Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Bojan*

Члан
  • Број садржаја

    101
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Bojan* је реаговао/ла на Adelaida у Слике форумаша   
  2. Свиђа ми се
    Bojan* је реаговао/ла на Juanito у Ко стварно жели брак а ко само да прича о томе?   
    - Хоћеш ли да изађемо на пиће?
    - Са тобом? Ха ха ха, баш си духовит!
  3. Свиђа ми се
    Bojan* је реаговао/ла на goranger у Ко стварно жели брак а ко само да прича о томе?   
    Budi svoj a zena otom potom....moze a i ne mora..najgore prolaze papucari koji prave idola od zene...znaci, i da je imas, gledaj kao da je nemas, kako kaze apostol
  4. Свиђа ми се
    Bojan* је реаговао/ла на Sofija_ у Moжеш ли човече, о нечему још осим о том твом Косову и Метохији?   
    Hej dragi, dragi..bozurove sadi...
    moj skromni prilog ovoj temi 
     
    track_1_(74).mp3
  5. Свиђа ми се
    Bojan* је реаговао/ла на Лубеница у Moжеш ли човече, о нечему још осим о том твом Косову и Метохији?   
    Догодине у Призрену
    Куда бих да не знам где jе наша тачка полазна
    – где је наших гробова као у пољу божура,
    немих сведока свих векова силних подвига јунака
    који радије су страдали на ногама?
    Зар су плодну земљу нахранили они костима
    да данас бисмо ћутали, док нам је сила отима?
    Зар је битно да ли сам с Метохије ил с Дорћола,
    да би ме због неправде сама душа заболела?
     
    У овој борби не вреде ни авиони,
    вреде уџбеници школски у којима јасно стоји:
    ко је уздигао храм, ко скрнавио је олтар,
    које наслеђе је част вечна а шта је срамота.
    Ни бомбе, ни гласања не избрисаше Лазара,
    докле генерација нова на њему стасава.
    Изгубљено није никад оно што је свето.
    У нади расти, црвен цвете, да браће те опет неко.
    Мој компас је твој корен, у грудима срце моје.
    Без њега сам, за новцем, без Милости путем проклет.
    И ко лађе од папира, које броде лажи морем, у суштини само тонем…
     
    Стално питате ви мене шта ми значи Косово.
    Није вам јасно?
    Објаснићу вам поново: Косово је семе из којег сам ја поник’о,
    извор и корито из ког је народ потеко.
    Кажу нам зли језици да Косово је пропало.
    Неверни и слаби кажу Косово је готово.
    А ја вам свима кажем само Косово је отето,
    рушено и спаљено од душманина проклетог.
    Чудно вам што градско дете нема неке друге теме
    јер сад је такво време – свако гледа само себе.
    Живимо без вере, без наде и без жеље.
     
    Зидамо куле а заборављамо темељ.
    Јер народ без порекла то је пресушена река.
    Без мајке ми смо чеда, што су остала без млека.
    Ал’ ту на месту старом, где је Милош живот дао
    вођен Лазаровом правдом, опет васкрснуће народ.
    Јер у нама и даље живи предсказање – Косовски завет који трајаће занавек.
     
    Зато учимо децу да знају праву истину.
    И нек нам поздрав буде: „Догодине у Призрену!“
    А ја молим се, огњишту свом да вратим се.
    Душа тебе цјелива, земљо света од Неба купљена.
    Ој, Косово, Косово, земљо моја вољена,
    Орао си мога неба ал’ крила су ти сломљена.
    Моја горка суза, у мојим грудима празнина,
    срце отаџбине моје, моје личности суштина…
     
    У пољу божури никли, из крви јунака без страха.
    На месту где се моја земља уздиже до неба,
    показао нам владар за шта ваља да се страда.
    За Космет нас је Лазар вез’о и митом и клетвом.
    Ђаво тада није стао, па је зла и даље слао – гадне душмане и багру,
    на ово што остаде нас мало.
     
    Само некад били Турци, онда дошли гладни вуци.
    Јуче био нам је колац, сад нас муче у жутој кући.
    И још бране ми да не смем да гледам моје фреске
    јер ће за час да ме сете на поносне нам претке,
    да не чујем никада песму Дечанских монаха,
    у срцу, Милоша јунака, да не пробуди се снага.
     
    Све те подвале ја знам и безброј пута ви’до сам крстове
    кад ломе нам и скрнаве нам Видовдан,
    Ал’ није први пут нам, овде, да смо у збегу и сеоби.
    Ал’, кад време прође, сељак својој њиви дође.
    Јер ми гинули смо свуда, за слободу стално,
    да јунаку би се, сутра, Србин дете звало.
     
    Зато добро слушај, сине: И најгорем се прашта
    ал’ за отаџбину гине.
    Космет вечно земља наша!
    А ја молим се, огњишту свом да вратим се.
    Душа тебе цјелива, земљо света од Неба купљена.
    Божури да нам васкрсну славу, догодине у Призрену.
     
    Београдски синдикат и Етно група „Траг“ – Догодине у Призрену
  6. Свиђа ми се
    Bojan* је реаговао/ла на Лубеница у Moжеш ли човече, о нечему још осим о том твом Косову и Метохији?   
    Покажи  ми твоје Косово и Метохију...
    Могу! О твом Косову и Метохији, можда и више неголи о „мом“…

    Извини, ал моје није! Никад крочио доле, ништа ме не везује за њега, баш ништа не осећам према њему…

    Крочио си, јашта да јеси, али не знаш! Пре првог корака- на Косову и Метохији си већ проходао.
    Пре првог удаха доле си продисао…
    Пре неголи си отворио очи погледом ти се већ преливала зора над Призреном…

    Не лупетај, бре! Дај, спусти се на земљу и батали то епско нарицање! Моје није, баш ништа немам тамо!

    Све ти је тамо, веруј! Све што ти не треба овде ти је, на дохват руке, а једино што ти истински треба на Косову и Метохији је, на дохват душе.
    Све чега се овде дохватиш крто је и јалово, а све што тамо и не додирнеш твоје је довека!

    Моје је, друже, оно што сам створио с десет прстију а не оно што и не знам тачно где је?!

    Видиш, о томе и говорим- за све што си стварао требало ти је десет прстију, а све што одвајкада и занавек имаш сабрано је у три спојена прста!
    Што си са десет саградио појешће године, пролазност, немар, а кад спојиш та три прста ухватиш се за сам корен, вечност… Нема јачег сидришта од та три благо спојена прста…

    Види, с три прста могу евентуално да држим балон да не одлети, а и то је питање…

    Тачно! Али и да одлети куда ће?! На земљу да пукне у ништавности или у небо, у недоглед, међу облаке..?

    Значи, све што има везе с Косовом и Метохијом је некакав мит, нешто небеско, нешто као узвишено, нигде реалности?

    Да, јер реалност и јесте саздана од небеског, узвишеног, копренастог ко тамјаниште…
    Живот је радост уколико се не плашиш краја, а док живиш преплашен од пролазности трајања то је само бекство од живота у нешто што лажно називаш живљењем.

    И, значи, ако сам залуђен Косовом живећу колко ми се хоће?! Мантрам- то је света српска земља и завршена ствар, живим 1000 година?!

    Не, ако си залуђен глупошћу живећеш и дуже него што би хтео, јер глупост је проклетство вечног живота, а Косово и Метохија јеста света земља јер живот је трептај у којем се радујеш васкрсењу. Где се смрти не плашиш- смрт не постоји.

    Не плашим се ја смрти, страх ме је да нећу стићи све за живота што сам…

    Станеш пред Грачаницу, Дечане, пећку светињу, Будисавце, Богородицу Љевишку, Арангеле, Самодрежу…пред спаљене и затрављене светиње и схватиш- баш све си стигао за живота што си наумио!
    Све што си желео да оставиш за собом стане у једну воштаницу.
    Све што си намерио да саздаш већ је саздано- на који год камен да спустиш руку твој је, ти си га ту узидао…

    И ти заиста може тако да живиш? Деци ћеш оставити наук да је за живот довољно не одрицати се Косова и имаће све што им треба?!

    Не наук, друже, већ завет да ће у животу имати колико им треба уколико душом буду могле да завате више него рукама.
    Руке могу да понесу више него што нам треба, душа је ведро које прими таман колико смо жедни. Косово и Метохија је, пријатељу, мера нашег ведра…

    Добро, све и да је тако- како да се држимо нечега што нам је отето, што је све мање наше?!

    Можемо ли да дохватимо небо, човече?! Јел због тога мање наше?! Одричемо ли га се кад је облачно или верујем у ведрије дане?!
    Могу да нам сатиру ливаде у откосе али не могу косама да сатру корење.
    Могу да га желе али не могу да га имају.
    Могу да га имају само кад ми престанемо да га желимо, а престанемо ли проклећемо потомке да немају где да проходају, продишу, прогледају…

    Јаоооо…

    Превише о „мом“ Косову и Метохији, а?! Ево, реци ми где је твоје па ћемо о њему?
    Само ми покажи где ти се то на три прста свију векови прошли и будући, где ти се иконе радују, где једна воштаница осветли читаво небо, где видиш пут и кад га реке, папратишта, вртаче, пламенови прогутају..?
    Покажи ми твоју заветну светињу, али се немој зачудити откуд „моји“ Дечани на њој?
    Поведи кроз трње, али не питај откуд Самодрежа ту?!
    Загази реку крај куће и не питај откад то Дрим тече крај ње..?

    Хммммм…

    Михаило Меденица
     
    извор:
    https://dvaujedan.wordpress.com/2019/04/05/покажи-ми-твоје-косово-и-метохију/
     
  7. Волим
  8. Волим
  9. Хахаха
    Bojan* је реаговао/ла на AnaLaz у Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Хтео си рећи- о. Јовица чисти, а ти сликаш. 
  10. Волим
  11. Волим
  12. Свиђа ми се
    Bojan* је реаговао/ла на Flojd у Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Baki, ti si iz Krusevca?
  13. Волим
  14. Волим
  15. Волим
  16. Волим
  17. Волим
  18. Волим
  19. Волим
  20. Хахаха
    Bojan* got a reaction from Ana B. in Мудрости оца Јовице   
    Otkud znaš kako on zvuči? Jeste li se upoznali? 
    Ako niste, možda bi trebalo. 
  21. Тужан
    Bojan* је реаговао/ла на Ana B. у Мудрости оца Јовице   
    Crkva može da priča koliko hoće, drugačija su vremena...
  22. Волим
    Bojan* је реаговао/ла на Ana B. у Мудрости оца Јовице   
    Sve kratko traje i ako traje traje pod sumnjivim okolnostima, cast izuzecima...
  23. Хахаха
    Bojan* је реаговао/ла на Ana B. у Мудрости оца Јовице   
    Eto Nešo konačno si našao nekog ko zvuči kao ti. Kad čovek donosi neke sudove na to utiču i neke okolnosti kao i trenutno stanje
  24. Хахаха
    Bojan* је реаговао/ла на Ana B. у Мудрости оца Јовице   
    Oooo ne, ne može da se izbriše, ćutanje je zlato
  25. Свиђа ми се
    Bojan* је реаговао/ла на gavrosaurus у Масакр у џамијама на Новом Зеланду – убијено 49 људи, десетине повређених - Убица у свом манифесту спомиње и Србе   
    Па како се Срби, ни криви ни дужни, нађу увек у вестима сличне природе?
    И увек некако на погрешној страни.
    Неки лудак постреља гомилу људи и инспирисан је Караџићем....
    Чак пише имена ћирилицом.
    Боже истине, спаси нас лажи, обмана и прелести.
×
×
  • Create New...