Jump to content

NinaSavic

Члан
  • Број садржаја

    164
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Волим
  2. Волим
    NinaSavic got a reaction from Božena in Креативност и лудило - гениј Винсента ван Гога   
    Сен Реми (1889-90)












  3. Волим
    NinaSavic got a reaction from Božena in Креативност и лудило - гениј Винсента ван Гога   
    Nuenen Antwerp (1883-86) 








  4. Волим
    NinaSavic got a reaction from Božena in Креативност и лудило - гениј Винсента ван Гога   
    Литографије и цртежи
     














  5. Волим
    NinaSavic got a reaction from Božena in Креативност и лудило - гениј Винсента ван Гога   
    Период у Арлу (1888-89)
     
     


















  6. Волим
    NinaSavic је реаговао/ла на Јелена М. у Sveti novojavljeni Jefrem Neamakrijski, Čudotvorac   
    Потребна ми је помоћ! Да ли неко зна где могу да пронађем овај акатист?

  7. Тужан
    NinaSavic је реаговао/ла на gavrosaurus у На данашњи дан - из историје...   
    На данашњи дан 1453. године, после дуге опсаде Турци су освојили Константинопољ (Цариград), што је био коначни крај Византије.
    После скоро два месеца непрекидног бомбардовања, Мехмед је коначно планирао да изврши синхронизовани напад свим снагама 27. маја 1453. године. Он је распоредио своје снаге тако да буду претња граду са свих страна. Његови бродови су припремили високе лестве за опсаду зидина, док су копнене снаге носиле своје лестве.
    Исцрпљени браниоци су били приморани да развуку своје снаге на преко дванаест миља дужине бедема. Мехмед је послао морнарицу да напада зидине заједно с копненим снагама, али су бродови били лако одбијени. Али су зато напади с копна били фатални по град и омогућили Османлијама коначну победу. На десетине хиљада војника се обрушило на зидове помоћу високих лестви.
    У почетку су браниоци успевали да задрже Османлије у заливу, под врховном командом Ђеновљанина Ђованија Ђустинијанија који је од свог доласка у Константинопољ командовао одбраном Теодосијевих бедема. Током једног од напада, док је надгледао поправљање бедема, Ђустинијани је био рањен у раме и груди, због чега је однесен кроз капију право до венецијанских бродова укотвљених у луци. Када су браниоци видели да им је вођа погођен, морал им је опао, што је омогућило последњем таласу Османлија, Јаничарима, да их надвладају и освоје бедеме лествама.
    Константинопољ је пао у турске руке 29. маја 1453. године.
    У крвавој тродневној оргији Турци су потом побили све браниоце, укључујући последњег византијског владара Константина XI Палеолога, сина цара Манојла II и царице Јелене, чији је отац био српски велможа Константин Драгаш.
    Град је пљачкан три дана, иако, срећом, није претрпео помор и разарање каквом је био изложен у Четвртом крсташком рату. Иако га је веома много коштало, како у људству тако и у новцу, Мехмед је успео да оствари свој сан. Пошто је установио Константинопољ/Истамбул као главни град, Отоманско царство је цветало наредних неколико стотина година.
  8. Волим
    NinaSavic got a reaction from Лидија Миленковић in Фарбање Васкршњих јаја   
    Моји овогодишњи :-)

  9. Свиђа ми се
    NinaSavic got a reaction from Дуња in Мој омиљени део Светог Писма   
    Ne boj se malo stado! Jer bi volja vašeg Oca da vam da carstvo. Luka 12:32
    Zato vam kažem: ne brinite se za život svoj, šta ćete jesti, ili šta ćete piti; ni za telo svoje, u šta ćete se obući. Nije li život pretežniji od hrane, i telo od odela?
    Pogledajte na ptice nebeske kako ne seju, niti žnju, ni sabiraju u žitnice; pa Otac vaš nebeski hrani ih. Niste li vi mnogo pretežniji od njih?
    A ko od vas brinući se može primaknuti rastu svom lakat jedan?
    I za odelo što se brinete? Pogledajte na ljiljane u polju kako rastu; ne trude se niti predu.
    Ali ja vam kažem da ni Solomun u svoj svojoj slavi ne obuče se kao jedan od njih.
    A kad travu u polju, koja danas jeste, a sutra se u peć baca, Bog tako odeva, a kamoli vas, maloverni?
    Ne brinite se dakle govoreći: Šta ćemo jesti, ili, šta ćemo piti, ili, čim ćemo se odenuti?
    Jer sve ovo neznabošci ištu; a zna i Otac vaš nebeski da vama treba sve ovo.

    Nego ištite najpre carstvo Božje, i pravdu Njegovu, i ovo će vam se sve dodati. Metej 6:25-33
     
  10. Свиђа ми се
    NinaSavic got a reaction from Драшко in Велики сликари   
    Гистав Курбе




  11. Волим
    NinaSavic got a reaction from Биљана, два in Zima   
    Моја сестра и ја у Канину у Словенији, на снегу у августу месецу 2009. У Словенији су убедљиво најлепше зиме, толико лепе да је и лети - зима :-D

  12. Волим
    NinaSavic got a reaction from Smaragdni kamičak in Ikona,Ikonopis,Omiljena ikona   
  13. Волим
    NinaSavic got a reaction from Sanja Т. in Zima   
    Моја сестра и ја у Канину у Словенији, на снегу у августу месецу 2009. У Словенији су убедљиво најлепше зиме, толико лепе да је и лети - зима :-D

  14. Волим
    NinaSavic је реаговао/ла на Панарет у Однос хришћанства према хомосексуалности   
    Музичка пауза :-)
     
     
  15. Волим
    NinaSavic got a reaction from Драшко in Selebriti sa kojim delite rodjendan (ne i godinu)   
    elijah wood

  16. Волим
    NinaSavic је реаговао/ла на Драшко у Selebriti sa kojim delite rodjendan (ne i godinu)   
    Par gifova
    Zezanja radi
    Moj selebriti

  17. Волим
    NinaSavic је реаговао/ла на Рапсоди у Selebriti sa kojim delite rodjendan (ne i godinu)   
    Vizantski car Justinijan I naredio izgradnju nove pravoslavne bazilike u Konstantinopolju, Aje Sofije.  

    Izvor: https://www.nadanasnjidan.net/nadan/23.2
  18. Свиђа ми се
    NinaSavic је реаговао/ла на JESSY у Trg bez duše   
    Nakon što je konačno završena rekonstrukcija Trga republike, zbog koje su Beograđani doživljavali svakodnevne gužve i kašnjenja, odlučio sam da odem i pogledam kako sada izgleda centralni gradski trg.
    Prvi utisak mi je bio da se nalazim na ogromnom prostoru na kome „nešto nedostaje“. Kada sam malo bolje razmislio shvatio sam da „mnogo toga nedostaje“ odnosno da izuzev spomenika knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu republike više nema ništa od nekadašnjih prepoznatljivih sadržaja. Nestala je fontana „Pod brezom“, na kojoj su postojale klupe, omiljeno mesto za odmor prolaznika i ljudi koji su čekali gradski prevoz na obližnjoj stanici. Uklonjen je i „MIlenijumski sat“, uobičajeno mesto za okupljanje omladine za izlazak u grad vikendom kao i velike betonske žardinjere oivičene klupama koje su služile kao odmorište umornim prolaznicima. Bez tih sadržaja Trg republike je besmisleno, brutalno i nepotrebno pretvoren u ogromnu površinu na kojoj nema gotovo ničega.
    Oni koji su osmislili ovakav izgled centralnog gradskog trga tvrde da je to zato što „trg i treba da bude veliki i širok“ i onda se navode primeri trgova iz Moskve, Londona, Brisela, Praga i tako dalje. Problem je u tome što navedene trgove okružuju znatno veće graževine ili spomenici nego što je slučaj sa Trgom republike pa se u njihovom slučaju gubi osećaj praznine koji je sada i te kako prisutan na centralnom beogradskom trgu. Takođe, kompletnom promenom izgleda Trga republike oni koji su ga kreirali ličili su ga sadržaja koji su bili deo ne samo njegove već i istorije i prepoznatljivosti celog Beograda. Sviđalo se to čelnicima grada ili ne, fontana, žardinjere pa čak i „Milenijumski sat“ su bili nešto po čemu su i trg i grad bili prepoznatljivi.
    Međutim, problem je u tome što to čelnike Beograda i vlast u Srbiji ne zanima uopšte. Oni ne vrše rekonstrukciju centralnih gradskih ulica već kompletno menjaju dosadašnji izgled grada. To je bio slučaj sa Cvetnim trgom (na kome ima svega sem cveća), zatim Trgom Slavija ( koji „krasi“ nezgrapna fontana kojoj se građani smeju), to je sada slučaj sa Trgom republike a ista sudbina čeka i Trg Nikole Pašića. Dugo sam se pitao otkud aktuelnim vlastima taj poriv da kada je reč o izgledu grada sve menjaju iz korena. I konačno sam shvatio. Pored toga što smatraju da je sve urađeno pre njih „nebitno i nedovoljno dobro“ oni tumače da će ruženjem starog i građenjem novog (koje neopravdano smatraju i „lepšim“) „uči u istoriju“ kao „neimari Beograda i ljudi koji su ostavili neizbrisiv trag kada je reč o njegovom izgledu“.
    Gradski čelnici ne samo da nemaju ukusa, ne osećaju dušu grada, ne razumeju šta Beograđane čini srećnim već su zbog svoje megalomanije i da imaju čime da se pohvale u predizbornoj kampanji zagorčali život sugrađanima kontraporduktivnim radovima na više lokacija u gradu. Ova vlast će zaista biti zapamćena u istoriji ali ne po onome što očekuje već po tome kako ne treba raditi ako voliš svoj grad.
        
    https://www.danas.rs/kolumna/gojko-vlaovic/trg-bez-duse/
     
  19. Волим
    NinaSavic је реаговао/ла на Bernard у Saint Augustine of Hippo   
  20. Хахаха
    NinaSavic got a reaction from ana čarnojević in Muška lepota   
  21. Свиђа ми се
  22. Хахаха
    NinaSavic got a reaction from Ana B. in Muška lepota   
  23. Хахаха
    NinaSavic got a reaction from Поет in Muška lepota   
  24. Свиђа ми се
  25. Не свиђа ми се
    NinaSavic је реаговао/ла на Драгана Милошевић у Србија уводи сурогат-мајкe   
    Будући грађански законик дозволиће да жена која носи и рађа дете може са „правним родитељима” да договори награду од 8.000 до 15.000 евра

     
    Будући грађански законик ипак ће дозволити сурогат-материнство, и то уз умерену награду, а жена која носи и роди дете за неког другог зваће се у законику „родиља”, сазнаје „Политика”. Родиља ће имати право на накнаду трошкова током трудноће и порођаја, као и право на награду, али ће та награда бити умерена – од 8.000 до 15.000 евра, кажу у комисији за израду преднацрта ГЗ-а.
    Жене из Србије тако неће више морати да иду у Украјину, где се са сурогат-мајкама склапају уговори на 30.000 до 40.000 евра, или у Америку, где је цена овакве „услуге” чак 100.000 долара, рекао је за „Политику” проф. др Миодраг Орлић, в. д. председника комисије за израду преднацрта.
    Материнство је до сада увек било неспорно, јер се и у животу и у праву сматра да је мајка детета она жена која га је родила. Међутим, сада ће постојати правни и биолошки троугао, јер у настанку новог живота могу да учествују три жене: она која даје јајну ћелију, она која ће носити трудноћу и родити и жена која ће бити мајка детета. Законик каже да је то „намеравана мајка”. Она по правилу неће бити и давалац јајне ћелије, али та могућност није искључена.
    – Мислим да смо пронашли лепу реч „родиља” за жену која ће носити и родити дете. Термин „сурогат-мајка” је груб и нетачан, јер заправо то није мајка, већ жена која има функцију „инкубатора”, ма колико то непријатно звучало. Она ће рађати за другога, јајна ћелија не потиче од ње и она неће бити мајка. Преовладало је мишљење да закон треба да омогући овакву врсту уговора о рађању за другога – каже др Орлић.
    Законик је предвидео више могућих ситуација које могу бити решене уговором између три жене, а кад је о оцу детета реч, то ће по правилу бити муж или партнер мајке или, како закон каже, намераване мајке. Њих двоје ће бити „намеравани родитељи”.
    Проф. др Олга Цвејић Јанчић, која је надлежна за породично право у будућем грађанском законику, изнела је недавно податак да у Србији има око 300.000 парова који би на овакав начин могли да дођу до потомства.
    Објаснила је да ће суд оверавати уговор у којем би била дефинисана права и обавезе будућих родитеља и жене која носи њихово дете. Суд би имао и увид у сву неопходну медицинску документацију, а родиља може бити и блиска сродница будуће мајке.
    У случајевима да родиља жели да задржи дете, иако је склопила уговор да ће родити за другога, такође ће одлучивати суд.
    – Врло су ретки случајеви у свету да сурогат-мајка хоће да задржи дете, а још се ређе догађа да суд њој додели дете. Донатори семених ћелија никада се не интересују ни колико деце имају, да ли су деца здрава, ни где су ни како су – рекла је недавно професорка Олга Цвејић Јанчић на сусретима правника на Копаонику.
    Морална питања постављају се и кад је реч о награди за „услугу” рађања детета. Према слову преднацрта грађанског законика, уговором се не може утврдити награда за рађање за другог, већ само „накнада разумних трошкова у вези са ношењем и рађањем детета”, као што су губитак зараде, медицинске услуге, превоз, смештај и исхрана сурогат-мајке.
    Будући родитељи ће издржавати родиљу за време трудноће. Бринуће о томе да се квалитетно храни, да има адекватну медицинску негу и добре услове живота. Ако би трошкови били несразмерно велики, суд би имао овлашћење да их смањи.
    Кад је реч о награди, поставило се питање да ли је морално рађати за новац и због новца, али је превладало мишљење да је умерена награда сасвим адекватно решење.
    – Новац не мора увек да буде мотив за једну жену да се одлучи да роди за другог, већ мотив може да буде и њена жеља да помогне људима којима је ово једини начин да дођу до потомства, а то им омогућава савремени развој медицине. Не би требало да постоје никакве предрасуде према тим женама – рекла је професорка. Преднацртом будућег грађанског законика предвиђа се да сурогат-мајка има право да прекине трудноћу. Зато будући родитељи треба добро да процене особу са којом склапају уговор о рађању.
    Када се дете роди, у матичне књиге се као родитељи уписују „намеравани родитељи” – правна мајка и отац детета. Постоји могућност да уговор са сурогат-мајком закључи и жена која живи сама, односно без партнера. У том случају за оплодњу мора бити коришћена њена јајна ћелија.
    Сурогат-материнство је дозвољено у Русији, САД, Канади, Аустралији, Холандији, Белгији, Грчкој, Израелу, Украјини, Грузији, Великој Британији, Чешкој, а врло је распрострањено у Индији.
     
    извор
×
×
  • Креирај ново...