Jump to content

Адриана92

Члан
  • Број садржаја

    40
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Радостан
    Адриана92 је реаговао/ла на Поет у Kad bi forumaš bio javna ličnost bio bi?   
    Хахах, погoдио сам фризуру и осмех. И то је добро,  уме и то нешто казат о твојој Лепоти.  
  2. Хахаха
    Адриана92 got a reaction from Поет in Kad bi forumaš bio javna ličnost bio bi?   
    Хахаха, ма двојница 100% 😁
    Да се нисмо мало зезнули, м?
  3. Свиђа ми се
  4. Свиђа ми се
    Адриана92 је реаговао/ла на Juanito у Какву кафу пијете?   
  5. Свиђа ми се
    Адриана92 је реаговао/ла на Tumaralo. у Какву кафу пијете?   
    Prejaku, bez šećera, sa debelim kafenim kajmakom
    #Abortirka
  6. Хахаха
    Адриана92 је реаговао/ла на Поет у (VIDEO) Iz ličnog ugla - Kako sam pobedio Fišera   
    Ez climbing again, daklen , corona bejbeeeeeeee. <3
     

  7. Свиђа ми се
    Адриана92 је реаговао/ла на mario beloti у О покушају смештања Светог Причешћа у епрувете   
    Зато ми се свиђа чланак попа Суботића јер је у две реченице објаснио зашто је био неминован пад теологије Митрполита Зизијуласа и његових ученика који су занемарили подвиг. Али ствар је компликована и што Митрополит има неке добре ствари и није мислио ни 0.1% да ће да крсти ванземаљце него је из његове теологје без подвига и кооперације са науком и технологијом и светом изашла оваква суманута теологија и проблеми које има овај поп. 
  8. Волим
    Адриана92 got a reaction from Поет in Поезија   
    Vilijam Šekspir
    Sonet CXVI
     
    Spoj vernih duša smetnja ne remeti
    A ljubav nije ljubav koju svako
    S promenom menja, il' ako se seti
    Da s nevernikom izneveri lako.
    O, ne! Ljubav je tek kula svetinja
    Što gleda bure i njihovu penu, 
    Ona je zvezda, visoka vodilja,
    Za zalutalu barku. Ni vremenu
    Igračka nije, mada su rumena
    Lica pod njenom kosom koja čeka;
    O, ljubav nema promena i mana,
    Već traje dok je sveta i veka.
                   Ako grešim. Moj stih
                je laž tada
                I niko nije voleo nikada.
  9. Свиђа ми се
    Адриана92 је реаговао/ла на Поет у Оставите некоме поруку.....   
    @Адриана92
     
  10. Хахаха
    Адриана92 got a reaction from Nektarija* in Vreme je za čišćenje kuće i života   
    аух, што ја волим ове "генералке". иста прича, ја бацам, поклањам, сажваћем, мама иде за мном и вади из пакета и говори "нека, требаће". аха требаће тексас сукња на преклоп из 2001. мислим да је један од разлога да ту потребу за чувањем мање више сви стичемо с годинама. године рада, крпљења, и скупљања нас доведу до тога да сваки комад цијенимо и да се на непотребан начин вежемо за материјалне ствари, умишљајући сентименталност. 
    а бабе су тек тешка категорија, свака има шпајз у који се не може ући од нагомилавања моја годинама чува похабан бијели фризби, тврдећи да је добар поклопац за канту
  11. Свиђа ми се
    Адриана92 је реаговао/ла на Bokisd у Tinejdzerki odobrena eutanazija   
    U ovome treba da budemo jedinstveni (da ostavimo trenutno po strani ) kao hriscani koji podrzavaju osnovna nacela vere.... kako rece Franjo, da pruzimo nadu....
     
  12. Свиђа ми се
    Адриана92 је реаговао/ла на kopitar у Tinejdzerki odobrena eutanazija   
    Ja sam protiv bilo kakvog pomaganja u oduzimanju Života, nego da se čuva i pruža pomoć dok god postoji bilo kakva nada.
    U ovom slučaju bez obzira na patnju postoji vjerojatnoća da dođe do poboljšanja i ozdravljenja, mislim da ni jedan doktor neće reći za bilo koju dijagnozu da se više ništa ne može učiniti  jer to jednostavno nije istina.
    Ne postoji stopostotna sigurnost čak i ako predviđa i brzu smrt od nekoliko dana to je još uvijek život koji vremenski traje.
    Posljedice ovoga su nepredvidljive i niko ne može odrediti granicu subjektivne boli i osobnog prava a time se šalje poruka da je život dobar samo ako si sretan i koristan štona kraju kronično bolestan, star i dsl. dobiva poruku da je na teret bližnjima...JER MU TI BLIŽNJI NE DAJU VIŠE PORUKU da im je stalo do njih nego im daju do znanja da slobodno imaju pravo odlučiti o svom životu kako hoće.
    Pa što misliš da će teški bolesnik ili neki starac učiniti ako ga ti podržiš u eutanaziji a kažeš " pa meni je do tebe jako stalo ali ako ti tako želiš onda nemam ništa protiv.
  13. Хахаха
    Адриана92 је реаговао/ла на Avocado у Tinejdzerki odobrena eutanazija   
    Nisam znao. Keva je nadrljala!!!
  14. Свиђа ми се
    Адриана92 је реаговао/ла на Никола Поповић у Рад на себи у нас Хришћана (размишљања на тему)   
    Неко је данас поставио статус "Часни пост је интензивни курс самоспознаје". Просто ме је навело да се сетим ове теме и рада на себи. Има ли бољег рада од поста и молитве? 
    Можда бих раније посумњао у себи (иако то не бих то изговорио наглас) да ово претходно написано није истинито, данас сам себи сведок да када човек реши да се помоли БОГУ и крене у дијалог са Њим, он више није исти. Ово нису само речи које ишчитавамо са мислима које лутају негде изван нас. Ово нису ни наша уверења да је нешто било добро или лоше што нам се догодило, или што се догађа. Ово је опипљив осећај промене човековог бића онда када реши да се обрати Богу, али срцем. Тешко јесте, али су зато плодови тог рада неизмериви! 
  15. Свиђа ми се
    Адриана92 је реаговао/ла на Milica Bajic у Рад на себи у нас Хришћана (размишљања на тему)   
    Није ни немогуће ни тако тешко како на први поглед изгледа.
    Ја сам, хвала Богу, тим путем кренула, сада већ давно, трудим се свим силама да са својим ближњим ( па и оним не тако ближњим) разговарам као што бих са собом разговарала. Дакле, све што приметим кажем, некад пажљивије, некад и не толико нежно, зависи од времена које нам је на располагању и степена ургентности. Временом су људи око мене, углавном, стекли навику да и они са мном тако разговарају. Искрено. Само тако смо једни другима на корист.
    У почетку је било страшно тешко. Многима је најлакше било да ме објасне фразом - пукла  Мени то ништа ништа није сметало, с' обзиром да сам тада била у класичној неофитској фази, па сам неразумевање донекле и очекивала. 
    Касније смо се сви лепше упознали и препознали  па је већ много лаганије.
    Сада сам богатија за неколико правих пријатељстава, из већине су се изродила кумства. И обавезно смо брутално искрени једни према другима.

  16. Свиђа ми се
    Адриана92 је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у (VIDEO) Iz ličnog ugla - Kako sam pobedio Fišera   
  17. Свиђа ми се
    Адриана92 је реаговао/ла на Поет у (VIDEO) Iz ličnog ugla - Kako sam pobedio Fišera   
    Carlsen vs Svidler (reupload)
     
  18. Волим
    Адриана92 got a reaction from AnaLaz in Vreme je za čišćenje kuće i života   
    аух, што ја волим ове "генералке". иста прича, ја бацам, поклањам, сажваћем, мама иде за мном и вади из пакета и говори "нека, требаће". аха требаће тексас сукња на преклоп из 2001. мислим да је један од разлога да ту потребу за чувањем мање више сви стичемо с годинама. године рада, крпљења, и скупљања нас доведу до тога да сваки комад цијенимо и да се на непотребан начин вежемо за материјалне ствари, умишљајући сентименталност. 
    а бабе су тек тешка категорија, свака има шпајз у који се не може ући од нагомилавања моја годинама чува похабан бијели фризби, тврдећи да је добар поклопац за канту
  19. Свиђа ми се
    Адриана92 је реаговао/ла на obi-wan у Александар Апостоловски: Зашто се од Добрице Ерића није опростио ни Матија Бећковић   
    https://stanjestvari.com/2019/04/08/se-od-dobrice-erica-nije-oprostio-ni-matija-beckovic/?fbclid=IwAR1eDRgaTgOF7KtLg69TR_16DS3TNMIKcb8AQSAAJtlRbv1a8oyDhv5F61I
    https://www.nedeljnik.rs/zasto-se-od-dobrice-erica-nije-oprostio-ni-matija-beckovic/
    ...
    Песници умиру сами ‒ ко се све није опростио од Добрице Ерића

    Добрица Ерић (22. август 1936 — 29. март 2019)
    Добрица Ерић завршио је четири разреда основне школе. Више му није ни требало, јер су, много година касније, школе изучавале њега. Вратио се у лектире и антологије, на велике градске тргове и поља ливада. И било му је сасвим свеједно где ће рецитовати своју поезију. Да ли ће га слушати елитистички кругови или његови сељаци, јер су ионако знали сваки његов стих. И хтели су и морали, да би завршили школе!
    Али када је отишао, Србија није стала, нити је дошла да га испрати. Председник Србије није на сахрану послао свог изасланика, нити се сетио да дође лично и последњи пут поздрави онога кога је морао да зна напамет, како он, тако и сви остали, јер забога, песници су давно отпевали своје. Није одложио све послове због јунака из читанки, а требало је. Тек неколико дана касније, Вучић је ипак послао телеграм, необично дирљив за њега. Ваљда се сетио.
    Министар културе је можда узео слободан дан, а ако је неко морао да буде тамо, морао је да буде Владан Вукосављевић. Чак и по цену да добије алергију од шумадијског полена. Од Добрице Ерића се није опростио ни Бећковић Матија, ни остала етаблирана песничка братија. Дошао би Матија, да су му забранили. Али нису, па није видео разлог, односно политичку употребну вредност опроштаја са својим колегом великаном. То их је разликовало. Матија, и те како живахан и бунтован, мора да буде прокажен и државним указом проглашен за опаког песничког створа, као што је његов статус државног непријатеља у Црној Гори, како би одржао беседу. Добрица Ерић је његов поетски антипод. Ако је Матија српски Хомер у “реј бан” наочарима и “барбери” оделу, Добрица је био неприлагођени, разбарушени уметник из долине Груже, без икаквих амбиција да емигрира на Дорћол. Далеко је село Доње Црнуће, у срцу Шумадије и за Љубивоја Ршумовића!
    Телевизије нису прекинуле редовне програме, нису прављене специјалне емисије, јер кога је брига за то што се Добрица Ерић придружио друштву мртвих песника. Због смрти поете не расте гледаност, а у његовом бајковитом свету није било места за ајфонке и шавије, гастозе и микије, јелене и даре, гејмере и инфлуенсере. Од политичара је дошао само дверјанин Бошко Обрадовић, али његово присуство није било нападно. Ако је за упад у РТС заслужио кеца, због Добрице је заслужио петицу.
    Државни врх није заседао како би се одлучило да ли да Добрица Ерић буде сахрањен у Алеји великана или тамо где почивају заслужни грађани. Песник њиховог и нашег детињства имао је немерљив утицај на српску културу, али је, као последњи припадник тог племства поета, изабрао самоизолацију. Боље и то него да је завршио тако што би се обесио о конопац. Знао је Добрица Ерић да песници умиру сами!
    Није желео гламурозни испраћај и државне фанфаре, јер шта би чинио испод земље на Новом гробљу, када је његова престоница, његово родно село Доње Црнуће, била његова инспирација и читав свет. А Шумадија, његова алеја Великана! Рекох већ, уместо да иде у школу, скитао је као пустињак поред потока, пешачио брдима носећи књиге, и тако самоук, донекле чудак, наставио лозу народних песника. Тако је учинио један од највећих преврата у српском језику и поезији. Сиромашан академским знањем, обогатио га је својим талентом и обојио својим маштаријама. Његов уметнички пуч био је толико снажан да су и његови савременици и наследници желели да буду исто што и он: доброћудан а бунтован, простодушан а утицајан, изолован и славан. Дечји песник кога су поново изучавали и читали њихови очеви! Клинци су желели да сазнају какав ће бити њима далеки и непознати свет који их ишчекује, а маторци су, читајући га поново, бежали из тмурне садашњости, где их немилосрдно сунце није огрејало онако топло и онако нежно као што су веровали. Онда, кад су били деца.
    Живећи у раскораку са стварношћу, Добрица Ерић је схватао да су његове брдовите стазе све уже и све непроходније, те је признавао да не разуме поезију новог доба, сматрајући да је, као и уметност, она у раскораку са здравим разумом и да поприма одлике невремена. Није Добрица мислио на хладне олујне кише над Шумадијом и крошње које се повијају, стварајући нестварну полифонију његовог утопијског универзума којег није желео да се одрекне. Стари мудрац је читао и слушао неке туђе речи и гледао у нова сунца, не желећи да их ни схвати, ни прихвати. Невини и нетакнути свет природе, човечности и доброте нестајао је на наранџасто-крвавом хоризонту и песник је одлучио да остане где је и био, по цену потпуне изопштености и самоће, преурањене чак и за његове године.
    За неолиберално доба, песник је постао уљез, па је његова поезија нехотице попримила идеолошке димензије. Старовременски патриотизам без мржње, одбрана ћирилице и лирско скенирање људских карактера у којима није препознавао похлепу, бездушност и егоизам, као наративе новог сунца које нас пржи, постали су непожељни, а чистота младалачких љубави и одрастања, предмет ироничних подсмеха.
    Велики Перо Зубац који је пет деценија друговао са Добрицом, био је изненађен призором на сеоској сахрани. Човеку који је написао “Мостарске кише” Шумадија није била далеко. Али до сеоцета у ком је 22. августа 1936. године рођен Добрица Ерић, није дошао ни Јустин, владика жички. Међу 500 или 600 људи, био је ту сеоски парох и две монахиње из манастира Враћевшница.
    Перо Зубац ми каже да се тада присетио заседања Скупштине Србије, на дан када је Тома Николић био биран за председника Скупштине, са кратким роком трајања. Тога дана, умро је велики Стеван Раичковић и нико се није сетио да каже: “Станите, данас је умро велики песник.”
    Ову Србију и овакав свет, Добрица Ерић није разумео. Као што ни они нису разумели њега.
    Као што ни за момка из цвећа ливада, није била девојка из града!
    Наслов и опрема: Стање ствари
  20. Свиђа ми се
    Адриана92 је реаговао/ла на Ana B. у Тема јасна из прве поруке   
    Al ga je otac Tadej iskulirao svaka mu čast! 

  21. Хахаха
    Адриана92 је реаговао/ла на Vladan :::. у Тема јасна из прве поруке   
  22. Радостан
    Адриана92 got a reaction from Задње Време in Страст (љубавна зависност) је нељубав, неслобода и патња   
    Касним са одговором (: о вој књизи је ријеч

  23. Радостан
    Адриана92 got a reaction from Задње Време in Страст (љубавна зависност) је нељубав, неслобода и патња   
    Случајност, читам књигу и наиђох овдје на исту тему ((: 

  24. Волим
    Адриана92 got a reaction from Flojd in Страст (љубавна зависност) је нељубав, неслобода и патња   
    Случајност, читам књигу и наиђох овдје на исту тему ((: 

  25. Свиђа ми се
    Адриана92 је реаговао/ла на Жељко у Чега је символ Бадњак?   
    То треће је да тако кажем једно савремено поповско упроштено тумачење.
     
    Међутим ако то прихватимо као одговор на питање остаје да се сукобљавамо са етнологијом, са филологијом, и са самом традицијом.
    Јер ако је "бадњак наш стари рођак" зашто га ложимо на ватри уочи Божића?
     
    Да ли смо ми ненормални када то чинимо, да би "старим рођаком" потпалили ватру која треба да загреје Богомладенца, па макар и симболички ?
     
    Ипак у култу предака огњиште је централно место , оно што је олтар у Цркви.
    И опет долазимо на то што је неко пре 1000 година савршено решио да ми данас запетљавамо јер су нам полупани лончићи.
    Нити су попови ономад били дебилни, нити је народ данас ретардиран.
    Народ осећа ову традицију јако дубоко, али је не уме објаснити. А ономад пре 1000 година попови су дали објашњење народу и оставили му да пали бадњак и да чак пева све песме , коледа и остало везано за бадњак али да се све преобрази Христом и подигне на виши ниво, на ниво дочеканог Месије Спаситеља света.
     
    Римокатоличка црква је у већини свугде буквално избрисала ове народне песмице а обичаји су остали у фрагментима. И французи и Енглези и други народи рецимо Талијанци имају неко магловито сећање на бадњак и уносе некакво дрвенце у кућу а неки га и ложе уз изговарање разних жеља за нову годину, но нико тако јасно у Европи нема очуван овај обичај као ми Срби.
     
    И сад долазимо на почетку 21 века да попови оће да учине са тим обичајем оно што су католици учинили пре 1000 и више година .
    Па зашто побогу ?
     
    Ако до сада није сметао нашој Црквености и побожности него ју је надопуњавао , зашто сада смета?
     
    Оћете да чујете?
     
    Зато што попови не умеју да му врате стари смисао , него је бадњак препуштен за време комунизма паганизацији, те се данас бацају петарде пије ракија и шенлучи уз бадњак негде поред цркве или на улици.
     
    И шта сад , ајд да укинемо бадњак или да му дамо неки други смисао.
     
    Па не треба тако , него просто и бадњак као одраз народског духа треба искористити за мисију народу, исто онако како су то учинили они стари паметни попови .
     
    Нека то дакле буде сећање на претке, старе Словене или Србе или како већ ко воли, може и на старе Енглезе ако има који овде православни на форуму( У Енглеској су ложили јул лог (Yule log) ) , шта смета сетимо се наших старих који су исто овако налагали бадњак и оних пре Христа и оних по Христу , јер сви су наши, једни по телу други и по телу и по духу. Шта је лоше у том сећању ?

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...