићи-пред-св-саву/
  20. Волим
    Вилер Текс је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо за a Странице, Саопштење Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве о Косову и Метохији, 7. новембар 2018. године   
    САОПШТЕЊЕ
    СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА
    СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
    О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

    Сабрани на јесењем заседању Светог Архијерејског Сабора, ми Епископи Српске Православне Цркве, на челу са Његовом Светошћу Патријархом српским Господином Иринејем, у овим тешким временима са којима се суочава наша Црква и верни народ на Косову и Метохији, најпре изражавамо подршку Његовом Преосвештенству Епископу рашко-призренском Господину Теодосију, свештенству, монаштву и верном народу у Епархији рашко-призренској, и њиховим напорима да опстану и остану на Косову и Метохији као изворишту српске православне духовности и нашег идентитета.

    Изражавамо и своју забринутост због најновијег развоја догађаја, посебно бројних инцидената, крађа и других притисака, усмерених против нашег народа. Међународне и локалне политичке представнике подсећамо да су дужни да обезбеде миран и достојанствен живот за све грађане и да не дозволе било какво насиље. Посебно наглашавамо важност присуства и активну улогу међународних снага, КФОР—а и мисије ОЕБС—а, у складу са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244, која треба да се настави све док се не створе нормални услови за живот свих заједница на Косову и Метохији.

    И овом приликом понављамо чврст и јединствен став целог Архијерејског Сабора наше Цркве, изречен на овогодишњем редовном мајском заседању, да ни под коју цену не сме да се доведе под знак питања пуни суверенитет и интегритет Србије на Косову и Метохији, који је гарантован Уставом Србије и Резолуцијом 1244 СБ УН. За нашу Цркву, Косово и Метохија никада није било, нити може бити само политичко питање за чије решавање монопол имају искључиво државни органи. За нас је питање Косова и Метохије, кроз  сву нашу историју и данас, пре свега питање опстанка нашег свештенства, монаштва, верног народа и, нарочито, наших древних светиња без којих не бисмо били оно што јесмо.

    Као што о опстанку нашег народа, посебно оне најугроженије већине која се налази јужно од Ибра, не можемо говорити без очувања наших светиња, тако не можемо говорити ни о очувању светиња само као културно-историјских споменика, чији је опстанак наводно могућ без опстанка нашег верног народа. Наше светиње  имају свој најдубљи смисао као места литургијског саборовања нашег народа, и то не само оног са Косова и Метохије већ и из свих српских крајева, али и читавог света.

    Обавезе свих нас према Косову и Метохији су данас веће јер се налазимо пред све јачим међународним притисцима, једним делом да наша земља пристане да се одрекне Косова и Метохије, или кроз признавање Косова и Метохије директно или прећутном сагласношћу да Косово добије чланство у Уједињеним нацијама и другим међународним организацијама. Било какав потпис који би омогућио признање Косова, учешће у УН или одрицање Србије од њега под било којом формом, заувек би укинуо свако историјско право Србије на овим темељним просторима наше духовности и државности.

    Посебно забрињава што се под видом наводног „разграничења између Срба и Албанаца” намеће могућност одвајања ако не целог, онда највећег и најважнијег дела Косова и Метохије из састава Србије  и његово признање као дела било независног Косова или чак такозване Велике Албаније. Последице овакве одлуке би биле трагичне за опстанак нашег народа и наших светиња. У том случају би већина Срба, без адекватне заштите и безбедности, била принуђена на исељавање са својих историјских простора, где би се са још већим  интензитетом формирало једно етнички чисто албанско друштво, уз брисање свих трагова нашег историјског постојања. Идеја такозване  поделе и раздвајања органског јединства између Срба јужно и северно од реке Ибра, и од осталих Срба без обзира где живе, уноси велики немир и забринутост међу наше вернике и не ужива подршку највећег  броја грађана Србије и Срба уопште. Територијална подела је посебно опасна јер би неибежно подразумевала стварање етнички чистих простора, што би имало и несагледиве последице за цео регион који  се још болно опоравља од страдања и разарања у току деведесетих  година прошлог века. Зато је наша Црква увек подржавала изградњу друштва у коме људи различитог порекла могу да живе у миру, уз пуну заштиту и поштовање свог верског, културног и народног   идентитета.

    Свети Архијерејски Сабор је посебно забринут због тога што наша Црква од 2007. године никада није била званично позвана да  изнесе своје сугестије поводом заштите наших светиња, свештенства,  монаштва и верног народа. Већ годинама инсистирамо на адекватној заштити наших светиња, јер смо свакодневно сведоци не само отвореног неиспуњавања постојећих регулатива (везаних за елементе такозваног Ахтисаријевог плана који су ушли у такозвано косовско законодавство), чак и поред међународних притисака, већ видимо да локалне самопроглашене косовске институције несметано настављају са процесом који води ка стварању етнички чистог албанског Косова,  у коме дугорочно не би било места за Србе, али и за остале  неалбанске заједнице. Систематско избегавање преузетих обавеза Приштине везаних за Заједницу српских општина и других обавеза из „Бриселског дијалога” само потврђују да би у постојећим условима и  са садашњим односом према Србима било веома тешко наћи  дугорочно решење. То свакако не значи да наша Црква подржава   „замрзнути конфликт“ већ, штавише, подстичемо наставак једног отвореног, али пажљиво вођеног дијалога који би у први план ставио  заштиту људских и верских права, унапређење владавине права, јачање правне сигурности и ефикаснију заштиту угрожене духовне и културне баштине, која не би зависила од самовоље локалних косовских институција, већ би била регулисана на свеобухватнији начин уз међународни надзор и јасно дефинисане механизме примене договорених принципа заштите. Такође је тешко говорити о било каквом даљем дијалогу без стварања услова за повратак прогнаних Срба и заштити и враћању њихове узурпиране имовине. Одустајање од овог захтева значило би прихватање послератног етничког чишћења као свршеног чина. Без ових предуслова је немогуће говорити о трајнијем решењу проблема на Косову и Метохији. Зато је  постављање исхитрених рокова, и поред крајње неповољних услова на терену и врло комплексне ситуације у Европској унији, без икаквог оправдања.

    Апелујемо на државне представнике Републике Србије да,  уместо на тражењу што бржег споразума са Приштином, више пажње посвете изградњи једне државне и националне платформе у чијој би припреми учествовали релевантни чиниоци нашег друштва. На тај начин би се чували основни интереси нашег народа и повратило би се поверење свих кључних друштвених фактора у земљи, Истовремено  треба наставити на изградњи поверења и разумевања и са косовским   Албанцима и осталим људима добре воле који живе на Косову и   Метохији и другим деловима Србије, јер будућност целог региона пре  свега зависи од спремности и способности свих нас да живимо једни  са другима у миру и међусобном поштовању.

    Са приближавањем јубилеја 800. годишњице самосталности  наше Свете Цркве, веома је важно да се сви подсетимо да је државност Србије од почетка била нераскидиво повезана са духовном традицијом наше Цркве као кључног фактора нашег идентитета кроз историју.
     
    Извор: Српска Православна Црква
     
  21. Свиђа ми се
    Вилер Текс је реаговао/ла на Поуке.орг инфо за a Странице, Дарко Р. Ђого: Срљање у катастрофу   
    Ево превода тог документа:
    Оно што посебно пада у очи јесу два „детаља“: признавање и „реституција“ вођа двије расколничке заједнице, тзв. „Кијевског Патријархата“ и „Аутокефалиста“, у њихових јерархијским чиновима (и признавање чина свештенству поменутих расколничких заједница), као и „повлачење Синодског Писма из 1686.“ којим је право хиротоније кијевских митрополита било уступљено Московској Патријаршији.
    Први „детаљ“ представља изненађење чак и за најбоље познаваоце методологије остваривања плана украјинске аутокефалије и представља чин којим је одбачена свака могућност да се међуправославни спор између Москве и Цариграда ријеши било чим осим брзим прекидом сваког општења између двије патријаршије. Наиме, Филарет Денисенко није само рашчињен него и анатемисан од стране Руске Православне Цркве, па је овакво „враћање чина“ Филарету заправо јасно саопштавање Московској Патријаршији да Цариград и Москва очигледно нису више дио истог Тијела Христовог, с обзиром да је немогуће бити и рашчињени и анатамисани расколник и канонски епископ у истој Цркви.
    Успут, имајући у виду да се поменути Денисенко и сви његови вјерници годинама налазе у „општењу“ са НВО „Црногорска православна црква“, право питање јесте да ли би свако саслуживање једног клирика СПЦ са Цариградом значило и „саслуживање“ са поменутом НВО. Индикативно је да се као „аргумент“ за овакав чин даје непостојање догматских разлика између расколника и канонске Цркве.
    Досљедном примјеном овог псеудо-критеријума аутокефалију је могуће (или чак потребно) дати свакој расколничкој скупини која је затражи: по први пут у историји Цркве сам чин и стварност раскола нису посматрани као напад на етос, а самим тим и биће Цркве. Овакву одлуку нико заправо није могао очекивати, мислим, чак ни највећи поборници украјинске аутокефалије. Ако уопште постоји нешто добро у том чину, онда је чињеница да је сада свима очигледно да у ствари ни до какве „нове“ и „јединствене“ Украјинске Православне Цркве неће доћи, него само до легализације и консолидације раскола. Зашто бо ти било пожељно за украјинске десничаре, свима је јасно. Зашто је Васељенска Патријаршија изгубила компас толико да је одлучила да „врати чин“ тако опскурној личности као што је Денисенко – питање је на које ће поборници досадашњих активности Патр. Вартоломеја морати да дају одговор најприје себи.
    Став 4. представља очекивани корак који потпуно одговара изјавама, поступцима и документима које је Цариград у најновије вријеме издавао. У квази-историјском наративу кога се Цариград сјетио посебно у најскорије вријеме, давање права Московској Патријаршији да хиротонише кијевске митрополите било је „привремено“, „изнуђено“, те га је данас, ето, могуће повући. О овом питању би се могло разговарати на неком од часова из историје помјесних православних цркава, али остаје питање зашто је исти тај Цариград до ког мјесеца уназад признавао само Митрополита Онуфрија и канонску УПЦ а сада се (одједном?) сјетио да опозове Писмо из 1686. и поново, бар у својим очима, присвоји Кијевску Митрополију (која, узгред, није обухватала простор данашње Украјине).
    Посебно се бесмисленим и лицемјерним чини позив на ненасиље. Он је упућен зато што и егзарси који су у Украјини били и сви који било шта знају о Украјини одлично знају да ће до насиља доћи, да се актом легализације раскола уједно легализује досадашња историја насиља од стране расколника, њиховог заузимања храмова, али и да се практично позива на ново насиље и заузимање. Сада ће, изгледа, УПЦ КП моћи да рачуна да ће се насиље моћи вршити у оквиру „канонског“ православља. Легализовати раскол настао на насиљу и позивати на ненасиље – дефиниција је лицемјерја и безочности.

    Чланови УПЦ КП насилно упадају и заузимају храм УПЦ МП у мјесту Птича
    У ком правцу ће будућност православља ићи послије данас, након оваквог, без претјеривања можемо рећи, безочног и црквено-милитантног саопштења Цариграда, можемо претпоставити само у кључу прољећа 1992. у Сарајеву. До сада су се поједине помјесне Цркве изјасниле у подршци канонској, нашој Цркви – Украјинској Православној Цркви и Митрополиту Онуфрију. Неодлучност, „дипломатичност“, „мудрост“ многих може да кошта православље много више него што смо у стању да предпоставимо. Што се потписника ових редова тиче: зебња са којом се брат свештеник у једној парохијској цркви Кијева сваки дан суочава са пријетњама Десног сектора и УПЦ КП да ће послије „Томоса“ морати да напусти своју цркву или се прикључи расколницима довољан ми је знак на чијој је страни правда. Христос је тамо гдје је и до сада био. Њега је немогуће заузети заузимањем храма, немогуће присвојити саопштењима било које патријаршије.
  22. Волим
    Вилер Текс је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо за a Странице, Архијерејска Литургија у манастиру Драговићу   
    У недељу пред Малу Госпојину, Преосвећена господа Епископи далматински Никодим и крушевачки Давид служили су свету архијерејску Литургију у манастиру Драговићу.
    Након читања светог Јеванђеља Владика Давид обратио се присутним верницима кратком беседом и честитао им предстојећи празник који је храмовна слава древног манастира.
     
    Извор: Српска Православна Црква
  23. Волим
    Вилер Текс је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо за a Странице, Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић: Цариградски патријарх!   
    Дај, велики Боже, да се канонска питања у Украјини и Македонији коначно ријеше, послије више деценија (реално, од 1945. па на овамо траје спор око Цркве у Скопљу, а од почетка 90-их се разбуктао проблем у Кијеву)!
    Ових година, када дежурам крај ћивота Светог Василија Острошког, слава му и милост, свједок сам непрегледних колона (на десетине аутобуса у току дана) православних вјерника из Македоније, који долазе под Острог на молитву и благослов. То је побожан народ, по много чему и црквенији од нас Црногораца – који својим доласком и начином опхођења показује да припада истој Светињи којој припадамо и ми. И то вјековима. Више од једног миленијума. А у посљедњих 50 година, тамошњи епископат и свештенство нема канонско јединство са остатком православља. Зашто? Зато што су македонски послератни декларисани атеисти и заклети комунисти кренули да се баве теологијом. (Ови наши – њихове колеге из Црне Горе – били су ”поштенији”, па кад су једног овдашњег партијског функционера питали зашто црногорски комунисти не ”одвојише” цркву попут оних у Македонији, он је рекао да су у Комитету мислили да је Црква на самрти и да ускоро више неће постојати!!!) А како тај канонски проблем са Македноцима изгледа у пракси? Изгледа тужно и мучно за сваког нормалног хришћанина. Можемо да читамо молитве код Свеца, и да причамо као људи – а не можемо да се причешћујемо из исте Свете чаше, која и јесте темељ наше црквености.
    У Украјини – све то исто тако, само помножено са хиљаду! На територији државе Украјине тренутно дјелују макар три организације које се зову ”Украјинска црква” – а да не помињемо унијатске и протестантске хришћанске групације. Нема броја свештеницима и хришћанским душама који су уплетени у овај жалосни чвор неразумијевања, национализма и политичких сплетки… а који су оличени у сукобима, (пре)отимањима храмова, међусобним рашчињењима и анатемисањима. Међу свим тим такозваним ”црквама” само је једна – канонска и православна, призната од свих других – Кијевска митрополија Московског патријархата. Ова Кијевска митрополија станује и служи Богу у 90% православних храмова Украјине. Њене свештенике ћете наћи у Кијевско-печерској лаври (Његошево „Свето Кијево“), у Почајевском манастиру (једној од највећих светиња православља), у Чернигову… и да сада, у ери интернета и брзог приступа информацијама, не набрајам податке до којих сви могу лако доћи. Кијевска митрополија има 40-ак архијереја и огроман број свештенства, монаштва и вјерног народа. Она је аутентична, права Христова црква у Украјини наших времена, а тако је била кроз вјекове.
    Током ове 2018. дошло је до значајних помјерања на релацијама међуцрквене дипломатије, па се у рјешавање ова два тегобна проблема укључио и Васељенски патријарх, ”први међу једнаким” поглаварима аутокефалних цркава у православљу. Богу хвала! Нешто што је до јуче био искључив унутрашњи проблем СПЦ (Македонија) и РПЦ (Украјина) биће разматрано на међуцрквеном нивоу. Такво разматрање, уз Божију помоћ, може донијети помак, па и коначно рјешење – иако може да покаже и неке савремене слабости црквеног јединства Православне цркве. Као што је рецимо, размимоилажење између Москве и Цариграда по питању улоге ”првог” – да ли је то питање ”части” или ”власти”… и сличне теме. Рекло би се да Васељенски патријарх ствари разумијева тако да он има ”власт” да суди питање канонског статуса бившег епископа Руске цркве (и кандидата за патријарха у Москви) Филарета Денисенка (који се, незадовољан исходом избора за патријарха – одвојио од Московске патријаршије) – а да такву власт нема сама Црква у Москви!?!
    Паметне су и побожне главе и у Москви и у Цариграду, ријешиће то они и без ”попа са Цетиња” – али сам осјетио потребу да све ово напишем због наших црногорских медијских кривотворења свега поменутог. А оно изгледа отприлике овако: 1) ако Цариград ”призна” канонски статус Цркви у Македонији, и ако почне да општи са бившим свештеником Денисенком – то ће имати посљедице и по Црну Гору?! 2) ту претпоставку ”доказује” и писмо српског патријарха упућено Цариграду, гдје Његова Светост г. Иринеј црногорске политичке вође карактерише ”атеистима (безбожнима) и некрштенима”…
    Ех… Црна Гора је имала благослов као ни једна друга већински православна земља на свијету! Саборни храм у Подгорици су заједнички освештали васељенски, московски и српски патријарх, уз саслужење бројних поглавара и архијереја из других помјесних цркава. Московски и цариградски – на једном мјесту и заједнички освећују један храм! Па то се није десило никад у историји Цркве, и нигдје друго на свијету – без овдје код нас! Али авај – ”грађански” ДПС (то је она мултиконфесионална партија која на свом конгресу разматра питање Цркве у Црној Гори), нашао је начина да сједне ”на двије столице” и да упркос благословеном скупу у Подгорици, истог тог дана на градско цетињско гробље пошаље сами партијски врх (на челу са тадашњим градоначелником), са задатком да подрже бившег свештеника Мираша Дедејића.
    Е па за тог Дедејића, управо овај цариградски патријарх са 9 чланова Цариградског Синода, још 1997. каже:
    ”Да се нико не усуди, ни од клирика, да се заједнички облачи или саслужује са њим, нити од вјерника да га било ко прими или почаствује као свештеника или клирика, или да цјелива његову десницу и затражи од њега благослов, јер је под бременом неопростивог лишења чина и неразрјешивог одлучења од Господа Сведржитеља”.
    Може бити да се цариградски патријарх тренутно не разумије најбоље са московским, по питању статуса бившег клирика РПЦ, али тврдим да нема дилема како гледа и како ће гледати на овог анатемисаног свештеника, кога је управо он, овако недвосмисленим и јасним формулацијама, лишио било какве могућности да икада икога крсти, вјенча или благослови. Нико, кога је тај човјек ”рукоположио” – није поп, ни пред Богом ни пред људима. Јер Дедејић је био управо свештеник Цариградске патријаршије у Риму – па је све горе наведене ”похвале” зарадио од црквених власти које су њега лично и увеле у свештену службу.
    А што патријарх Иринеј пише Свјатјејшем Вартоломеју? Свакако му није писао о економским, идентитетским ни политичким темама из Црне Горе, него о чињеници да је неприкосновени домаћи политички лидер сам, лично, више пута поновио како је атеиста и како, самим тим, није ни крштен. Е сад, све се то може промијенити. И да вјерник не дај Боже, изгуби вјеру, и да атеиста повјерује. У питању су лична увјерења и слободна воља и ”цара и војника, и богаташа и просјака”… али не иде онај који себе тренутно не види у Цркви, да такав ”ствара” неку своју цркву. О томе је патријарх из Београда писао патријарху у Цариграду. И то је тако нормално.
    А ако неко пита, шта има српски патријарх са Црном Гором, и зар он није симбол ”окупације из 1918” – па ево и на то да одговорим: ми Црногорци имамо историју и прије 1918! Сваког нашег владику, од оснивања Зетске епархије, хиротонисао је српски патријарх или Пећки архиепископ или неко у њихово име – све до укинућа Пећке патријаршије 1766. И митрополите са Цетиња (Данила, Саву, Василија), и херцеговачке владике (међу њима Светога Василија Острошког, слава му и милост), и оне владике из Пиве – Соколовиће, који су и сами касније постајали пећки патријарси… Коначно, Црна Гора (Зета) је добила митрополију, буквално истога дана (и баш због тога) кад је Пећ добила патријарха – па су те двије титуле и столице, за свакога ко је писмен – неодвојиве. Светог Петра Цетињског су завладичили карловачки митрополити (насљедници пећких патријараха) ”само зато што у Пећи тада није било патријарха”, а Његош, Иларион, Висарион… памтили су ”чији су”. Митрофан Бан у својој владичанској титули носи назив ”егзарх пећког трона”. Дакле, тако је то било кад смо били самостални, прије 1918.
    Толике благослове и толику подршку, вјековима, давао је српски патријарх бројним ”господарима Црне Горе и Брда”, и то је управо радио под претпоставком да су вјерујући и побожни, да сад има пуно морално право и обавезу – извјестити свога брата, патријарха у Цариграду, како наши савремени политичари ”умију” и без Свевишњег…
     
    Извор: Митрополија црногорско-приморска
  24. Свиђа ми се
    Вилер Текс је реаговао/ла на Поуке.орг инфо за a Странице, Архимандрит Сава (Јањић): Медијско блаћење договорено на Савету за националну безбедност   
    Разлог што су се њих двојица нашли на удару српских власти је то што се, у складу са ставом Светог архијерејског сабора СПЦ, јавно противе најавама председника Србије о подели и разграничењу на Косову и Метохији.
    До објаве овог текста нисмо добили званичан одговор портпарола СПЦ и члана Синода епископа бачког Иринеја (Буловића) да ли ће црквена влада нешто предузети због учесталих прозивки председника Александра Вучића, његовог генералног секретара Николе Селаковића, шефа Канцеларије за КиМ Марка Ђурића и представника Српске листе на рачун ЕРП. Владику Иринеја питали смо и за потврду спекулација да се током ове „кризе“ у црквено-државним односима састајао са Вучићем.
    Иако је у недељу патријарх српски Иринеј поновио да се „српски народ и његове светиње не могу препустити на милост и немилост онима који су их до јуче све рушили и затирали“ и да је окупација боља варијанта од брзоплетих и исхитрених решења, „рату“ државних званичника против свих који у подели и разграничењу не виде „праведно косовско решење“ краја нема ни у најави. Напади су све личнији, а на главном удару медијског линча данима су архимандрит Сава и Рада Трајковић из Европског покрета Срба са КиМ.
    Архимандрит Сава изјавио је за Данас да се не осећа лично угрожен директним прозивкама државних званичника и појединих београдских медија, иако „данима кидишу на једног монаха са свом таблоидско-обавештајном машинеријом лажи и монтажа“.
    – Овде се нормално живи – имамо свакодневна богослужења и госте у манастиру. Стављање толике политичке тежине на једног монаха – свештеника у режимски контролисаним медијима говори само да то оно што он говори неког врло јако боли и да је то заправо истина. Та обавештајно-медијска кампања јавног блаћења и уништавања нечијих биографија договорена је на седници Савета за националну безбедност, како би се припремио терен за референдум и скренула пажња јавности са суштине оног што говоре људи који се јавно нападају – сматра архимандрит Сава.
    Према његовим речима, „предаја највећег дела КиМ државни је пројекат највећим делом заснован на идеологији академика Добрице Ћосића, описаној у његовој књизи „Косово“ из 2004, док актуелни режим, као следбеник губитничке Ћосићеве идеологије, намерава да натера српски народ да сам себе и територијално и духовно ампутира преко референдума“.
    – Циљ преговора Београда и Тиране уз учешће Приштине, који се активније воде још од 2016, иако је идеја старија, јесте да се Косово утопи у Албанију и да се предајом великој Албанији заобиђе тешко признање Косова, Савет безбедности. Наравно, највећи део КиМ наслеђује већ место у УН, Унеско статус Албаније са којом Београд већ има билатералне односе. Преостали Срби на КиМ, манастири, наслеђе су, према неокомунистичким идеолозима и њиховим данашњим следбеницима, само „колатерална штета“. Остаје им само како да вештином пропаганде, таблоидима, блаћењем неистомишљеника и другим опробаним методама, убеде српски народ да се одрекне и свога становништва, светиња, историје, свега што је за њих митологија. Следе седмице активног испирања мозга народу – упозорава игуман Високих Дечана.
    Рада Трајковић сматра да изјаве Српске листе, која без и једног аргумента тврди да „ради против државе и учествује у стварању независног Косова“ као и недавне изјаве председника Србије у којима наводи где она борави кад је у Београду „директно угрожавају њену безбедност“. Она каже да би њен одговор на све то требало да буде кривична пријава.
    – Стављање у исти кош људи који нису истомишљеници, већ имају различите погледе на многа питања, али се не слажу са Вучићем представљају етикетирање против слободе мишљења и говора. То је подршка тоталитаризму и диктатури, јер се свако ко не мисли као Вучић проглашава за државног непријатеља. Ако је неко против државе, треба тужилаштво да реагује, а не да се све пушта, а људи се таргетирају – каже за Данас Рада Трајковић.
    Само неколико сати после њене изјаве да ће „предстојећа посета председника Србије КиМ 9. септембра бити нови ријалити“ и да ће контроверзни бизнисмен и потпредседник Српске листе Милан Радоичић имати „много посла да својим методама доведе народ да буде маса“, прекјуче се огласила Српска листа саопштењем подршке Вучићевој политици и личним нападима на Раду Трајковић са детаљима који траже пажњу тужиоца.
    Милован Дрецун, председник Одбора за КиМ из СНС у Скупштини Србије, јуче је у јутарњем програму ТВ Пинк избегао да директно „удари“ на патријарха Иринеја, који је, као и сви у СПЦ, дужан да поштује став Сабора који је против независности и поделе КиМ, али је изјавио да је „Соњу Бисерко, Бошка Обрадовића, Амфилохија Радовића и Саву Јањића ујединила неодговорна политика која дугорочно наноси штету интересима Србије, јер је очигледно да је њихова намера да спрече Србију да од изгубљене позиције покуша да створи нешто у заштити наших интереса“.
    Милован Дрецун је питања Данаса о потреби заказивања седнице скупштинског Одбора за КиМ и постојању доказа о штетном деловању противника разграничења и поделе Косова доживео као „мешање новинара у његов посао“ и навијање за „другу страну“. Дрецун је најавио да ће седницу Одбора за КиМ сазвати кад буде сматрао да треба. Упитан да ли је тужиоцу доставио доказе против људи које прозива у медијима, Дрецун је одговорио да је „његово посланичко право да изнесе политичку оцену оних који дају штетне и неодговорне изјаве“. Врхунац његовог негодовања изазвала су питања кад су подела и разграничење потврђени у Скупштини Србије као званична државна политика и кад је парламент дао мандат председнику Србије да преговоре у Бриселу подигне на председнички ниво и преговара са Хашимом Тачијем.
    – Председник је добио мандат да преговара легално на изборима кад је добио двотрећинску већину у парламенту, категоричан је Дрецун.
    Џомић: Благо режиму коме је највећи противник дечански игуман
    У ишчекивању става Синода, због напада на ЕРП јуче се огласио протојереј-ставрофор Велибор Џомић у име Митрополије црногорско-приморске. Он оцењује да „у медијској хајци каква се не памти на једног монаха Српске цркве, свака реч лети на образ онога ко је изговара“.
    Џомић јавно сведочи да су напади на владику Теодосија и архимандрита Саву, „по ко зна који пут, потврдили истину да је пријатељство са политичарима непостојећа категорија и да су односи са њима искључиво омеђени њиховим интересима – ситним, јефтиним, дневним, површним и краткотрајним и да ту нема ни Светиње, а ни опраштања!“ Према Џомићевим речима, „отац Сава има само реч, али нема медије, партијске послушнике, општинске одборе, министре, посланике, коалиционе партнере, телевизију и не излази из манастира, а тма и тушта се подигла на њега да бране Србију и српство од игумана Високих Дечана“.
    „Благо режиму коме је највећи противник дечански игуман, а најмања брига четири српске бабе – монахиње у Ђаковици!.. Уз дужно поштовање, али тешко могу да себи објасним где се налазимо кад је дошло време да је Канцеларија за КиМ стратешки важнија од Високих Дечана, а да је за КиМ референтнији директор Канцеларије од дечанског игумана“, поручује свештеник Џомић.
     
    Извор: Новине Данас
    Пресловљавање: Поуке.орг
  25. Волим
    Вилер Текс је реаговао/ла на АлександраВ за a Странице, Игуман Рафаило (Бољевић) о Мирољубу Петровићу и Алену Азарићу: јефтина демонстрација лажних духова   
    Наиме, отац Рафаило, свештеник из манастира Подмаине у Боки Kоторској, који је већ нашироко познат како по својим виђењима савремених токова и ствари, тако и игрица и многих људских навика обрушио се сада на контроверзног српског научника Мирољуба Петровића, назвавши га секташем који је слуга сатанин. Предавања, која Петровић држи по целој земљи, њему су, како је навео, била и више него мучна за слушање, а посебно га је разбеснело оно које је Петровић одржао испред једне цркве.
    – Имали смо шарлатана који држи предавање на простору наше цркве , а уопште не припада Цркви, некакав Мирољуб, Драгољуб, Родољуб или како већ. Народ га је слушао и веровао му, а најгоре што га је пастир ту довео да трује, да је сам пастир наручивао туру јер то више личи на наручивање још једне. Он је без благослова, духа, противан светим апостолима, игнорише апостолско учење. О чему он говори, кога проповеда, макните га, мичите га и доведите онога који га је довео да објасни што је, а Мирољубу дајте могућност да се покаје. Треба га увести и у цркву, да задњи стоји, нек задњи узима и нафору. Нек ћути и нек учи, нек слуша и биће довољно за спасење, а не катедру да му дамо, катедру светих отаца – почео је отац Рафаило.
    Наставио је затим још жешће да коментарише Петровића који иначе промовише „Мојсијев концепт“ и тврди да Бог стоји иза његове мисије, а у својим јавним наступима изјашњава се као „јеврејски православни хришћанин“.
    – Тај Мирољуб каже да је вино којим се ми причешћујемо усмрђело грожђе, а то је директни атак на светињу над светињама. И шта можемо од таквих људи да добијемо, ко њих шаље браћо и сестре, а то је у ствари више него јасно. Ђаво је много бржи на обарачу од нас, много бржи. Нас једино дух Цркве и дух апостола може да заштити. У супротном нећемо одолети, подлећи ћемо искушењу и провокацији – казао је, између осталог, отац Рафаило.
    Извор: Видовдан
     
×
×
  • Креирај ново...