Jump to content

εργασία

Члан
  • Број садржаја

    581
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    εργασία got a reaction from Tamaraaa in Kako ziveti bez posla?   
    Pošto spominješ Pola Kokšota i tvrdiš da si ga čitao, kako onda možeš ovako dve protivurečne rečenice da napišeš?
    Kako da pokažemo koncept linearnog programiranja zasnovanog na radnim vaučerima na malom preduzeću kada je svrha i esencija, zatim metodologija i teorijska anatomija čitavog plana da obuhvati nacionalnu privredu u celosti?
    Što se tiče samog linearnog programiranja, ono se već 70 godina uspešno primenjuje u poslovnoj i tehnološkoj organizaciji mnogih industrijskih preduzeća i grana širom sveta, pri tom se standardno izučava na fakultetima za ekonomske i organizacione nauke. Efikasnost  ovog koncepta odavno je na delu. Tu nema šta da se pokazuje.
    Zaboravio si da čak i takav socijalizam, kao što je postojao u Sovjetskom Savezu, uprkos svim njegovim manama,  do 1975. godine je pokazivao sasvim solidne rezultate, jer otkud onoliki gradovi, mostovi, fabrike, kosmički letovi, nuklearne elektrane, medicinski instrumenti, automobili, pruge, avioni, kamioni itd. itd.?
    Mislim da pitanje treba obrnuto postaviti: gde postoji taj utopijski kapitalizam sa free-trade-om bez recesija, bez državnih programa R&D, sa neprekinutim režimom pune zaposlenosti, bez dekvalifikacije rada i pooštrovanja socijalno-ekonomskih razlika, bez kartelnih dogovora, bez regulisanja cena i proizvodnje velikih oligopola, bez autsorsinga koji je trenutno najsramotniji i najdrastičniji vid eksploatacije rada širom azijskih, latino-američkih, a sada i istočno-evropskih zemalja, bez kočenja rasprostriranja tehnologije iako ona postoji, bez ekološkog zagađenja itd?
    Ali džabe, ne vredi pričati, verovatno se to dešava na Jupiteru, a ne ovde i sada među nama koji nemamo zdravstvenu zaštitu, penzije ko zna da li ćemo ih imati i stalno smo negde na putačestveniju za nekim boljim poslom, bez porodičnog okupa i naviknuti na psihički mobing...
     
     
       
  2. Волим
    εργασία got a reaction from Ronald in Kako ziveti bez posla?   
    Drago mi je što pratiš Kokšotov rad. Mnogo volim što podjednako nervira i libertarijance i levičare, i što ume da očita lekciju i jednima i drugima!  Čovek je doktor računarskih nauka, inženjer i uspešnih projekata iza sebe, matematički je potkovan i ima pasiju da se bavi političkom ekonomijom i jedan od retkih koji odlučno poznaje Marksa i Mizesov kalkulacioni problem pri tom je dao originalan doprinos teoriji centralnog planiranja ali mnogi levičari prosto ne razumeju šta on ustvari govori.
    Kliman mi je mnogo drag ali bojim se da su mu Cockshott, Cortell i David Zachariach srušili priču. Posle njihove ubedljive kritike i empirijskih nalaza, zasnovanih na teorijskom framework-u dvojice izuzetnih izraelskih matematičara i levičara Emmanuela Fourjouna i Moshe Machovera, mislim da TSSI-ejvci nemaju kud.
    Na ovoj tački već ne mogu da se složim. Mislim da su "male" zemlje najveći gubitnici savremenog kapitalizma i da se iz njih putem masovnog autsorsinga bukvalno cedi drenovina. To je veoma opasno stanje i bojim se da će biti mnogo turbulencija, pogotovu kad u prvi plan izbiju problemi zbog klimatskih promena i nestašice nafte. Taj odnos Sever-Jug je veoma problematičan i tu će morati da nastanu neke promene u protivnom završićemo u imperijalnom nasilju ili nečem mnogo gorem.
    Vidim da pratiš stvari iz ekonomije i čitaš širi dijapazon autora i pravaca, javljaj se slobodno i komentariši, a zbog Kokšota imaš povećan rejting kod mene. 
     
    Drugarski pozdrav,
    VV.
  3. Свиђа ми се
    εργασία got a reaction from Жика in Kako ziveti bez posla?   
    Pošto spominješ Pola Kokšota i tvrdiš da si ga čitao, kako onda možeš ovako dve protivurečne rečenice da napišeš?
    Kako da pokažemo koncept linearnog programiranja zasnovanog na radnim vaučerima na malom preduzeću kada je svrha i esencija, zatim metodologija i teorijska anatomija čitavog plana da obuhvati nacionalnu privredu u celosti?
    Što se tiče samog linearnog programiranja, ono se već 70 godina uspešno primenjuje u poslovnoj i tehnološkoj organizaciji mnogih industrijskih preduzeća i grana širom sveta, pri tom se standardno izučava na fakultetima za ekonomske i organizacione nauke. Efikasnost  ovog koncepta odavno je na delu. Tu nema šta da se pokazuje.
    Zaboravio si da čak i takav socijalizam, kao što je postojao u Sovjetskom Savezu, uprkos svim njegovim manama,  do 1975. godine je pokazivao sasvim solidne rezultate, jer otkud onoliki gradovi, mostovi, fabrike, kosmički letovi, nuklearne elektrane, medicinski instrumenti, automobili, pruge, avioni, kamioni itd. itd.?
    Mislim da pitanje treba obrnuto postaviti: gde postoji taj utopijski kapitalizam sa free-trade-om bez recesija, bez državnih programa R&D, sa neprekinutim režimom pune zaposlenosti, bez dekvalifikacije rada i pooštrovanja socijalno-ekonomskih razlika, bez kartelnih dogovora, bez regulisanja cena i proizvodnje velikih oligopola, bez autsorsinga koji je trenutno najsramotniji i najdrastičniji vid eksploatacije rada širom azijskih, latino-američkih, a sada i istočno-evropskih zemalja, bez kočenja rasprostriranja tehnologije iako ona postoji, bez ekološkog zagađenja itd?
    Ali džabe, ne vredi pričati, verovatno se to dešava na Jupiteru, a ne ovde i sada među nama koji nemamo zdravstvenu zaštitu, penzije ko zna da li ćemo ih imati i stalno smo negde na putačestveniju za nekim boljim poslom, bez porodičnog okupa i naviknuti na psihički mobing...
     
     
       
  4. Свиђа ми се
    εργασία got a reaction from Лидија Миленковић in Kako ziveti bez posla?   
    Vrlo teško. To i jeste uloga nezaposlenosti, da bude mehanizam kapitalizma kako bi se radna snaga prinudila na rad  u branšama, u kojima ne bi prihvatila posao i to za jako male pare.
    U takvim situacijama ne preostaje ništa drugo nego prekvalifikacija za neka zaposlenja koji bi omogućili preživljavanje dok se ne vidi šta dalje. Problem nastaje kada ni to nije moguće, što zbog skupoće kurseva ili njihove nedostupnosti u malim mestima, ili još gore, kada se talas nezaposlenosti širi u svim porama privrednog života.
    To samo pokazuje da je kapitalizam nesnosan ekonomski sistem koji iracionalno raspoređuje radnu snagu i resurse, pa ih još i eksploatiše. Potrebna nam je ekonomija koja će služiti realnim porebama ljudi i njihovom blagostanju i napretku.
  5. Волим
    εργασία got a reaction from Жика in Kako ziveti bez posla?   
    Vrlo teško. To i jeste uloga nezaposlenosti, da bude mehanizam kapitalizma kako bi se radna snaga prinudila na rad  u branšama, u kojima ne bi prihvatila posao i to za jako male pare.
    U takvim situacijama ne preostaje ništa drugo nego prekvalifikacija za neka zaposlenja koji bi omogućili preživljavanje dok se ne vidi šta dalje. Problem nastaje kada ni to nije moguće, što zbog skupoće kurseva ili njihove nedostupnosti u malim mestima, ili još gore, kada se talas nezaposlenosti širi u svim porama privrednog života.
    To samo pokazuje da je kapitalizam nesnosan ekonomski sistem koji iracionalno raspoređuje radnu snagu i resurse, pa ih još i eksploatiše. Potrebna nam je ekonomija koja će služiti realnim porebama ljudi i njihovom blagostanju i napretku.
  6. Свиђа ми се
    εργασία got a reaction from Ekatarina_mala in Kako ziveti bez posla?   
    Vrlo teško. To i jeste uloga nezaposlenosti, da bude mehanizam kapitalizma kako bi se radna snaga prinudila na rad  u branšama, u kojima ne bi prihvatila posao i to za jako male pare.
    U takvim situacijama ne preostaje ništa drugo nego prekvalifikacija za neka zaposlenja koji bi omogućili preživljavanje dok se ne vidi šta dalje. Problem nastaje kada ni to nije moguće, što zbog skupoće kurseva ili njihove nedostupnosti u malim mestima, ili još gore, kada se talas nezaposlenosti širi u svim porama privrednog života.
    To samo pokazuje da je kapitalizam nesnosan ekonomski sistem koji iracionalno raspoređuje radnu snagu i resurse, pa ih još i eksploatiše. Potrebna nam je ekonomija koja će služiti realnim porebama ljudi i njihovom blagostanju i napretku.
  7. Свиђа ми се
    εργασία је реаговао/ла на Natasa. у Kako ziveti bez posla?   
    Često i nije. Uz sigurno zaposlenje ljudi se opuste i prestanu da traže vremenom.
  8. Не свиђа ми се
    εργασία је реаговао/ла на Ana B. у Kako ziveti bez posla?   
    Problem u našoj zemlji je što bi svi da studiraju, a da malo rade...
  9. Свиђа ми се
    εργασία је реаговао/ла на Ana B. у Kako ziveti bez posla?   
    U Bg ima posla, al je prava džungla...
  10. Волим
    εργασία је реаговао/ла на Natasa. у Kako ziveti bez posla?   
    Ne treba ni preterivati sa spuštanjem kriterijuma. Imati posao koji je previše ispod obrazovnog nivoa deprimira isto kao i nezaposlenost.
    Da se neko ne uvredi, sve je to ok, ali da čovek sa fakultetom mora da bere voće, velika je verovatnoća da će da padne u očajanje. Razumem da ću da dobijem negativne reakcije, ali mi nije jasno zašto se na ovim prostorima prihvata sve i svašta pod izgovorom "poštenog rada". Daleko od toga da je sramota, ali mislim da je u redu imati i neki kriterijum ispod koga ne treba ići.
    Imala sam i ja posao van struke, ali mi je odgovarao obrazovno, pa je bilo i zanimljivo. 
  11. Свиђа ми се
    εργασία је реаговао/ла на grigorije22 у Kako ziveti bez posla?   
    Lakse je u vecim gradovima nego malim sredinama. U mojoj opstini je gotovo cela opstinska uprava SNS. Razmisljao sam i ja udjem u tu mafiju ali moraju da mi daju garancije da cu da dobijem poso. 
  12. Волим
    εργασία је реаговао/ла на Гагић у Kako ziveti bez posla?   
    Како без посла ???? У данашње време никако - капитализам само меље обичног човека и захтева некакав рад. Дакле, (иако је реч о тешкој ситуацији) без посла - никако ! 
  13. Свиђа ми се
    εργασία је реаговао/ла на AnaLaz у Отићи или остати у оваквој Србији?   
    А, што би улагали?  Србија је на добром путу, за две до три године биће боље. Мене је срамота колико нам добро иде. 
  14. Свиђа ми се
    εργασία got a reaction from Milica Bajic in Православље и бизнис   
    Ja sam govorio o ekonomskom sistemu kapitalizma, vodim razgovor na principijelnom nivou, a što se tiče Srbije, ovde je pun kofer svima za sve.
  15. Радостан
    εργασία got a reaction from Milica Bajic in Православље и бизнис   
    Razumem šta hoćete reći ali čovek je društveno biće sui generis. Može i treba da menja društvene okolnosti u kojima se zatekao, a za koje zna da su loše. Na primer, znamo da su termoelektrane jako štetne, zašto se ne bismo društveno angažovali za njihovu zamenu nečim boljim, kroz peticije, javno zagovaranje, kampanje, ako treba i proteste?
  16. Свиђа ми се
    εργασία got a reaction from Milica Bajic in Православље и бизнис   
    Verske obaveze koje su propisane hrišćanstvom ili bilo kojom drugom konfesijom su nespojive sa kapitalizmom kao ekonomskim sistemom i društvenim poretkom.
    Možete da budete koliko god hoćete dobar čovek, nema vam pomoći da kao preduzetnik ne otpustite radnike kada nastupe ciklične recesije, koje su zakonitost kapitalističkog načina proizvodnje. U poslednjih 150 godina, kapitalizam je prošao kroz 30 recesija i 3 velike depresije, koje su trajale 578 meseci ili zaokruženo 48 godina. Dakle, trećinu vremena za ovih vek i po čovečanstvo je tavorilo u ekonomskim krizama prožetim nezaposlenošću, besmislenim prekidima proizvodnje, osiromašenju, klasnom raslojavanju i političkim previranjima koja su vodila u ratove.
    Tendencijski pad profitne stope izazvan periodičnom hiperakumulacijom konstantnog kapitala uloženog u mašine, opremu i patente neizbežno vodi u ciklične recesije, koje se ponavljaju na svakih 10-15 godina i one su neophodne radi nastavka dalje proširene reprodukcije kapitalizma. Uz to rast nejednakosti je takođe neizbežan, a što vodi u autoritarne društvne odnose.
    Pod takvim okolnostima nemoguće je ispuniti hrišćanske maksime o čovečnosti i dostignuti vrline. Mora iz temelja da se menja ekonomski sistem jer ovako više ne može. Neće više to ni priroda da trpi. Resursi se iscrpljuju, lažu nas da imaju održivu alternativu, klimatske promene će nas sustići, a ekološka zagađenja sve opsanija.
    Kapitalizam mora da se prevaziđe i sa stanovišta vernika, ma kojoj konfesiji pripadao, a i sa gledišta ateista koji se kune i racionalizam i humanizam.
    I tu ne treba gajiti nikakve iluzije. 
  17. Не свиђа ми се
    εργασία је реаговао/ла на Juanito у Православље и бизнис   
    Такое! Али је срећа у несрећи што је за то време човечанство било сведок неколико изузетно успешних примера комунистичких друштава у којима није било беде, насиља, глади, прекида производње и у којима се живело у складу са хришћанскм етиком.
  18. Оплаках :))
    εργασία је реаговао/ла на Рапсоди у Православље и бизнис   
    Управо размишљам какав би им(ти ) доличан тропар одговарао. Под претпоставком да тамо преко баре живе неки тамо предузетници по рангу одмах изнад светитеља, али ћу се задржати  на овим нашим. 
     Вама драги предузетници хвала што постојите  
    и што  да вас нема ја не  бих имала шта да једем
    и хвала вам још   што  додајете у свему 
    па и у радном времену
    папири трпе свашта па и рад од 40 сати недељно
    хвала вам што ми додасте  још осам.
     
  19. Волим
    εργασία је реаговао/ла на Агница у Православље и бизнис   
    Исто тако предузетници треба да развију свијест да су радници ти који својом жртвом омогућавају да предузетници живе боље
    сви смо ми на " грбачи" Оца нашег небеског, и ништа немамо што нам није дато, зато нека је слава и хвала Господу!
  20. Свиђа ми се
    εργασία је реаговао/ла на Плаво Небо у Православље и бизнис   
    И што нам годишњи одмор не дајете по закону и што нам рад викендом не плаћате и хвала овој држави што даде могућност свим овим предузетницима да овај јадни народ (радну снагу) запошљава на одређено и на одређено и на одређено па да онда мало дају отказа па опет на одређено, на одређено, што јадној омладини даде несигурност да ли ће сутра уопште радити и што се подстиче запошљавање младих тако што се продужава радни век и што и што.. Не може овај мој желудац ово даље набрајање да трпи.
  21. Оплаках :))
    εργασία је реаговао/ла на Милан Ракић у Fra Drago Bojić: Jugoslavenska ideja je ideja prostora duha i slobode   
    Једним делом се слажем, са нечим и не, ал` о томе ћемо каЦсе видимо; на почетку, док будемо "нормални"
  22. Волим
    εργασία је реаговао/ла на Милан Ракић у Fra Drago Bojić: Jugoslavenska ideja je ideja prostora duha i slobode   
    U odnosu na novonastale države Jugoslavija je bila nadmoćna i u kulturnom i u obrazovnom i u socijalnom smislu

    Činjenica da Jugoslavija i trideset godina nakon raspada još uvijek živi u sjećanjima ljudi ne govori toliko o političkoj zajednici koja se raspala, koja je imala svoje slabosti i u kojoj nije svima bilo dobro, već puno više o jadu i bijedi novonastalih država. Iako se politike novonastalih država trude da što više ljudima zgade Jugoslaviju, ona i dalje živi kao širi prostor duha nasuprot uskogrudnosti i zagušljivosti južnoslavenskih nacionalizama. Uz to, Jugoslavija je u odnosu na novonastale države bila nadmoćna i u kulturnom i u obrazovnom i u socijalnom smislu, politički uvažavana i u europskim i u svjetskim razmjerima, pa je i to jedan od razloga zašto se danas toliko inzistira na mržnji prema Jugoslaviji i zašto se u svim državama želi uništiti sjećanje na nju.
    Jugoslavija je imala svoje utopije koje se, nažalost, u jednopartijskom, krutom i represivnom birokratskom sistemu nisu mogle ostvariti, pa sadašnja nostalgija za Jugoslavijom jest dijelom i žal za neostvarenim željama. Za razliku od novonastalih država u kojima dominira prošlost, jugoslavenske utopije su bile okrenute prema budućnosti i podržavale su društvenu nadu koju su sadašnje države posve uništile, zbog čega mnogi ljudi, s gorčinom i razočarenjem, napuštaju ove prostore. Nacionalizmi najviše izjedaju same sebe i zatvorena nacionalistička društva nemaju perspektivu ni budućnost.
    S obzirom na strašne ratove devedesetih godina i nacionalne antagonizme, teško je, kratkoročno gledano, zamisliti neku novu političku Jugoslaviju, ali to nikako ne znači da će jugoslavenska ideja nestati. Naprotiv, njena duga povijest svjedoči o tome da je jugoslavenske ideje bilo najviše upravo onda kad Jugoslavije nije bilo i da je bila najčišća kad nije bila u političkim okvirima. O tome svjedoče veze i suradnja ljudi na ovim prostorima prije nastanka prve Jugoslavije, ali i održavanje tih veza nakon propasti druge Jugoslavije. Neovisno o tome kako će se razvijati politička budućnost država i naroda na južnoslavenskom prostoru, ideja jugoslavenstva će ostati živa i bit će to življa što joj se oficijelne nacionalne politike više budu suprotstavljale. Možda je i najbolje za jugoslavensku ideju da živi kao prostor duha i slobode, susretanja ljudi i razmjena ideja, o čemu svjedoče i sadašnja prijateljevanja ljudi i kulturna i intelektualna suradnja, unatoč tome što to nacionalističke politike na sve načine žele onemogućiti. Ta ideja je preširoka da bi je uski nacionalni duhovi južnoslavenskih naroda mogli prihvatiti, ali istodobno i uzvišena i privlačna za ljude otvorena duha i širokih pogleda.

     
  23. Свиђа ми се
    εργασία је реаговао/ла на RYLAH у Trgovinski rat   
    Још једна поента америчког трговинског рата је да се послови врате из Кине у САД, тачније да америчким фирмама коке послују у Кини направи пословање у Кини довољно скупим да се врате на своје највеће тржиште - САД. Да ли ће да успеју у томе, остаје да се види.
    Амерички трговински дефицит са Кином је вештачки, јер највећи број извозника из Кине у САД чине америчке фирме које раде у Кини. Поента је у томе где они плаћају порез, а и у будућности ко ће да плаћа америчке раднике.
    Свођење САД на Трампа је помало наивно, јер је систем такав да не може један човек било шта толико велико да изгура ако би се томе противио цео систем. Трамп спроводи доктрину рахметли Бжежинског, који је овако нешто одавно писао, а то значи доктрину која има подршку једног доброг дела америчке администрације. Кад год је пробао било шта самостално, није успео.
  24. Свиђа ми се
    εργασία got a reaction from Благовесник in Trgovinski rat   
    Zapadne visokorazvijene zemlje subvencionišu svoju poljoprivredu zato što svojom snagom mogu da određuju cenu namirnica na svetskom tržištu. Ogromna ulaganja u tehniku i hemiju tokom druge polovine XX veka, podigla su produktivnost njihovih proizvođača, što znači da nisu uludo bačena, a svakako je oborilo troškove po kilogramu hrane i po litri pića. Tako se stvara prostor da zapadne kompanije spuste tržišne cene iz čega slede nekoliko strateških benefita po kapitalističku klasu imperijalnih država:
    Ostatak sveta ne može tako brzo da parira u povećanju produktivnosti u poljoprivredi, što znači da seljaci širom Indije, Bangladeša, Vijetnama, Južne Amerike i Afrike brzo propadaju, sklanjaju se u gradove gde vrše dodatni pritisak na i onako niske tržišne cene nadnica, a to je idealna situacija za multinacionalne korporacije da eksploatišu jeftinu radnu snagu i ostvare ekstraprofit. Državama koje su bazirale svoj izvoz na poljoprivredi, pogoršava se putanja u opadajućim prinosima, pa da bi nastavile svoj razvoj moraju da traže kredite od zapadnih banaka, a to znači obilne kamate od kojih će kapitalisti imperijalnih zemalja moći da nastave dalju akumulaciju kapitala u industriji, uprkos tendencijskom padu profitne stope koji je 70-tih uzeo maha. Tako zapadne ekonomije stiču dodatnu i trajnu prednost zbog nesmetanog tehnološkog razvoja, koji siromašne privrede neće moći da priušte. Uvek će zbog toga visokorazvijeni izlaziti kao pobednici u trgovini, jer će im paritet cena u unakrsnoj razmeni različitih dobara ići na ruku.  Obezbeđuje se klasno-socijalni mir kod kuće. Pokazano je da kada ljudi imaju šta da jedu i obuku gube spremnost na velike političke sukobe. S obzirom da većina visokorazvijenih kapitalističkih država ima progresivni porez, najniže slojeve društva neće značajno pogoditi odvajanje za subvencije koje idu poljoprivredi. Naprotiv, imaju očiglednu korist u lako dostupnoj jeftinoj hrani, a viši slojevi deo dohotka, koji su ranije odvajali za namirnice, mogu sada da odvoje za zabavu, putovanja ili kupovinu tehničke robe luksuznijeg karaktera, čime se proširije promet poslovnim granama koje pružaju taj segmen dobara i usluga. Dakle, otklanja se opasnost od krupnijih socijalno-političkih previranja, kojima je zapadni svet bio izložen u Velikoj depresiji 30-tih godina XX veka, a što je kulminiralo u pojavi fašizma i nacizma. Dakle, u pitanju je mreža interesa, zato najrazvijenije kapitalističke države Amerike i Evrope vode agresivnu politiku subvencioniranja poljoprivrede, jer tako dobijaju mnogo veće koristi od trenutnih "gubitaka" zbog "neracionalnih" subvencija u plug i motiku.  
  25. Свиђа ми се
    εργασία је реаговао/ла на Вилер Текс у Nemci stižu u Čačak - bruto plata čak 500 EUR   
    Молим? Треба бити захвалан за спуштену цену рада од које породица не може да преживи?
    Коме бити захвалан? Трутовима са власти и истим таквим трутовима који се баве искоришћавањм и манипулацијама јер им је никад доста пара?
     

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...