Jump to content

εργασία

Члан
  • Број садржаја

    592
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Everything posted by εργασία

  1. εργασία

    Osnovi ekonomije

    To je jako varljivo. Ukupni BDP se deli sa brojem stanovnika. Srbija ima veći broj ljudi, zato ima manji GDP po glavi.
  2. εργασία

    Osnovi ekonomije

    Kako je to Srbija ekonomski jača od Hrvatske? Hrvatska ima duplo veći GDP po glavi stanovnika nego Srbija. Time se delimično objašnjava razlika u platama.
  3. Ekonomske činjenice govore da SFR Jugoslavija uopšte nije bila predzadužena zemlja. Najveći spoljni dug je dostignut 1981. godine i on je iznosio 19 milijardi i 511 miliona dolara. To je negde oko 28 % tadašnjeg BDP-a. Danas kapitalističke zemlje širom sveta imaju taj odnos od 70 % - 240 %, finansijske krize pucaju na svakih 10 godina ali niko da kaže da je kapitalizam loš ekonomski sistem. To izgleda važi samo za socijalizam. Treba znati da je SFR Jugoslavija kada se pogledaju bilansi plaćanja, vratila do raspada 1991. godine ukupno 52 milijarde i 93 miliona dolara od toga glavnice 34 milijardi i 216 miliona dolara i kamate 17 milijardi i 877 miliona dolara. Udeo spoljnog duga u BDP-u je 1990. godine smanjen na 21 % i iznosio je nešto više od 17 milijardi dolara. Prema tome sve priče da SFRJ nije bila sposobna da vraća kredite padaju u vodu jer im se suprostavljaju tvrde ekonomske činjenice iz inostranih izveštaja poverilaca, međunarodnih finansijskih institucija i domaćih izvora poput NBJ i saveznih organa, a koji su međusobno usklađeni. Da nije tako onda SFRJ ne bi dobijala finansijske kredite za refinansiranje upravo u jeku krize tokom 80-tih. Kada se govori o krizi duga u ranim 80-tim godinama, treba reći da je masa zemalja, a ne samo SFRJ, ušla u problem zato što je Pol Volker, tadašnji guverner američkih Federalnih rezervi, digao referentu kamatnu stopu na 20 % kako bi Reganova administracija zaustavila inflaciju u Sjedinjenim Državama koja se zahuhktala krajem 70-tih. To je drastično otežalo vraćanje kredita seriji država i nikakve specifičnosti jugoslovenskog socijalizma nisu tu doprinele nekakvoj posebnoj vrsti krize. Uzmimo samo Čile, kojim se libertarijanci dive, upravo je početkom 80-tih ušao u jezivu recesiju kao i mnoge druge latinoameričke države. I još jedna jako bitna stvar. Plate u SFRJ nisu se isplaćivale iz kredita. To je non sense. Ko iole zna šta je računovodstvo, lako će videti da je vrednost ukupnih osnovnih sredstava kojima je SFRJ raspolagala, dakle mašine, oprema, saobraćajna sredstva, magacini, proizvodne hale, generatori itd. iznosila negde oko 148 milijardi dolara. Ukupno korišćenih kredita za ceo vek postojanja SFRJ je bilo svega 1/3 ove sume, a sigurno i manje jer se negde oko 17 milijardi dolara potrošilo na uvoz nafte, čija je cena u 70-tim godinama 20 puta porasla na svetskom tržištu usled izrealsko-arapskog sukoba. Redovno se prećuti da je zbog divljanja cene nafte krajem 70-tih bilo par-nepar sistema sa benzinom čak i u pojedinim delovima Sjedinjenih Država. A što se tiče "ekonomiste" Predraga Rajšića (ideološki ostrašćeni libertarijanac), on je u tekstu izneo seriju netačnih podataka pa i grubih podmetačina. Evo samo jedan primer. On se oslanja na wikipediju (ni jedna akademska institucija ne priznaje ovaj izvor za naučne radove), a wikipedija na senzacionalističkog američkog novinara koji je objavio "podatak" da radnika emigranata iz Jugoslavije ima 1,1 miliona tokom 1981. godine. Ni jedan relevantni demografski statistički izvor ni na Zapadu ni na Istoku to ne pokazuje. Zvanični popis stanovništva iz 81', govori o 650 hiljada radno sposobnih stanovnika u inostranstvu, a sa članovima porodice, koji ne spadaju zbog žviotne dobi u radnu snagu, to je ukupno 890 hiljada. Prema tome to nije 1/5 radno sposobnih ljudi koji su otišli nego jedva 8 % (mora da se zaokruži na gornju cifru). Ovo su tvrde ekonomske činjenice, to što zaljubljenost u kapitalizam neće da ih sagleda je druga stvar.
  4. To već moram ozbiljno da uzmem u obzir.
  5. To se nikad ne zna. Tako je. Izbor treba brzo zatvoriti, ali Hondurasa mu, ni jedan dan nije prošao!
  6. Moram prvo da napravim selekciju. Mesto u kojem ja živim nije veliko, a i sada kada sam ih upoznao vidim da su ukotvljenje u mrežu mojih prijatelja i poznanika pa mogu lako doći do njih. Već ovo veče ih mogu ponovo sresti. Ne žurim sa dejtom.
  7. Ma kakva internet upoznavanja, to je gubljenje vremena. Sinoć odoh u pub da se vidim sa prijateljem u vezi nekog posla. Kada sam završio razgovor sa njim ostao sam za stolom i naručio pivo da uživam u muzici i predivnim devojkama koje tamo izlaze. Spazim iza mene, moj drugar sedi sa tri cice i padne mi na um, hajde da im se pridružim. Ustanem, pozdravim se sa njim i pitam jel bih mogao da sednem za sto, u fazonu ne sedi mi se sam i oni prihvate. I tako steknem poznanstvo uz opuštene razgovore sa tri extra devojke. Mnogo lepo veče u svakom pogledu. Ipak, moram da izrazim žaljenje što Kana nije zaživela, jer je zamisao veoma dobra za okupljanje ljudi koji dele taj neki pravoslavni pogled na život, a posebno na brak i porodicu. No, šta da se radi, mnoge lepe stvari ljudi ne čine pa kotrljamo dalje...
  8. Imam malo veće iskustvo kada su on line servisi u pitanju. Još pre 20 godina sam koristio ICQ i Odigio i znam kako su se devojke javljale na chat i razmenjivali smo fotose. Svakako bilo je i dejta. Sadašnje aplikacije su kudi kamo naprednije ali ljudi su otišli u out. Evo i tebi otpozdrav...
  9. Problem je u tome što čak nisam ni odbijan. Da sam odbijan pa hajde i da pričamo ovako samo mlatimo praznu slamu. Inače, Kana galilejska je dobra zamisao i podržavam je ali šteta što nije zaživela. Umesto da bude na stotine profila i muškaraca i žena, trenutno ima svega par desetina i to je to. I naravno, nema ovde nikakvog upoznavanja, a priče o pravoslavnom braku su samo paravan da se čeka princ na belom konju. Manite bre ljudi, neće žene da se udaju, to je problem...
  10. Lajkovale su profil koji sam poprilično dobro nafilovao informacijama. Plus to su devojčure koje imaju više od 30 godina i nije im pametno da čekaju. Dalje, chat baš zato i služi da bi dobile dodatne informacije i kako bi odlučile da idu na dejt ili traže nekog drugog. Nemam ja problem sa tim da se nekome nisam dopao. Nego ovde nema komunikacije a posle kuku lele nema muškaraca. Nije tačno. Ima ih, ali to su samo priče hoćemo brak ili vezu. Nije ljudima do vezivanja, naporno je to...
  11. Ma svi kao hoće brak, ali to je samo jadikovka, evo ja se učlanio na aplikaciji Kana galilejska, imadoh 6 poseta profila, od toga 4 lajkovanja i računam, tu se okupljamo mi muški i ženski koji imamo zajednički skup vrednosti, te da to pomaže da lakše stupimo u kontakt, kad ono ni jedna devojka nije htela da mi odgovori na chat poruke iako su kranje kulturne i fine. Prosto nema početka razgovora a o dejtu da i ne govorimo, to je apstraktna imenica. Nema veze, ali će zato devojke doći na forum da pišu kako muškarci neće duge veze i brak nego samo seks varijante itd. Ala se lažemo...
  12. εργασία

    Kako ziveti bez posla?

    Drago mi je što pratiš Kokšotov rad. Mnogo volim što podjednako nervira i libertarijance i levičare, i što ume da očita lekciju i jednima i drugima! Čovek je doktor računarskih nauka, inženjer i uspešnih projekata iza sebe, matematički je potkovan i ima pasiju da se bavi političkom ekonomijom i jedan od retkih koji odlučno poznaje Marksa i Mizesov kalkulacioni problem pri tom je dao originalan doprinos teoriji centralnog planiranja ali mnogi levičari prosto ne razumeju šta on ustvari govori. Kliman mi je mnogo drag ali bojim se da su mu Cockshott, Cortell i David Zachariach srušili priču. Posle njihove ubedljive kritike i empirijskih nalaza, zasnovanih na teorijskom framework-u dvojice izuzetnih izraelskih matematičara i levičara Emmanuela Fourjouna i Moshe Machovera, mislim da TSSI-ejvci nemaju kud. Na ovoj tački već ne mogu da se složim. Mislim da su "male" zemlje najveći gubitnici savremenog kapitalizma i da se iz njih putem masovnog autsorsinga bukvalno cedi drenovina. To je veoma opasno stanje i bojim se da će biti mnogo turbulencija, pogotovu kad u prvi plan izbiju problemi zbog klimatskih promena i nestašice nafte. Taj odnos Sever-Jug je veoma problematičan i tu će morati da nastanu neke promene u protivnom završićemo u imperijalnom nasilju ili nečem mnogo gorem. Vidim da pratiš stvari iz ekonomije i čitaš širi dijapazon autora i pravaca, javljaj se slobodno i komentariši, a zbog Kokšota imaš povećan rejting kod mene. Drugarski pozdrav, VV.
  13. εργασία

    Kako ziveti bez posla?

    Pošto spominješ Pola Kokšota i tvrdiš da si ga čitao, kako onda možeš ovako dve protivurečne rečenice da napišeš? Kako da pokažemo koncept linearnog programiranja zasnovanog na radnim vaučerima na malom preduzeću kada je svrha i esencija, zatim metodologija i teorijska anatomija čitavog plana da obuhvati nacionalnu privredu u celosti? Što se tiče samog linearnog programiranja, ono se već 70 godina uspešno primenjuje u poslovnoj i tehnološkoj organizaciji mnogih industrijskih preduzeća i grana širom sveta, pri tom se standardno izučava na fakultetima za ekonomske i organizacione nauke. Efikasnost ovog koncepta odavno je na delu. Tu nema šta da se pokazuje. Zaboravio si da čak i takav socijalizam, kao što je postojao u Sovjetskom Savezu, uprkos svim njegovim manama, do 1975. godine je pokazivao sasvim solidne rezultate, jer otkud onoliki gradovi, mostovi, fabrike, kosmički letovi, nuklearne elektrane, medicinski instrumenti, automobili, pruge, avioni, kamioni itd. itd.? Mislim da pitanje treba obrnuto postaviti: gde postoji taj utopijski kapitalizam sa free-trade-om bez recesija, bez državnih programa R&D, sa neprekinutim režimom pune zaposlenosti, bez dekvalifikacije rada i pooštrovanja socijalno-ekonomskih razlika, bez kartelnih dogovora, bez regulisanja cena i proizvodnje velikih oligopola, bez autsorsinga koji je trenutno najsramotniji i najdrastičniji vid eksploatacije rada širom azijskih, latino-američkih, a sada i istočno-evropskih zemalja, bez kočenja rasprostriranja tehnologije iako ona postoji, bez ekološkog zagađenja itd? Ali džabe, ne vredi pričati, verovatno se to dešava na Jupiteru, a ne ovde i sada među nama koji nemamo zdravstvenu zaštitu, penzije ko zna da li ćemo ih imati i stalno smo negde na putačestveniju za nekim boljim poslom, bez porodičnog okupa i naviknuti na psihički mobing...
  14. εργασία

    Kako ziveti bez posla?

    I ja isto predlažem da 37 miliona korisnika SNAP federalnog programa pomoći za ishranu u SAD i to 10 godina u uzlaznoj fazi ciklusa, krenu negde u neku zabit, ako hoće da ih pusti policija, i isprobaju u praksi institucionalizam Geoffrey Hodgsona, ali da ne padnu opet tako nisko na jasle SNAP programa usled "praktične efikasnosti" kapitalizma.
  15. εργασία

    Kako ziveti bez posla?

    I ja se pitam kako ti nešto ne predložiš bolje...
  16. εργασία

    Kako ziveti bez posla?

    Vrlo teško. To i jeste uloga nezaposlenosti, da bude mehanizam kapitalizma kako bi se radna snaga prinudila na rad u branšama, u kojima ne bi prihvatila posao i to za jako male pare. U takvim situacijama ne preostaje ništa drugo nego prekvalifikacija za neka zaposlenja koji bi omogućili preživljavanje dok se ne vidi šta dalje. Problem nastaje kada ni to nije moguće, što zbog skupoće kurseva ili njihove nedostupnosti u malim mestima, ili još gore, kada se talas nezaposlenosti širi u svim porama privrednog života. To samo pokazuje da je kapitalizam nesnosan ekonomski sistem koji iracionalno raspoređuje radnu snagu i resurse, pa ih još i eksploatiše. Potrebna nam je ekonomija koja će služiti realnim porebama ljudi i njihovom blagostanju i napretku.
  17. Ja sam govorio o ekonomskom sistemu kapitalizma, vodim razgovor na principijelnom nivou, a što se tiče Srbije, ovde je pun kofer svima za sve.
  18. Razumem šta hoćete reći ali čovek je društveno biće sui generis. Može i treba da menja društvene okolnosti u kojima se zatekao, a za koje zna da su loše. Na primer, znamo da su termoelektrane jako štetne, zašto se ne bismo društveno angažovali za njihovu zamenu nečim boljim, kroz peticije, javno zagovaranje, kampanje, ako treba i proteste?
  19. Izuzetno mi je drago da ništa drugo ne znaš da napišeš nego da mi upisuješ real-socijalizam za koji sam hiljadu puta napisao da ne podržavam. Argumentuješ kao malo dete.
  20. Verske obaveze koje su propisane hrišćanstvom ili bilo kojom drugom konfesijom su nespojive sa kapitalizmom kao ekonomskim sistemom i društvenim poretkom. Možete da budete koliko god hoćete dobar čovek, nema vam pomoći da kao preduzetnik ne otpustite radnike kada nastupe ciklične recesije, koje su zakonitost kapitalističkog načina proizvodnje. U poslednjih 150 godina, kapitalizam je prošao kroz 30 recesija i 3 velike depresije, koje su trajale 578 meseci ili zaokruženo 48 godina. Dakle, trećinu vremena za ovih vek i po čovečanstvo je tavorilo u ekonomskim krizama prožetim nezaposlenošću, besmislenim prekidima proizvodnje, osiromašenju, klasnom raslojavanju i političkim previranjima koja su vodila u ratove. Tendencijski pad profitne stope izazvan periodičnom hiperakumulacijom konstantnog kapitala uloženog u mašine, opremu i patente neizbežno vodi u ciklične recesije, koje se ponavljaju na svakih 10-15 godina i one su neophodne radi nastavka dalje proširene reprodukcije kapitalizma. Uz to rast nejednakosti je takođe neizbežan, a što vodi u autoritarne društvne odnose. Pod takvim okolnostima nemoguće je ispuniti hrišćanske maksime o čovečnosti i dostignuti vrline. Mora iz temelja da se menja ekonomski sistem jer ovako više ne može. Neće više to ni priroda da trpi. Resursi se iscrpljuju, lažu nas da imaju održivu alternativu, klimatske promene će nas sustići, a ekološka zagađenja sve opsanija. Kapitalizam mora da se prevaziđe i sa stanovišta vernika, ma kojoj konfesiji pripadao, a i sa gledišta ateista koji se kune i racionalizam i humanizam. I tu ne treba gajiti nikakve iluzije.
  21. εργασία

    Kako je nastao „crni petak“?

    Kad se upristojiš možda i možemo da nastavimo razgovor.
  22. εργασία

    Kako je nastao „crni petak“?

    Opšte poznata stvar iz udžbenika za brucoše za svaki ekonomski fakultet ili poslovnu školu. Elastičnost veća od 1 ostvaruje veće prihode sa smanjenom cenom jer tražene i prodate količine svojim priraštajem rastu brže nego pojeftinjenje. Nema nikakve ekonomske logike da neko sebi skraćuje prihod i frustrira dobavljače smanjenom prodajom plus da rizikuje da mu neko u tržišnoj niši upadne zbog frustriranih potrošača. Grafikon lepo pokazuje veću površinu pravouganika sa tačkom B (20 cena x 70 količina = 1.400 prihod) od pravouganika sa tačkom A (30 cena x 40 količina = 1.200 prihod).
  23. εργασία

    Kako je nastao „crni petak“?

    Propustio sam ovo, pa tek sada odgovaram. Ovo što si napisao bi važilo da je tražnja za patikama neelastična (e<1). Ali odakle ti takva pretpostavka? Većina roba imaju veću elastičnost veću od 1 (a nije mali broj vrsta dobara koji imaju elastičnost = 1, pa je svejedno koja će cena biti, prihodi će biti gotovo konstantni), što znači da se sa nižom cenom zarađuju sve veći prihodi, a time i veći profiti. Konkretno za Black Friday fenomen, moralo bi da se utvrdi tražnja od artikla do artikla da bi znali šta se tu događa. Ovako samo spekulišemo. No, to nije bila poenta, poenta je da libertarijanci svirkuljišu sa njihovom "subjektivnom" vrednošću. Kapital i tehnološki uslovi proizvodnje se pitaju kolika će cena robama biti, tržište može samo da se tome prilagodi i odredi kvantitet od jednog dobra do drugog. Ali avaj, došao Pera Perić, video kompjuter i danas mu se ćefnulo da ga plati 570 €, sutra možda 230 €, prekosutra 750 €, a možda samo 0,33 € ako je u međuvremenu video ladno pivce. Kako god, nije bitno...
  24. εργασία

    Kako je nastao „crni petak“?

    Bojim se da to nije tačno. Koju god stvar hoćemo da proizvedemo, moramo da proračunamo troškove rada, materijala, energije i amortizacije, a u kapitalizmu barem i prosečan profit. Tako dobijena cena po jedinici robe postaje minimum ispod koga proizvodnja nije održiva. Prema tome, kupci moraju da se prilagode ceni. U ekonomiji je opšte poznato da postoji nešto što se zove elastičnost tražnje. Ako je ona manje od 1 onda variranje u ceni ne izbacuje sa tržišta kupce u dovoljnoj meri da bi prodavac ili preduzeće bili kažnjeni zbog nepoštenog dizanja cene. (Kod elastičnosti jednakoj 1 opadanje kupaca bi bilo kompenzovano proporcionalnim povećajem cene, pa bi prihodi ostali konstantni, što znači da preduzeće zbog dizanja cene ne bi otišlo u bankrot ali ni nagrađeno dodatnom zaradom ako bi cena pala). Ostaje slučaj sa elastičnošću koja je veća od 1. Kupci mogu da kazne svako nerazumno povećanje cene ali opet i opet donji minimum je određen inputima+prosečnim profitom ispod koga niko neće više da proizvodi. Ta minimalna cena pobuđuje prodaju određene količine dobara i tu se jednostavno staje. Tek kada tehnologija poveća produktivnost i snizi cene inputima, stvara se prostor da se snizi cena finalnog dobra i onda veći broj kupaca može da ga kupi. Ako bi iz nekih razloga došlo do masovne promene želja i potreba kupaca, oni jednostavno ne bi više želeli da kupuju istu količinu robe po datoj ceni, pa će proizvođač smanjiti isporučeni broj jedinica. Tako tražnja u stvari određuje koliko će čega da se proizvodi odnosno količine željenih dobara, a ne koliko će šta da košta. Ono što ljude vara da cenu određuju potrošači jeste slučaj kada neka stvar postane oskudna u nekoj meri, pa nastane otimanje za nju. Oni koji su bogatiji, pa mogu da ponude veću cenu za otkup ili je nekome stvarno mnogo bitno da plati više jer se plaši da će ostati kratkih rukava, onda cena ide na gore. DAkle, uvek kada količina nije dovoljna da pokrije potražnju na određenom nivou stare cene. Međutim, uvek gladni kapital za što većim profitnim stopama, uvideće da u određenoj branši zbog sve većih cena dobija se sve bolja zarada, pa će pojuriti da ulaže u datu privrednu granu i tako uveća broj proizvedenih dobara za kojima postoji podgrejana tražnja i tako će posle odeđenog vremena oboriti cenu na pređašnji nivo. Na kraju, evo primera sa stvarima kao što su softver, e-knjige, muzičke numere, zatim materijalna dobra koja se proizvode masovno uz strahovito niske troškove kao šrafovi, za sve njih cena ostaje ista iako su kupovine sve veće i veće. Multiplikacija i download neke e-knjige ne povećava koštanje upotrebljenih inputa, pa nema ni dizanje njene cene. Cena raste samo kod onih roba čija dodatna proizvodnja izaziva rastuće troškove, pa se ona mora povećati da bi proizvođači bili motivisani uopšte da se angažuju sa novim inversticijama, koje će po šemi Djevida Rikarda dovoditi do opadajućeg prinosa. To možemo da vidimo kod rudnika bakra. Ako tržište želi dodatne tone moraće da plati veću cenu jer granični rudnici imaju strahovit nizak sadržaj bakra u rudi. Na kraju, ljudi kad ne bi morali, platili bi doslovno nula za svaku robu, kada bi to bilo moguće, čime se pobija tvrdnja da potrošači određuju cenu svojom željom da ponude određenu količinu novca s obzirom na svoje ordinalne granične korisnosti. Što znači da prodavci arbitrarno određuju cene, a ne zato što kupci žele toliko da ih plate. Zapravo, oni i ne znaju gde je ekvilibrijumska cena koja čisti tržište, pa idu logikom trial-and-error metoda da bi pogodili gde bi ona bila. Lepo, ali to ne dovodi do Pareto optimuma koji na najbolji način zadovoljava potrebe kupaca, a ni do optimlane i racionalne alokacije resursa u privrednoj strukturi.
×
×
  • Креирај ново...