Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

goranger

Члан
  • Број садржаја

    1767
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    1

Репутација активности

  1. Хахаха
    goranger је реаговао/ла на Александар Милојков у Зоран Ђуровић: Зашто треба уклонити владику Максима?   
    Види, Аво, слично, као ти сада Максима, су мене черечили Атеисти Србије на њиховим мрежама. Исто су ми тако говорили да сам кукавица, да сам фашиста, да сам неписмен, да не смем на дебату. И ја одем са братом Стеваном Јовановићем на њихову трибину, а они ко балерине. Све фини и добри...
    Ево, овај је био опседнут са мном као ти са Максимом:
     
    Овде можеш да видиш колико је још видео снимио о мени:
    http://bezboznik.com/
    Овде сам Хитлер:
     
  2. Волим
    goranger got a reaction from Zoran Đurović in Зоран Ђуровић: Зашто треба уклонити владику Максима?   
    Gasite vise bre ovu baba psihulju...totalna autofekalija
  3. Свиђа ми се
    goranger got a reaction from Леон Професионалац in Зоран Ђуровић: Зашто треба уклонити владику Максима?   
    Gasite vise bre ovu baba psihulju...totalna autofekalija
  4. Свиђа ми се
    goranger got a reaction from farisejski.bukvojed in Зоран Ђуровић: Зашто треба уклонити владику Максима?   
    Gasite vise bre ovu baba psihulju...totalna autofekalija
  5. Свиђа ми се
    goranger је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у Зоран Ђуровић: Зашто треба уклонити владику Максима?   
    Неблагословена запета?
    Неблагословена запета?[1]
    Неофанарска пропаганда против позиције Српске Православне Цркве о украјинској црквеној кризи се наставља.  И то наставља се, ни часа не часећи, истог дана када је и окончан Свети Архијерејски Сабор (17. маја).
    Оно што је жалосно јесу назнаке да је ово добро координисана пропаганда, а још жалосније су назнаке да она није директно управљана споља, него изнутра. Дакле, иако је неофанарска по својим идејама водиљама, она по свему судећи није фанарска у смислу директне координације из тога географског центра. Ако је заиста координирају људи из наше Цркве они на тај начин, свесно или несвесно, служе промовисању неофанарске еклисиологије и раде на штету Цркве. Та пропаганда ствара атмосферу непрестане полемике, подела, раздора и немира, зато што је потпуно страна и неприхватљива здравом Црквеном Телу које, иако веома тихо, ипак јавно подиже свој глас. А оно што звучи готово невероватно јесте да се раздор ствара упркос чињеници да је став наше Цркве по питању неофанарских еклисиолошких идеја, украјинске црквене кризе, и повезаних тема, јасан и недвосмислен, чврст, и еклисиолошки, не само оправдан, него и потпуно исправан и одговоран.
    Иако ће сви покушаји да се унесе раздор, у хришћанском оптимизму ово кажем, нестати као прах на ветру, још у овоме веку, добрим делом и од нас зависи колико ће ово накочоперено зло, у своме процесу нестајања, да нанесе штете Цркви. Јер знамо да и „мало квасца све тесто укисели“. А свако од нас ће дати одговор, за све своје поступке и непоступке, непоткупљивом и непогрешивом Судији. Управо свест о томе, покреће и ово моје писање.
    На сам дан закључења Сабора у таблоиду Блиц изашао је текст под насловом „БУРАН САБОР СПЦ: Неслагања међу владикама и све што се дешавало ИЗА ЗАТВОРЕНИХ ВРАТА“.[2] Текст се, дакле, појављује и пре самог званичног Саопштења Сабора. На овај начин, кроз коришћење најефикаснијих пропагандних техника, управо овај чланак се позиционира као главни извор информација о протеклом Сабору, који, будући први, граби највећи део заинтересоване јавности. А самим тим има и највећи утицај у формирању јавног мњења. Он садржи неке веома индикативне детаље које ћу детаљније размотрити даље у тексту.
    Истовремено на популарном православном интернет порталу и форуму Поуке.орг, у вечерњим сатима, одмах по окончању Сабора, на једну критичку тему, „слеће“ један број потпуно нових чланова који одмах исписују на стотине порука у року од само 24 часа. Поред тога што затрпавају релевантну тему говорећи о сасвим споредним стварима, они чине и друге непримерене ствари. Неки од њих на баналан начин нападају оне чланове који су озбиљно и аргументовано учестовали у дискусијама претходних месеци, а који су изјавили било шта што није у складу са фанарском пропагандом или није похвално о претходно јавно изреченим спорним изјавама Епископа Максима западноамеричког које су, с разлогом, у јавности схваћене као профанарске. Ови чланови све то чине под маском анонимности, и под, како изгледа, покровитељством исто тако „анонимног“ уредништва, које не санкционише ни њихове личне увреде. С друге стране, уредништво ревносно санкционише старе чланове, без ваљаног разлога, мењајући чак и њихове претходно написане поруке, или профиле! (подвлачење Администрације Поука)
    Али вратимо се поменутом тексту из пера чувене Жељке Јевтић у таблоиду Блиц. У њему читамо инсајдерске информације. Главну тему њеног текста чини „неслагање владика“ СПЦ. А кроз текст се провлаче три потпуно неосноване идеје, вешто уклопљене између препричаних чињеничних ствари. Оне би могле да се резимирају овако:
    Епископ бачки има став противан ставу Цркве (када је реч о питању Косова и Метохије). У Цркви имамо млађе владике који су за едукацију и они објашњавају неке ствари целом Сабору (пример вакцинације, и односа са цариградском Патријаршијом). Десио се добро припремани и „координисани напад“ на невиног Епископа Максима. Ни једна од ових тачака не одговара стварности. У најкраћим цртама:
    Ако (!) је епископ бачки износио некакав предлог о Косову и Метохији, тај предлог не може бити против става Цркве кад је циљ таквог изношења предлога управо био расправа и кристалисање става Цркве који је тек уследио након Сабора. Не може нешто априори бити насупрот ставу који тек треба да буде формулисан! Осим ако чланкописац нема способност путовања кроз време!? Потенцирање да су млађе владике за едукацију не значи да су старије Владике против едукације. Иако то не пише експлицитно, не постоји ваљан разлог да се истиче да су баш млађе владике за едукацију. Јер имплицитно у ваздуху лебди питање ако су млађи за едукацију, ко је против едукације? А пошто старосна подела, млађи-старији, има само две категорије, онда је неминован одговор на то имплицитно питање тај да су старији против едукације! Поред тога, владике у својим 50им годинама нису „млађе“, када у Сабору седе и владике у 30им и 40им годинама. Тако да је ова подела бесмислена са објективног становишта, али у тексту игра своју нелепу улогу. Координисани напад на Епископа Максима? Напад на спорне ставове није напад на особу (боље рећи, личност). У јавност су изнети многи аргументи и докази велике упитности неких ставова овог Епископа, па ни то што се дешавало на Сабору није могло да буде напад на њега, него је то ваљда била расправа. Расправа је нормална појава у слободном и функционалном друштву, па и у Цркви. Сасвим је очекивано да јавно изнети ставови подлежу разматрању, дијалогу, полемици па и критици. То је што се тиче текста у целини. А сада бих да пређем на главни моменат.
    Жељка се у овоме своме пост-саборском извештају осврће на писмо које је Његова Светост Патријарх Српски Г. Иринеј упутио цариградском Патријарху Вартоломеју. Па, између осталог, каже следеће:
    „У тачки пет Синод најављује забрану богослужења са Цариграђанима и православним црквама које подржавају њихову одлуку да се да аутокефалија украјинској цркви. Владика Максим је јавно указао на последице такве одлуке у дијаспори и појаснио да се тиме руши јединство православне дијаспоре.“
    Па да наведем и саму пету тачку поменутог писма Свјатјејшег Патријарха Иринеја.
    „Коначно, дужни смо, према правилима, да препоручимо Њиховим Преосвештенствима нашим јерарсима и часним члановима нашег клира, да се уздрже од литургијског и канонског заједништва, не само са горе поменутим г. Епифанијем (Думенком) и онима који су са њим, него и са онима који саслужују и који су у заједништву са њим, са јерарсима и припадницима свештенства, према канонском принципу по коме онај ко је у заједници са екскомуницираним и сам постаје изопштен.“[3]
    У вези са објашњењем из Блица о томе шта текст Патријарховог писма садржи, и шта је Владика Максим у вези са таквим ставом „јавно указао“ и „појаснио“ битно је поменути следеће.
    Када је реч о новинарки блица могао бих да будем великодушан и да пођем од претпоставке да се новинарка не разуме у све еклисиолошке перипетије које садрже њене, претходно цитиране, две реченице. Међутим, за идентитет (боље рећи, личност) онога који слови за наручиоца, информатора и инспиратора писања поменуте новинарке већ су чули и сви манастирски врапци и сви црквени мишеви. За њега ово свакако нису непознанице. Чак и ако су за новинарку Жељку ово непознанице, не може јој се просто на непознавање отписати грешка када је реч о референцама на текст писма Патријарха Иринеја. Новинари су (углавном) писмени људи, и то, функционално писмени људи, што ће рећи, могу да разумеју прочитани текст, а не само да га прочитају. Дакле, новинарка је са пажњом могла да прочита пету тачку из писма Патријарха Иринеја и да је разуме. Већина писмених људи након читања ове тачке ће да закључи да та тачка не садржи оно што новинарка каже да та тачка садржи. Јер се у петој тачки не помиње „забрана богослужења са Цариграђанима и православним црквама“, како новинарка Жељка каже, него „уздржање од литургијског и канонског заједништва“ са расколницима и „са јерарсима и припадницима свештенства“ који су у заједништву са расколником господином Думенком. Или још једноставније, за оне који тешко могу да прате детаље, Патријархово писмо препоручује уздржање од саслуживања са појединцима, а не забрану богослужења са целим помесним Црквама. Питам се да ли оваквим ставом новинарка Жељка заиста жели да каже да цео Сабор и Синод СПЦ, и лично Патријарх Иринеј, кроз ово писмо Вартоломеју, руше јединство православне дијаспоре, које једино Владика Максим брани!? Јер горе изречени став управо на то јасно указује. Тврдња новинарке (или наручиоца) јесте, дакле, да Сабор и Синод и Патријарх руше јединство Православне дијаспоре! Веома смела изјава. Владика Максим није ништа „јавно указао“ ни „појаснио“, а нарочито не то да Патријарх српски Иринеј кроз свој став, заједно са Сабором и Синодом, руше јединство Православне дијаспоре. Није ни могао указатина нешто што фактички не постоји. Такво „указивање“ на непостојеће је једино могуће уколико је само то „указивање“ и „појашњење“ неистинито, то јест, обмана и спин. Без обзира на то што је СА Сабор завршен и што је на њему, како чујемо, Владика Максим западноамерички принео покајање, додуше само за једну од проблематичних теза које је изнео, ону везану за аутокефалију, ова друга проблематична теза (између неколико теза које је поменути Епископ користио у полемици са Владиком Иринејем бачким), опет се у јавности, кроз овај текст из Блица, рециклира, и користи на исти, профанарско-пропагандни, начин.
    Подсећања ради. Епископ Максим је на готово истоветан начин тврдио да „портпароли[4] …негде тврде а негде сугеришу, да Српска Црква тобоже препоручује да се клонимо општења са … осталим Православним Црквама“. Међутим, ово није тачно, јер препорука Синода је била о уздржању од општења са појединцима (не Црквама) који ступају у општење са расколницима. О овоме сам већ детаљно писао у тексту под називом Да ли Владика Максим прихвата расколнике у Америци, противно препоруци СА Сабора и Синода СПЦ?[5]
    Дакле, као да се ништа није десило. Прича се просто наставља тамо где је у (саборској) паузи стала.
    На све ове непримерене ствари могли бисмо у тузи да запевамо антипсалам који би можда гласио: „Вести казују лаж ђавољу, и намисли њихове гласе пашквиле наручене. Лаж лажи казује глупост, и спин спину објављује злоћу“!
    Надам се, упркос доказима који говоре супротно, да ће ситуација најскорије да се смири. Надам се да су „аргументи“ који служе да замагљују истину само рецидиви претходне полемике, а не свесно продужавање исте. Надам се да све ово ипак није неблагословена запета након благословене тачке. Надам се да ћемо уместо горњег антипсалма сви заједно у миру моћи певати истински славословни псалам Творцу: „Небеса казују славу Божију, дело руку Његових јавља свод небески. Дан дану казује реч, и ноћ ноћи објављује знање“ (Пс. 18, 1-4).
    чтец Ведран Гагић
    мај 2019.г.
     
    [1] Последњи одговор у полемици Епископа Максима са Епископом Иринејем носи наслов: „Благословена тачка“. Овај мој текст носи наслов „Неблагословена запета“ у знаку питања. Надам се да ово што имамо прилику да читамо у медијима ипак није наставак полемике. Надам се да је реч само о рецидивима претходне полемике, који ће ускоро да утихну, и да ће одговор на ово питање ипак у коначници бити „не“.
    [2] https://www.blic.rs/vesti/drustvo/buran-sabor-spc-neslaganja-medu-vladikama-i-sve-sto-se-desavalo-iza-zatvorenih-vrata/4ppv0tv
    [3] https://orthodoxie.com/en/position-of-the-serbian-orthodox-church-on-the-ukrainian-question/
    [4] Мислећи на Епископа бачког Иринеја.
    [5] https://sozercanje.wordpress.com/2019/05/10/%d0%b4%d0%b0-%d0%bb%d0%b8-%d0%b2%d0%bb%d0%b0%d0%b4%d0%b8%d0%ba%d0%b0-%d0%bc%d0%b0%d0%ba%d1%81%d0%b8%d0%bc-%d0%bf%d1%80%d0%b8%d1%85%d0%b2%d0%b0%d1%82%d0%b0-%d1%80%d0%b0%d1%81%d0%ba%d0%be%d0%bb%d0%bd/
  6. Хахаха
    goranger got a reaction from Nikola Stojanovic in На који селебрити личите? :D   
    Par žena iz crkve mi rekoše: vidi ga bre Bojka.... da, da, ti si Bojka:)
    a ja pojmaneam ko je Bojka:)))

  7. Хахаха
    goranger got a reaction from Протомајстор in Зоран Ђуровић: Зашто треба уклонити владику Максима?   
    Posle tacke i zareza ide spejs jbt...dokle vise
  8. Свиђа ми се
    goranger got a reaction from AnaLaz in На који селебрити личите? :D   
    @Драшко 
    louis c.k.

  9. Оплаках :))
    goranger got a reaction from ana čarnojević in Зоран Ђуровић: Зашто треба уклонити владику Максима?   
    Posle tacke i zareza ide spejs jbt...dokle vise
  10. Свиђа ми се
    goranger је реаговао/ла на Психула у Зоран Ђуровић: Зашто треба уклонити владику Максима?   
    Христос Васкрсе! Моје скромно мишљење је да треба да престанете да пишете о владици Максиму.Не знам зашто вас толико брине....у данашње време има много важнијих питања од владике Максима....ако има некоме лично да је згрешио нека решава на личном нивоу.Или се молите за њега и то је довољно.А не да отварате јавне расправе и апелујете шта би било кад би било.Није лепо....када се погледа са стране делује као да су многи учесници на овој теми на форуму острашћени темом владика Максим.И као да желе да га збришу са лица земље.Не знам ко су учесници али би требали да се преиспитају.Опростите на мом излагању.Чинило ми се да све ово иде предалеко и нема смисла.Заиста мислим да овакве дискусије нису примерене образованим православним хришћанима и да премашују основну културу.Опет кажем опростите.Не желим никога да увредим.
  11. Хахаха
    goranger got a reaction from Ana B. in Зоран Ђуровић: Зашто треба уклонити владику Максима?   
    Posle tacke i zareza ide spejs jbt...dokle vise
  12. Хахаха
    goranger је реаговао/ла на Марина Савковић у На који селебрити личите? :D   
    @goranger

  13. Волим
    goranger got a reaction from Sapientia in Раскиди - грех или слобода избора?   
    Odgovornos je na obama
  14. Свиђа ми се
    goranger је реаговао/ла на Јелена М. у Тема јасна из прве поруке   
  15. Свиђа ми се
    goranger је реаговао/ла на Талични Том у СПУТЊИК: СПЦ донела одлуку: Обновити дијалог са македонском црквом   
    Дај Боже да се из овога изроди нешто добро. Браћа Македонци могу да нам замерају како смо се касно сетили да обновимо дијалог, свеједно да ли су или нису у праву поводом тога. Архиепископ Јован пуштен је на слободу 2015. године, више од три године се ствари нису помакле с мртве тачке. Пропуста има на обе стране, а у МПЦ има дивних људи, верујућих, паметних, неоптерећених бугарофилштином и србомрштином. Због њих морамо да нађемо начин да се овај раскол реши што пре, на радост свих искрених и добронамерних Срба и Македонаца. Бојим се само да сада у македонској штампи, након последњих вести из Васељенске Патријаршије, не освану наслови попут овог - ”Касно СПЦ у Македонију стиже”! 
  16. Волим
    goranger got a reaction from Aleksandra_A in In Memoriam: Честер Бенингтон (Линкин Парк)/1976-2017, или криза ПРАВОСЛАВЉА-Шта се то дешава са "познатим" америчким православцима   
    Kakve veze oni imaju sa pravoslavljem osim što se zna da su prisustvovali na par krštenja? Jel ima neka informacija o njihovom liturgijskom životu? Bilo bi lepo da ima. 
  17. Волим
    goranger got a reaction from Paradoksologija in "Сабор ПОУКЕ 2019": Десет година "Поука", прилика за окупљање!?   
    Dobra ideja. Predlazem 31.8(subota) bg, kad vecina zavrsi sa godisnjim
  18. Волим
    goranger got a reaction from Сања Т. in "Сабор ПОУКЕ 2019": Десет година "Поука", прилика за окупљање!?   
    Dobra ideja. Predlazem 31.8(subota) bg, kad vecina zavrsi sa godisnjim
  19. Свиђа ми се
    goranger got a reaction from Јелена М. in "Сабор ПОУКЕ 2019": Десет година "Поука", прилика за окупљање!?   
    Dobra ideja. Predlazem 31.8(subota) bg, kad vecina zavrsi sa godisnjim
  20. Волим
    goranger got a reaction from Милан Ракић in "Сабор ПОУКЕ 2019": Десет година "Поука", прилика за окупљање!?   
    Dobra ideja. Predlazem 31.8(subota) bg, kad vecina zavrsi sa godisnjim
  21. Свиђа ми се
    goranger је реаговао/ла на Милан Ракић у "Сабор ПОУКЕ 2019": Десет година "Поука", прилика за окупљање!?   
    Драги наши!
    Двадесет четвртог по реду дана маја месеца, совершиће се тачно деценија како на интернет небу постоји феномен звани "Поуке"!

    Иако термин "феномен" можда претенциозно звучи, заправо реалитет постојања Поука у времену садашњем га оповргава.
    Мсм. на термин.
    Мсм. на реч.
    Заправо, нема претенциозности у чињеници да су Поуке постале (и препознате су од стране "православне јавности" као) генератор вести из "ортодоксне" Васељене.
    Ако треба да консултујемо статистику, у време писања ове објаве (15. мај, пола два поподне), на нашем Форуму има регистрованих преко 23000 чланова, који су на око 40000 тема "одоговорили" 1800000 пута.
    Но све то није битно!
    Мсм., није битно за ово што ћу вас сада питати и сада вам рећи...
    Елем, након 10 година дружења у виртуелном свету, премда су се многи упознали и "уживо", уз благослов оснивача ове агоре, оца Ивана Цветковића, позивам вас да изложите овде своје идеје о могућем окупљању чланова Форума на неком "физичком" месту...
    Дакле!
    "САБОР форумаша "ПОУКЕ.орг" - 10 година"
    Отац Иван је благословио да то буде град Београд, премда то није СП*.
    Добродошли су сви предлози, па да ако је могуће, направимо неко саборавање; и (евентуалне) размирице "решимо" очи у очи
    Искуства из претходног периода су показала да су оваква окупљања сврсисходна, па у складу са тиме, зашто тако не би било и овога пута, тим пре што славимо "округлу" годишњицу.
    Дакле, позивам све форумаше да у коментарима, ако желе, оставе предлоге за место, време, начин прославе, а уредништво ће настојати, наравно ако буде заинтересованих, да из предложеног покуша да пронађе најмањи заједнички садржалац и синтетизује предлог за "Сабор ПОУКЕ 2019"
    Хвала унапред!
     *Свето Писмо
     
     
    View full Странице
     
  22. Хахаха
    goranger је реаговао/ла на Рапсоди у Хришћанска фразеологија   
    Опрости.(Онако успут, да себи олакшамо савест, без  стварног покајања, односно промене)
     
    Опрости....
    А шта да опростимо....ето ти твоје фразе....
  23. Волим
  24. Свиђа ми се
    goranger је реаговао/ла на Ромејац у МИЛАЧИЋ ОДБРУСИО АМБАСАДОРКИ АМЕРИКЕ: Даље руке од моје земље, боље би било да одете у Мурино, клекнете и извините се жртвама   
    Лидер Праве Црне Горе Марко Милачић упутио је отворено писмо амбасадорки Сједињених Америчких Држава Џуди Рајзинг Рајнке поводом коментарисања пресуде у случају „Државни удар

    Лидер Праве Црне Горе Марко Милачић упутио је отворено писмо амбасадорки Сједињених Америчких Држава Џуди Рајзинг Рајнке поводом коментарисања пресуде у случају „Државни удар“.
     
    Писмо преносимо у целини:
    Новоименована амбасадорко Сједињених Амерчких Држава, добродошли у моју земљу.
    На самом почетку једна чињеница: ово је моја земља, а не Ваша. Моји преци, а не Ваши, гинули су за ову земљу, моји преци, а не Ваши стварали су ову земљу. Ви се, госпођо Рајзинг Рајнке, понашате, иако сте однедавно ту, као да је супротно, као да је ово Ваша земља, а не моја и мојих сународника. Тако сте, ваљда, навикли.
    Јуче сте отворено коментарисали првостепену, неправоснажну пресуду у случају познатијем као „Државни удар“, не скривајући задовољство и спомињући транспарентност и отвореност у контексту овог судског процеса. Казали сте и да је то „битан корак напред за владавину права који шаље снажну поруку о недопустивости покушаја да се подрије демократија“.
    Moрам бити директан: одакле Вам право да се овако директно и отворено мешате у унутрашње ствари моје земље? Одакле Вам право да — и то на какав начин — коментаришете неправоснажне судске пресуде, па било речи и о оваквом судству, и о оваквим институцијама. Није разлог мог обраћања Вама судски процес „Државни удар“, то је само повод кроз који се још једном јасно види природа политичког приступа Ваше земље.
    Неподношљива је лакоћа вашег — а када кажем ви мислим на администрацију коју представљате — бескрајног мешања у унутрашње ствари других држава. Венецуела је ваша последња, у предугом низу, жртва. Да ли Ви, лично, госпођо Рајзинг Рајнке, волите када Вам се неко, ван Ваше породице, меша у живот Ваше породице? Да ли Ви и Ваша администрација волите када се администрација друге државе меша у Ваше унутрашње ствари? Сигуран сам да је одговор и на прво и на друго питање негативан. Тако је и са народом моје земље.
    Ви сте, госпођо Рајзин Рајнке, представник последње земље на свету, али буквално последње, од свих држава, која има право да говори о подривању демократије. Ви сте, САД, земља — синоним за подривање демократија у свету. Ви сте земља, госпођо Рајзин Рајнке, чија се скоро па целокупна историја спољне политике може дефинисати историјом подривања туђих демократија. То је, госпођо Рајзинг Рајнке, стил Вашег спољнополитичког живота. То је Ваш витални државни интерес. То је Ваша особеност. То сте ви.
    Ваша слобода једнако је сразмерна неслободи других. Ви се бојите слободе других, јер верујете да вас она угрожава. Ви ћете радије, госпођо Рајзин Рајнке, подржати неслободу која Вам служи, него слободу која Вама није послушна. То је пример моје земље. Оличење неслободе у овој, у историји слободом пребогатој земљи, јесте онај ког сте ви створили и који служи вама, Мило Ђукановић. Ви и он, ви и такви, слободом називате неслободу, а демократијом аутократију и олигархију. Ви и он стварате мају (maya), да се послужим термином из земље у којој сте Ви радили, Индије: илузију (демократије) и обману (народа).
    Све што ви радите на глобалном плану, називајући то слободом и демократијом, тај, ваш човек, ради у мојој земљи. Ви узимате ресурсе других држава користећи их за ваше богаћење, исто ради и он. Ви у затворе шаљете слободне људе, попут Џулијана Асанжа, исто ради и он. Ви „ратујете за мир“ и тако по свету, бомбама, ширите „демократију“, исто је радио он почетком деведесетих. Ви имате Гвантанамо, он свој Спуж. Ви имате НАТО, он има своје јуришне одреде. Ви имате ваше банке путем којих исисавате новац широм света, има и он своје. Ви имате Си-Ен-Ен, он има „Пинк“. Ви сте близанци, само сте то ви лепше и глобално упаковали. У суштини: исти сте.
    Није Вам, госпођо Рајзинг Рајнке, било довољно што сте се 1999. године умешали у унутрашње ствари моје земље, „томахавк“ ракетама, него настављате да се мешате другим средствима. Уместо што овако, дрско, забадате нос тамо где Вам није место, саветујем Вам да се „умешате“ на други начин: пођете у Мурино, станете испед спомен-обилежја убијеним цивилима, нарочито деци, клекнете и извините се. То је једино мешање које би било људски оправдано.
    Ја волим Вашу земљу. Живио сам кратко у њој. Волим САД Мартина Лутера Кинга и других Ваших великана, али не и Вашу, за цео свиет и цивилизацију, погубну, антидемократску политику.
    Госпођо Рајзинг Рајнке, престаните да подривате нашу слободу и нашу земљу, и уз честитке на Вашем наименовању, молим Вас: даље руке од моје земље!
    http://www.novosti.rs/вести/планета.480.html:794000-МИЛАЧИЋ-ОДБРУСИО-АМБАСАДОРКИ-АМЕРИКЕ-Даље-руке-од-моје-земље-боље-би-било-да-одете-у-Мурино-клекнете-и-извините-се-жртвама
  25. Свиђа ми се
    goranger је реаговао/ла на александар живаљев у Интервју владике Григорија: "Патријах Павле ми је говорио да је судбина Косова у рукама Американаца"   
    "Posle tri godine Sinod je umesto mene na čelo delegacije koja je zastupala stavove SPC u Americi, postavio episkopa šumadijskog Jovana, a potom je, koliko sam upućen, ta misija i sasvim obustavljena"
    Printksin: Youtube/Al Jazeera Balkans Vladika Grigorije, episkop Dizeldorfa i Nemačke, čovek čije reči odjekuju i kada hvali i kada kritikuje. Odjeknuće i ove iz intervjua za Srpsku ekonomiju. Pričao je otvoreno - uostalom, on ne zna drukčije - o statusu i stanju u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pravoslavlju, ekumenizmu, svojim uzorima, o Srbiji i Republici Srpskoj, o odlasku u Nemačku, fudbalu i književnosti, medijima.Dotakao se mogućnosti da jednog dana dođe na čelo srpske crkve, ali i prvi put govorio o tome šta ga je savetovao patrijarh Pavle.
      Intervju je, inače, dogovoren u Diseldorfu na ''Serbian Party'', održanoj pod pokroviteljstvom Generalnog konzulata Srbije, uz podršku diseldorfske vlade, prisustvo diplomatskog kora, privrednika, političara i vinara koji su tih dana učestvovali na najvećem sajmu vina na svetu. U celosti prenosimo intervju Srpske ekonomije:
    Kako tumačite pojam „sekularna država” i kakav je u Srbiji danas odnos države i crkve? – Izostavio bih ovaj put podrobnosti koje se tiču definicije pojma sekularne države, naglašavajući da je situacija u kojoj je jasno definisano šta je čiji zadatak i sfera delovanja, na čemu se i zasniva ideja o odvojenosti Crkve i države, u načelu dobra za Crkvu. Što se ličnog iskustva tiče, imam već više od pedeset godina i na našim prostorima živeo sam u najmanje tri državna sistema, u kojima je Crkva postojala na različite načine.
    - Kada iz sadašnje perspektive razmišljam o tim vremenima, mogu slobodno reći da sam najpotpuniji osećaj slobode unutar Crkve imao, paradoksalno, u vreme kada je ona bila pod pritiskom države, u vreme komunizma ili, tačnije, socijalizma.
    - To su bile osamdesete godine. Potom je Crkva devedesetih ušla u jednu, najblaže rečeno, neobičnu situaciju kada je reč o njenom odnosu s državom. To su najvećim delom bila ratna vremena, a na čelu srpske države bio je, u to vreme, jedan deklarisani ateista, dok je na čelu naše Crkve bio jedan nadasve slobodan čovek, patrijarh Pavle. Zatim je u prvoj deceniji 21. veka nastupila demokratija, i to prvi put otkako sam postao deo Crkve. Tada je već bila uvedena veronauka u škole i na čelu države nalazio se čovek prilično naklonjen Crkvi, dok je Vladu nakratko predvodio čovek takođe otvoren za dijalog s Crkvom, a čiji je život, nažalost, okončan atentatom.
    – S druge strane, danas imamo situaciju koja se, imam utisak, može nazvati zamešateljstvom u odnosima između države i Crkve. Tako nam se sada u jednom trenutku učini da postoji simfonija u tom odnosu, ali već u drugom da pomenuti odnos ipak odlikuje potpuna disonanca. Takvo je, dakle, stanje kada je reč o Srbiji, ali ne treba zaboraviti ni to da SPC funkcioniše i izvan Srbije, u republikama bivše Jugoslavije, Evropi, Americi, Australiji. Tu su odnosi države i Crkve drukčiji i, u izvesnom smislu, jednostavniji.
    - Ipak, ma gde živeli, svi mi osećamo da je srž postojanja naše Crkve ipak u Srbiji, najkonkretnije u Beogradu, u koji su uperene oči svih nas, jer se tamošnje stanje stvari reflektuje i na nas koji smo manje ili više udaljeni od tog našeg crkvenog i političkog centra. Drugim rečima, ako biste od mene tražili da jednom rečju izrazim svoje osećanje u vezi s današnjim odnosom države i Crkve, ta reč glasila bi – zebnja. Ne mogu reći da ni u prethodnim periodima koje sam nabrojao nisam imao zebnju kada je reč o tom pitanju, ali zebnja iz tih vremena bila je uvek praćena osećanjem da u Crkvi postoji odlučnost da ona bude svoja i slobodna, te da sve ljude koji u nju ulaze oslobađa od ideoloških i raznih drugih pritisaka.
    - Danas mi se, nažalost, ipak čini da su ti elementi slobode, za koje smatram da su najveća snaga Crkve, na najrazličitije načine prigušeni kako materijalnim tako i ideološkim stegama. Tokom 1982, 1983. i 1984. godine, kada sam zapravo i počeo da odlazim u Crkvu, bilo nas je vrlo malo. U tim godinama često smo mogli da vidimo nebo kroz trošne krovove hramova, a znali smo i da postoje oni koji zapisuju koliko smo puta bili u Crkvi, ali uprkos takvim uslovima i postojećem pritisku, mi smo ipak disali slobodu i osećali slobodu. Stoga sam tužan što danas u velelepnim hramovima, optočenim zlatom, susrećem mlade, divne i pametne ljude koji mi se žale da ne mogu slobodno da dišu u Crkvi.
    - Ja im verujem, vidim da su iskreni, i ne bih se usudio reći da je za to kriva samo jedna strana, država ili Crkva, jer ipak imam utisak da tome najviše doprinosi upravo taj zamršeni i nejasni odnos između njih dve o kome govorimo.
    Vladika Grigorije; Printksin: Youtube/Телевизија Храм
    Kosovo je, bez sumnje, najveći problem srpske politike. Kako vi, Vaše preosveštenstvo, vidite mogućnost rešenja tog pitanja i da li bi SPC trebalo više da se angažuje u traženju rešenja za Kosovo? – Ovo pitanje je povezano s prethodnim. Stoga ni u ovom slučaju ne pronalazim bolju reč za pomenuti problem od one koju sam već spomenuo – zamešateljstvo. Navešću samo jedan primer iz ličnog iskustva. Naime, godine 2004. i 2005. predvodio sam delegaciju SPC u razgovorima o Kosovu u Vašingtonu.
    - Dobro se sećam tog vremena i kratkog razgovora sa izvesnim gospodinom Fridom. On je tada razgovor započeo otprilike ovako: „Kosovo će biti nezavisno i o tome nema diskusije.” Odgovor naše delegacije na takav njegov stav bio je: „O tome ćete razgovarati s državom Srbijom, a mi smo ovde da razgovaramo o zaštiti ljudi, manastira i crkava.” Negde baš u to vreme dogodio se i martovski pogrom. I danas se dobro sećam izraza njegovog lica kada je shvatio da mi državama ostavljamo da se bave državnim poslovima, a da Crkva želi da se bavi onim što njoj pripada.
    - Tokom tri godine neprestanih susreta sa zvaničnicima u Americi, u kojima su učestvovali i vladika Irinej, koji je sadašnji vladika istočnoamerički, vladika raško-prizrenski Teodosije, kao i profesor Bogoljub Šijaković, ostvarili smo izvanredne veze i naši američki sagovornici sve češće su nas pažljivo slušali. Posle tri godine Sinod je umesto mene na čelo delegacije koja je zastupala stavove SPC u Americi, postavio episkopa šumadijskog Jovana, a potom je, koliko sam upućen, ta misija i sasvim obustavljena.
    - Da pomenem i to da sam pred svaki odlazak u SAD dugo razgovarao s našim patrijarhom Pavlom o svemu, a naročito o Kosovu. Bezbroj puta mi je u to vreme ponovio: „Pokušajte da popravite tamo sliku o nama”, pa bi potom dodao da je „sudbina Kosova u rukama tih ljudi”. Sam patrijarh Pavle bio je uistinu crkven čovek, koji je živeo i svakim damarom osećao problem Kosova. Neretko bi me podsećao na razliku između nas i političara, tj. da su oni spremni na kompromise i da se neretko opredeljuju za politiku koja ih održava na vlasti, a da je nama, Crkvi, tj. sveštenstvu i verujućem narodu, važna pre svega Božja pravda.
    Kada je reč o regionu, koliko je mir na Balkanu siguran? Kako tumačite lajtmotiv Evropske unije da su granice u Evropi nepromenljive? I kako vidite odnose Beograda i Banjaluke danas i ubuduće? – Kada danas, živeći u Nemačkoj, gledam ljude kako radosno odlaze na utakmice, u pozorišta i bioskope, uvek se setim sebe i svojih vršnjaka u osamdesetim godinama 20. veka i toga kako smo tada razmišljali o svemu, samo ne o ratu i mogućnosti da dođe do unutrašnjeg građanskog sukoba. Međutim, upravo se to desilo.
    - Danas pomišljam da niko ko je to doživeo više nikada ne može verovati u nepromenljivost stanja, granica, društveno-političkog poretka, ili pak u postojanost bilo čega drugog na Zemlji. Nas su, naime, od malih nogu, dakle još kao pionire, učili da niko ne može srušiti integritet i ustavni poredak SFRJ, i mi smo, kao deca, sasvim prirodno, u to i poverovali, ali onda se sve srušilo kao kula od karata. Tako je prvo došlo do ekonomske propasti, a potom je i sve ostalo krenulo da se urušava.
    Vladika Grigorije 2015. godine u Beogradu; Foto: Telegraf
    - Zato, ako želimo da danas na tom prostoru, pa i šire, ne bude rata, moramo razmišljati o socijalnoj i ekonomskoj pravdi i obrazovanju. Ljudi, naime, moraju živeti dostojanstveno, jer niko neće biti u mogućnosti da ih medijskim manipulacijama večno ili dovoljno dugo drži u zabludi ako oni pritom nemaju život dostojan čoveka u materijalnom, kulturnom, duhovno-intelektualnom i svakom drugom domenu postojanja ljudske ličnosti.
    Šta mislite o ekonomskom neoliberalizmu i privrednoj situaciji u Srbiji i da li i kako privreda utiče na dušu čoveka?
    Šta mislite o ekonomskom neoliberalizmu i privrednoj situaciji u Srbiji i da li i kako privreda utiče na dušu čoveka? – Nisam stručnjak za neoliberalizam, ali ono što vidim u Nemačkoj jeste potvrda da privredna situacija, kao i socijalna pravda, privlače u tu zemlju ljude iz čitavog sveta. Tu su, naravno, i drugi pominjani elementi, dobro obrazovanje, zdravstveni sistem, bezbednost... Nema nikakve sumnje da je zdrava i stabilna privredna situacija vrlo bitna i za dušu, to jest za celokupan život čoveka.
    Da li je liberalizacija informacija kroz tehnološki napredak, zajedno s televizijskim programima sporne sadržine, negativno uticala i utiče na mlade u Srbiji i da li bi SPC trebalo da učini više kada su u pitanju moralne vrednosti i spas porodice?
    Da li je liberalizacija informacija kroz tehnološki napredak, zajedno s televizijskim programima sporne sadržine, negativno uticala i utiče na mlade u Srbiji i da li bi SPC trebalo da učini više kada su u pitanju moralne vrednosti i spas porodice? – Ni sam više nisam siguran šta bi trebalo da učini SPC kada je u pitanju pomenuti problem. U svakom slučaju, upravo zbog tehnološkog razvoja i liberalizacije informacija mislim da nije moguće zabraniti nikakve programe.
    - Ali zato je moguće učiti mlade ljude da u svetu postoje dobro i zlo. Stoga je veoma važno da ih učimo i tome da zlo prolazi i nestaje, ostavljajući tragove nečoveštva, dok dobro ostavlja mirisne tragove i može postati večno. Na nama samima je da izaberemo svoj put. Što se pak mene lično tiče, jedino što sam mogao da učinim kao pojedinac jeste to da nikada ne prihvatim poziv za gostovanje na televizijama čije programe smatram načelno pogubnim, a to neću činiti ni ubuduće.
    Vas jedni hvale, a drugi kude kada je u pitanju ekumenizam. Kakav je vaš stav prema ekumenskom pitanju? – Moj stav prema tom pitanju je nedvosmislen: mi hrišćani smo deo sveta, ekumene, to jest vaseljene, i potrebno je da se što je moguće više upoznajemo s tim svetom i da s njim komuniciramo. Dva za mene najznačajnija pravoslavna teologa 20. veka, Georgije Florovski i Jovan Zizjulas, kao i za mene najznačajnija ličnost SPC, vladika Nikolaj Velimirović, u velikoj meri su mi bili i ostali uzori na tom putu.
     
    - Osim toga, nije potrebno podrobno poznavanje Novoga zaveta da bismo se nedvosmisleno uverili u to da Bog u koga verujemo voli sve ljude i brine o njima, želeći da jedni drugima budemo što bliži. Štaviše, u svojoj poslednjoj molitvi pred stradanje Hristos se Ocu moli „da svi jedno budu”, a apostol Jovan Hrista na početku svog Jevanđelja naziva svetlošću koja obasjava svakog čoveka koji dolazi u ovaj svet (dakle, nipošto samo Srbe ili samo pravoslavne!). Povrh toga, apostol Pavle takođe kao nedvosmislenu Božju želju navodi i to da se „svi ljudi spasu i dođu u poznanje istine”.
    - Činjenica je, s druge strane, da ekumenski dijalog povremeno zapada u krize i da ne izgleda uvek onako kako je prvobitno zamišljen, ali bez tog dijaloga, čak i mimo navedenih teoloških razloga, nemoguće je da ljudi u realnom svetu žive zatvoreni u geto, jer će samim tim biti osuđeni na propast.
    Vi se sada nalazite u centru moći i odlučivanja EU i u državi u kojoj postoje dečji vrtići Katoličke ili Protestantske crkve, osnovne škole, prestižne gimnazije, uspešne bolnice. Svega toga u Srbiji nema. Da li smatrate mogućim i poželjnim da se u Srbiji, pod okriljem SPC, organizuju škole, bolnice, hospik-centri? – Da, to je nešto što priželjkujem i čemu težim. Napomenuo bih i to da su pravoslavni još u 4. veku, i to najveći bogoslovi poput Vasilija Velikog i Grigorija Bogoslova, imali snage da podižu pažljivo isplanirane velike bolničke centre i prihvatilišta za najsiromašnije. To je samo jedan od mnogobrojnih primera u istoriji upućen onima koji smatraju da Crkva ne treba da se bavi takvim stvarima.
    Po dolasku u Nemačku našli ste se „oči u oči” s najvećom srpskom dijasporom u Evropi, gde se danas rađa i četvrta generacija dece koja nose imena i prezimena svojih srpskih predaka. Kakva nam je dijaspora, šta je muči, a šta raduje, kako je religiozno obojena, da li tavori na margini društva ili je u centru zbivanja, kakva joj je duša? – Sva pitanja koja ste upravo postavili i ja sam sebi još uvek postavljam, te neprestano tragam za odgovorima na njih. Dve činjenice su mi pritom stalno pred očima: da sam se susreo s ogromnom ekonomskom i svakom drugom snagom zemlje u kojoj sam, ali i s ogromnim potencijalom našeg naroda koji živi u njoj.
    Politički Berlin – severnjački hladan i diplomatski ljubazan – utiče na odluke važne za Srbiju. Kakav je vaš odnos s nemačkim institucijama države, s crkvama, ali i s kulturnim ustanovama i privredom? – Mi pažljivo i nenametljivo pokušavamo da gradimo zdrav i jasan odnos sa svim institucijama koje ste spomenuli. To je ozbiljan proces koji sa sobom nosi veliku odgovornost, a mi se nadamo da ćemo u tom procesu uspeti da budemo na korist drugima, ali isto tako i da će drugi biti na korist nama.
    Verujemo da ste svesni da bi čoveka vašeg kova, vere, ideja, mudrosti, harmonije, intelekta i obrazovanja neki voleli da vide na mestu patrijarha. Možda je pitanje preuranjeno, ali kako vi gledate na te opservacije? – Istina je, zapravo, da uopšte ne razmišljam o tome. Razmišljam samo o zadatku pred kojim sada stojim, to jest o unapređenju stanja u kojem se nalazi moja trenutna eparhija, a sve radi služenja ljudima i što uspešnije propovedi reči Božje u ovoj impozantnoj kulturi i zemlji. To je poslednji veliki zadatak koji pred sobom vidim pre odlaska u, nadam se, zasluženu penziju.
    Svojevremeno ste konstatovali: „U knjigama piše život. Ali uzalud čita knjige onaj ko ne čita život.” Koju biste knjigu preporučili da svako pročita i šta je najvažnije da pročitamo iz života? – Svima bih preporučio da pročitaju knjigu Derviš i smrt Meše Selimovića. To je delo koje mi prvo u ovom trenutku pada na pamet, vrhunsko književno ostvarenje, ali istovremeno i delo sa mnogo istina koje nam mogu pomoći u „čitanju života”.
    (Telegraf.rs / Srpska ekonomija)

    View full Странице
×
×
  • Create New...