Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Bernard

Члан
  • Број садржаја

    1257
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Не свиђа ми се
    Bernard got a reaction from Hadzi Vladimir Petrovic in Filioque   
    The Filioque in Eastern Orthodox Saints of the West (350-680 A.D.)
                                                               
    St. Hilary of Poitiers (+350, Feast Day Jan. 13th) writes:
    “Nor will I infringe upon any one’s liberty of thought in this matter, whether they may regard the Paraclete Spirit as coming from the Father or from the Son [utrum ex Patre an ex Filio Spiritum paracletum putent esse]. The Lord has left nothing uncertain…Consequently, He receives [accipit] from the Son who has been sent by Him and proceeds from the Father [A Filio igitur accipit qui et ab eo mittitur et a Patre procedit]….The Spirit of truth proceeds from the Father, but He is sent by the son from the Father [A Patre enim procedit Spiritus veritatis, sed a Filio a Patre mittitur]” (De Trinitate 8.20). Now, some readers might immediately say that the sending of the Spirit from the Son is an economic procession in the world towards creation. Not only is this fine distinction not present in the quote just provided, but serious reasons exist to not even both speculating. In the very same Book and Chapter of the above citation, St. Hilary says that the procession of the Spirit from the Father is the same as proceeding from the Son. He writes: “Now I ask whether to receive from the Son is the same thing as to proceed from the Father. But if one believes that there is a difference between receiving from the Son and proceeding from the Father, surely to receive from the Son and to receive from the Father will be regarded as one and the same thing. For our Lord Himself says, Because He shall receive of Mine and shall declare it unto you. All things whatsoever the Father has are Mine: therefore said I, He shall receive of Mine and shall declare it unto you. That which He will receive—whether it will be power, or excellence, or teaching—the Son has said must be received from Him, and again He indicates that this same thing must be received from the Father. For when He says that all things whatsoever the Father has are His, and that for this cause He declared that it must be received from His own, He teaches also that what is received from the Father is yet received from Himself, because all things that the Father has are His”. (On the Holy Spirit 8.20, [PL 10:250C-251A])
    Pope St. Damasus I (+384 – Feast Day Dec. 11th): The text to be cited is probably from the word of a Roman synod anywhere within the years 377 to 380. Some scholars attribute it directly to Pope Damasus. Other scholars have said it was the word of a Synod, though accepted by Pope Damasus. In either case, it means the same for the purpose here. The Synod, or, if it was solely Damasus, then it was Damasus, was responding to the heresy which said the Spirit Himself was a creature. It states: “We believe…in the Holy Spirit, not begotten nor unbegotten, not created nor made, but proceeding from the Father and the Son, always co-eternal with the Father and the Son” (The Filioque: History of a Doctrinal Controversy, A. Edward Siecienski, pp. 56-57). Now, in the Synod of Rome 382, which issued either the whole or the first three chapters of a text often referred to as the Decretum Gelasianum (Explanatio Fidei), a clear testimony to the Filioque doctrine is found. Now, if we ascribe it to St. Damasus or to St. Gelasius, it is to no less a venerated Saint in the contemporary Eastern Orthodox community. The text says: “The Holy Spirit is not only the Spirit of the Father, or not only the Spirit of the Son, but the SPirit of the Father and the Son. For it is written, ‘If anyone loves the world, the Spirit of the Father is not in him’ (1 John 2:15). Likewise, it is written, ‘If anyone, however, does not have the Spirit of Christ, He is none of His (Romans 8:9)’. When the Father and the Son are mentioned in this way, the Holy Spirit is understood, of whom the Son Himself says in the Gospel, that the Holy Spirit ‘proceedeth from the Father (John 15:26)’ and ‘He shall receive of mine and shall annuonce it to you (John 16:14)'” (Patrologia Latina 13.374)
    St. Augustine of Hippo (+354-430, Feast Day June 18th ): “If that which is given has for its principle the one by whom it is given, because it did not receive from anywhere else that which proceeds from the giver, then it must be confessed that the Father and the Son are the principle of the Holy Spirit, not two principles, but just as the Father and the Son are one God . . . relative to the Holy Spirit, they are one principle” (The Trinity 5:14:15 [A.D. 408]).
    St. Leo the Great (+450, Feast Day Feb 18th) : “And so under the first head is shown what unholy views they hold about the Divine Trinity: they affirm that the person of the Father, the Son, and the Holy Ghost is one and the same, as if the same God were named now Father, now Son, and now Holy Ghost: and as if He who begat were not one, He who was begotten another, and He who proceeded from both yet another”” (Letter XV, section II)
    St. Eucherios of Lyons (+AD 454 – Feast Day Nov. 16) , writes: “The Holy Spirit is neither begotten or unbegotten, but rather is He who proceeds from the Father and the Son, as a harmony, we may say, of Both” (Spiritus Sanctus nece genitus nec ingentius …. sed potius qui ex Patre et Filio procedat, velut quaedam patris filioque concordia). Migne 1.774
    St. Faustus, Bishop of Riez (+485 – Feast Day September 28), writes:
    “The fact that he has a name to Him proves that he is the Third Person, beside the two Firsts ; their unity of majesty shows that it proceeds from God and that ” third ” in the enumeration does not mean an inferiority of rank. Indeed, proceeding from the inmost of God is to be of its substance, not its creature. Do not try to penetrate how he is God, the one of whom it is manifest that he is God. Here the reason is silent, the truth is manifested. Why ask how is the union and equality between the King and the one of which it is proven that it is of royal nature and honored as such? It is superfluous to seek out the name when there is no doubt of its Greatness. Thus the Holy Spirit proceeds from the Father and the Son, according to these words:Who does not have the Spirit of Christ does not belong to him ( Ro 8: 9). And these: He breathed on them and said to them: ” Receive the Holy Spirit ( Jn 20:22 )……..If you want to know what is the difference between the one born and the one that proceeds, it naturally depends on the first being the only Son (of the Father) while the second derives its origin from the Father and the Son” (A Book “From the Holy Spirit” which is in french at this link, but can be translated. Author of translation approved the text – On the Holy Spirit)
    St. Gennadius of Massilius (+495) writes:
    ““We believe that there is One God, Father, Son and Holy Ghost: Father, because He hath a Son; Son, because He hath a Father; Holy Ghost, because He is from [ex] the Father and the Son. The Father then is the Beginning [Principium] of Deity, Who as He never was not God, so also was He
    never not Father: from Whom the Son was Begotten; from [a] Whom the Holy Ghost was not Begotten, because He is not Son; nor Unbegotten, because He is not Father; nor made, because He is not from [ex] nothing, but from [ex] God the Father and God the Son God proceeding” (Migne 58, 980)
    St. Julianus Pomerius, presbyter of Arles (+498, influenced by St. Diadochos of Photiki) writes:
    “..the faithful committed to our charge ought to be taught concerning the Holy Spirit that He proceeds from the Father and the Son, and therefore cannot be said to be either generate or ingenerate” (Patrologia Latina 59. 432)
    St. Avitus of Vienne (+523 – Feast Day Feb 5th), writes:
    “We for our part affirm that the Holy Spirit proceeds from the Father and the Son..it is the property of the Holy Spirit to proceed from the Father and the Son” (Migne 59.385-6)
    St. Boethius (+524, Feast Day Oct. 23) writes:
    “We shall admit that God the Son proceeded from God the Father and the Holy Ghost from both [et ex utrisque Spiritum Sanctum]…But since the Father is God, the Son is God, and the Holy Spirit is God, and since there are in God no points of difference distinguishing Him from God, He differs from none of the others” (De Trinitate 5; Eng. Trans.: Boethius, The Theological Tractates, trans. H.F. Stewart and E.K. Rand, Loeb Classical Library [New York: Putnam and Sons, 1926], 27,29)
    St. Fulgentius of Ruspe (+526 – Feast Day Jan. 3rd) writes:
    “Believe most firmly , and never doubt, that the same Holy Spirit, the One Spirit of the Father and the Son, proceeds from the Father and the Son. That He proceeds also from the Son is supported by the teaching both of Prophets and Apostles” (De Fide 11, Patrologia Latina 65.695). And : “The Father is begotten of none; the Son is begotten of the Father; the Holy Spirit proceeds from the Father and the Son” (De Trinitate 2, Migne 499). And: “The Holy Spirit is wholly the Father’s and wholly the Son’s, because He is by nature the One Spirit of the Father and the Son; for which cause He proceeds wholly from the Father and the Son, and abides wholly in the Father and the Son; for He so abides as to proceed, and so proceeds as to abide” (Epistle 14, Migne 418)
    St. Isidore of Seville (+600 – Feast Day April 4th) writes:
    “The Holy Spirit is called God because He prpoceeds from the Father and the Son and has their essence…There is, however, this difference between the generation of the Son and the procession of the Spirit, that the Son is begotten of One, but the Spirit proceeds from both” (Patrologia Latina 82.268)
    Pope St. Gregory Dialogus (+604, Feast Day March 12) writes:
    “We can also understand His [i.e. the Son’s] being sent in terms of His divine nature. The Son is said to be sent from the Father from the fact that He is begotten of the Father. The Son relates that He sends the Holy Spirit… The sending of the Spirit is that procession by which it proceeds from the Father and the Son. Accordingly, as the Spirit is said to be sent because it proceeds, so too it is not inappropriate to say that the Son is sent because He is begotten” (Homiliarium in Evangelia Libri Duo 2.26 (Eng. Trans. Gregory the Great, Forty Gospel Homilies, trans. Dom David Hurst [Kalamazoo, Mich.:Cistercian Publications, 1990], page 202)).
    St. Maximos the Confessor, +650 AD) “Those of the Queen of cities (Constantinople) have attacked the synodic letter of the present very holy Pope not in the case of all the chapters that he has written in it, but only in the case of two of them. One relates to the theology of the Trinity and, according to them, says: ‘The Holy Spirit also has his ekporeusis (ekporeuesthai) from the Son’. The other deals with the divine incarnation. With regard to the first matter, they (the Romans) have produced unanimous evidence of the Latin fathers, and also of Cyril of Alexandria, from the study he made of the gospel of St. John. On the basis of these texts, they have shwon that they have not made the Son the cause (aitian) of the Spirit — they know in fact that the Father is the only cause of the Son and the Spirit, the one by begetting and the other by ekporeusis (procession) — but that they have manifested the procession through him (to dia autou proienai) and have thus shown the unity and identity of the essence…. ” (Letter to Marinus – PG 91, 136)
    St. Theodore of Canterbury (+A.D. 680) : “‘And we glorify our Lord Jesus Christ as they glorified Him, adding nothing, taking away nothing: and we anathematize in heart and word whom they anathematized: we receive whom they received: glorifying God the Father without beginning, and His Only-begotten Son, Begotten of the Father before all ages: and the Holy Ghost, proceeding from the Father and the Son, ineffably; as those holy Apostles, and prophets, and doctors, whom we above commemorated, have preached‘” (Council of Hatfield, 680 AD).
    https://erickybarra.org/2017/10/14/filioque-in-the-west/
  2. Свиђа ми се
    Bernard got a reaction from Благовесник in PAKAO – ne samo da postoji – nego je i VJEČAN (“aionion”)   
    When I am told (by those who confuse predestination with God's providence) that God already knows who will be saved and who will be damned, and therefore anything we do is useless, I usually answer with four truths that the bible spells out for us:God wants that everyone be saved; No one is predestined to go to hell; Jesus died for everyone; and everyone is given sufficient graces for salvation.
    Gabriele Amorth
  3. Свиђа ми се
    Bernard је реаговао/ла на Благовесник у PAKAO – ne samo da postoji – nego je i VJEČAN (“aionion”)   
    Овако је и по виђењима православних Светитеља.
  4. Тужан
    Bernard got a reaction from Благовесник in Katolička slika dana   
  5. Свиђа ми се
    Bernard got a reaction from goranger in Vesti iz Slovenije   
    Prvi obrok na Luni je bilo sveto obhajilo. Zaradi ateističnega aktivizma se o tem ni poročalo.

    Kelih in vrečka za hostijo, ki ju je na luno nesel Buzz Aldrin Vir: David Frohman, President of Peachstate Historical Consulting, Inc.
     
     
    Potem ko je pred natančno petdesetimi leti lunarni modul uspešno pristal na Luni, sta morala Neil Armstrong in Buzz Aldrin čakati, da je bilo vse pripravljeno za njun sprehod po luninem površju. 
    Med tem čakanjem je Buzz Aldrin, kot kristjan, želel prejeti sveto obhajilo. Česar pri NASI niso ravno odobravali in so o njem molčali. Niso pa mu obreda prepovedali izvesti. Aldrin je tako pred sprehodom po površju Lune prejel sveto obhajilo.
    https://www.domovina.je/prvi-obrok-na-luni-je-bilo-sveto-obhajilo-zaradi-ateisticnega-aktivizma-se-o-tem-ni-porocalo/
  6. Волим
    Bernard got a reaction from Благовесник in Katolička misao dana   
    U razgovoru pape Franje s njegovim dobrim prijateljem rabinom Abrahamom Skorkom, vođenim 2010. dok je Jorge Mario Bergoglio još bio nadbiskupom Buenos Airesa (naravno, i kardinal), a koji se može i kod nas pročitati u obliku knjige (”O nebu i o zemlji”, Jorge Bergoglio i Abraham Skorka, VBZ, Zagreb, srpanj 2013., str. 74) Papa kaže, odgovarajući na argument rabina Skorke, da Svjetski židovski kongres traži da se otvore Vatikanski arhivi i da se on s tim slaže.
    To kaže baš ovako: ”Otvaranje arhiva o Šoi (holokaust, D. P.) čini mi se odličnom idejom. Neka se otvore i neka se sve raščisti. Neka se vidi je li se moglo nešto više učiniti (za spašavanje Židova tijekom pontifikata pape Pija XII, D. P.), pa ako smo u nečemu pogriješili, morat ćemo reći: ‘Pogriješili smo u tome i tome’. Toga se ne treba bojati. Naš cilj treba biti istina. Kada čovjek počne prikrivati istinu, on odbacuje Bibliju.”
    https://pescanik.net/stepinac-je-tolerirao-genocid-jesmo-li-mi-bolji-od-njega/
    Isto tako neka se objavi i kompletan dnevink  nadbiskupa Stepinca. Ja sam malo već nestrpljiv
  7. Свиђа ми се
    Bernard got a reaction from sanja84 in Katolička misao dana   
    U razgovoru pape Franje s njegovim dobrim prijateljem rabinom Abrahamom Skorkom, vođenim 2010. dok je Jorge Mario Bergoglio još bio nadbiskupom Buenos Airesa (naravno, i kardinal), a koji se može i kod nas pročitati u obliku knjige (”O nebu i o zemlji”, Jorge Bergoglio i Abraham Skorka, VBZ, Zagreb, srpanj 2013., str. 74) Papa kaže, odgovarajući na argument rabina Skorke, da Svjetski židovski kongres traži da se otvore Vatikanski arhivi i da se on s tim slaže.
    To kaže baš ovako: ”Otvaranje arhiva o Šoi (holokaust, D. P.) čini mi se odličnom idejom. Neka se otvore i neka se sve raščisti. Neka se vidi je li se moglo nešto više učiniti (za spašavanje Židova tijekom pontifikata pape Pija XII, D. P.), pa ako smo u nečemu pogriješili, morat ćemo reći: ‘Pogriješili smo u tome i tome’. Toga se ne treba bojati. Naš cilj treba biti istina. Kada čovjek počne prikrivati istinu, on odbacuje Bibliju.”
    https://pescanik.net/stepinac-je-tolerirao-genocid-jesmo-li-mi-bolji-od-njega/
    Isto tako neka se objavi i kompletan dnevink  nadbiskupa Stepinca. Ja sam malo već nestrpljiv
  8. Свиђа ми се
    Bernard је реаговао/ла на Жичанин у Stepinac dobio spomenik u Jerusalimu   
    Ја готивим праве Хрвате који баштине ЈВуО, тј, честите католике а не кримокатолике! 
  9. Свиђа ми се
    Bernard је реаговао/ла на Жичанин у Stepinac dobio spomenik u Jerusalimu   
    Ви у Хрватској сте индоктринирани проусташком историјим, ми овамонак у Србији прокомунистичком.
    Ништа чудно!
  10. Свиђа ми се
    Bernard је реаговао/ла на Жичанин у Stepinac dobio spomenik u Jerusalimu   
    Историчарима верујемо, повјесничарима никако.
  11. Свиђа ми се
    Bernard је реаговао/ла на Жичанин у Stepinac dobio spomenik u Jerusalimu   
    Којим? Комунистичким или усташким?
  12. Оплаках :))
    Bernard је реаговао/ла на kopitar у Stepinac dobio spomenik u Jerusalimu   
    Pa valjda možemo vjerovati povjesničarima.
  13. Оплаках :))
    Bernard је реаговао/ла на kopitar у Stepinac dobio spomenik u Jerusalimu   
    Onda ostaje samo pitanje zbog čega su činili zločine.
    Činili su zločine čak i partizani ali u manjoj mjeri i iz ideoloških razloga.
  14. Оплаках :))
    Bernard је реаговао/ла на kopitar у Stepinac dobio spomenik u Jerusalimu   
    Da li bi pod ideologiju mogli svesti i nacionalističku karakteristiku četnika?
  15. Оплаках :))
    Bernard је реаговао/ла на kopitar у Stepinac dobio spomenik u Jerusalimu   
    Pozdrav" za doma spreman" je previše kontaminirana da bi ga se moglo spasiti jer je korišten u daljoj prošlosti od drugog svjetskog.
    Mislim da i kod vas ima" pozdrav za otadžbinu" ili tako nešto koji se koristio u dalekoj prošlosti a koji su četnici uprljali.
  16. Оплаках :))
    Bernard је реаговао/ла на kopitar у Stepinac dobio spomenik u Jerusalimu   
    Ima samo ovo:
    Katehetske propovijedi, sv. 1 i 2, (uredio: Nikola Borić), Nadbiskupski duhovni stol u Zagrebu, Zagreb, 1956.[29] (2. izd. Postulatura blaženoga Alojzija Stepinca, Zagreb, 2015., prir. Juraj Batelja) Propovijedi o Deset zapovijedi Božjih, Postulatura blaženoga Alojzija Stepinca, Zagreb, 2013., (prir. Juraj Batelja)[30] Nažalost nisam još ništa pročitao.
     
  17. Свиђа ми се
    Bernard got a reaction from Dominika in Православна слика дана   
    Vršič - Ruska kapelica
  18. Свиђа ми се
    Bernard је реаговао/ла на ronin у Битка на Сутјесци - 75 година   
    https://www.pogledi.rs/bitka-na-sutjesci/
  19. Свиђа ми се
    Bernard је реаговао/ла на Жичанин у Битка на Сутјесци - 75 година   
    Операција, која је против комуниста почела 17. маја, показала је још једном све мане њиховог покрета. “Слепи вођа“ Ј. Б. Тито поново је повео своје присталице у масовну погибију. Он не само што није уочио концентрацију елитних немачких јединица, него је и веровао у споразум који је потписао са Немцима. Када су Немци с леђа нападали херцеговачке четнике док су они потискивали партизане дубље у црногорске планине, Тито је и даље наређивао нападе на црногорске четнике у области Колашина. Како изгледа, он је мислио да споразум са Немцима савршено функционише, тим пре јер је око 10. маја очекивао долазак немачког делегата Ханса Ота у свој Врховни штаб.
  20. Волим
    Bernard је реаговао/ла на ............. у "Понижење" у хришћанству   
    Неко је као замерку хришћанству навео вернике који се тобож добровољно понижавају, у чему виде манипулацију клира. Не одобравају наше клечање (поклоне) у цркви, тугу због греха, „потчињеност“ свештенству. Многи сматрају да хришћанство погрешно представља Бога као Неког од кога треба да стрепимо, пред Њим клечимо, стално га мољакамо. Називамо се слугама Божијим што значи да Га видимо као неког деспота. Такво богослужење унижава човека, а Бог, уколико би постојао, то сигурно не би желео. Разјаснимо ово.   Ми нисмо слуге („раби”)  у ропском смислу. Спремни смо да најближима служимо у љубави, својим временом, трудом, делима. На извесни начин, пријатељи су једни другима слуге. Христос је рекао: "Више вас не називам слугама, јер слуга не зна шта ради господар његов; него сам вас назвао пријатељима" - Јеванђеље по Јовану 15, 15. Хришћани се не  сматрају робовима, већ децом Божијом.  „Јер не примисте духа ропства, да се опет бојите; него примисте Духа усиновљења, којим вичемо: Ава, Оче!” Рим.8,15. Зато Га називамо нашим Оцем. Зато нам је дао могућност да преко Његовог Сина с Њим будемо једно, обожени. "Богови сте и синови Божји", Пс. 82, 6.  Страхопоштовање које осећамо пред Богом је попут оног које осећамо према родитељима. Кад сагрешимо, тугујемо јер смо изневерили Родитеља, а не дрхтимо само у страху од казне. У обредима славимо Бога као Творца и нашег Пријатеља и Родитеља. Не видим ништа понижавајуће да клекнем пред Оним који ми је дао све. То не чиним јер је Њему потребно да Га обожавам, већ јер је мени потребно да Му се захвалим и не заборавим да сам честица у универзуму, а Он ме свакако воли и помаже. Зато и молимо милост. Знамо да је Бог свакако милостив али се не намеће човеку, молитва је показатељ нашег прихватања Божије милости. Савремени човек мора да схвати: колико год велик био, без Бога и ближњих сви смо мали. Служење није  тек неко понижавање, то је спремност да Бога и ближње ставимо испред себе, и то чинимо у љубави, као слободне личности, са свим својим даровима.  А не као безлични и слепо покорни.   Тако хришћани служе својој породици, целој Цркви, земљи. Ту, дакле, није реч о некој потчињености поповима, како многи кажу. Хришћани служе локалној цркви коју предводи свештеник/епископ, служе једни другима и Богу. На том принципу се служи Литургија(– служи, а не „обавља” или „одржава”). Свештеник каже: „Мир свима”, народ одговара: „И духу твоме”. Неко је свештеник, неко појац, неко почисти храм, неко звони, сви учествују у молитви.  Дарови су различити,  али служење је исто. И свештеник, и епископ, и народ служе Богу али и једни другима (Цркви).  У здравој породици нема слепе потчињености, али мора бити послушања у љубави. Притом се поштују свачије могућности и способности, међусобно се испомажемо и усмеравамо ка заједничком али и личном бољитку. Није зато чудно што се породица назива малом црквом, или црква великом породицом. На крају крајева, зар је толико ужасно, модерни човече, бити спреман на понижење зарад другог? Ако ниси спреман на такво понижење, ти ниси спреман да волиш. Христос је то показао, оправши ноге ученицима, али је и искусио због нас, на најболнији могући начин. Кад неког волиш, твоја умишљена величина се смањује и остварује се она права, истинска, једина. Прилагођаваш се, мењаш, жртвујеш, болиш, трпиш, дајеш себе и не тражиш ништа да ти се врати (1.Кор. 13). У овој епохи где преовладава самољубље, где човек поставља самог себе као центар свог живота, није згорег упознати се са хришћанском праксом. „Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се”. Лк. 18, 9. Неко ће рећи како постоје хришћани који не служе другоме, већ себи и својој молитвености. Таквима је Христос давно рекао да су на лошем путу, јер је немогуће волети Бога кога не видимо, а не волети брата кога видимо. Такође смо свесни оних који се горде својом „хришћанском побожношћу”, па и својом слепом послушношћу духовнику. Немојмо бити слепи ни у чему, нарочито не у у послушању. Заживела је у монашким круговима изрека „Послушање је веће од поста и молитве”. Јесте, кад је послушање пројава љубави, кад је мотивисано љубављу и усмерено ка њој. У супротном, то је бежање од одговорности и бескичмењаштво. Љубав је већа од поста и молитве. И не заборавимо да, иако можемо да на њу утичемо, нашу истинску величину не познајемо ни ми, ни они око нас. Није понижење оно што други дефинишу. Само нас наш грех може заиста понизити, и само Бог узвисити.   Марко Радаковић, извор Авденаго
  21. Волим
    Bernard got a reaction from Мала маслина in Православна слика дана   
    Vršič - Ruska kapelica
  22. Волим
    Bernard got a reaction from Мала маслина in Panorame   
  23. Волим
    Bernard got a reaction from Мала маслина in Panorame   
    Špik - 2472m

    https://www.google.com/maps/@46.485503,13.8282119,3a,60y,197.23h,97.79t/data=!3m6!1e1!3m4!1s15Fg2A54z3mgecZf27_l9g!2e0!7i13312!8i6656
  24. Волим
    Bernard got a reaction from Мала маслина in Panorame   
  25. Тужан
    Bernard got a reaction from Tristatri in Offtopic до миле воље   
    Миленко Васовић: Србија у свет шаље људе, Словенија робу
    Ево већ трећу недељу моја ћерка ради као фармацеут на северу Норвешке. Одушевљена је од тога како су је колеге дочекале, па до свега другог што је окружује. Нестао је стрес који је несвесно понела из Београда. Тужан сам и срећан, тужан јер нисам гајио децу да их шаљем по белом свету, срећан зато што осећам да се спасила златног доба које је запљуснуло Србију.
    Када су се слегли први утисци, када је упознала град и изнајмила стан, испричала ми је свој најјачи утисак. „Тата у апотеци је трећина лекова из словеначке „Крке“, а само да знаш и у кухињи имам „Горење“. Па како ти Словенци тако раде?
    Уместо објашњења рекао сам јој да Словенци гледају своја посла. И нисмо више причали о томе. Али ја сам касније размишљао о словеначком извозу укрштајући га са још једним податком из норвешке апотеке у којој моја ћерка ради. Од петоро запослених, троје су Срби.
    Свако дакле шаље у свет оно што има. Словенци робу, а ми себе. Поента је,  међутим, што Словенци робе имају све више, а ми „себе“ све мање. Они једини у региону више извозе него што увозе. Њих два милиона годишње извезе робе за око 30 милијарди евра или двоструко више него нас седам милиона.
    https://stanjestvari.com/2019/07/31/vasovic-srbija-u-svet-salje-jude/
    Malo ću da dopunim, i kod nas mladi odlaze.......Istina je da ne tako masovno kao kod vas.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...