Jump to content

εργασία

Члан
  • Број садржаја

    592
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О εργασία

  • Рођендан 05/12/1980

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Тимочка крајина
  • Интересовање :
    Политичка економија, социологија, филозофија, политичке науке, вегетаријанство, бициклизам, поезија, дружења...

Скорашњи посетиоци профила

1703 посетилаца

εργασία's Achievements

  1. εργασία

    Osnovi ekonomije

    To je jako varljivo. Ukupni BDP se deli sa brojem stanovnika. Srbija ima veći broj ljudi, zato ima manji GDP po glavi.
  2. εργασία

    Osnovi ekonomije

    Kako je to Srbija ekonomski jača od Hrvatske? Hrvatska ima duplo veći GDP po glavi stanovnika nego Srbija. Time se delimično objašnjava razlika u platama.
  3. Ekonomske činjenice govore da SFR Jugoslavija uopšte nije bila predzadužena zemlja. Najveći spoljni dug je dostignut 1981. godine i on je iznosio 19 milijardi i 511 miliona dolara. To je negde oko 28 % tadašnjeg BDP-a. Danas kapitalističke zemlje širom sveta imaju taj odnos od 70 % - 240 %, finansijske krize pucaju na svakih 10 godina ali niko da kaže da je kapitalizam loš ekonomski sistem. To izgleda važi samo za socijalizam. Treba znati da je SFR Jugoslavija kada se pogledaju bilansi plaćanja, vratila do raspada 1991. godine ukupno 52 milijarde i 93 miliona dolara od toga glavnice 34 milijardi i 216 miliona dolara i kamate 17 milijardi i 877 miliona dolara. Udeo spoljnog duga u BDP-u je 1990. godine smanjen na 21 % i iznosio je nešto više od 17 milijardi dolara. Prema tome sve priče da SFRJ nije bila sposobna da vraća kredite padaju u vodu jer im se suprostavljaju tvrde ekonomske činjenice iz inostranih izveštaja poverilaca, međunarodnih finansijskih institucija i domaćih izvora poput NBJ i saveznih organa, a koji su međusobno usklađeni. Da nije tako onda SFRJ ne bi dobijala finansijske kredite za refinansiranje upravo u jeku krize tokom 80-tih. Kada se govori o krizi duga u ranim 80-tim godinama, treba reći da je masa zemalja, a ne samo SFRJ, ušla u problem zato što je Pol Volker, tadašnji guverner američkih Federalnih rezervi, digao referentu kamatnu stopu na 20 % kako bi Reganova administracija zaustavila inflaciju u Sjedinjenim Državama koja se zahuhktala krajem 70-tih. To je drastično otežalo vraćanje kredita seriji država i nikakve specifičnosti jugoslovenskog socijalizma nisu tu doprinele nekakvoj posebnoj vrsti krize. Uzmimo samo Čile, kojim se libertarijanci dive, upravo je početkom 80-tih ušao u jezivu recesiju kao i mnoge druge latinoameričke države. I još jedna jako bitna stvar. Plate u SFRJ nisu se isplaćivale iz kredita. To je non sense. Ko iole zna šta je računovodstvo, lako će videti da je vrednost ukupnih osnovnih sredstava kojima je SFRJ raspolagala, dakle mašine, oprema, saobraćajna sredstva, magacini, proizvodne hale, generatori itd. iznosila negde oko 148 milijardi dolara. Ukupno korišćenih kredita za ceo vek postojanja SFRJ je bilo svega 1/3 ove sume, a sigurno i manje jer se negde oko 17 milijardi dolara potrošilo na uvoz nafte, čija je cena u 70-tim godinama 20 puta porasla na svetskom tržištu usled izrealsko-arapskog sukoba. Redovno se prećuti da je zbog divljanja cene nafte krajem 70-tih bilo par-nepar sistema sa benzinom čak i u pojedinim delovima Sjedinjenih Država. A što se tiče "ekonomiste" Predraga Rajšića (ideološki ostrašćeni libertarijanac), on je u tekstu izneo seriju netačnih podataka pa i grubih podmetačina. Evo samo jedan primer. On se oslanja na wikipediju (ni jedna akademska institucija ne priznaje ovaj izvor za naučne radove), a wikipedija na senzacionalističkog američkog novinara koji je objavio "podatak" da radnika emigranata iz Jugoslavije ima 1,1 miliona tokom 1981. godine. Ni jedan relevantni demografski statistički izvor ni na Zapadu ni na Istoku to ne pokazuje. Zvanični popis stanovništva iz 81', govori o 650 hiljada radno sposobnih stanovnika u inostranstvu, a sa članovima porodice, koji ne spadaju zbog žviotne dobi u radnu snagu, to je ukupno 890 hiljada. Prema tome to nije 1/5 radno sposobnih ljudi koji su otišli nego jedva 8 % (mora da se zaokruži na gornju cifru). Ovo su tvrde ekonomske činjenice, to što zaljubljenost u kapitalizam neće da ih sagleda je druga stvar.
  4. To već moram ozbiljno da uzmem u obzir.
  5. To se nikad ne zna. Tako je. Izbor treba brzo zatvoriti, ali Hondurasa mu, ni jedan dan nije prošao!
  6. Moram prvo da napravim selekciju. Mesto u kojem ja živim nije veliko, a i sada kada sam ih upoznao vidim da su ukotvljenje u mrežu mojih prijatelja i poznanika pa mogu lako doći do njih. Već ovo veče ih mogu ponovo sresti. Ne žurim sa dejtom.
  7. Ma kakva internet upoznavanja, to je gubljenje vremena. Sinoć odoh u pub da se vidim sa prijateljem u vezi nekog posla. Kada sam završio razgovor sa njim ostao sam za stolom i naručio pivo da uživam u muzici i predivnim devojkama koje tamo izlaze. Spazim iza mene, moj drugar sedi sa tri cice i padne mi na um, hajde da im se pridružim. Ustanem, pozdravim se sa njim i pitam jel bih mogao da sednem za sto, u fazonu ne sedi mi se sam i oni prihvate. I tako steknem poznanstvo uz opuštene razgovore sa tri extra devojke. Mnogo lepo veče u svakom pogledu. Ipak, moram da izrazim žaljenje što Kana nije zaživela, jer je zamisao veoma dobra za okupljanje ljudi koji dele taj neki pravoslavni pogled na život, a posebno na brak i porodicu. No, šta da se radi, mnoge lepe stvari ljudi ne čine pa kotrljamo dalje...
  8. Imam malo veće iskustvo kada su on line servisi u pitanju. Još pre 20 godina sam koristio ICQ i Odigio i znam kako su se devojke javljale na chat i razmenjivali smo fotose. Svakako bilo je i dejta. Sadašnje aplikacije su kudi kamo naprednije ali ljudi su otišli u out. Evo i tebi otpozdrav...
  9. Problem je u tome što čak nisam ni odbijan. Da sam odbijan pa hajde i da pričamo ovako samo mlatimo praznu slamu. Inače, Kana galilejska je dobra zamisao i podržavam je ali šteta što nije zaživela. Umesto da bude na stotine profila i muškaraca i žena, trenutno ima svega par desetina i to je to. I naravno, nema ovde nikakvog upoznavanja, a priče o pravoslavnom braku su samo paravan da se čeka princ na belom konju. Manite bre ljudi, neće žene da se udaju, to je problem...
  10. Lajkovale su profil koji sam poprilično dobro nafilovao informacijama. Plus to su devojčure koje imaju više od 30 godina i nije im pametno da čekaju. Dalje, chat baš zato i služi da bi dobile dodatne informacije i kako bi odlučile da idu na dejt ili traže nekog drugog. Nemam ja problem sa tim da se nekome nisam dopao. Nego ovde nema komunikacije a posle kuku lele nema muškaraca. Nije tačno. Ima ih, ali to su samo priče hoćemo brak ili vezu. Nije ljudima do vezivanja, naporno je to...
  11. Ma svi kao hoće brak, ali to je samo jadikovka, evo ja se učlanio na aplikaciji Kana galilejska, imadoh 6 poseta profila, od toga 4 lajkovanja i računam, tu se okupljamo mi muški i ženski koji imamo zajednički skup vrednosti, te da to pomaže da lakše stupimo u kontakt, kad ono ni jedna devojka nije htela da mi odgovori na chat poruke iako su kranje kulturne i fine. Prosto nema početka razgovora a o dejtu da i ne govorimo, to je apstraktna imenica. Nema veze, ali će zato devojke doći na forum da pišu kako muškarci neće duge veze i brak nego samo seks varijante itd. Ala se lažemo...
  12. εργασία

    Kako ziveti bez posla?

    Drago mi je što pratiš Kokšotov rad. Mnogo volim što podjednako nervira i libertarijance i levičare, i što ume da očita lekciju i jednima i drugima! Čovek je doktor računarskih nauka, inženjer i uspešnih projekata iza sebe, matematički je potkovan i ima pasiju da se bavi političkom ekonomijom i jedan od retkih koji odlučno poznaje Marksa i Mizesov kalkulacioni problem pri tom je dao originalan doprinos teoriji centralnog planiranja ali mnogi levičari prosto ne razumeju šta on ustvari govori. Kliman mi je mnogo drag ali bojim se da su mu Cockshott, Cortell i David Zachariach srušili priču. Posle njihove ubedljive kritike i empirijskih nalaza, zasnovanih na teorijskom framework-u dvojice izuzetnih izraelskih matematičara i levičara Emmanuela Fourjouna i Moshe Machovera, mislim da TSSI-ejvci nemaju kud. Na ovoj tački već ne mogu da se složim. Mislim da su "male" zemlje najveći gubitnici savremenog kapitalizma i da se iz njih putem masovnog autsorsinga bukvalno cedi drenovina. To je veoma opasno stanje i bojim se da će biti mnogo turbulencija, pogotovu kad u prvi plan izbiju problemi zbog klimatskih promena i nestašice nafte. Taj odnos Sever-Jug je veoma problematičan i tu će morati da nastanu neke promene u protivnom završićemo u imperijalnom nasilju ili nečem mnogo gorem. Vidim da pratiš stvari iz ekonomije i čitaš širi dijapazon autora i pravaca, javljaj se slobodno i komentariši, a zbog Kokšota imaš povećan rejting kod mene. Drugarski pozdrav, VV.
  13. εργασία

    Kako ziveti bez posla?

    Pošto spominješ Pola Kokšota i tvrdiš da si ga čitao, kako onda možeš ovako dve protivurečne rečenice da napišeš? Kako da pokažemo koncept linearnog programiranja zasnovanog na radnim vaučerima na malom preduzeću kada je svrha i esencija, zatim metodologija i teorijska anatomija čitavog plana da obuhvati nacionalnu privredu u celosti? Što se tiče samog linearnog programiranja, ono se već 70 godina uspešno primenjuje u poslovnoj i tehnološkoj organizaciji mnogih industrijskih preduzeća i grana širom sveta, pri tom se standardno izučava na fakultetima za ekonomske i organizacione nauke. Efikasnost ovog koncepta odavno je na delu. Tu nema šta da se pokazuje. Zaboravio si da čak i takav socijalizam, kao što je postojao u Sovjetskom Savezu, uprkos svim njegovim manama, do 1975. godine je pokazivao sasvim solidne rezultate, jer otkud onoliki gradovi, mostovi, fabrike, kosmički letovi, nuklearne elektrane, medicinski instrumenti, automobili, pruge, avioni, kamioni itd. itd.? Mislim da pitanje treba obrnuto postaviti: gde postoji taj utopijski kapitalizam sa free-trade-om bez recesija, bez državnih programa R&D, sa neprekinutim režimom pune zaposlenosti, bez dekvalifikacije rada i pooštrovanja socijalno-ekonomskih razlika, bez kartelnih dogovora, bez regulisanja cena i proizvodnje velikih oligopola, bez autsorsinga koji je trenutno najsramotniji i najdrastičniji vid eksploatacije rada širom azijskih, latino-američkih, a sada i istočno-evropskih zemalja, bez kočenja rasprostriranja tehnologije iako ona postoji, bez ekološkog zagađenja itd? Ali džabe, ne vredi pričati, verovatno se to dešava na Jupiteru, a ne ovde i sada među nama koji nemamo zdravstvenu zaštitu, penzije ko zna da li ćemo ih imati i stalno smo negde na putačestveniju za nekim boljim poslom, bez porodičnog okupa i naviknuti na psihički mobing...
  14. εργασία

    Kako ziveti bez posla?

    I ja isto predlažem da 37 miliona korisnika SNAP federalnog programa pomoći za ishranu u SAD i to 10 godina u uzlaznoj fazi ciklusa, krenu negde u neku zabit, ako hoće da ih pusti policija, i isprobaju u praksi institucionalizam Geoffrey Hodgsona, ali da ne padnu opet tako nisko na jasle SNAP programa usled "praktične efikasnosti" kapitalizma.
  15. εργασία

    Kako ziveti bez posla?

    I ja se pitam kako ti nešto ne predložiš bolje...
×
×
  • Креирај ново...