Bojan*

Znači i ti si jedan od onih, koji odbacuju činjenice i koje je baš briga za sve posledice destruktivnog delovanja ljudi. Vrlo sebično. Ali to je odlika većine ljudi, koji su uljuljkani u svojoj mašti. Informiši se malo. Ljudi su odavno prekoračili optimalan broj. Zemlja stenje pod teretom milijardi ljudi. Broj se povećava, a resursi nestaju vrtoglavom brzinom, kao nikad u istoriji. To što se u pojedinim zemljama pojavila bela kuga, više ne može promeniti samoubilački tok štanckvanja novih gladnih usta.

Budućnost čovečanstva ne postoji, jer čovečanstvo ide ka svom samouništenju. Ovako kako je sada, neće moći još dugo. Ljudi su se prenamnožili, zagađuju sve što se zagaditi može, vazduh, vodu, uništavaju šume, zemljište, prirodni biljni i životinjski svet, već sada se mnogi gradovi suočavaju sa problemom nedostatka vode za piće i ostale potrebe, pokrenuti su vrlo negativni procesi, koji se više ne mogu zaustaviti...Lako je moguće da se obistini užasni scenario iz pojedinih filmova, gde nakon katastrofe koja zadesi čovečanstvo, usled nedostatka hrane, nastaje opšti haos, otimačina, nasilje, ljudi postaju zveri, a kao vrhunac svega, dolazi i do pojave kanibalizma. Toga je već bilo u istoriji. Samo što je sada daleko opasnija situacija.

Rekoh ti da neću biti u toj situaciji, ali ti ne slušaš. Samo još da te obavestim da ima i glasovna verzija prevodioca.

Komentar ti je čudan.

Ti k’o da nisi čuo za gugl prevodilac. Jedino što ja neću biti u toj situaciji.

Narod ne bi ionako govorio, kako i sam kažeš, veštačkim jezikom. Kod njih se govori čistiji srpski jezik nego kod nas. Jezik je obeležje nacije. Već potomci prve generacije naših ljudi u inostranstvu, slabije ili nikako ne govore maternji jezik i gube osećaj o nacionalnom identitetu. Vremenom se utapaju u tuđu naciju i više ne postoje kao Srbi.

Ti ili si u zabludi ili si protiv očuvanja srpskog jezika. "Anglifikacija srpskog" ne samo da nije potrebna, nego je i veoma štetna po nacionalni identitet i ne dao Bog da uzme maha pre nego što se Srbi dozovu pameti. Ranije su ljudi bili mnogo odlučniji da se suprotstave stranom uticaju. S obzirom na to da smo bili u viševekovnom ropstvu pod Turcima, ipak nismo prihvatili njihov jezik. To nas je održalo kao narod na ovim prostorima, dok na prostorima tuđih država nestajemo sa nestajanjem našeg jezika, brže ili sporije. Danas jedan broj pripadnika i pripadnica srpske nacionalnosti rado ubacuje engleske reči tamo gde im nije mesto, misleći da su se time izdigli iznad onih koji poštuju svoj maternji srpski jezik. Nisu svesni da podrivaju svoju naciju, jer im je verovatno i oslabio osećaj pripadnosti srpskom narodu nakon svih ovih višegodišnjih pritisaka spolja. Sporazumevanje sa strancima je jedno, a zamena srpskih reči, stranim rečima, sasvim drugo.

Za neke ipak jeste. Gledajući američke filmove, video materijal i sajtove, prihvataju američke izraze i koriste ih u komunikaciji kod nas, pa se ti izrazi odomaće umesto naših izraza, kao da su naši zastareli i tako dovode u opasnost opstanak našeg jezika. A jezik je glavno obeležje jedne nacije. Nestankom jezika, nestaje i nacija. Univerzalan je za sporazumevanje po svetu, kao posledica engleskog kolonijalizma, ali u nacionalnim državama nije univerzalan.

Sreću čine male stvari, jel’ da?

Nije. Meni je izgledalo kao da je ovaj odlepio od preterane upotrebe interneta, a pomislio sam i da mu žene nalaze neku manu, pa ga izbegavaju. (Služim se maternjim srpskim jezikom. Ja nisam od onih na forumu, koji misle da su iz engleskog govornog područja ili engleski doživljavaju kao superioran jezik. )

Ko je bre ovaj? Lepo ja rekoh internet je upropastio ljude.

Bojim se da ne razumem. Šta ti je ovo “Сигма мејл грајндсет” ?

A ti si NEVASPITANKO. Tako se ne ponaša prema devojkama.

@Sun14861 Kao što sam ovde već više puta isticao, živim od svog rada, od svojih deset prstiju, od pravog rada, a ne od sedenja u kancelariji ili piskaranja ili politikarenja ili nekog drugog parazitskog zanimanja. Nisam na državnim jaslama, radim prave fizičke poslove i ne čekam milostinju. Troškove života sam sveo na neophodni minimum, što znači da živim skromno, a to opet znači da nema luksuziranja, nema izlazaka, nema letovanja, zimovanja, ni putovanja, kupujem samo neophodne stvari za podmirivanje osnovnih potreba, nemam dugovanja za struju, telefon u paketu sa internetom, porez, socijalno, plaćam sve na vreme, ne primam nikakvu pomoć, nikad nisam nogom kročio u kladionice i druge kockarnice, mobilni sam dobio na poklon, jednom godišnje uplatim 200 dinara da bih bio dostupan onima koji žele da me pozovu, a zovu me retko, ja gotovo da ne zovem nikoga sa svog broja, a imam službeni telefon koji mi je dat na korišćenje, ulažem skromna sredstva u posao, da bih mogao da računam na stabilniji izvor prihoda, ranije nisam imao auto, otac mi je pomogao da dođem do auta, troškove registracije i održavanja plaćam sam, nijednom nije sa mnom u njemu sedela ni devojka ni žena (čak ni kao prijateljica), jer nemam ni devojku ni ženu, auto služi za snabdevanje, posao i kada treba da odvezem majku kod lekara, gorivo i delovi su skupa stavka i da ne pišem dalje, valjda ti je dovoljno da me više ne nazivaš tuđim imenom niti stavljaš u isti koš sa njim.

Nemam ja koga da izbegavam. Ako bih došao do nekih para, jedino u tom slučaju možda bi bilo neke šanse da se neka žena zainteresuje. Ali i to može biti kratkog daha.