Jump to content

Ula Mark

Члан
  • Број садржаја

    154
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Волим
    Ula Mark got a reaction from Desiderius Erasmus in Зоран Ђуровић: SAŠA KNEŽEVIĆ: DINOSAURI I LJUDI – JESU LI ONI ŽIVELI U ISTO DOBA?   
    Χαμόγελο από την αιωνιότητα!


     
    Osmeh iz večnosti. Ovo je slika od starca Josifa Vatopedskog urađena posle njegovog upokojenja.


    A detaljnije predlažem ovu stranicu: http://www.diakonima.gr/2009/07/05/%EF%BB%BF%CE%B3%CE%B9%CE%B1%CF%84%CE%AF-%CF%84%CE%BF-%CF%87%CE%B1%CE%BC%CF%8C%CE%B3%CE%B5%CE%BB%CE%BF-%CF%84%CE%BF%CF%85-%CE%B3%CE%AD%CF%81%CE%BF%CE%BD%CF%84%CE%BF%CF%82-%CE%B9%CF%89%CF%83%CE%AE%CF%86/


  2. Волим
    Ula Mark got a reaction from niksrbin in Једна поставка у прилог равноземљаша   
    1.) To je jako nenaučno … naučnik je po prirodi skeptičan, a fanatici ne. Eto zašto.
    Drugi razlog je recimo taj – evo, uradićemo to da lišimo kreacioniste radosti.
    A treće da zarade 20.000 dolara.
     
    Teret napoštenosti i sumlje ostaje na njima. Jasno ko beli dan. Da su pošteni i uvereni u svoju ispravnost, ne bi se ni stidili, ni bežali od toga – ko đavo od krsta.
    A što kažeš da je onaj članak objasnio – ja se sav naježim. Nemam prosto komentara. Ponižavanje zdravog razuma … Izvini, ali nemam reči. Da li si ti uopšte svestan šta znače DVE godine, a šta 66.000.000 miliona godina? Miliona ... hej ... Jesi proučio modele konzervacije i raspada bio materijala? Jesi čuo ikada ikoga da ima formulu za konzervaciju tog materijala ... Stvarno, to mora da bude dobar biznis! Jesi se zapitao odakle dinosavrusima taj eliksir? A izgleda, da će biti tačno to što je i predikovao Mark Armitage - pronalazak mekih tkiva postaje NORMA, ne slučajni izuzetak ... 
    Evo jednog članka starog par dana ... Šta ćemo sad ... Sada te pišljive dve godine moraju da pojasne 195.000.000 godina ... Ali dobro, sve to samo jasno dokazuje da je TE religija ...
    Ancient tissue found in 195 million-year-old dinosaur rib
    http://edition.cnn.com/2017/02/03/world/dinosaur-rib-195-million-year-old-collagen-history/
     
    ...
     
     
     
  3. Волим
    Ula Mark got a reaction from Матусал in Зашто су праоци живели тако дуго?   
    Pozdrav! ...
     
    Samo na kratko, da ubacimo koji "kosku" ...


    Geneza ili Knjiga postojanja oduvek je bila enigmatična. Jevreji nisu smeli da ju otvaraju dok nisu napunili 40 godina. Tad su postajali punoletni.

    Da li ja Adam živeo 930 godina? Vl. Danilo kaže da to i nije puno sa obzirom da je bio stvoren za večnost.
    Iskreno, previše su te godine dobro „arhivirane“ da bi mogli reći da je to alegorija ili greška. Već u vremenu kada je Geneza nastajala, te „godine“ su bile „lude“ i „neracionalne“. Jer Mojsije, kome je po predanju Anđeo referisao stvaranje, živeo je samo cca. 120 godina. A prošlo je „svega“ nekoliko hiljada (orbitalnih) godina od Adama. (o.k. svi smo mi odrasli „u paradigmi“ miliona godina ... i to će sada nekima teško pasti)
    Kako sada to razumeti? Ili da li treba to razumeti, da bi „verovali“? Ili moramo pak pre verovati da bi razumeli? Ja mislim, da je bitno ovo poslednje: Veruj da bi razumeo. I ako nešto ne razumeš, ne trudi se da „objašnjavaš“. Vera koja se održava na „razumu“, u stvari i nije vera, već produženi racio.
    U Bibliji mogu se naći određene greške ili možda nelogičnosti. Međutim, to nam ne daje za pravo, da onda npr. tvrdimo, da Hristos nije Bog, jer je Biblija netačna i ne možemo da ju koristimo kao tačan izvor „informacija“. (Npr. Melhisedek je (po LXX) umro 7 godina posle Potopa, a nije bio ukrcan u Kovčeg.)
    OVE EKSTRAPOLACIJE su veoma opasne i štetne. I one obično u želji da „zakrpe jednu rupu“, otvore 15 novih rupa i nelogičnosti. (Neću sada da pominjem Kalomirosa, trećerazdrednog „ko fol“ teologa).
    E, sada da li je Adam živeo 930 + godina?
    Ja iskreno verujem da jeste. 930 pravih orbitalnih godina. Najpre zato što mi se ovo čini toliko otkačeno, da mi tu razum neće pomoći, a Bogu je sve moguće. A Geneza je previše bitna da bi nas „lagao“. Jer kako Mu onda išta verovati? Drugo tih „grešaka“ bilo bi previše da bi ih mogli pripisati „slučajnosti“ itd.
    E, sada – za one skeptičare, ove godine mogu se objasniti i na „racionalan“ način.
    Ovde postoje bar DVA modela. Klasični YEC to pokušavaju objašnjavati MUTACIJAMA. Gledaj:
    https://www.youtube.com/watch?v=9IfV5iRQbIU Genetic Mutation - Magnificent Modifier or Mega Meltdown?
     
    Međutim, meni se čini da je to moguće bolje objasniti „ energijom nulte tačke  “ (ZPE), iako je i prvi model bitan.
    ZPE sačinjava tkivo sve tvorevine, sve ... ona određuje osobine svakog atoma u kosmosu. Sada već imamo poprilično dobre „dokaze“ o promeni jačine ZPE i kako ova utiče na atomske i biološke kategorije (brzina svetlosti, brzina rada atomskih satova, masa subatomskih ćestica itd.)
     
    To je bila jedna kompletno drugačija priroda ... ni približna ovoj današnjoj, jer su svi atomi drugačije „radili“. Sunce je drugačije „pržilo“, geološki procesi su se drugačije odvijali ... a da se pri tom FIZIKALNI ZAKONI NISU NARUŠAVALI, a to je jako bitno, ako hoćemo nešto „naturalističkim putem“ objasniti, što je lepo pokazao Setterfield.
    Ako je bila ZPE u prošlosti manja, bio je manji „upor“ i sve je moglo brže i lakše po telo da se odvija. NERVNI SISTEM, MOZAK, IMUNSKI SISTEM, KARDIOVASKULARNI SISTEM (MIŠIĆI) su svi ovisni od „elektrike“ ili struje u našem telu ... Jedno srce danas ne može da kuca 900 godina, jer je previlik „upor“, previše se zamara i troši, ali u manjoj ZPE, ne ... Srce je moglo da kuca jače, jer su mišici delovali sa manje otpora. (Zamislimo/sazercavajmo da odemo na Mesec gde je manja „gravitacija“, kako bi to uticalo na naše zglobove, srce, mišiće itd.)
     
    Zato ZPE objašnjva dobro i gigantizam u biljnom i životinjskom svetu. Gigantizam susrećemo u fosilnom rekordu. Jedan diplodokus od 40 m. u današnjoj jačini ZPE ne bi bio funkcionalan, jer bi mu "impuls" od repa do glave i nazad putovao negde oko 80 sekundi, jer dinoti nisu imali aksone insulirane mielinom - što imaju sisari (tu se brzina impulsa ubrzava za 50X!) ...
    + Danas bi ti isti dinosauri imali velike probleme sa gravitacijom, jer ni njihove kosti ni mišići ne bi mogli da „nose“ toliku težinu.
    Npr. Do Dinosaurs Pose a Gravity Problem? | Space News
    https://www.youtube.com/watch?v=okMOfYcbdI8&t=62s (Cum grano salis)

    A u preračunatim vrednostima ZPE u prošlosti, ta grdosija je mogla normalno da funkcioniše ... 
    No, da li će ovo nekog skeptika ubediti ili ne, ne znam, ali znam da su blaženi oni koji verovaše a ne videše!
     
     
     
    The Zero Point Energy has been shown to be responsible for a number of astronomical effects. However there may also be something else it is at least partially responsible for. We have been puzzled for many years by gigantism in the fossil record. The giant dinosaurs were prominent in the Mesozoic Era. But earlier, in the Paleozoic, we see evidence of giant sea-scorpions and giant millipedes, both over 2 meters long. In the more recent Cenozoic Era, a giant wombat, the size of a rhinoceros, may have been the largest marsupial to ever inhabit Earth. Similarly, many early plant types grew to extraordinary sizes. In contrast, the plants and animals in our world now are often very much smaller. How could the ZPE be implicated in this?
     
    Nerves in all vertebrate animals, including humans, operate by conducting electrical impulses. In the same way a wire must be insulated to keep the electrical current from dissipating, nerves in most vertebrate species are insulated by a fatty layer called myelin. This myelin coating allows the nerve impulses to travel at a high speed in one direction and not be dissipated in all directions. This speed rises from about 1 meter per second for a bare nerve fiber, about 10 microns in diameter, to over 50 meters per second for the same axon (nerve fiber) sheathed in myelin. (A micron is one millionth of a meter.)
    In contrast, the invertebrates, like the giant sea scorpions, the monster millipedes and the immense dragonflies, all had non myelinated nerves. The rate of nerve transmission today appears to limit the size of these organisms to about 30 centimeters. Yet to survive, animals must have an efficient nervous system which conducts nerve impulses sufficiently rapidly for them to have a viable reaction time. How was this achieved with the larger animals of the past?
     
     

     
    This is where the importance of bio-electro-magnetism arises. J. Malmivuo and R. Plonsey have made some key comments which have a bearing on our problem. In [86], page 33, they state:
     
     
    "All cells exhibit a voltage difference across the cell membrane. Nerve cells and muscle cells are excitable. Their cell membrane can produce electrochemical impulses and conduct them along the membrane. In muscle cells, this electric phenomena is also associated with the contraction of the cell [the working of the muscle]. In other cells, such as gland cells and ciliated cells, it is believed that the membrane voltage is important to the execution of cell function."
     
    These authors [page 42, Eq. (2.1)] show that the axon’s nerve signal velocity is inversely proportional to its capacitance. Mathematically, all other terms which would be variable under changing ZPE conditions cancel out. This leaves axon capacitance as the sole player where nerve conduction velocities are concerned. When the ZPE strength was lower, and all voltages intrinsically higher, currents were stronger, and capacitances lower. Thus, when the ZPE strength was 1/10th of its current value, so also was the capacitance of the axons. THIS MEANT NERVE SIGNALS WERE NOT ONLY STRONGER, BUT TRAVELED 10 TIMES AS FAST DOWN THE AXON. So both nerve signal velocities and reaction times would have been much faster as in the past [87]. If the rate of nerve transmission is, indeed, one of the factors affecting the final size of an organism, a lower ZPE might have been one reason for the gigantism of the past. To put it another way, the high ZPE strength of today necessitates small sizes for animals now.
     
    A parallel situation exists with fossil plants. Their great size and prolific numbers in the past suggest that some factor involving photosynthesis has changed. Photosynthesis depends on light and light is affected by the Zero Point Energy. Examination of this option reveals some pertinent facts [87].
    As previously demonstrated [87], when the ZPE was lower, the production rate of light waves (or photons) by the sun and stars was higher in inverse proportion [85]. This holds whether nuclear or electric processes are involved [85]. Thus, when the ZPE strength was 1/10th of what it is today, the speed of light was 10 times higher, meaning the earth received 10 times as many waves or photons per second as it does now. However this did not damage anything because the high number was offset by the fact that the electric and magnetic properties of the vacuum would have had only 1/10th of their current value. Since it is the-se properties that govern the intensity or brightness of the waves or photons, each only had 1/10th of the intensity that it has today. Therefore, even though there were 10 times as many photons or waves, the total intensity or brightness of light would have been the same as today. Note that the energy of each photon or wave (that is, its color) would have been the same [85, 87].
    When the ZPE was low, plants received more photons of light of a given color (energy) per unit area per second than they do now. Under these conditions, analysis indicates that photosynthetic processes would have been more efficient when the ZPE was lower, so that plants would have grown more rapidly and to enhanced sizes.
    As we then examine the effects of a lower Zero Point Energy in the past, it becomes evident that they may not have been confined to “outer space.” More efficient photosynthesis in plants and more efficient nerve transmissions in animals both would have been the result of a lower ZPE. This may well have contributed to the gigantism we see in the fossil record. Put another way, the gigantism we see among fossils may itself be testimony to a lower ZPE in the past.
     
     
     ...
    Sett- ZPE abstracts Monography.pdf
  4. Волим
    Ula Mark је реаговао/ла на Zoran Đurović у Saša Knežević: ORBITALNO I ATOMSKO VREME   
    Па и ти си Хвалица!
  5. Волим
    Ula Mark је реаговао/ла на Zoran Đurović у SAŠA KNEŽEVIĆ: RĐAVA EKONOMIJA   
    Ja na Saletu ne nalazim nikakvog greha kad se ne kreacioniše!  Jako lepo i inspirativno tumačenje! 
  6. Волим
    Ula Mark је реаговао/ла на Zoran Đurović у SAŠA KNEŽEVIĆ: RĐAVA EKONOMIJA   
    SAŠA KNEŽEVIĆ: RĐAVA EKONOMIJA
     
    Tada jedan od Dvanaestorice, po imenu Juda Iskariotski, otide prvosveštenicima, i reče: Šta ćete mi dati i ja ću vam ga izdati? A oni mu položiše trideset srebrnika (lat. triginta argenteos, grč. τριάκοντα αργύρια) I od tada tražaše zgodno vrijeme da ga izda (Mt. 26:14-16).
    Tada vidjevši Juda, izdajnik njegov, da ga osudiše, raskaja se, i vrati trideset srebrniкa prvosveštenicima i starješinama govoreći: Sagriješih što izdadoh krv nevinu. A oni rekoše: Šta mi marimo za to? Ti ćeš vidjeti. I bacivši srebrnike u hramu, iziđe, i otide te se objesi (Mt. 27:3-5).
     

    Jedan dinar u ono vreme bila je nadnica majstora, tj. plata za ceo dan rada. Rimski vojnici su zarađivali nešto manje. Osnovna godišnja plata jednog legionara 33AD bila je oko 225 dinara. Novčić od srebra zvani dinar ili latinski denarius, na grčkom drahma (δραχμή), imao je težinu 4,36 g. Ali najverovatnije srebrnik koji se pominje u (Mt. 26:15) nije bio rimski srebrni novac čija osnovna jedinica je do Nerona bila teška 3,85 g, ni jevrejski šekel, koji je imao oko 11,4 grama – on nije bio u upotrebi kao zvanična valuta u Rimskom Carstvu – već tirska tetradrahma ili tirski šekel. Rimljani su dozvolili njegov opticaj. To je novac kojim se plaćao porez Hramu i kojim je najverovatnije prvosveštenik Kajafa obmanuo Judu. Novac, kovan u gradu Tiru, sa svojih 14 i nešto grama u odnosu srebra bio je čistiji (94% i više) od rimskog srebrnika (80% srebra). 
    Dakle, Juda je izdao Hrista za jednu radničku platu, ili najverovatnije za četri ako je primio tirske šekele. Današnja vrednost[1] te količine srebra (30 x 3,85 g) je 61,2 EUR (1 g = 0,53 EUR)! U tirskim šekelima okolo 181,2 EUR. (Primetite da je nardov miris (mira), kojim je jedna žena – niko ne zna ko je ona? – u Vitaniji, u kući Simona gubavog pomazala Hrista, bio skupocen. Kaštao je trista i više dinara (Mk. 14:3-9) ili deset puta više!
    Budući da ta suma novca nije ništa posebno, teško je moguće pretpostaviti da su isključivo finansijski razlozi bili od presudnog značaja za Judin postupak. Ovde je potrebno obratiti pažnju i na to, ko je platio ovu operaciju. To je bio Sinedrion ili zvanična crkvena administracija u teokratskom Izraelu. Reč je dakle o najvišoj vlasti, o »staroj Crkvi« ili »Sinagozi« što je u stvari jedno i isto, jer obe grčke reči ekklesía i synagogê imaju praktički isto značenje.
    Juda je u stvari morao za jedan ne tako veliki iznos Sinedrionu da otkrije jedan banalni obaveštajni podatak[2]: Kad će se Hristos pojaviti u vrtu Getsimani, u osami, bez naroda, jer u prisutstvu mase koja je pratila ovog neobičnog Rabina moglo je Njegovo hapšenje da se zakomplikuje. To se moralo uraditi noću, tiho i brzo.

    Z. Đurović: Judino izdajstvo
    Ko je bio Juda i zašto se je odlučio na jedan takav čin, budući da ta suma novca od trideset kovanica i nije bila bogzna šta?
    Po Jevanđelju ljudi su u ono doba imali mesijanska očekivanja. Predosećali su da se nešto važno dešava: Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugoga da čekamo? (Lk. 7:19) U uslovima rimljanskog ropstva, često i neizdrživog, tema „spasenja“ nije mogla biti aktualnija. Zato ako Mesija dođe, On mora da bude spretan i jak vojskovođa, koji mora da oslobodi okupirane teritorije, i vladar visoke klase, koji će Jevrejima da osigura vladavinu nad drugim narodima i donese blagostanje na ovoj zemlji. Ovde oslobođenje nema neke konotacije u smislu oslobađanja od grehova, oslobađanja iz ropstva smrti i đavola ili nekog večnog, zagrobnog života – kako danas gledamo i razumemo, više ili manje, reč „spasenje“! Stvar je jako ovozemaljska, ekonomska i (geo)politička, upakirana u neku religioznost. Na jednog takvog mesiju Jevreji i danas čekaju (Šta Rusi očekuju od prorokovanog ruskog cara?).
    Međutim, Rimljana je bilo sve više, a oslobođenje (spasenje) izgledalo je nikad dalje. Što je Ravuni politički promašaj, što isprevrće trgovcima tezge u Hramu. Ovi menjači novca[3] i kreditori – kao i danas – imali su neku finansijsku moć i mogli su da utiču na zvaničnu politiku koju su određivali popovi (nekada su se zvali fariseji i oni i Hristos nisu bili u najboljim odnosima). Zato nikako nije slučaj da je odluka da se Ješua ukloni nastupila posle isterivanja „moćnika“ iz Hrama. Dakle ovaj Nazarećanin ne može biti Mesija, već pre neki prevarant i uzurpator, novotarac koji nije poslušan „Crkvi“.

    Z. Đurović: Izgon trgovaca
    Tako doturiti informaciju, o Jevanđelju se to naziva izdajom, zvaničnom teokratskom establišmentu za omanju sumu novca gde će se (sa svojom grupicom sledbenika) nalaziti ovaj neobični Rabin – koji bukvalno ni iz čega može da nahrani nekoliko hiljada ljudi –  i nije bilo neko posebno poduzeće. Za bilo koju drugu informaciju ove vrste kroz istoriju moglo se uzeti kuda bolje novca. Mnogi mi izdajemo i prodajemo, svesno i nesvesno, Hrista za mnoge manje stvari. To je i razlog, da možemo da kažemo da je Juda iz Karijota u stvari lik koga možemo razumeti. Jer u čemu sam ja bolji od njega?
    Bez nekog dodatnog patosa koji mu se kasnije kroz srednji vek pripisuje, jer se morala ova priča oko izdajstva dramatološki naduvati, jer inače nema senzacije ni spektakla – a to ljudi vole – , tipa Juda je gori od đavola, pre će biti da je on bio neki „sitni kriminalac“, kojih danas među klirom ovim i onim ima ne tako mali broj. Ovi poslednji „naslednici apostola“, koji potkradaju Crkvu, verovatno su gori i po tome, jer Juda je bio „poslušan zvaničnoj Sinagogi“ kao što i nije mogao da zna da li će Spasitelj stvarno vaskrsnuti, dok ovi znaju da je Pomazanik vaskrsao i nisu poslušni Crkvi.
    Računica Sinedriona bila je verovatno dvojaka – 1) u odnosu politike: Bolјe da jedan čovjek umre za narod, a ne da sav narod propadne, ako se desi buna i dođu Rimljani, tj. Kajafina logika (Jov. 11:49-50) i 2) u odnosu finansija, tj. do trgovaca ili imućnih ljudi onog doba, od kojih su mnogi bili i članovi klira, – jer nedopustivo je tolerisati da ti se neko petlja u „biznis“. Dirati u nečije finansije gore je nego objaviti rat! Dakle, imamo barem dva motiva krivičnog dela koji proizlazi iz sprege politike i kapitala. 
    Međutim, Juda shvativši koja je stvarna namera ovog hapšenja i da je stvar izmakla kontroli oseti se prevarenim[4] – ovo pokazuje najbolje njegov revolt prema Sinedrionu i bacanje u Hramu krvlju uprljanog srebra. Usled ubistva Hrista prolivena je nevina krv. Juda oseti grižu savesti i kako prenosi Jevanđelje „pokaja se“ (gr. μεταμελούμαι).
    Da li se on obesio što nije izdržao – a ko bi mogao da „izdrži“ krivicu za ubistvo Boga? – što se danas (NZ) smatra kao greh, ili se obesio da životom plati za život, što je u duhu Starog Zaveta u kojem je živeo, ne možemo znati, ali najverovatnije bila su prisutna oba motiva.
    Da li je onda ovaj mladi čovek zaista bio tako loš ili đavoiman, ako se kajao? Jer đavo se nikad ne kaje. I kako je moguće da se neko kaje ako nema ljubavi? Ili pitajmo se obrnuto: Kako nekome, ako mu je srce hladno kao tartar, može biti žao što je njegov neprijatelj doživeo krah? Zato su pokajanje – a ono je stradanje – i ljubav uvek neraskidivo povezani ...[5]
    Mišljenja o tome koliko je bilo bitno za Sinedrion da se problematični Ješua smakne su različita. Na svakom crkvenom saboru ima više tačaka dnevnog reda za razmatranje. Verovatno bi i pitanje o smaknuću Hrista, ako ne zbog svoje specifičnosti (hvatanje noću), bila samo jedna od više tačaka uobičajenog dnevnog reda. Sigurno je specifičnost vanrednog zasedanja bila i u tome, jer Sinod nije baš svaki dan donosio odluku o pogubljenju na kao bajagi javnom suđenju. I ništa više. Jedna fudbalska utakmica treće lige danas može da privuče na stadion više zainteresovanih posmatrača i gledaoca. Da ne pominjemo kako je lako jednu ovakvu rulju uz pomoć ubačenih provokatora „zapaliti“ (Raspni Ga, Raspni ...).
    I ne samo što nam to postaje nekako jasno što je „količina srebrenika“, da se ovaj problem oko Isusa reši, bila gotovo beznačajna, već i što je Hristos bio razapet sa još dvojicom sebi po značaju „ravnim“ banditima kojima je „pao grah“ na taj dan da se nad njima izvrši smrtna kazna (Čak je Juda morao da Ga identifikuje poljupcem, da ne bi vojnici uhapsili nekog drugog! Toliko o Njegovoj popularnosti. Barabu su pak sigurno ranije imali priliku da upoznaju).
    Ili je Hristos bio likvidiran usput sa još dvojicom lopova, ili su lopovi bili kažnjeni usput sa Pravednikom, nebitno je. Kako za jedne tako i druge svima njima pripisana je ista kazna i isti tretman ... Najnepravednija procedura od postojanja sveta obavlja se onako sporedno, užurbano, jer dolazi šabat, onako ovlaš, onako usput i kobajagi „po propisima“.
    Kao što je neprimetno, ponizno i tiho došao u vreme i prostor, rodivši se u jednoj beznačajnoj pećini, Hristos i napušta, sa Golgote, ovaj hrono-top. Napušta ga sa nekog sporednog koloseka, bez neke pompe i počasti, u društvu sa dvojicom izopštenika iz društva – tiho, bez najave i slobodno! (Primetićete da tako deluje i blagodat Božija).
    Jovan vrlo šturo opisuje taj događaj: Znajući Isus da se već sve svršilo, da se sasvim ispuni Pismo, reče: Žedan sam! Stajaše pak sud pun octa; a oni napuniše sunđer octa, i nataknuvši na trsku, prinesoše ustima njegovim. A kad Isus okusi ocat reče: Svrši se! I preklonivši glavu, predade duh ... (Jov. 19:28-30).
    Luka opisuje da su poslenje Spasiteljeve reči bile: Oče, u ruke Tvoje predajem svoj duh, (23:44), a Marko (15:34) i Matej (27:46): Eloí, Eloí, lemá sabahtáni? (Bože, Bože zašto si me ostavio). Kod sve trojice spominje se cepanje hramovne zavese – simvolika je okončanje Starog Zaveta – i da je od šestog do devetog časa, to je od 15h do 18h, u Palestini nastupio neobičan mrak, budući da u dane pashalnog punog meseca ne može da dođe do pomračenja sunca (Kod rođenja Mesije priroda učestvuje sa neobičnom Zvezdom koju su pratili mudraci!).
    Matej pominje i potres i otvaranje grobova i vaskrsenje pravednika koji su došli u Grad i pokazali se mnogima. U Antici bilo je uobičajeno pričati o neobičnim prirodnim događajima koji su pratili smrt velikih muževa (npr. Vergilij, Georgica 1.457sl., o smrti Cezara) i viđenja mrtvih bili su znana književna tema (srav. Dio Kasij, Rimska istorija 51.17.5), radi čega brojni egzegeti smatraju da ove reči imaju prvenstveno simvoličko značenje. Već crkveni Oci su ove reči tumačili kao priliku za Hristov silazak u Ad. Crkvene knjige govore da je Hristos „oplenio (opljačkao) carstvo Ada“, i da je svakog ko je hteo da krene za njim izbavio i uveo u Nebeski Jerusalim. Svakako je ruku pomirenja pružio i svom nevaspitanom i maloumnom apostolu Judi, koji je, ironično, mogao da bude prvi od Dvanaestorice apostola ušavši u Raj.

    Z. Đurović: Silazak u Had
    Kod sve ove priče koja se izdešavala u nekoliko poslednjih zemaljskih dana Isusa Hrista teško je da je bilo šta normalno ili onako kako se čini: Judin biznis koji nije neki biznis, jer je on rđav ekonomista, popovi koji razapinju Boga u ime Boga, a ta briga im je sporedna, neshvatljiva poniznost Mesije koji dolazi i odilazi u naše vreme i prostor gotovo potpuno neprimetno, a najpre spasava (u pravom smislu reči!) one najgore – razbojnika koji ga je vređao (i pokajao se) i Judu koji se pokajao (i mogao je ako je hteo da izađe sa Njim iz Ada) ...

    Sumnja li, dakle, još ko, da prvi neće biti poslednji i poslednji prvi? (Lk. 13:29)
      [1] Mart, 2017 g. Pretpostavljamo da su novčići od čistog srebra.
    [2] Verovatno su ciljevi Sinedriona bili i da se preko novca kompromitira i razbije ova grupica ljudi.
    [3] Najverovatnije su menjali običnu rimsku valutu za tirske šekele i obratno. Neku su pak drugog mišljenja, jer su i tirski šakeli kao i rimski novci bili »nekanonski«, budući da su i na glavi i pismu ovih novčića bili iskovani likovi, strogo zabranjeni za izobražavanje po Zakonu (2. Mojs. 20:3-4).
     
     
    [4] Juda je nosio kesicu i bio je blagajnik. Već ranije je pomalo kraduckao (bješe lopov, i imaše kesu, i uzimaše što se mećaše u nju ... Jov. 12:6). Međutim, prevariti ili pokrasti lopova je mnogo teže nego običnog čoveka, jer on zna kako lopovi razmišljaju. Očito su moralni standardi, naročito kada je reč o pojmovima kao što su iskrenosti i poštenje, u Starom Zavetu bili daleko niži.
    [5] Ukoliko je veća ljubav, utoliko je veće stradanje duše (Sv. Siluan Atonski).
  7. Волим
    Ula Mark got a reaction from Zoran Đurović in Зоран Ђуровић: SAŠA KNEŽEVIĆ: DINOSAURI I LJUDI – JESU LI ONI ŽIVELI U ISTO DOBA?   
    Pa imaš koski koliko hoćeš ... neka naprave C-14 dataciju ...
    Ja ponekada imam malo vere da se načudim maloverju drugih ...
    Puno pozdrava!
  8. Волим
    Ula Mark got a reaction from Bokisd in Saša Knežević: ORBITALNO I ATOMSKO VREME   
    Jao, boli me glava … stvarno mi nije jasno kako si ti završio osnovnu, možda je i to bila neka štela.
    Pokušaću ponovo:

     
    Ti moraš da dokažeš da je nešto konstanta pretpostavljajući a priori da je to konstanta?
    Логика есть?
    Pitam te šta je to diletacija vremena? Kako ćeš znati da je do toga došlo ili ne?
    Da li taj avtor razlikuje između dvaju vremena orbitalnim i atomskim? Da li ti razlikuješ?
    Evo ti još jedan poslednji »hint« (mig, uput, nagoveštaj …)
    http://www.setterfield.org/report/report.html
    Ne možeš obarati nešto što ni ne razumeš u osnovi.… Ako ni sada ne skontaš … više ću te ignorisati. Šteta mog vremena.
    Drugo, ti ne razlikuješ između dvaju kategorij, NAUČNI FAKT i OBJAŠNJENJE TOG FAKTA!:
    1.) Stasis u fosilnom rekordu!
    2.) Mikroevolucija nije isto makroevolucija … Kroz 1000 godina biće nove rase ljudi, nove pasme itd … nove (moderne) »biološke vrste« (npr. hibridizacija itd.), ali nijedna nova vrsta neće stvoriti NOVU INFORMACIJU. Sve što će biti je mikroevolucija i u to ti danas veruje i svaki YEC!
     
    Genetski materijal ne postaje bolje, već se sve se raspada, i to je fakat:
    One of the earliest theoretical studies of the distribution of fitness effects was done by Motoo Kimura, an influential theoretical population geneticist. His neutral theory of molecular evolution proposes that most novel mutations will be highly deleterious, with a small fraction being neutral.[58][59] Hiroshi Akashi more recently proposed a bimodal model for the DFE, with modes centered around highly deleterious and neutral mutations.[60] Both theories agree that the vast majority of novel mutations are neutral or deleterious and that advantageous mutations are rare, which has been supported by experimental results. One example is a study done on the DFE of random mutations in vesicular stomatitis virus.[47] Out of all mutations, 39.6% were lethal, 31.2% were non-lethal deleterious, and 27.1% were neutral. Another example comes from a high throughput mutagenesis experiment with yeast.[52] In this experiment it was shown that the overall DFE is bimodal, with a cluster of neutral mutations, and a broad distribution of deleterious mutations.
    Though relatively few mutations are advantageous, those that are [MUST] play an important role in evolutionary changes …
    https://en.wikipedia.org/wiki/Mutation_rate

    3.) Mehanizam koji mora do potvrdi TE teoriju je potvpuno neadekvatan i nemoguć (i matematički i logički). Još ni jedan realistički matematički model nisam video koji bi čak teoretski blizu omogućio stvaranje nove informacije (makroevoluciju)! Ni jedan! Neozbiljno …
     
    4.)   Ni jedan FIZIOLOŠKO veći sisar od 13 kg nije nađen zajedno sa dinosavrusima.
    Znači da TE uči da su fiziološko veći sisari postali od fiziološko malih sisara, i da bi onda ovi morali biti kompleksija bića, što nije istina. Opet promašaj, opet TE nema odgovor … a ja sam ti ga dao …  + Ne moraš uvek obavezno da koristiš termine »kretardi« itd. dok ujedno ni posle 30+ stranica ne razumeš o čemu mi ovde uopšte govorimo.  
     
    5.) Teorija sabiranja i sklapanja košćica sa puno uobrazilje može biti legitima, ali ako je ona nedokaziva, logično je da treba fosile objašnjavati drugačije. (Why Fossils Cannot Demonstrate Darwinian Evolution) Za sada toliko, da ne gubim vreme. Ja nisam uveren da ti dopuštaš bilo kakvu mogućnost da nisi u pravu a to je fanatizam klasični. Eto, datirajte meka tkiva pa da završimo …
     
    A onda možemo da počnemo pričati o geologiji – to jest alternativnoj teoriji, zašto je raspored fosila takav kakav je.
    Em, ustalom, ja otprilike dobro znam šta je nauka … i kako ona funkcioniše: 10 g. rada na institutu, asistent na dva univerziteta itd. A ti? Kakav realni dodir imaš sa naukom? Jesi radio nekada sa nekim koji je Nobelovac? Jesi ga uživo video?
    Evo ti jedan zanimljiv i iskrenosrčan klip – James Tour, preko 600 objava, preko 50-tak patenata. Čisto onako – čovek sa terena:
     
    The Origin of Life: An Inside Story - 2016 Lectures (with James Tour)
    https://www.youtube.com/watch?v=_zQXgJ-dXM4&t=2s
     
    Puno pozdrava!
     
     
  9. Волим
    Ula Mark got a reaction from Zoran Đurović in Saša Knežević: ORBITALNO I ATOMSKO VREME   
    Draga Tajna, o tom i govorimo ... Osnova je fizika. Ako se jedno vreme razlikuje od drugoga, za to je potrebno utvrditi teoriju. Nekima je dovoljno da vide jedan grafikon, neki hoće i detalje! Puno pozdrava!
  10. Волим
    Ula Mark got a reaction from Тања1 in Saša Knežević: ORBITALNO I ATOMSKO VREME   
    Draga Tajna, o tom i govorimo ... Osnova je fizika. Ako se jedno vreme razlikuje od drugoga, za to je potrebno utvrditi teoriju. Nekima je dovoljno da vide jedan grafikon, neki hoće i detalje! Puno pozdrava!
  11. Волим
    Ula Mark је реаговао/ла на Тања1 у Saša Knežević: ORBITALNO I ATOMSKO VREME   
    Nemam nista protiv Vas, to sto Vi pisete na ovu temu je uzasno siroko i nema bas nikakvu vrednost lagano za pratiti, znate da tu treba podosta vremena, pa slobodno mozete imati svoj sajt, blog...ovo je tema o orbitalnom i atomskom vremenu a ne o svim pitanjima kojima se fizika bavi (multidisciplinarna)...Ali opet, ko ima vremena da se detaljno posveti svemu sto pisete, sta se ja tu mesam, pisite do prekosutra.
  12. Волим
    Ula Mark got a reaction from Zoran Đurović in Saša Knežević: ORBITALNO I ATOMSKO VREME   
    Hvala, Geniuse, pogledaću ovo kasnije. Kojeg datuma je ovaj članak?
  13. Волим
    Ula Mark је реаговао/ла на о.Горан у Saša Knežević: ORBITALNO I ATOMSKO VREME   
    ТРОИЦКИ-САТЕРФИЛДОВА ХИПОТЕЗА
    1987. године, независно један од другог, научници В.С.Троицки са радио-физичког института у Нижњем Новгороду и аустралијски астроном Б.Сатерфилд дошли су до закључка да се у току времена брзина свјетлости смањује, при томе експоненцијално, тако да је у периоду од посљедњих 10 000 година морала опасти за десет милиона пута. Мјерења брзине свјетлости у посљедњих 200 година дају основу да се примјети тенденција њеног опадања. Али тај временски период је превише мали, а грешке приликом првих мјерења су веће од данашњих. Смањивање брзине свјетлости за посљедња два вијека износи отприлике свега 0,5 %. Ако је у непосредним мјерењима тешко уочити промјену брзине свјетлости, много је лакше уловити полупостотно разилажење у времену астрономских часовника са часовницима базираним на радиоактивном распаду, који је пропорционалан брзини свјетлости. За неколико година лако се уочава разилажење двају типова часовника за једну секунду, и самим тим открива промјена брзине свјетлости са тачношћу од хиљадитог дијела секунде. И - такво разилажење часовника стварно је забиљежено! Брзина свјетлости стварно се смањује у времену. Троицки-Сатерфилдова хипотеза смјела је само по својим размјерама. Међутим, тешко да је уопште могуће данас реконструисати динамику промјене брзине свјетлости уназад неколико хиљада година. Ова хипотеза, пак, омогућава да се објасни како је свјетлост од далеких галаксија могла релативно брзо доћи до Земље, и самим тим и да се смањи претпостављена старост Васионе до свега неколико хиљада година. Лако се тада објашњавају и "надсвјетлосне" релативне брзине објеката, које ми данас видимо онакве какви су они изгледали у временима када је свјетлост имала много већу брзину. "Црвени помак" такође добија врло просто објашњење захваљујући хипотези Троицког-Сатерфилда. Ако је брзина свјетлости у прошлости била већа, онда је и ради одржавања исте те енергије некада давно излучене свјетлости (коју данас ми опажамо) дужина њених таласа морала бити мања, што данас и резултира "црвеним помаком".
    Како се мијењала брзина свјетлости са временом? Скида се са дневног реда и проблем "сакривене масе" далеких галаксија. Ако се удаљеност тих објеката коректује у правцу смањења, а сходно томе се смање и њихове димензије, маса неопходна за гравитациону стабилност галаксије ће се сама од себе енормно смањити. Напокон, најзадивљујуће од свих открића посљедњих година, које потиче из недавне 1986. године, састоји се у томе да величина црвеног помака за разне објекте не може бити било каква, него може да поприма само дискретне величине, што важи и за властите фреквенције спектра било којег атома. Ако се то потврди, "црвени помак" се уопште не смије објашњавати доплеровим ефектом, и тада ми не можемо да кажемо дефинитивно ништа о удаљености далеких звијезда од нас, а тим прије о њиховој старости. Било како било, давао нам "црвени помак" ма какве полазне бројеве за прорачуне или не, ми немамо никаквих основа да тврдимо да се старост Васионе може мјерити милијардама, па чак ни милионима година.
     
    ПРАВОСЛАВНИ ПОГЛЕД НА СВИЈЕТ И САВРЕМЕНЕ НАУКЕ О ПРИРОДИ, о.Тимотеј Алферов, 
     

     
     
  14. Волим
    Ula Mark је реаговао/ла на о.Горан у Saša Knežević: ORBITALNO I ATOMSKO VREME   
    Није само Ноје проблем, шта ћемо са нпр. Адамом који је живео 930 година. До Потопа су сви његови потомци којима је, као што знамо, посвећена и недеља праотаца, живели по више од 900 година. Праотац Аврам је живео 175 година....
    Баш ме занима како форумски `генијалци` који тако олако прихватише бајке па их још намећу другима тумаче ово... Каква је то сорта алегорија?
  15. Волим
    Ula Mark је реаговао/ла на GeniusAtWork у Saša Knežević: ORBITALNO I ATOMSKO VREME   
    Ево ти овде објашњено зашто тврдње из тог видео клипа нису тачне (видео је иначе ОК, ајде да те похвалим и ја једном  коректан је, каже на крају да "треба више обратити пажњу на плазма космологију као могуће решење"...али по свему судећи плазма очигледно не може да замени тамну материју). Већина ових који одговарају имају докторат и постодкторат из физике:
    https://www.quora.com/Why-should-I-believe-in-dark-matter-when-plasma-physics-models-can-replicate-galactic-forms-quite-nicely
     
    Са масом се не дешава ништа. Појам "релативистичке масе" је одавно напуштен у физици, само прави беспотребну конфузију и збуњује људе па постављају питања типа: "Ако се крећем довољно брзо, да ли могу да се претворим у црну рупу?", итд.
  16. Волим
    Ula Mark је реаговао/ла на Тања1 у Saša Knežević: ORBITALNO I ATOMSKO VREME   
    Ova tema samo sto se nije prelila u  kako napraviti tornado u boci.  Vratite se temi ORBITALNO I ATOMSKO VREME!

  17. Волим
    Ula Mark је реаговао/ла на Рапсоди у Saša Knežević: ORBITALNO I ATOMSKO VREME   
  18. Волим
    Ula Mark got a reaction from Јанко in Saša Knežević: ORBITALNO I ATOMSKO VREME   
    Hej, ljudi, nemojmo se svađati, doće lugar pa nas sve isterati iz šume!


     
    Nego, samo bih ovo hteo da kažem. Bitno je SRCE, čovekovo srce, jer iz srce izlaze »зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна свједочења, хуле.« što kaže Hristos (Mt 15). Blaženi čistog srca, jer će Boga videti.

    Dakle iz srca izlazi i namera, a to je ono što je bitno. Da li voliš istinu ili ne, da li čezniš za pravdom ili ne, da li si egoista ili ne – pogledaj u svoje srce.

    Hristos zato i kaže »po delima njihovim ćete ih videti.«

    Ako biti glup nije greh, a to znamo, onda ni inteligencija ne može biti neka vrlina, ni znanje, koje »nadima«… Јер је написано: "Уништићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу". (1. Kor 19)

    Nemoguće je tajne shvatiti razumom. Zagonetke možda možemo odgonetnuti, tajne pak ne. Nikad! Jer su čovečije kategorije potpuno neprimenljive za Božansko.

    Setih se da mi jedan isihasta sa Afona jako zanimljivo opisao »bogoslovlje« umno-srdačne molitve. Kaže, u isihazmu gledaš Boga licem u lice – nema REČI, jer su i one simboli! Bog kada govori (=κάνει λόγο ili »pravi reč (gr. logos)«) govori bez reči.  

    Pravi jezik Božanstva je nadjezik, epignosis ili otkrovenje, ne intelektualna disciplina, ne hermenevtika, ne etimologija, ne komparativna lingvistika. To se sve ljudske kategorije. To je kao kada bi se mrav bacio na kvantnu mehaniku.

    Učitelj anđela, Toma Akvinski, bio je jedan najvećih intelektualaca svog vremena, možda i svih vremena. Ali posle vizije na svetog Nikolu 1273 g. u Neaplju, zamaknuća ili ekstaze na jutarnjoj službi, Toma je zanemeo:  … Sve što je mogao da zna i napiše o Bogu bilo je, u poređenju sa ovim zamaknućem, kako sam kaže: SLAMA (mihi videtur ut palea).

    Zamisli, ceo život potrošiš za bezveze. Sve što znaš ili misliš da znaš, u trenu pretvara se u slamu. Eto, to ti je realno ono što može čovek »da postigne« svojim napregnućem.

    Hvala Bogu, na istoku ostalo je isihastičko predanje, a ono je nešto najvrednije što može čovečanstvo da ima. Nije civilno pravo ni nauka, najveća vrednost za čovečanstvo; može biti velika tekovina, ali ona nema najveću vrednost za čoveka. Jer sama, ovozemaljska nauka nas ne spašava, može da olakšna život čovekovom telu, ali ona ne uzvodi duše ka Bogu. Ona ne spašava. U isihazmu sakrivena je najbolja »metodologija«, kako ispuniti zapovesti i zavoleti Boga svim svojim bićem, svim svojim srcem, umom, snagom.  

    A oboženi um vidi stvari drugačije – bez simbola. Jedan monah koga sam upoznao na Atosu 1999 godine, rekao mi je da ga posle monašenja posetila takva blagodat, da je mogao videti kako kroz vazduh putuju LJUDSKE MISLI! Sve loše misli bi se na 100 metara odbijale od njega. Ništa loše nije mogao ni da pomisli. A šta je to nego predokus raja? Velika tajna …  

    A u tom stanju je bio starac Tadej, ava Justin, Pajsije i Porfirije. Starac Siluan i Sofronije to su opisali zanimljivom dikcijom: Samo onaj KO LJUBI NEPRIJATELJE SVOJE, može biti hrišćanin … jer je to nemoguće bez Svetog Duha. Sva druga duševna stanja može i sama ljudska psihologija da producira, da umisli, da »kopira«, ali tu je nemoćna.

    Misliš da si hrišćanin? Proveri koliko voliš svoje neprijatelje … Misliš da imaš Svetog Duha, proveri koliko voliš svoje neprijatelje … - glasio bi ovaj »check« po svetim pantelejmonovcima. (Prošle godine prošao sam pored mlina, gde se podvizavao Siluan. Isto tako sam 2 sata kasnije »promašio« keliju pored Rusika u kojoj je živeo – kada sam išao prema Paterici) …

    Ali kada sam to saznao, bilo je kasno da se vraćam. Verovatno postoji i za to neki razlog.

    Na kraju da ova moja razmišljanja završim glasom živog starca Porfirija (na snimku):  

    Έτσι πράγματι πρέπει να βλέπουμε τον Χριστόν. Είναι φίλος μας, είναι αδελφός μας, είναι το πάν και το φωνάζει, σας έχω φίλους βρε, δεν το καταλαβαίνετε; Είμαστε αδέλφια, δε βαστάω την κόλαση στη χέρι, δε σας φοβερίζω, σας αγαπώ. Έτσι είναι ο Χριστός! Δεν έχει κατήφεια, ούτε μελαγχολία. Ούτε ενδοστρέφεια, που ο άνθρωπος σκέπτεται και βασανίζεται από διαφόρους λογισμούς και διάφορες πιέσεις που κατά καιρούς στη ζωή του τον ετραυμάτισαν. Ο Χριστός είνα η νέα ζώη. Τον κάνει τον άνθρωπο να χαίρεται, να πέταει, να βλέπει όλα, να βλέπει όλους, να πονάει για όλους, να θέλει όλους μάζι του! Όλους κοντά στο Χριστό. Ο χριστιανός όταν γνωρίζει τον Χριστό, όταν ο Χριστός εγκύψει μέσα στην ψυχούλα του και τον αισθανθεί, θέλει να τον φώναζει, και να το λέει παντού. Θέλει να λέει για τον Χριστό, τι είναι ο Χριστός. Αγαπήσατε τον Χριστόν και μηδέν προτιμήσετε της αγάπης αυτού. Ο Χριστός είναι το παν, είναι η πηγή τηζ ζωής, είναι το άκρο των εφετών. Είναι το παν. Όλα στο Χριστό υπάρχουν τα ωράια και μακράν του Χριστού οι θλίψεις, η μελαγχολία, τα νεύρα, η στεναχώρια, οι αναμνήσεις της ζωής των πιέσεων των αγχωδών έτσι ωρών της ζωής μας. Ζωή χωρίς Χριστό δεν είναι ζωή, πάει, τελείωσε!

    Tako stvarno moramo da gledamo Hrista. On je prijatelj naš, brat naš, sve, i viče, moji ste drugovi, ne razumete li? Braća smo, ne držim pakao u ruci, ne plašim vas, (ja) vas volim. To je Hristos! Nema tuge, nema čamotinje. Niti introverzije (okrenutosti ka sebi) što čovek misli i muči se zbog različitih pomisli i različitih pritisaka što ga prate kroz život. Hristos je život. On čini čoveka da bude radostan, da leti, da vidi sve, da vidi druge, da strada za druge, da želi da svi budu sa Njim. Da svi budu pored Hrista. Hrišćanin kad zna Hrista, kad se Hristos dotakne njegove duše i kad ga oseti, želi (o tome) da viče i svugde (o tome) govori. Želi da govori o Hristu, šta je Hristos. Zavolite Hrista i ništa drugo ne želite sem Njegove ljubavi. On je sve, on je izvor života i krajnja čežnja. Sve. Sve u Hristu je (pre)divno, daleko od Hrista su žalosti, čamotinja (depresija), nervoza, brige i prisećanja na život patnji (dsl. pritisaka), na život stresa. Život van Hrista nije život; (tu) nema (života), kraj!  

     




     

     
  19. Волим
    Ula Mark got a reaction from Жика in Saša Knežević: ORBITALNO I ATOMSKO VREME   
    Hej, ljudi, nemojmo se svađati, doće lugar pa nas sve isterati iz šume!


     
    Nego, samo bih ovo hteo da kažem. Bitno je SRCE, čovekovo srce, jer iz srce izlaze »зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна свједочења, хуле.« što kaže Hristos (Mt 15). Blaženi čistog srca, jer će Boga videti.

    Dakle iz srca izlazi i namera, a to je ono što je bitno. Da li voliš istinu ili ne, da li čezniš za pravdom ili ne, da li si egoista ili ne – pogledaj u svoje srce.

    Hristos zato i kaže »po delima njihovim ćete ih videti.«

    Ako biti glup nije greh, a to znamo, onda ni inteligencija ne može biti neka vrlina, ni znanje, koje »nadima«… Јер је написано: "Уништићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу". (1. Kor 19)

    Nemoguće je tajne shvatiti razumom. Zagonetke možda možemo odgonetnuti, tajne pak ne. Nikad! Jer su čovečije kategorije potpuno neprimenljive za Božansko.

    Setih se da mi jedan isihasta sa Afona jako zanimljivo opisao »bogoslovlje« umno-srdačne molitve. Kaže, u isihazmu gledaš Boga licem u lice – nema REČI, jer su i one simboli! Bog kada govori (=κάνει λόγο ili »pravi reč (gr. logos)«) govori bez reči.  

    Pravi jezik Božanstva je nadjezik, epignosis ili otkrovenje, ne intelektualna disciplina, ne hermenevtika, ne etimologija, ne komparativna lingvistika. To se sve ljudske kategorije. To je kao kada bi se mrav bacio na kvantnu mehaniku.

    Učitelj anđela, Toma Akvinski, bio je jedan najvećih intelektualaca svog vremena, možda i svih vremena. Ali posle vizije na svetog Nikolu 1273 g. u Neaplju, zamaknuća ili ekstaze na jutarnjoj službi, Toma je zanemeo:  … Sve što je mogao da zna i napiše o Bogu bilo je, u poređenju sa ovim zamaknućem, kako sam kaže: SLAMA (mihi videtur ut palea).

    Zamisli, ceo život potrošiš za bezveze. Sve što znaš ili misliš da znaš, u trenu pretvara se u slamu. Eto, to ti je realno ono što može čovek »da postigne« svojim napregnućem.

    Hvala Bogu, na istoku ostalo je isihastičko predanje, a ono je nešto najvrednije što može čovečanstvo da ima. Nije civilno pravo ni nauka, najveća vrednost za čovečanstvo; može biti velika tekovina, ali ona nema najveću vrednost za čoveka. Jer sama, ovozemaljska nauka nas ne spašava, može da olakšna život čovekovom telu, ali ona ne uzvodi duše ka Bogu. Ona ne spašava. U isihazmu sakrivena je najbolja »metodologija«, kako ispuniti zapovesti i zavoleti Boga svim svojim bićem, svim svojim srcem, umom, snagom.  

    A oboženi um vidi stvari drugačije – bez simbola. Jedan monah koga sam upoznao na Atosu 1999 godine, rekao mi je da ga posle monašenja posetila takva blagodat, da je mogao videti kako kroz vazduh putuju LJUDSKE MISLI! Sve loše misli bi se na 100 metara odbijale od njega. Ništa loše nije mogao ni da pomisli. A šta je to nego predokus raja? Velika tajna …  

    A u tom stanju je bio starac Tadej, ava Justin, Pajsije i Porfirije. Starac Siluan i Sofronije to su opisali zanimljivom dikcijom: Samo onaj KO LJUBI NEPRIJATELJE SVOJE, može biti hrišćanin … jer je to nemoguće bez Svetog Duha. Sva druga duševna stanja može i sama ljudska psihologija da producira, da umisli, da »kopira«, ali tu je nemoćna.

    Misliš da si hrišćanin? Proveri koliko voliš svoje neprijatelje … Misliš da imaš Svetog Duha, proveri koliko voliš svoje neprijatelje … - glasio bi ovaj »check« po svetim pantelejmonovcima. (Prošle godine prošao sam pored mlina, gde se podvizavao Siluan. Isto tako sam 2 sata kasnije »promašio« keliju pored Rusika u kojoj je živeo – kada sam išao prema Paterici) …

    Ali kada sam to saznao, bilo je kasno da se vraćam. Verovatno postoji i za to neki razlog.

    Na kraju da ova moja razmišljanja završim glasom živog starca Porfirija (na snimku):  

    Έτσι πράγματι πρέπει να βλέπουμε τον Χριστόν. Είναι φίλος μας, είναι αδελφός μας, είναι το πάν και το φωνάζει, σας έχω φίλους βρε, δεν το καταλαβαίνετε; Είμαστε αδέλφια, δε βαστάω την κόλαση στη χέρι, δε σας φοβερίζω, σας αγαπώ. Έτσι είναι ο Χριστός! Δεν έχει κατήφεια, ούτε μελαγχολία. Ούτε ενδοστρέφεια, που ο άνθρωπος σκέπτεται και βασανίζεται από διαφόρους λογισμούς και διάφορες πιέσεις που κατά καιρούς στη ζωή του τον ετραυμάτισαν. Ο Χριστός είνα η νέα ζώη. Τον κάνει τον άνθρωπο να χαίρεται, να πέταει, να βλέπει όλα, να βλέπει όλους, να πονάει για όλους, να θέλει όλους μάζι του! Όλους κοντά στο Χριστό. Ο χριστιανός όταν γνωρίζει τον Χριστό, όταν ο Χριστός εγκύψει μέσα στην ψυχούλα του και τον αισθανθεί, θέλει να τον φώναζει, και να το λέει παντού. Θέλει να λέει για τον Χριστό, τι είναι ο Χριστός. Αγαπήσατε τον Χριστόν και μηδέν προτιμήσετε της αγάπης αυτού. Ο Χριστός είναι το παν, είναι η πηγή τηζ ζωής, είναι το άκρο των εφετών. Είναι το παν. Όλα στο Χριστό υπάρχουν τα ωράια και μακράν του Χριστού οι θλίψεις, η μελαγχολία, τα νεύρα, η στεναχώρια, οι αναμνήσεις της ζωής των πιέσεων των αγχωδών έτσι ωρών της ζωής μας. Ζωή χωρίς Χριστό δεν είναι ζωή, πάει, τελείωσε!

    Tako stvarno moramo da gledamo Hrista. On je prijatelj naš, brat naš, sve, i viče, moji ste drugovi, ne razumete li? Braća smo, ne držim pakao u ruci, ne plašim vas, (ja) vas volim. To je Hristos! Nema tuge, nema čamotinje. Niti introverzije (okrenutosti ka sebi) što čovek misli i muči se zbog različitih pomisli i različitih pritisaka što ga prate kroz život. Hristos je život. On čini čoveka da bude radostan, da leti, da vidi sve, da vidi druge, da strada za druge, da želi da svi budu sa Njim. Da svi budu pored Hrista. Hrišćanin kad zna Hrista, kad se Hristos dotakne njegove duše i kad ga oseti, želi (o tome) da viče i svugde (o tome) govori. Želi da govori o Hristu, šta je Hristos. Zavolite Hrista i ništa drugo ne želite sem Njegove ljubavi. On je sve, on je izvor života i krajnja čežnja. Sve. Sve u Hristu je (pre)divno, daleko od Hrista su žalosti, čamotinja (depresija), nervoza, brige i prisećanja na život patnji (dsl. pritisaka), na život stresa. Život van Hrista nije život; (tu) nema (života), kraj!  

     




     

     
  20. Волим
    Ula Mark got a reaction from Рапсоди in Saša Knežević: ORBITALNO I ATOMSKO VREME   
    Hej, ljudi, nemojmo se svađati, doće lugar pa nas sve isterati iz šume!


     
    Nego, samo bih ovo hteo da kažem. Bitno je SRCE, čovekovo srce, jer iz srce izlaze »зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна свједочења, хуле.« što kaže Hristos (Mt 15). Blaženi čistog srca, jer će Boga videti.

    Dakle iz srca izlazi i namera, a to je ono što je bitno. Da li voliš istinu ili ne, da li čezniš za pravdom ili ne, da li si egoista ili ne – pogledaj u svoje srce.

    Hristos zato i kaže »po delima njihovim ćete ih videti.«

    Ako biti glup nije greh, a to znamo, onda ni inteligencija ne može biti neka vrlina, ni znanje, koje »nadima«… Јер је написано: "Уништићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу". (1. Kor 19)

    Nemoguće je tajne shvatiti razumom. Zagonetke možda možemo odgonetnuti, tajne pak ne. Nikad! Jer su čovečije kategorije potpuno neprimenljive za Božansko.

    Setih se da mi jedan isihasta sa Afona jako zanimljivo opisao »bogoslovlje« umno-srdačne molitve. Kaže, u isihazmu gledaš Boga licem u lice – nema REČI, jer su i one simboli! Bog kada govori (=κάνει λόγο ili »pravi reč (gr. logos)«) govori bez reči.  

    Pravi jezik Božanstva je nadjezik, epignosis ili otkrovenje, ne intelektualna disciplina, ne hermenevtika, ne etimologija, ne komparativna lingvistika. To se sve ljudske kategorije. To je kao kada bi se mrav bacio na kvantnu mehaniku.

    Učitelj anđela, Toma Akvinski, bio je jedan najvećih intelektualaca svog vremena, možda i svih vremena. Ali posle vizije na svetog Nikolu 1273 g. u Neaplju, zamaknuća ili ekstaze na jutarnjoj službi, Toma je zanemeo:  … Sve što je mogao da zna i napiše o Bogu bilo je, u poređenju sa ovim zamaknućem, kako sam kaže: SLAMA (mihi videtur ut palea).

    Zamisli, ceo život potrošiš za bezveze. Sve što znaš ili misliš da znaš, u trenu pretvara se u slamu. Eto, to ti je realno ono što može čovek »da postigne« svojim napregnućem.

    Hvala Bogu, na istoku ostalo je isihastičko predanje, a ono je nešto najvrednije što može čovečanstvo da ima. Nije civilno pravo ni nauka, najveća vrednost za čovečanstvo; može biti velika tekovina, ali ona nema najveću vrednost za čoveka. Jer sama, ovozemaljska nauka nas ne spašava, može da olakšna život čovekovom telu, ali ona ne uzvodi duše ka Bogu. Ona ne spašava. U isihazmu sakrivena je najbolja »metodologija«, kako ispuniti zapovesti i zavoleti Boga svim svojim bićem, svim svojim srcem, umom, snagom.  

    A oboženi um vidi stvari drugačije – bez simbola. Jedan monah koga sam upoznao na Atosu 1999 godine, rekao mi je da ga posle monašenja posetila takva blagodat, da je mogao videti kako kroz vazduh putuju LJUDSKE MISLI! Sve loše misli bi se na 100 metara odbijale od njega. Ništa loše nije mogao ni da pomisli. A šta je to nego predokus raja? Velika tajna …  

    A u tom stanju je bio starac Tadej, ava Justin, Pajsije i Porfirije. Starac Siluan i Sofronije to su opisali zanimljivom dikcijom: Samo onaj KO LJUBI NEPRIJATELJE SVOJE, može biti hrišćanin … jer je to nemoguće bez Svetog Duha. Sva druga duševna stanja može i sama ljudska psihologija da producira, da umisli, da »kopira«, ali tu je nemoćna.

    Misliš da si hrišćanin? Proveri koliko voliš svoje neprijatelje … Misliš da imaš Svetog Duha, proveri koliko voliš svoje neprijatelje … - glasio bi ovaj »check« po svetim pantelejmonovcima. (Prošle godine prošao sam pored mlina, gde se podvizavao Siluan. Isto tako sam 2 sata kasnije »promašio« keliju pored Rusika u kojoj je živeo – kada sam išao prema Paterici) …

    Ali kada sam to saznao, bilo je kasno da se vraćam. Verovatno postoji i za to neki razlog.

    Na kraju da ova moja razmišljanja završim glasom živog starca Porfirija (na snimku):  

    Έτσι πράγματι πρέπει να βλέπουμε τον Χριστόν. Είναι φίλος μας, είναι αδελφός μας, είναι το πάν και το φωνάζει, σας έχω φίλους βρε, δεν το καταλαβαίνετε; Είμαστε αδέλφια, δε βαστάω την κόλαση στη χέρι, δε σας φοβερίζω, σας αγαπώ. Έτσι είναι ο Χριστός! Δεν έχει κατήφεια, ούτε μελαγχολία. Ούτε ενδοστρέφεια, που ο άνθρωπος σκέπτεται και βασανίζεται από διαφόρους λογισμούς και διάφορες πιέσεις που κατά καιρούς στη ζωή του τον ετραυμάτισαν. Ο Χριστός είνα η νέα ζώη. Τον κάνει τον άνθρωπο να χαίρεται, να πέταει, να βλέπει όλα, να βλέπει όλους, να πονάει για όλους, να θέλει όλους μάζι του! Όλους κοντά στο Χριστό. Ο χριστιανός όταν γνωρίζει τον Χριστό, όταν ο Χριστός εγκύψει μέσα στην ψυχούλα του και τον αισθανθεί, θέλει να τον φώναζει, και να το λέει παντού. Θέλει να λέει για τον Χριστό, τι είναι ο Χριστός. Αγαπήσατε τον Χριστόν και μηδέν προτιμήσετε της αγάπης αυτού. Ο Χριστός είναι το παν, είναι η πηγή τηζ ζωής, είναι το άκρο των εφετών. Είναι το παν. Όλα στο Χριστό υπάρχουν τα ωράια και μακράν του Χριστού οι θλίψεις, η μελαγχολία, τα νεύρα, η στεναχώρια, οι αναμνήσεις της ζωής των πιέσεων των αγχωδών έτσι ωρών της ζωής μας. Ζωή χωρίς Χριστό δεν είναι ζωή, πάει, τελείωσε!

    Tako stvarno moramo da gledamo Hrista. On je prijatelj naš, brat naš, sve, i viče, moji ste drugovi, ne razumete li? Braća smo, ne držim pakao u ruci, ne plašim vas, (ja) vas volim. To je Hristos! Nema tuge, nema čamotinje. Niti introverzije (okrenutosti ka sebi) što čovek misli i muči se zbog različitih pomisli i različitih pritisaka što ga prate kroz život. Hristos je život. On čini čoveka da bude radostan, da leti, da vidi sve, da vidi druge, da strada za druge, da želi da svi budu sa Njim. Da svi budu pored Hrista. Hrišćanin kad zna Hrista, kad se Hristos dotakne njegove duše i kad ga oseti, želi (o tome) da viče i svugde (o tome) govori. Želi da govori o Hristu, šta je Hristos. Zavolite Hrista i ništa drugo ne želite sem Njegove ljubavi. On je sve, on je izvor života i krajnja čežnja. Sve. Sve u Hristu je (pre)divno, daleko od Hrista su žalosti, čamotinja (depresija), nervoza, brige i prisećanja na život patnji (dsl. pritisaka), na život stresa. Život van Hrista nije život; (tu) nema (života), kraj!  

     




     

     
  21. Волим
    Ula Mark got a reaction from Bokisd in Saša Knežević: ORBITALNO I ATOMSKO VREME   
    Hej, ljudi, nemojmo se svađati, doće lugar pa nas sve isterati iz šume!


     
    Nego, samo bih ovo hteo da kažem. Bitno je SRCE, čovekovo srce, jer iz srce izlaze »зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна свједочења, хуле.« što kaže Hristos (Mt 15). Blaženi čistog srca, jer će Boga videti.

    Dakle iz srca izlazi i namera, a to je ono što je bitno. Da li voliš istinu ili ne, da li čezniš za pravdom ili ne, da li si egoista ili ne – pogledaj u svoje srce.

    Hristos zato i kaže »po delima njihovim ćete ih videti.«

    Ako biti glup nije greh, a to znamo, onda ni inteligencija ne može biti neka vrlina, ni znanje, koje »nadima«… Јер је написано: "Уништићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу". (1. Kor 19)

    Nemoguće je tajne shvatiti razumom. Zagonetke možda možemo odgonetnuti, tajne pak ne. Nikad! Jer su čovečije kategorije potpuno neprimenljive za Božansko.

    Setih se da mi jedan isihasta sa Afona jako zanimljivo opisao »bogoslovlje« umno-srdačne molitve. Kaže, u isihazmu gledaš Boga licem u lice – nema REČI, jer su i one simboli! Bog kada govori (=κάνει λόγο ili »pravi reč (gr. logos)«) govori bez reči.  

    Pravi jezik Božanstva je nadjezik, epignosis ili otkrovenje, ne intelektualna disciplina, ne hermenevtika, ne etimologija, ne komparativna lingvistika. To se sve ljudske kategorije. To je kao kada bi se mrav bacio na kvantnu mehaniku.

    Učitelj anđela, Toma Akvinski, bio je jedan najvećih intelektualaca svog vremena, možda i svih vremena. Ali posle vizije na svetog Nikolu 1273 g. u Neaplju, zamaknuća ili ekstaze na jutarnjoj službi, Toma je zanemeo:  … Sve što je mogao da zna i napiše o Bogu bilo je, u poređenju sa ovim zamaknućem, kako sam kaže: SLAMA (mihi videtur ut palea).

    Zamisli, ceo život potrošiš za bezveze. Sve što znaš ili misliš da znaš, u trenu pretvara se u slamu. Eto, to ti je realno ono što može čovek »da postigne« svojim napregnućem.

    Hvala Bogu, na istoku ostalo je isihastičko predanje, a ono je nešto najvrednije što može čovečanstvo da ima. Nije civilno pravo ni nauka, najveća vrednost za čovečanstvo; može biti velika tekovina, ali ona nema najveću vrednost za čoveka. Jer sama, ovozemaljska nauka nas ne spašava, može da olakšna život čovekovom telu, ali ona ne uzvodi duše ka Bogu. Ona ne spašava. U isihazmu sakrivena je najbolja »metodologija«, kako ispuniti zapovesti i zavoleti Boga svim svojim bićem, svim svojim srcem, umom, snagom.  

    A oboženi um vidi stvari drugačije – bez simbola. Jedan monah koga sam upoznao na Atosu 1999 godine, rekao mi je da ga posle monašenja posetila takva blagodat, da je mogao videti kako kroz vazduh putuju LJUDSKE MISLI! Sve loše misli bi se na 100 metara odbijale od njega. Ništa loše nije mogao ni da pomisli. A šta je to nego predokus raja? Velika tajna …  

    A u tom stanju je bio starac Tadej, ava Justin, Pajsije i Porfirije. Starac Siluan i Sofronije to su opisali zanimljivom dikcijom: Samo onaj KO LJUBI NEPRIJATELJE SVOJE, može biti hrišćanin … jer je to nemoguće bez Svetog Duha. Sva druga duševna stanja može i sama ljudska psihologija da producira, da umisli, da »kopira«, ali tu je nemoćna.

    Misliš da si hrišćanin? Proveri koliko voliš svoje neprijatelje … Misliš da imaš Svetog Duha, proveri koliko voliš svoje neprijatelje … - glasio bi ovaj »check« po svetim pantelejmonovcima. (Prošle godine prošao sam pored mlina, gde se podvizavao Siluan. Isto tako sam 2 sata kasnije »promašio« keliju pored Rusika u kojoj je živeo – kada sam išao prema Paterici) …

    Ali kada sam to saznao, bilo je kasno da se vraćam. Verovatno postoji i za to neki razlog.

    Na kraju da ova moja razmišljanja završim glasom živog starca Porfirija (na snimku):  

    Έτσι πράγματι πρέπει να βλέπουμε τον Χριστόν. Είναι φίλος μας, είναι αδελφός μας, είναι το πάν και το φωνάζει, σας έχω φίλους βρε, δεν το καταλαβαίνετε; Είμαστε αδέλφια, δε βαστάω την κόλαση στη χέρι, δε σας φοβερίζω, σας αγαπώ. Έτσι είναι ο Χριστός! Δεν έχει κατήφεια, ούτε μελαγχολία. Ούτε ενδοστρέφεια, που ο άνθρωπος σκέπτεται και βασανίζεται από διαφόρους λογισμούς και διάφορες πιέσεις που κατά καιρούς στη ζωή του τον ετραυμάτισαν. Ο Χριστός είνα η νέα ζώη. Τον κάνει τον άνθρωπο να χαίρεται, να πέταει, να βλέπει όλα, να βλέπει όλους, να πονάει για όλους, να θέλει όλους μάζι του! Όλους κοντά στο Χριστό. Ο χριστιανός όταν γνωρίζει τον Χριστό, όταν ο Χριστός εγκύψει μέσα στην ψυχούλα του και τον αισθανθεί, θέλει να τον φώναζει, και να το λέει παντού. Θέλει να λέει για τον Χριστό, τι είναι ο Χριστός. Αγαπήσατε τον Χριστόν και μηδέν προτιμήσετε της αγάπης αυτού. Ο Χριστός είναι το παν, είναι η πηγή τηζ ζωής, είναι το άκρο των εφετών. Είναι το παν. Όλα στο Χριστό υπάρχουν τα ωράια και μακράν του Χριστού οι θλίψεις, η μελαγχολία, τα νεύρα, η στεναχώρια, οι αναμνήσεις της ζωής των πιέσεων των αγχωδών έτσι ωρών της ζωής μας. Ζωή χωρίς Χριστό δεν είναι ζωή, πάει, τελείωσε!

    Tako stvarno moramo da gledamo Hrista. On je prijatelj naš, brat naš, sve, i viče, moji ste drugovi, ne razumete li? Braća smo, ne držim pakao u ruci, ne plašim vas, (ja) vas volim. To je Hristos! Nema tuge, nema čamotinje. Niti introverzije (okrenutosti ka sebi) što čovek misli i muči se zbog različitih pomisli i različitih pritisaka što ga prate kroz život. Hristos je život. On čini čoveka da bude radostan, da leti, da vidi sve, da vidi druge, da strada za druge, da želi da svi budu sa Njim. Da svi budu pored Hrista. Hrišćanin kad zna Hrista, kad se Hristos dotakne njegove duše i kad ga oseti, želi (o tome) da viče i svugde (o tome) govori. Želi da govori o Hristu, šta je Hristos. Zavolite Hrista i ništa drugo ne želite sem Njegove ljubavi. On je sve, on je izvor života i krajnja čežnja. Sve. Sve u Hristu je (pre)divno, daleko od Hrista su žalosti, čamotinja (depresija), nervoza, brige i prisećanja na život patnji (dsl. pritisaka), na život stresa. Život van Hrista nije život; (tu) nema (života), kraj!  

     




     

     
  22. Волим
    Ula Mark got a reaction from goranger in Saša Knežević: ORBITALNO I ATOMSKO VREME   
    Hej, ljudi, nemojmo se svađati, doće lugar pa nas sve isterati iz šume!


     
    Nego, samo bih ovo hteo da kažem. Bitno je SRCE, čovekovo srce, jer iz srce izlaze »зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна свједочења, хуле.« što kaže Hristos (Mt 15). Blaženi čistog srca, jer će Boga videti.

    Dakle iz srca izlazi i namera, a to je ono što je bitno. Da li voliš istinu ili ne, da li čezniš za pravdom ili ne, da li si egoista ili ne – pogledaj u svoje srce.

    Hristos zato i kaže »po delima njihovim ćete ih videti.«

    Ako biti glup nije greh, a to znamo, onda ni inteligencija ne može biti neka vrlina, ni znanje, koje »nadima«… Јер је написано: "Уништићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу". (1. Kor 19)

    Nemoguće je tajne shvatiti razumom. Zagonetke možda možemo odgonetnuti, tajne pak ne. Nikad! Jer su čovečije kategorije potpuno neprimenljive za Božansko.

    Setih se da mi jedan isihasta sa Afona jako zanimljivo opisao »bogoslovlje« umno-srdačne molitve. Kaže, u isihazmu gledaš Boga licem u lice – nema REČI, jer su i one simboli! Bog kada govori (=κάνει λόγο ili »pravi reč (gr. logos)«) govori bez reči.  

    Pravi jezik Božanstva je nadjezik, epignosis ili otkrovenje, ne intelektualna disciplina, ne hermenevtika, ne etimologija, ne komparativna lingvistika. To se sve ljudske kategorije. To je kao kada bi se mrav bacio na kvantnu mehaniku.

    Učitelj anđela, Toma Akvinski, bio je jedan najvećih intelektualaca svog vremena, možda i svih vremena. Ali posle vizije na svetog Nikolu 1273 g. u Neaplju, zamaknuća ili ekstaze na jutarnjoj službi, Toma je zanemeo:  … Sve što je mogao da zna i napiše o Bogu bilo je, u poređenju sa ovim zamaknućem, kako sam kaže: SLAMA (mihi videtur ut palea).

    Zamisli, ceo život potrošiš za bezveze. Sve što znaš ili misliš da znaš, u trenu pretvara se u slamu. Eto, to ti je realno ono što može čovek »da postigne« svojim napregnućem.

    Hvala Bogu, na istoku ostalo je isihastičko predanje, a ono je nešto najvrednije što može čovečanstvo da ima. Nije civilno pravo ni nauka, najveća vrednost za čovečanstvo; može biti velika tekovina, ali ona nema najveću vrednost za čoveka. Jer sama, ovozemaljska nauka nas ne spašava, može da olakšna život čovekovom telu, ali ona ne uzvodi duše ka Bogu. Ona ne spašava. U isihazmu sakrivena je najbolja »metodologija«, kako ispuniti zapovesti i zavoleti Boga svim svojim bićem, svim svojim srcem, umom, snagom.  

    A oboženi um vidi stvari drugačije – bez simbola. Jedan monah koga sam upoznao na Atosu 1999 godine, rekao mi je da ga posle monašenja posetila takva blagodat, da je mogao videti kako kroz vazduh putuju LJUDSKE MISLI! Sve loše misli bi se na 100 metara odbijale od njega. Ništa loše nije mogao ni da pomisli. A šta je to nego predokus raja? Velika tajna …  

    A u tom stanju je bio starac Tadej, ava Justin, Pajsije i Porfirije. Starac Siluan i Sofronije to su opisali zanimljivom dikcijom: Samo onaj KO LJUBI NEPRIJATELJE SVOJE, može biti hrišćanin … jer je to nemoguće bez Svetog Duha. Sva druga duševna stanja može i sama ljudska psihologija da producira, da umisli, da »kopira«, ali tu je nemoćna.

    Misliš da si hrišćanin? Proveri koliko voliš svoje neprijatelje … Misliš da imaš Svetog Duha, proveri koliko voliš svoje neprijatelje … - glasio bi ovaj »check« po svetim pantelejmonovcima. (Prošle godine prošao sam pored mlina, gde se podvizavao Siluan. Isto tako sam 2 sata kasnije »promašio« keliju pored Rusika u kojoj je živeo – kada sam išao prema Paterici) …

    Ali kada sam to saznao, bilo je kasno da se vraćam. Verovatno postoji i za to neki razlog.

    Na kraju da ova moja razmišljanja završim glasom živog starca Porfirija (na snimku):  

    Έτσι πράγματι πρέπει να βλέπουμε τον Χριστόν. Είναι φίλος μας, είναι αδελφός μας, είναι το πάν και το φωνάζει, σας έχω φίλους βρε, δεν το καταλαβαίνετε; Είμαστε αδέλφια, δε βαστάω την κόλαση στη χέρι, δε σας φοβερίζω, σας αγαπώ. Έτσι είναι ο Χριστός! Δεν έχει κατήφεια, ούτε μελαγχολία. Ούτε ενδοστρέφεια, που ο άνθρωπος σκέπτεται και βασανίζεται από διαφόρους λογισμούς και διάφορες πιέσεις που κατά καιρούς στη ζωή του τον ετραυμάτισαν. Ο Χριστός είνα η νέα ζώη. Τον κάνει τον άνθρωπο να χαίρεται, να πέταει, να βλέπει όλα, να βλέπει όλους, να πονάει για όλους, να θέλει όλους μάζι του! Όλους κοντά στο Χριστό. Ο χριστιανός όταν γνωρίζει τον Χριστό, όταν ο Χριστός εγκύψει μέσα στην ψυχούλα του και τον αισθανθεί, θέλει να τον φώναζει, και να το λέει παντού. Θέλει να λέει για τον Χριστό, τι είναι ο Χριστός. Αγαπήσατε τον Χριστόν και μηδέν προτιμήσετε της αγάπης αυτού. Ο Χριστός είναι το παν, είναι η πηγή τηζ ζωής, είναι το άκρο των εφετών. Είναι το παν. Όλα στο Χριστό υπάρχουν τα ωράια και μακράν του Χριστού οι θλίψεις, η μελαγχολία, τα νεύρα, η στεναχώρια, οι αναμνήσεις της ζωής των πιέσεων των αγχωδών έτσι ωρών της ζωής μας. Ζωή χωρίς Χριστό δεν είναι ζωή, πάει, τελείωσε!

    Tako stvarno moramo da gledamo Hrista. On je prijatelj naš, brat naš, sve, i viče, moji ste drugovi, ne razumete li? Braća smo, ne držim pakao u ruci, ne plašim vas, (ja) vas volim. To je Hristos! Nema tuge, nema čamotinje. Niti introverzije (okrenutosti ka sebi) što čovek misli i muči se zbog različitih pomisli i različitih pritisaka što ga prate kroz život. Hristos je život. On čini čoveka da bude radostan, da leti, da vidi sve, da vidi druge, da strada za druge, da želi da svi budu sa Njim. Da svi budu pored Hrista. Hrišćanin kad zna Hrista, kad se Hristos dotakne njegove duše i kad ga oseti, želi (o tome) da viče i svugde (o tome) govori. Želi da govori o Hristu, šta je Hristos. Zavolite Hrista i ništa drugo ne želite sem Njegove ljubavi. On je sve, on je izvor života i krajnja čežnja. Sve. Sve u Hristu je (pre)divno, daleko od Hrista su žalosti, čamotinja (depresija), nervoza, brige i prisećanja na život patnji (dsl. pritisaka), na život stresa. Život van Hrista nije život; (tu) nema (života), kraj!  

     




     

     
  23. Волим
    Ula Mark је реаговао/ла на о.Горан у Saša Knežević: ORBITALNO I ATOMSKO VREME   
    Пре свега, назвати другог свештеника талибаном је нешто што је потпуни недостатак опште културе, да не кажем крајње неотесано и бедно. Али добро, од некога ко се једва разуме у природне науке као ти, а упорно износи неке ставове о стварима у које се не разуме и не очекујем нешто више. Значи, те отрцане фазоне ти остави за ове што те јурцају по овом форуму по коме се башкариш, а за који ниси ни знао да ће постојати кад сам ја убеђивао о.Ивана да га покрене. Што се тиче познавања догматике, историје хришћанства, агиологије, црквене уметности-свака част.
    Кнежевића кога ти овде цитираш више пута сам овде упознао још пре неких 7-8 година управо коментаришући Сатерфилда кога он лично познаје... 
    Што се пророка Ноје тиче,или јесте или није имао 600 година у време Потопа. Ако јесте, како чланови форума коментаришу толику старост? Ако није, зашто је написано то,као и за Адама да је живео 930 година, његов син Сит 912, унук Енос 905 итд.итд.итд. Пише да је Адам добио поменутог сина Сита у својој 130-тој години. Шта је то? Алегорија нека или шта?
    И наравно да не мислим да неко ко не верује у то да је Ноје живео толико не верује у Бога. То никад нисам нигде рекао нити помислио. Једноставно мислим да су неки из претераног либерализма склизнули у претерано поверење у одређене хипотезе које не држе воду.
  24. Волим
    Ula Mark је реаговао/ла на о.Горан у Saša Knežević: ORBITALNO I ATOMSKO VREME   
    Брукаш га ти што се да видети из горенаведених олаких клевета које без пардона износиш овде. Уз то се петљаш у ствари у које се не разумеш довољно иако одлично пливаш у неким другим водама. Нисам ја овде свратио због еполета за које ме баш брига  него да изнесем аргументе наспрам демагогији коју шире поједини, а која збуњује оне који прате овај форум.
     
  25. Волим
    Ula Mark је реаговао/ла на о.Горан у Saša Knežević: ORBITALNO I ATOMSKO VREME   
    Ти се шалиш или тако олако шириш лажи овде и то без пардона и то преда мном? Можда да поразмислиш пре него што напишеш неку овакву лаж, шта мислиш? А ако хоћеш да ме нема овде, само зажмури кад видиш моју поруку и скролуј мишом на доле да се не збуњујеш, може ли тако?
     
    Овај сам моја маленкост http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1434:-------- 
     
    ИНТЕРНЕТ САЈТ ПОУКЕ.ОРГ ОСВОЈИО ПРВО МЕСТО НА ТАКМИЧЕЊУ ВЕБФЕСТ Интернет сајт Поуке.орг са форумом Живе речи утехе такмичио се ове године на фестивалу интернет сајтова Вебфест и остварио велики успех. Наиме, такмичио се у следећим категоријама, од укупних седамнаест-институционални, едукативни сајтови и форуми.
    У категорији институционалних сајтова освојио је прво место за ову годину, а у категоријама едукативних сајтова и форума друго иако је и ту до последњег дана такмичења, 23. новембра држао прво место. Резултати гласања су се базирали на гласовима корисника интернета, а такође је постојала и награда за сваку категорију по одлуци жирија фестивала.
    Ова презентацију је, на адреси www.svetijakov.org , основао јереј дубочки Иван Цветковић са благословом Епископа шумадијског Г.Јована. Форум је основан и покренут 24. маја ове године, такође уз благослов Епископа, а на потраживање јереја четвртог лаповског Горана Живковића. Убрзо је адреса промењена у pouke.org , а насловна страна сајта је преуређена и додат је велики број видео, аудио и текстуалних садржаја који се баве тематиком православља. У уредништву форума учествују и јереј вишњички Угрин Поповић, ђакон Љубиша Костић, ипођакон Димитрије Плећевић, као и више теолога и верујућих људи. Одређен број свештеника, ђакона и теолога такође активно учествује у раду форума који је изразито мисионарског карактера. Свако од уредника сајта и форума је учинио велики допринос овом успеху који је утолико већи јер исти постоји тек шест месеци. Вебфест је иначе највећи фестивал интернет сајтова у југоисточној Европи, а резултати гласања се могу видети на адреси http://www.wfest.org/ . Церемонија поводом објављивања резултата је одржана 26. новембра у Скупштини града Београда, а отворио ју је Зоран Алимпић, заменик председника Скупштине града. Приликом примања плакете и специфичног пехара у облику познатих слова www, јереј Горан Живковић се захвалио свима који су гласали за овај пројекат и нагласио да је ово велики успех православне речи на интернету са обзиром да сајт постоји тек шест месеци, а већ је, уз Божију помоћ, остварио горепоменуте резултате. Присуство свештеника на овом фестивалу и освајање награде је изазвало пажњу и занимање присутних гостију што је искоришћено за разговоре и остваривање разних видова сарадње.

    Јереј Горан Живковић
     
     
     

     
    Тадашњи јереј, садашњи протонамесник, моје фотографије се могу видети и на оној теми где се постављају фотографије 
     да се неупућени не збуњују горенаведеним дезинформацијама.
     
×
×
  • Креирај ново...