Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

εργασία

Члан
  • Број садржаја

    581
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О εργασία

  • Ранг
    Наш човек
  • Рођендан 05/12/1980

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Тимочка крајина
  • Интересовање :
    Политичка економија, социологија, филозофија, политичке науке, вегетаријанство, бициклизам, поезија, дружења...

Скорашњи посетиоци профила

1185 посетилаца
  1. εργασία

    Kako ziveti bez posla?

    Drago mi je što pratiš Kokšotov rad. Mnogo volim što podjednako nervira i libertarijance i levičare, i što ume da očita lekciju i jednima i drugima! Čovek je doktor računarskih nauka, inženjer i uspešnih projekata iza sebe, matematički je potkovan i ima pasiju da se bavi političkom ekonomijom i jedan od retkih koji odlučno poznaje Marksa i Mizesov kalkulacioni problem pri tom je dao originalan doprinos teoriji centralnog planiranja ali mnogi levičari prosto ne razumeju šta on ustvari govori. Kliman mi je mnogo drag ali bojim se da su mu Cockshott, Cortell i David Zachariach srušili priču. Posle njihove ubedljive kritike i empirijskih nalaza, zasnovanih na teorijskom framework-u dvojice izuzetnih izraelskih matematičara i levičara Emmanuela Fourjouna i Moshe Machovera, mislim da TSSI-ejvci nemaju kud. Na ovoj tački već ne mogu da se složim. Mislim da su "male" zemlje najveći gubitnici savremenog kapitalizma i da se iz njih putem masovnog autsorsinga bukvalno cedi drenovina. To je veoma opasno stanje i bojim se da će biti mnogo turbulencija, pogotovu kad u prvi plan izbiju problemi zbog klimatskih promena i nestašice nafte. Taj odnos Sever-Jug je veoma problematičan i tu će morati da nastanu neke promene u protivnom završićemo u imperijalnom nasilju ili nečem mnogo gorem. Vidim da pratiš stvari iz ekonomije i čitaš širi dijapazon autora i pravaca, javljaj se slobodno i komentariši, a zbog Kokšota imaš povećan rejting kod mene. Drugarski pozdrav, VV.
  2. εργασία

    Kako ziveti bez posla?

    Pošto spominješ Pola Kokšota i tvrdiš da si ga čitao, kako onda možeš ovako dve protivurečne rečenice da napišeš? Kako da pokažemo koncept linearnog programiranja zasnovanog na radnim vaučerima na malom preduzeću kada je svrha i esencija, zatim metodologija i teorijska anatomija čitavog plana da obuhvati nacionalnu privredu u celosti? Što se tiče samog linearnog programiranja, ono se već 70 godina uspešno primenjuje u poslovnoj i tehnološkoj organizaciji mnogih industrijskih preduzeća i grana širom sveta, pri tom se standardno izučava na fakultetima za ekonomske i organizacione nauke. Efikasnost ovog koncepta odavno je na delu. Tu nema šta da se pokazuje. Zaboravio si da čak i takav socijalizam, kao što je postojao u Sovjetskom Savezu, uprkos svim njegovim manama, do 1975. godine je pokazivao sasvim solidne rezultate, jer otkud onoliki gradovi, mostovi, fabrike, kosmički letovi, nuklearne elektrane, medicinski instrumenti, automobili, pruge, avioni, kamioni itd. itd.? Mislim da pitanje treba obrnuto postaviti: gde postoji taj utopijski kapitalizam sa free-trade-om bez recesija, bez državnih programa R&D, sa neprekinutim režimom pune zaposlenosti, bez dekvalifikacije rada i pooštrovanja socijalno-ekonomskih razlika, bez kartelnih dogovora, bez regulisanja cena i proizvodnje velikih oligopola, bez autsorsinga koji je trenutno najsramotniji i najdrastičniji vid eksploatacije rada širom azijskih, latino-američkih, a sada i istočno-evropskih zemalja, bez kočenja rasprostriranja tehnologije iako ona postoji, bez ekološkog zagađenja itd? Ali džabe, ne vredi pričati, verovatno se to dešava na Jupiteru, a ne ovde i sada među nama koji nemamo zdravstvenu zaštitu, penzije ko zna da li ćemo ih imati i stalno smo negde na putačestveniju za nekim boljim poslom, bez porodičnog okupa i naviknuti na psihički mobing...
  3. εργασία

    Kako ziveti bez posla?

    I ja isto predlažem da 37 miliona korisnika SNAP federalnog programa pomoći za ishranu u SAD i to 10 godina u uzlaznoj fazi ciklusa, krenu negde u neku zabit, ako hoće da ih pusti policija, i isprobaju u praksi institucionalizam Geoffrey Hodgsona, ali da ne padnu opet tako nisko na jasle SNAP programa usled "praktične efikasnosti" kapitalizma.
  4. εργασία

    Kako ziveti bez posla?

    I ja se pitam kako ti nešto ne predložiš bolje...
  5. εργασία

    Kako ziveti bez posla?

    Vrlo teško. To i jeste uloga nezaposlenosti, da bude mehanizam kapitalizma kako bi se radna snaga prinudila na rad u branšama, u kojima ne bi prihvatila posao i to za jako male pare. U takvim situacijama ne preostaje ništa drugo nego prekvalifikacija za neka zaposlenja koji bi omogućili preživljavanje dok se ne vidi šta dalje. Problem nastaje kada ni to nije moguće, što zbog skupoće kurseva ili njihove nedostupnosti u malim mestima, ili još gore, kada se talas nezaposlenosti širi u svim porama privrednog života. To samo pokazuje da je kapitalizam nesnosan ekonomski sistem koji iracionalno raspoređuje radnu snagu i resurse, pa ih još i eksploatiše. Potrebna nam je ekonomija koja će služiti realnim porebama ljudi i njihovom blagostanju i napretku.
  6. Ja sam govorio o ekonomskom sistemu kapitalizma, vodim razgovor na principijelnom nivou, a što se tiče Srbije, ovde je pun kofer svima za sve.
  7. Razumem šta hoćete reći ali čovek je društveno biće sui generis. Može i treba da menja društvene okolnosti u kojima se zatekao, a za koje zna da su loše. Na primer, znamo da su termoelektrane jako štetne, zašto se ne bismo društveno angažovali za njihovu zamenu nečim boljim, kroz peticije, javno zagovaranje, kampanje, ako treba i proteste?
  8. Pa ok ali to podrazumeva intervenciju u društveni sistem.
  9. Izuzetno mi je drago da ništa drugo ne znaš da napišeš nego da mi upisuješ real-socijalizam za koji sam hiljadu puta napisao da ne podržavam. Argumentuješ kao malo dete.
  10. Verske obaveze koje su propisane hrišćanstvom ili bilo kojom drugom konfesijom su nespojive sa kapitalizmom kao ekonomskim sistemom i društvenim poretkom. Možete da budete koliko god hoćete dobar čovek, nema vam pomoći da kao preduzetnik ne otpustite radnike kada nastupe ciklične recesije, koje su zakonitost kapitalističkog načina proizvodnje. U poslednjih 150 godina, kapitalizam je prošao kroz 30 recesija i 3 velike depresije, koje su trajale 578 meseci ili zaokruženo 48 godina. Dakle, trećinu vremena za ovih vek i po čovečanstvo je tavorilo u ekonomskim krizama prožetim nezaposlenošću, besmislenim prekidima proizvodnje, osiromašenju, klasnom raslojavanju i političkim previranjima koja su vodila u ratove. Tendencijski pad profitne stope izazvan periodičnom hiperakumulacijom konstantnog kapitala uloženog u mašine, opremu i patente neizbežno vodi u ciklične recesije, koje se ponavljaju na svakih 10-15 godina i one su neophodne radi nastavka dalje proširene reprodukcije kapitalizma. Uz to rast nejednakosti je takođe neizbežan, a što vodi u autoritarne društvne odnose. Pod takvim okolnostima nemoguće je ispuniti hrišćanske maksime o čovečnosti i dostignuti vrline. Mora iz temelja da se menja ekonomski sistem jer ovako više ne može. Neće više to ni priroda da trpi. Resursi se iscrpljuju, lažu nas da imaju održivu alternativu, klimatske promene će nas sustići, a ekološka zagađenja sve opsanija. Kapitalizam mora da se prevaziđe i sa stanovišta vernika, ma kojoj konfesiji pripadao, a i sa gledišta ateista koji se kune i racionalizam i humanizam. I tu ne treba gajiti nikakve iluzije.
  11. εργασία

    Kako je nastao „crni petak“?

    Kad se upristojiš možda i možemo da nastavimo razgovor.
  12. εργασία

    Kako je nastao „crni petak“?

    Opšte poznata stvar iz udžbenika za brucoše za svaki ekonomski fakultet ili poslovnu školu. Elastičnost veća od 1 ostvaruje veće prihode sa smanjenom cenom jer tražene i prodate količine svojim priraštajem rastu brže nego pojeftinjenje. Nema nikakve ekonomske logike da neko sebi skraćuje prihod i frustrira dobavljače smanjenom prodajom plus da rizikuje da mu neko u tržišnoj niši upadne zbog frustriranih potrošača. Grafikon lepo pokazuje veću površinu pravouganika sa tačkom B (20 cena x 70 količina = 1.400 prihod) od pravouganika sa tačkom A (30 cena x 40 količina = 1.200 prihod).
  13. εργασία

    Kako je nastao „crni petak“?

    Propustio sam ovo, pa tek sada odgovaram. Ovo što si napisao bi važilo da je tražnja za patikama neelastična (e<1). Ali odakle ti takva pretpostavka? Većina roba imaju veću elastičnost veću od 1 (a nije mali broj vrsta dobara koji imaju elastičnost = 1, pa je svejedno koja će cena biti, prihodi će biti gotovo konstantni), što znači da se sa nižom cenom zarađuju sve veći prihodi, a time i veći profiti. Konkretno za Black Friday fenomen, moralo bi da se utvrdi tražnja od artikla do artikla da bi znali šta se tu događa. Ovako samo spekulišemo. No, to nije bila poenta, poenta je da libertarijanci svirkuljišu sa njihovom "subjektivnom" vrednošću. Kapital i tehnološki uslovi proizvodnje se pitaju kolika će cena robama biti, tržište može samo da se tome prilagodi i odredi kvantitet od jednog dobra do drugog. Ali avaj, došao Pera Perić, video kompjuter i danas mu se ćefnulo da ga plati 570 €, sutra možda 230 €, prekosutra 750 €, a možda samo 0,33 € ako je u međuvremenu video ladno pivce. Kako god, nije bitno...
  14. εργασία

    Kako je nastao „crni petak“?

    Bojim se da to nije tačno. Koju god stvar hoćemo da proizvedemo, moramo da proračunamo troškove rada, materijala, energije i amortizacije, a u kapitalizmu barem i prosečan profit. Tako dobijena cena po jedinici robe postaje minimum ispod koga proizvodnja nije održiva. Prema tome, kupci moraju da se prilagode ceni. U ekonomiji je opšte poznato da postoji nešto što se zove elastičnost tražnje. Ako je ona manje od 1 onda variranje u ceni ne izbacuje sa tržišta kupce u dovoljnoj meri da bi prodavac ili preduzeće bili kažnjeni zbog nepoštenog dizanja cene. (Kod elastičnosti jednakoj 1 opadanje kupaca bi bilo kompenzovano proporcionalnim povećajem cene, pa bi prihodi ostali konstantni, što znači da preduzeće zbog dizanja cene ne bi otišlo u bankrot ali ni nagrađeno dodatnom zaradom ako bi cena pala). Ostaje slučaj sa elastičnošću koja je veća od 1. Kupci mogu da kazne svako nerazumno povećanje cene ali opet i opet donji minimum je određen inputima+prosečnim profitom ispod koga niko neće više da proizvodi. Ta minimalna cena pobuđuje prodaju određene količine dobara i tu se jednostavno staje. Tek kada tehnologija poveća produktivnost i snizi cene inputima, stvara se prostor da se snizi cena finalnog dobra i onda veći broj kupaca može da ga kupi. Ako bi iz nekih razloga došlo do masovne promene želja i potreba kupaca, oni jednostavno ne bi više želeli da kupuju istu količinu robe po datoj ceni, pa će proizvođač smanjiti isporučeni broj jedinica. Tako tražnja u stvari određuje koliko će čega da se proizvodi odnosno količine željenih dobara, a ne koliko će šta da košta. Ono što ljude vara da cenu određuju potrošači jeste slučaj kada neka stvar postane oskudna u nekoj meri, pa nastane otimanje za nju. Oni koji su bogatiji, pa mogu da ponude veću cenu za otkup ili je nekome stvarno mnogo bitno da plati više jer se plaši da će ostati kratkih rukava, onda cena ide na gore. DAkle, uvek kada količina nije dovoljna da pokrije potražnju na određenom nivou stare cene. Međutim, uvek gladni kapital za što većim profitnim stopama, uvideće da u određenoj branši zbog sve većih cena dobija se sve bolja zarada, pa će pojuriti da ulaže u datu privrednu granu i tako uveća broj proizvedenih dobara za kojima postoji podgrejana tražnja i tako će posle odeđenog vremena oboriti cenu na pređašnji nivo. Na kraju, evo primera sa stvarima kao što su softver, e-knjige, muzičke numere, zatim materijalna dobra koja se proizvode masovno uz strahovito niske troškove kao šrafovi, za sve njih cena ostaje ista iako su kupovine sve veće i veće. Multiplikacija i download neke e-knjige ne povećava koštanje upotrebljenih inputa, pa nema ni dizanje njene cene. Cena raste samo kod onih roba čija dodatna proizvodnja izaziva rastuće troškove, pa se ona mora povećati da bi proizvođači bili motivisani uopšte da se angažuju sa novim inversticijama, koje će po šemi Djevida Rikarda dovoditi do opadajućeg prinosa. To možemo da vidimo kod rudnika bakra. Ako tržište želi dodatne tone moraće da plati veću cenu jer granični rudnici imaju strahovit nizak sadržaj bakra u rudi. Na kraju, ljudi kad ne bi morali, platili bi doslovno nula za svaku robu, kada bi to bilo moguće, čime se pobija tvrdnja da potrošači određuju cenu svojom željom da ponude određenu količinu novca s obzirom na svoje ordinalne granične korisnosti. Što znači da prodavci arbitrarno određuju cene, a ne zato što kupci žele toliko da ih plate. Zapravo, oni i ne znaju gde je ekvilibrijumska cena koja čisti tržište, pa idu logikom trial-and-error metoda da bi pogodili gde bi ona bila. Lepo, ali to ne dovodi do Pareto optimuma koji na najbolji način zadovoljava potrebe kupaca, a ni do optimlane i racionalne alokacije resursa u privrednoj strukturi.
  15. εργασία

    Kako je nastao „crni petak“?

    Baš bih voleo da neko od libertarijanaca objasni ovaj fenomen, pošto nas stalno gnjave sa pričom kako su tržišne cene odraz naših subjektivnih korisnosti. Ako nivo cena određuje ekvilibrijum naših ukrštenih graničnih korisnosti kroz splet želja i cenkanja na tržištu, onda otkud ovoliki stampedo naroda na ovako niske popuste? Verovatno svi kolektivno igramo igru "sad me vidiš, sad me ne vidiš", pa nam eto tako dođe da preko cele godine želimo da plaćamo višu cenu na štetu našeg novčanika, da bi smo je naprsno srozali jednog dana našim niskim vrednovanjem ali samo dok traje cyber monday. I to se naziva naukom kod austro-libertarijanaca...

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...