Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

εργασία

Члан
  • Број садржаја

    571
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О εργασία

  • Ранг
    Наш човек
  • Рођендан 05/12/1980

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Тимочка крајина
  • Интересовање :
    Политичка економија, социологија, филозофија, политичке науке, вегетаријанство, бициклизам, поезија, дружења...

Скорашњи посетиоци профила

1042 посетилаца
  1. εργασία

    Kako je nastao „crni petak“?

    Kad se upristojiš možda i možemo da nastavimo razgovor.
  2. εργασία

    Kako je nastao „crni petak“?

    Opšte poznata stvar iz udžbenika za brucoše za svaki ekonomski fakultet ili poslovnu školu. Elastičnost veća od 1 ostvaruje veće prihode sa smanjenom cenom jer tražene i prodate količine svojim priraštajem rastu brže nego pojeftinjenje. Nema nikakve ekonomske logike da neko sebi skraćuje prihod i frustrira dobavljače smanjenom prodajom plus da rizikuje da mu neko u tržišnoj niši upadne zbog frustriranih potrošača. Grafikon lepo pokazuje veću površinu pravouganika sa tačkom B (20 cena x 70 količina = 1.400 prihod) od pravouganika sa tačkom A (30 cena x 40 količina = 1.200 prihod).
  3. εργασία

    Kako je nastao „crni petak“?

    Propustio sam ovo, pa tek sada odgovaram. Ovo što si napisao bi važilo da je tražnja za patikama neelastična (e<1). Ali odakle ti takva pretpostavka? Većina roba imaju veću elastičnost veću od 1 (a nije mali broj vrsta dobara koji imaju elastičnost = 1, pa je svejedno koja će cena biti, prihodi će biti gotovo konstantni), što znači da se sa nižom cenom zarađuju sve veći prihodi, a time i veći profiti. Konkretno za Black Friday fenomen, moralo bi da se utvrdi tražnja od artikla do artikla da bi znali šta se tu događa. Ovako samo spekulišemo. No, to nije bila poenta, poenta je da libertarijanci svirkuljišu sa njihovom "subjektivnom" vrednošću. Kapital i tehnološki uslovi proizvodnje se pitaju kolika će cena robama biti, tržište može samo da se tome prilagodi i odredi kvantitet od jednog dobra do drugog. Ali avaj, došao Pera Perić, video kompjuter i danas mu se ćefnulo da ga plati 570 €, sutra možda 230 €, prekosutra 750 €, a možda samo 0,33 € ako je u međuvremenu video ladno pivce. Kako god, nije bitno...
  4. εργασία

    Kako je nastao „crni petak“?

    Bojim se da to nije tačno. Koju god stvar hoćemo da proizvedemo, moramo da proračunamo troškove rada, materijala, energije i amortizacije, a u kapitalizmu barem i prosečan profit. Tako dobijena cena po jedinici robe postaje minimum ispod koga proizvodnja nije održiva. Prema tome, kupci moraju da se prilagode ceni. U ekonomiji je opšte poznato da postoji nešto što se zove elastičnost tražnje. Ako je ona manje od 1 onda variranje u ceni ne izbacuje sa tržišta kupce u dovoljnoj meri da bi prodavac ili preduzeće bili kažnjeni zbog nepoštenog dizanja cene. (Kod elastičnosti jednakoj 1 opadanje kupaca bi bilo kompenzovano proporcionalnim povećajem cene, pa bi prihodi ostali konstantni, što znači da preduzeće zbog dizanja cene ne bi otišlo u bankrot ali ni nagrađeno dodatnom zaradom ako bi cena pala). Ostaje slučaj sa elastičnošću koja je veća od 1. Kupci mogu da kazne svako nerazumno povećanje cene ali opet i opet donji minimum je određen inputima+prosečnim profitom ispod koga niko neće više da proizvodi. Ta minimalna cena pobuđuje prodaju određene količine dobara i tu se jednostavno staje. Tek kada tehnologija poveća produktivnost i snizi cene inputima, stvara se prostor da se snizi cena finalnog dobra i onda veći broj kupaca može da ga kupi. Ako bi iz nekih razloga došlo do masovne promene želja i potreba kupaca, oni jednostavno ne bi više želeli da kupuju istu količinu robe po datoj ceni, pa će proizvođač smanjiti isporučeni broj jedinica. Tako tražnja u stvari određuje koliko će čega da se proizvodi odnosno količine željenih dobara, a ne koliko će šta da košta. Ono što ljude vara da cenu određuju potrošači jeste slučaj kada neka stvar postane oskudna u nekoj meri, pa nastane otimanje za nju. Oni koji su bogatiji, pa mogu da ponude veću cenu za otkup ili je nekome stvarno mnogo bitno da plati više jer se plaši da će ostati kratkih rukava, onda cena ide na gore. DAkle, uvek kada količina nije dovoljna da pokrije potražnju na određenom nivou stare cene. Međutim, uvek gladni kapital za što većim profitnim stopama, uvideće da u određenoj branši zbog sve većih cena dobija se sve bolja zarada, pa će pojuriti da ulaže u datu privrednu granu i tako uveća broj proizvedenih dobara za kojima postoji podgrejana tražnja i tako će posle odeđenog vremena oboriti cenu na pređašnji nivo. Na kraju, evo primera sa stvarima kao što su softver, e-knjige, muzičke numere, zatim materijalna dobra koja se proizvode masovno uz strahovito niske troškove kao šrafovi, za sve njih cena ostaje ista iako su kupovine sve veće i veće. Multiplikacija i download neke e-knjige ne povećava koštanje upotrebljenih inputa, pa nema ni dizanje njene cene. Cena raste samo kod onih roba čija dodatna proizvodnja izaziva rastuće troškove, pa se ona mora povećati da bi proizvođači bili motivisani uopšte da se angažuju sa novim inversticijama, koje će po šemi Djevida Rikarda dovoditi do opadajućeg prinosa. To možemo da vidimo kod rudnika bakra. Ako tržište želi dodatne tone moraće da plati veću cenu jer granični rudnici imaju strahovit nizak sadržaj bakra u rudi. Na kraju, ljudi kad ne bi morali, platili bi doslovno nula za svaku robu, kada bi to bilo moguće, čime se pobija tvrdnja da potrošači određuju cenu svojom željom da ponude određenu količinu novca s obzirom na svoje ordinalne granične korisnosti. Što znači da prodavci arbitrarno određuju cene, a ne zato što kupci žele toliko da ih plate. Zapravo, oni i ne znaju gde je ekvilibrijumska cena koja čisti tržište, pa idu logikom trial-and-error metoda da bi pogodili gde bi ona bila. Lepo, ali to ne dovodi do Pareto optimuma koji na najbolji način zadovoljava potrebe kupaca, a ni do optimlane i racionalne alokacije resursa u privrednoj strukturi.
  5. εργασία

    Kako je nastao „crni petak“?

    Baš bih voleo da neko od libertarijanaca objasni ovaj fenomen, pošto nas stalno gnjave sa pričom kako su tržišne cene odraz naših subjektivnih korisnosti. Ako nivo cena određuje ekvilibrijum naših ukrštenih graničnih korisnosti kroz splet želja i cenkanja na tržištu, onda otkud ovoliki stampedo naroda na ovako niske popuste? Verovatno svi kolektivno igramo igru "sad me vidiš, sad me ne vidiš", pa nam eto tako dođe da preko cele godine želimo da plaćamo višu cenu na štetu našeg novčanika, da bi smo je naprsno srozali jednog dana našim niskim vrednovanjem ali samo dok traje cyber monday. I to se naziva naukom kod austro-libertarijanaca...
  6. εργασία

    Trgovinski rat

    Zapadne visokorazvijene zemlje subvencionišu svoju poljoprivredu zato što svojom snagom mogu da određuju cenu namirnica na svetskom tržištu. Ogromna ulaganja u tehniku i hemiju tokom druge polovine XX veka, podigla su produktivnost njihovih proizvođača, što znači da nisu uludo bačena, a svakako je oborilo troškove po kilogramu hrane i po litri pića. Tako se stvara prostor da zapadne kompanije spuste tržišne cene iz čega slede nekoliko strateških benefita po kapitalističku klasu imperijalnih država: Ostatak sveta ne može tako brzo da parira u povećanju produktivnosti u poljoprivredi, što znači da seljaci širom Indije, Bangladeša, Vijetnama, Južne Amerike i Afrike brzo propadaju, sklanjaju se u gradove gde vrše dodatni pritisak na i onako niske tržišne cene nadnica, a to je idealna situacija za multinacionalne korporacije da eksploatišu jeftinu radnu snagu i ostvare ekstraprofit. Državama koje su bazirale svoj izvoz na poljoprivredi, pogoršava se putanja u opadajućim prinosima, pa da bi nastavile svoj razvoj moraju da traže kredite od zapadnih banaka, a to znači obilne kamate od kojih će kapitalisti imperijalnih zemalja moći da nastave dalju akumulaciju kapitala u industriji, uprkos tendencijskom padu profitne stope koji je 70-tih uzeo maha. Tako zapadne ekonomije stiču dodatnu i trajnu prednost zbog nesmetanog tehnološkog razvoja, koji siromašne privrede neće moći da priušte. Uvek će zbog toga visokorazvijeni izlaziti kao pobednici u trgovini, jer će im paritet cena u unakrsnoj razmeni različitih dobara ići na ruku. Obezbeđuje se klasno-socijalni mir kod kuće. Pokazano je da kada ljudi imaju šta da jedu i obuku gube spremnost na velike političke sukobe. S obzirom da većina visokorazvijenih kapitalističkih država ima progresivni porez, najniže slojeve društva neće značajno pogoditi odvajanje za subvencije koje idu poljoprivredi. Naprotiv, imaju očiglednu korist u lako dostupnoj jeftinoj hrani, a viši slojevi deo dohotka, koji su ranije odvajali za namirnice, mogu sada da odvoje za zabavu, putovanja ili kupovinu tehničke robe luksuznijeg karaktera, čime se proširije promet poslovnim granama koje pružaju taj segmen dobara i usluga. Dakle, otklanja se opasnost od krupnijih socijalno-političkih previranja, kojima je zapadni svet bio izložen u Velikoj depresiji 30-tih godina XX veka, a što je kulminiralo u pojavi fašizma i nacizma. Dakle, u pitanju je mreža interesa, zato najrazvijenije kapitalističke države Amerike i Evrope vode agresivnu politiku subvencioniranja poljoprivrede, jer tako dobijaju mnogo veće koristi od trenutnih "gubitaka" zbog "neracionalnih" subvencija u plug i motiku.
  7. Problem je u tome što je u Srbiji toliko velika nezaposlenost da čak i sa tako niskom platom mogu da vrše selekcije u ogromnoj ponudi radne snage. To nemoj da se brineš uopšte. Ostim toga, pretpostavljam da će fabrika biti visokoautomatizovana, što znači da im neće trebati ne znam kako vešti radnici ili sa nekim velikim znanjima i kvalifikacijama. Nema osnova da se plate više. Na kraju, nije samo Srbija u čabru, Bosna je fantastična sa 35 % nezaposlenih, Makedonija je eldorado jeftine radne snage, ima Bugara na pretek, a o najnovijem primeru Ukrajine da i ne govorimo, gde su prosečne plate zbog svih ovih dešavanja srozane. Polako, ima kapital uvek više opcija kada treba da se eksploatiše tuđa nevolja. Fabrika će koristiti veoma naprednu tehnologiju proizvodnje, pa kvalitet i kvantitet output-a neće zavisiti od karakteristika zaposlenih. Na kraju, oni upravo traže najprostije radnike. I tu dolazimo do suštine problema. Nemačka, baš kao i druge zapadne kapitalističke države, ušla je u krizu profitabilnosti još početkom 80-tih i jedini način da se pomire dva protivurečna cilja, da se s jedne strane, nastavi nesmetana akumulacija kapitala koju iziskuje tehnološki napredak i konkurencija, a opet s druge strane, da se ne rizikuju socijalna previranja sa povećanom eksploatacijom domaće radne snage,a i da bi se izbeglo izbijanje recesije na svom tlu, ostaje da se putem masovnog outsourcing-a povećana eksploatacija rada prebaci u zemlje gde je to moguće. Dakle, to je globalni fenomen i vrlo je interesantno da on dobija ubrzanje tokom 70-tih, u vreme kada je tendencijski pad profitne stope uzeo maha. Ekslpoatacija radne snage od strane stranih investicija u nerazvijenim zemljama, prema tome, ima svoj specifični ekonomski uzrok i nije slučajna. Ona je neophodni uslov daljeg napredovanja kapitalizma. Evo ti grafikon koji pokazuje rast BDP-a per capita za Nemačku, i stagnaciju, čak i opadanje realnih zarada nemačkih radnika uprkos rastu produktivnisti rada u poslednjim decenijama. Smejao sam se kada mi je svojevremeno pričao stric da Nemci nisu imali značajno povećanje zarada, sve dok nisam malo bolje proučio čitavu stvar. A evo ti kretanje tendencijskog pada profitne stope u Nemačkoj koji je pravi uzrok svega ovoga. Paralelno možeš da pratiš kako je u Nemačkoj, sve do 80-tih, rasla "prirodna" stopa nezaposlenosti. Elem, kapitalizam nije dugoronočno održiv ekonomski sistem. Da bi nastavio svoj napredak on iziskuje da neko plati ceh ili da se izabere pucanje sveopšte depresije kako bi se krenulo ispočetka. Baš kao što je bilo 30-tih godina XX veka. O političkim implikacijama ne bih da govorim. Daleko ćemo da odemo.
  8. Jesi čuo za proces enclousers u istoriji Velike Britanije? Da, da, odlazili su "spontano i srećno"... Velika Britanija je vrlo nepristupačno mesto za život sudeći po proizvodnim snagama u srednjem veku. Ipak, prostudiraj malo bolje njihovu istoriju, daleko od toga da su umirali od gladi. Umirali su od kuge i navale raznih bolesti. Postojali su periodi kada su velmože morale silom da ograničavaju potrošnju stanovništva kako bi dobili jeftine najamnike. Recimo zakon iz 1363. godine kojim se oderdilo da "kućne sluge, kako kod džentlmena tako i kod trgovaca i majstora..., imaju pravo samo na jedan obrok mesa ili ribe dnevno..., i moraju se u ostalim obrocima zadovoljiti mlijekom, maslacem, sirom i sličnom hranom". Naravno niko ne tvrdi da je to sjajno ali postoji u evropocentričnoj istoriografiji da se modernizam veliča na račun prošlosti i da se ne kritički na ceo svet preslikava iskustvo srednjovekovne Evrope. O tome sam već nešto malo pisao na ovom forumu. Pogledaj malo pažljivije antropološka istraživanja mnogih afričkih plemena, živeli su prema onim merilima sasvim pristojno. Naravno da je industrijski kapitalizam doneo veliki napredak zbog razvoja hemije i poljoprivredne tehnike ali je to išlo kroz krvavu praksu izgona kmetova sa njihovih vekovnih područja, barem kada je u pitanju iskustvo Velike Britanije. Na to treba dodati i sramotnu istoriju britanskog imperijalizma sa plantažama i rafinerijama šećera na kojima je radilo crnačko roblje širom ostrvskih arhipelaga Atlantika i raznoraznih mora. To spada u red opšte informisanosti, pa ne meoram dalje da navodim. I mani više da flejmuješ samo zato što si administrator ovog foruma. Ni meni se ne sviđaju tvoji stavovi, ni ostalih libertarijanaca, ali se ponosim time što za ovih 327 poruka, nigde nisam vređao nikoga od vas. Ne postižeš ništa time.
  9. Ja koliko znam Kina je uživala u sreći carstva desetinama godina pre 1948. godine kada komunista nije bilo ni na vidiku. A te firme tako popravljaju stanje tih ljudi da u Foxconnu malo po malo pa neko izvrši samoubistvo. Ako su te firme toliko moćne, stvarno je bezobrazluk da nemju toliko para da barem malo olakšaju tim ljudima život i rad. I ne ponašaju se te firme tako samo u Kini, nego u bilo kojoj zemlji gde stignu, imala ta zemlja ili nemala komuniste u svojoj istoriji. Inače, super ti opravdanje, pošto su tu i tu komunisti napravili bedu, znaš nije problem onda što tu bedu očigledno neko zloupotrebljava, nego su krivi komunisti, pa pre njih, vojvode, pa pre njih Turci, pa pre njih amebe i tako dalje. Klasičan srpski provincijalni trip, pusti ti sad i ovde, daj da vidimo šta je bilo pre... Dalje, u Velikoj Britaniji je bila velika beda u vreme izranjanja industrijskog kapitalizma u XIX veku, pa nikakvih komunista nije bilo u XVIII veku na tlu Engleske, kad gle ono dečji rad je bio svakodnevica i velike muke su morale da se ulože da se deca spasu od dirinčenja od 12 sati dnevno. Kapitalisti se nisu sami setili da je to nečuveno. Nemoj samo da pokrećemo priču o nerazvijenosti feudalizma, rad je kudikamo bio lakši nego u zagušljivim fabrikama i kudikamo lepši i raznovrsniji nego životarenje u zbijenosti radničkih kotedža.
  10. Ja koliko znam to su američke firme. Inače, radio sam u Samsungovoj fabrici, ovde nešto bliže u Slovačkoj, sve imaju samo nemaju adekvatne rukavice za midlere, pa radnicima na tim pozicijama krvave prsti, jer ako se kupi malo bolji kalitet propašće Tri zvezde, a sa njima i ceo svet. Pametnjakoviću...
  11. Ništa idemo onda svi u Kinu da se usrećimo u Bertz-ovoj fabrici lutaka da radimo za 17 centi po komadu, 13 sati, sedam dana u nedelji bez socijalnog kako bi američki potrošač uživao u vritualno niskoj ceni. Uspešno, svaka čast!
  12. I opet ne bi Apple uspeo kada ne bi bilo sramotne eksploatacije kineske radne snage uz izbegavanje plaćanja ekoloških troškova. Evo kako ide lanac vrednosti za iPad iz 2011. godine. Dakle, svega 33 $ za radnike od 499 $ ukupne cene po komadu. Kapitalizmu stvarno super ide...
×
×
  • Create New...