Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

NinaSavic

Члан
  • Број садржаја

    163
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    NinaSavic got a reaction from Дуња in Мој омиљени део Светог Писма   
    Ne boj se malo stado! Jer bi volja vašeg Oca da vam da carstvo. Luka 12:32
    Zato vam kažem: ne brinite se za život svoj, šta ćete jesti, ili šta ćete piti; ni za telo svoje, u šta ćete se obući. Nije li život pretežniji od hrane, i telo od odela?
    Pogledajte na ptice nebeske kako ne seju, niti žnju, ni sabiraju u žitnice; pa Otac vaš nebeski hrani ih. Niste li vi mnogo pretežniji od njih?
    A ko od vas brinući se može primaknuti rastu svom lakat jedan?
    I za odelo što se brinete? Pogledajte na ljiljane u polju kako rastu; ne trude se niti predu.
    Ali ja vam kažem da ni Solomun u svoj svojoj slavi ne obuče se kao jedan od njih.
    A kad travu u polju, koja danas jeste, a sutra se u peć baca, Bog tako odeva, a kamoli vas, maloverni?
    Ne brinite se dakle govoreći: Šta ćemo jesti, ili, šta ćemo piti, ili, čim ćemo se odenuti?
    Jer sve ovo neznabošci ištu; a zna i Otac vaš nebeski da vama treba sve ovo.

    Nego ištite najpre carstvo Božje, i pravdu Njegovu, i ovo će vam se sve dodati. Metej 6:25-33
     
  2. Свиђа ми се
    NinaSavic got a reaction from Драшко in Велики сликари   
    Гистав Курбе




  3. Волим
    NinaSavic got a reaction from Биљана, два in Zima   
    Моја сестра и ја у Канину у Словенији, на снегу у августу месецу 2009. У Словенији су убедљиво најлепше зиме, толико лепе да је и лети - зима :-D

  4. Волим
    NinaSavic got a reaction from Smaragdni kamičak in Ikona,Ikonopis,Omiljena ikona   
  5. Волим
    NinaSavic got a reaction from Feniks. in Zima   
    Моја сестра и ја у Канину у Словенији, на снегу у августу месецу 2009. У Словенији су убедљиво најлепше зиме, толико лепе да је и лети - зима :-D

  6. Волим
    NinaSavic је реаговао/ла на Панарет у Однос хришћанства према хомосексуалности   
    Музичка пауза :-)
     
     
  7. Волим
    NinaSavic got a reaction from Драшко in Selebriti sa kojim delite rodjendan (ne i godinu)   
    elijah wood

  8. Волим
    NinaSavic је реаговао/ла на Драшко у Selebriti sa kojim delite rodjendan (ne i godinu)   
    Par gifova
    Zezanja radi
    Moj selebriti

  9. Волим
    NinaSavic је реаговао/ла на Рапсоди у Selebriti sa kojim delite rodjendan (ne i godinu)   
    Vizantski car Justinijan I naredio izgradnju nove pravoslavne bazilike u Konstantinopolju, Aje Sofije.  

    Izvor: https://www.nadanasnjidan.net/nadan/23.2
  10. Свиђа ми се
    NinaSavic је реаговао/ла на JESSY у Trg bez duše   
    Nakon što je konačno završena rekonstrukcija Trga republike, zbog koje su Beograđani doživljavali svakodnevne gužve i kašnjenja, odlučio sam da odem i pogledam kako sada izgleda centralni gradski trg.
    Prvi utisak mi je bio da se nalazim na ogromnom prostoru na kome „nešto nedostaje“. Kada sam malo bolje razmislio shvatio sam da „mnogo toga nedostaje“ odnosno da izuzev spomenika knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu republike više nema ništa od nekadašnjih prepoznatljivih sadržaja. Nestala je fontana „Pod brezom“, na kojoj su postojale klupe, omiljeno mesto za odmor prolaznika i ljudi koji su čekali gradski prevoz na obližnjoj stanici. Uklonjen je i „MIlenijumski sat“, uobičajeno mesto za okupljanje omladine za izlazak u grad vikendom kao i velike betonske žardinjere oivičene klupama koje su služile kao odmorište umornim prolaznicima. Bez tih sadržaja Trg republike je besmisleno, brutalno i nepotrebno pretvoren u ogromnu površinu na kojoj nema gotovo ničega.
    Oni koji su osmislili ovakav izgled centralnog gradskog trga tvrde da je to zato što „trg i treba da bude veliki i širok“ i onda se navode primeri trgova iz Moskve, Londona, Brisela, Praga i tako dalje. Problem je u tome što navedene trgove okružuju znatno veće graževine ili spomenici nego što je slučaj sa Trgom republike pa se u njihovom slučaju gubi osećaj praznine koji je sada i te kako prisutan na centralnom beogradskom trgu. Takođe, kompletnom promenom izgleda Trga republike oni koji su ga kreirali ličili su ga sadržaja koji su bili deo ne samo njegove već i istorije i prepoznatljivosti celog Beograda. Sviđalo se to čelnicima grada ili ne, fontana, žardinjere pa čak i „Milenijumski sat“ su bili nešto po čemu su i trg i grad bili prepoznatljivi.
    Međutim, problem je u tome što to čelnike Beograda i vlast u Srbiji ne zanima uopšte. Oni ne vrše rekonstrukciju centralnih gradskih ulica već kompletno menjaju dosadašnji izgled grada. To je bio slučaj sa Cvetnim trgom (na kome ima svega sem cveća), zatim Trgom Slavija ( koji „krasi“ nezgrapna fontana kojoj se građani smeju), to je sada slučaj sa Trgom republike a ista sudbina čeka i Trg Nikole Pašića. Dugo sam se pitao otkud aktuelnim vlastima taj poriv da kada je reč o izgledu grada sve menjaju iz korena. I konačno sam shvatio. Pored toga što smatraju da je sve urađeno pre njih „nebitno i nedovoljno dobro“ oni tumače da će ruženjem starog i građenjem novog (koje neopravdano smatraju i „lepšim“) „uči u istoriju“ kao „neimari Beograda i ljudi koji su ostavili neizbrisiv trag kada je reč o njegovom izgledu“.
    Gradski čelnici ne samo da nemaju ukusa, ne osećaju dušu grada, ne razumeju šta Beograđane čini srećnim već su zbog svoje megalomanije i da imaju čime da se pohvale u predizbornoj kampanji zagorčali život sugrađanima kontraporduktivnim radovima na više lokacija u gradu. Ova vlast će zaista biti zapamćena u istoriji ali ne po onome što očekuje već po tome kako ne treba raditi ako voliš svoj grad.
        
    https://www.danas.rs/kolumna/gojko-vlaovic/trg-bez-duse/
     
  11. Волим
    NinaSavic је реаговао/ла на Bernard у Saint Augustine of Hippo   
  12. Хахаха
    NinaSavic got a reaction from ana čarnojević in Muška lepota   
  13. Свиђа ми се
  14. Хахаха
    NinaSavic got a reaction from Ana B. in Muška lepota   
  15. Хахаха
    NinaSavic got a reaction from Nikola Stojanovic in Muška lepota   
  16. Свиђа ми се
  17. Не свиђа ми се
    NinaSavic је реаговао/ла на Драгана Милошевић у Србија уводи сурогат-мајкe   
    Будући грађански законик дозволиће да жена која носи и рађа дете може са „правним родитељима” да договори награду од 8.000 до 15.000 евра

     
    Будући грађански законик ипак ће дозволити сурогат-материнство, и то уз умерену награду, а жена која носи и роди дете за неког другог зваће се у законику „родиља”, сазнаје „Политика”. Родиља ће имати право на накнаду трошкова током трудноће и порођаја, као и право на награду, али ће та награда бити умерена – од 8.000 до 15.000 евра, кажу у комисији за израду преднацрта ГЗ-а.
    Жене из Србије тако неће више морати да иду у Украјину, где се са сурогат-мајкама склапају уговори на 30.000 до 40.000 евра, или у Америку, где је цена овакве „услуге” чак 100.000 долара, рекао је за „Политику” проф. др Миодраг Орлић, в. д. председника комисије за израду преднацрта.
    Материнство је до сада увек било неспорно, јер се и у животу и у праву сматра да је мајка детета она жена која га је родила. Међутим, сада ће постојати правни и биолошки троугао, јер у настанку новог живота могу да учествују три жене: она која даје јајну ћелију, она која ће носити трудноћу и родити и жена која ће бити мајка детета. Законик каже да је то „намеравана мајка”. Она по правилу неће бити и давалац јајне ћелије, али та могућност није искључена.
    – Мислим да смо пронашли лепу реч „родиља” за жену која ће носити и родити дете. Термин „сурогат-мајка” је груб и нетачан, јер заправо то није мајка, већ жена која има функцију „инкубатора”, ма колико то непријатно звучало. Она ће рађати за другога, јајна ћелија не потиче од ње и она неће бити мајка. Преовладало је мишљење да закон треба да омогући овакву врсту уговора о рађању за другога – каже др Орлић.
    Законик је предвидео више могућих ситуација које могу бити решене уговором између три жене, а кад је о оцу детета реч, то ће по правилу бити муж или партнер мајке или, како закон каже, намераване мајке. Њих двоје ће бити „намеравани родитељи”.
    Проф. др Олга Цвејић Јанчић, која је надлежна за породично право у будућем грађанском законику, изнела је недавно податак да у Србији има око 300.000 парова који би на овакав начин могли да дођу до потомства.
    Објаснила је да ће суд оверавати уговор у којем би била дефинисана права и обавезе будућих родитеља и жене која носи њихово дете. Суд би имао и увид у сву неопходну медицинску документацију, а родиља може бити и блиска сродница будуће мајке.
    У случајевима да родиља жели да задржи дете, иако је склопила уговор да ће родити за другога, такође ће одлучивати суд.
    – Врло су ретки случајеви у свету да сурогат-мајка хоће да задржи дете, а још се ређе догађа да суд њој додели дете. Донатори семених ћелија никада се не интересују ни колико деце имају, да ли су деца здрава, ни где су ни како су – рекла је недавно професорка Олга Цвејић Јанчић на сусретима правника на Копаонику.
    Морална питања постављају се и кад је реч о награди за „услугу” рађања детета. Према слову преднацрта грађанског законика, уговором се не може утврдити награда за рађање за другог, већ само „накнада разумних трошкова у вези са ношењем и рађањем детета”, као што су губитак зараде, медицинске услуге, превоз, смештај и исхрана сурогат-мајке.
    Будући родитељи ће издржавати родиљу за време трудноће. Бринуће о томе да се квалитетно храни, да има адекватну медицинску негу и добре услове живота. Ако би трошкови били несразмерно велики, суд би имао овлашћење да их смањи.
    Кад је реч о награди, поставило се питање да ли је морално рађати за новац и због новца, али је превладало мишљење да је умерена награда сасвим адекватно решење.
    – Новац не мора увек да буде мотив за једну жену да се одлучи да роди за другог, већ мотив може да буде и њена жеља да помогне људима којима је ово једини начин да дођу до потомства, а то им омогућава савремени развој медицине. Не би требало да постоје никакве предрасуде према тим женама – рекла је професорка. Преднацртом будућег грађанског законика предвиђа се да сурогат-мајка има право да прекине трудноћу. Зато будући родитељи треба добро да процене особу са којом склапају уговор о рађању.
    Када се дете роди, у матичне књиге се као родитељи уписују „намеравани родитељи” – правна мајка и отац детета. Постоји могућност да уговор са сурогат-мајком закључи и жена која живи сама, односно без партнера. У том случају за оплодњу мора бити коришћена њена јајна ћелија.
    Сурогат-материнство је дозвољено у Русији, САД, Канади, Аустралији, Холандији, Белгији, Грчкој, Израелу, Украјини, Грузији, Великој Британији, Чешкој, а врло је распрострањено у Индији.
     
    извор
  18. Тужан
    NinaSavic је реаговао/ла на александар живаљев у Преминуо српски историчар уметности, академик Динко Давидов   
    Преминуо српски историчар уметности, академик Динко Давидов
      недеља, 19.05.2019. у 19:59 (Фото Т. Јањић) Академик Динко Давидов, познати српски историчар уметности, преминуо је у суботу, 18. маја, у Београду у 89. години, саопштила је Српска академија наука и уметности.
    Академик Динко Давидов рођен је 4. октобра 1930. године у Сивцу (Бачка). Дипломирао је на катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду, а докторирао на Филозофском факултету у Љубљани.
    Био је кустос Галерије Матице српске од 1965. до 1978, научни саветник Балканолошког института САНУ од 1979. и директор Галерије Српске академије наука и уметности од 2001. до 2009.
    У том периоду у Галерији САНУ је приређено 40 изложби са каталозима, а 24 каталога потписао је као уредник. Аутор је изложбе и посебног издања каталога „Светогорска графика” (Београд 2004).
    Основна област рада академика Давидова била је српска уметност од 17. до 19. века.
    За дописног члана САНУ изабран је 2000. године, а за редовног 2006.
    Аутор је књига „Сентандреја - српске повеснице” (2011), „Помени давних сеоба - знамења српске повеснице” (2017), Геноцидиум тотале” (2019). Приредио је више значајних издања, између осталих, „Српска графика XVIII века - нова сазнања” (1986), „Манастир Шишатовац” (1989) и „Поствизантијска уметност на Балкану” (2003).
    Добитник је Вукове награде за науку за дело „Сентандрејска саборна црква” 2001. године.
    Место и време сахране Академик Динко Давидов биће накнадно објављени, преноси Танјуг.
  19. Волим
    NinaSavic је реаговао/ла на Euthyphro у Sveti novojavljeni Jefrem Neamakrijski, Čudotvorac   
    Tropar Prepodobnomučeniku: Na gori Amomon zasjao si kao sunce, poslušniče Božji. Za Hristom Bogom si u mučeništvo otišao;napade varvarske pretrpeo si, Jefreme, Hristov Velikomučeniče, zbog čega ti se dade blagodat da pritičeš u pomoć onima koji pobožno kliču tvoje ime. Slava Hristu koji ti snagu dade! Slava Njemu koji te čudotvornim učini! Slava Njemu koji preko tebe svima daje isceljenje!
  20. Свиђа ми се
    NinaSavic је реаговао/ла на Милан Ракић у "Сабор ПОУКЕ 2019": Десет година "Поука", прилика за окупљање!?   
    Драги наши!
    Двадесет четвртог по реду дана маја месеца, совершиће се тачно деценија како на интернет небу постоји феномен звани "Поуке"!

    Иако термин "феномен" можда претенциозно звучи, заправо реалитет постојања Поука у времену садашњем га оповргава.
    Мсм. на термин.
    Мсм. на реч.
    Заправо, нема претенциозности у чињеници да су Поуке постале (и препознате су од стране "православне јавности" као) генератор вести из "ортодоксне" Васељене.
    Ако треба да консултујемо статистику, у време писања ове објаве (15. мај, пола два поподне), на нашем Форуму има регистрованих преко 23000 чланова, који су на око 40000 тема "одоговорили" 1800000 пута.
    Но све то није битно!
    Мсм., није битно за ово што ћу вас сада питати и сада вам рећи...
    Елем, након 10 година дружења у виртуелном свету, премда су се многи упознали и "уживо", уз благослов оснивача ове агоре, оца Ивана Цветковића, позивам вас да изложите овде своје идеје о могућем окупљању чланова Форума на неком "физичком" месту...
    Дакле!
    "САБОР форумаша "ПОУКЕ.орг" - 10 година"
    Отац Иван је благословио да то буде град Београд, премда то није СП*.
    Добродошли су сви предлози, па да ако је могуће, направимо неко саборавање; и (евентуалне) размирице "решимо" очи у очи
    Искуства из претходног периода су показала да су оваква окупљања сврсисходна, па у складу са тиме, зашто тако не би било и овога пута, тим пре што славимо "округлу" годишњицу.
    Дакле, позивам све форумаше да у коментарима, ако желе, оставе предлоге за место, време, начин прославе, а уредништво ће настојати, наравно ако буде заинтересованих, да из предложеног покуша да пронађе најмањи заједнички садржалац и синтетизује предлог за "Сабор ПОУКЕ 2019"
    Хвала унапред!
     *Свето Писмо
     
     
    View full Странице
     
  21. Волим
    NinaSavic је реаговао/ла на Ромејац у Индонежанска принцеза искушеница у Жичи!   
    У манастиру код Краљева и племкиња из Џакарте која жели да се замонаши. Не примамо жене старије од 35 година, али искушеница Јелисавета је имала препоруке којима смо веровали. Под окриље православља довела и супруга

    ЖИЧА. Сваки камен има причу. Најновија је стигла с једног индонежанског острва. Одатле је понела своју прошлост и краљевско порекло искушеница Јелисавета и шапуће их међу зидинама древног српског манастира, у сталној молитви са сестринством светиње. Било је необично када је стигла. А било би необично и да прекрши манастирска правила и личну животну причу простре пред наше читаоце. Зато нам о њој говори монахиња Нектарија.
    - Њен супруг потиче из краљевске породице - започиње причу монахиња Нектарија. - Њих двоје су се нашли негде између Јаве и Балија и неко време живели у Џакарти. У једном тренутку пожелели су да промене веру и определили су се за православље. То њихово опредељење пратила су и велика одрицања. Породице су им поручиле да више нису део краљевске лозе и оспорили су им право на сваку имовину.
    Мајка искушенице Јелисавете била је католикиња. Удајом, жена у Индонезији прихвата веру свог супруга. Али у њеном случају није било тако. Јелисавета је прва примила православље, па је под његово окриље довела и супруга. Православље у Индонезију доносе Руси. Они отварају верске центре, мисионаре.
    - Буквално су изгубили све и наставили да живе од мисионарског рада - прича нам Нектарија. - Њен супруг је преводио књиге на један од индонежанских дијалеката. Брзо се упокојио, а наша сестра искушеница је одлучила да се замонаши. И тако је дошла у нашу кућу.
    Када јој је умро муж, искушеница Јелисавета намеравала је најпре да оде у Аустралију. Али није добила визу. Жарко је желела да живи монашким животом. Поднела је захтев за Русију, Белорусију и Србију и чекала с које ће адресе најпре да стигне одговор.
    - Први су одговорили Срби - каже монахиња Нектарија. - А како је доспела овде? Распитивала се о значају наших манастира и сви су јој предложили да дође у Жичу. Ово је велики манастир и искушенацама које долазе из света и које не говоре српски је лакше да се снађу и уклопе.

    Јелисавета ради све послове као и остале монахиње
     
    Монахиње су биле изненађене када је искушеница Јелисавета закуцала на манастирска врата и рекла: "Ево, ја сам дошла."
    - Нашли смо се у чуду - објашњава сестра Нектарија. - Не можете у кућу да пустите свакога, посебно што не примамо жене старије од 35 година. Искушеница Јелисавета је, ипак, имала препоруке којима смо веровали и примили смо је иако има више од 60 година.

    Монахиње са патријархом Иринејом
     
    Тешко јој полази за руком да научи српски језик, мада већ неке наше речи зна. Са сестринством разговара на енглеском.
    - Индонежани су народ са израженом културом у опхођењу, говору, понашању. Учтиви су. И то смо сазнали посматрајући Јелисавету и разговарајући са њом. Она никад не каже дебео, него мање мршав. Никад не каже низак, већ мање висок. Замислите да је она са таквом учтивошћу препуштена суровости савременог живота. Срећа да је у манастиру. У нашој, као у својој кући. Вредна је, ради све што и ми. Причала нам је да јој у земљи из које је дошла, није било лако да опстане у православној вери. Не само због тога што је породица потпуно обесправила и њу и њеног мужа, већ и због исламског екстремизма. Тако, једног Божића умало главом нису платили своју приврженост православљу. Њена животна прича је као из житија светих.

    Манастир Жича
     
    Најбројнији женски манастир живи живу цркву. У њој у раду и молитви свакодневно четрдесетак монахиња кући своју кућу. Своје домаћинство. И свака има своја задужења. Док су једне у иконописачкој радионици, друге везу црквене одежде. Неке брину о воћњаку и порти, а неке су у кухињи, трпезарији, сувенирници или манастирској апотеци.
    - Игуманија Јелена је сликала иконе, можда најбоље од свих - каже монахиња Нектарија. - Свакодневне обавезе су је удаљиле од сликарства. Сликали смо иконе за друге цркве, али ове године радимо само за наше. Планирале смо да завршимо све иконостасе. Овде ће бити велика литургија у октобру поводом прославе осам векова самосталности Српске православне цркве. Украшавамо храм и вежбамо појање за тај дан. Појање је веома важно.

    У манастиру нема телевизора. Нема ни радија. Интернет није доступан свима, већ само монахињама које се баве администрацијом.
    - Медији лако растроје човека - објашњава монахиња Нектарија. - Пуни су негативних информација и то смета унутрашњем животу. Отац Тадеј је говорио: Какве су ти мисли, такав ти је живот. Ко је у контакту са спољашњим светом мора да зна како тај свет функционише. Али сестра која слика или везе не мора тиме да се бави. Углавном читамо духовну литературу и историјске књиге.
    Монахиње у Жичи живе као велика породица.
    - Игуманија Јелена се према нама понаша као да нам је мајка - прича нам Нектарија. - Међу нама има лекара, стоматолога, економиста, правника, агронома... Овде не долазе разочарани, већ особе које верују у Бога и којима је благодет коју осете незаменљива. Многи људи не знају да овде долазе остварене личности, а не они који имају проблеме и траже духовни мир. Многе девојке, које желе да упознају манастирски живот, изненада се када наиђу на заједницу каква би требало да буде ван ових зидина. Заједницу пуну поштовања, искреног пријатељства и саосећања. 

    ДОЧЕКУЈУ СТРАНЕ ГОСТЕ
    ЖИЧА је све привлачнија дестинација на туристичкој мапи страних, али и домаћих туриста. Древну светињу најчешће посећују Руси и Грци. Монахиње спремно дочекују стране госте, посебно се води рачуна да правила понашања буду доступна и на светским језицима. Образоване монахиње говоре више страних језика и гостима на њиховим језицима представљају историју и знамења манастира.
     
    http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:791900-Индонежанска-принцеза-искушеница-у-Жичи
  22. Свиђа ми се
    NinaSavic got a reaction from AnaLaz in Фарбање Васкршњих јаја   
    Моји овогодишњи :-)

  23. Свиђа ми се
    NinaSavic got a reaction from шпиља in Фарбање Васкршњих јаја   
    Моји овогодишњи :-)

  24. Волим
    NinaSavic got a reaction from Feniks. in Фарбање Васкршњих јаја   
    Моји овогодишњи :-)

  25. Волим
×
×
  • Креирај ново...