Phoebe

O склопи усне, не говори, ћути,Остави душу, нек спокојно сневаДок крај нас лишће на дрвећу жути,И ласте лете пут топлих крајева.О склопи усне, не мичи се, ћути!Остави мисли, нек се бујно роје,И реч нек твоја ничим не помутиБезмерно силне осећаје моје.Ћути, и пусти да сад жиле моје3абрекћу новим заносним животом,Да заборавим да смо ту нас двоје,Пред величанством природе! А по том,Кад прође све, и малаксало телоПоново падне у обичну чаму,И живот нов, и надахнуће цело,Нечујно, тихо, потоне у тамуЈа ћу ти, драга, опет рећи тадаОтужну песму о љубави, какоЧезнем и страдам и љубим те, ма даУ том тренутку не осећам тако...А ти ћеш, бедна жено, као вазда,Слушати радо ове речи лажне:И захвалићеш Богу што те сазда,И очи ће ти бити сузом влажне.И гледајући, врх заспалих њива,Како се спушта нема полутама.Ти нећеш знати шта у мени бива,Да ја у теби волим себе сама,И моју љубав наспрам тебе, кад меОбузме целог силом коју има,И сваки живац растресе и надме,И осећаји навале ко плима!За тај тренутак живота и миља,Кад затрепери цела моја снага,Нека те срце моје благосиља!Ал' не волим те, не волим те, драга!И зато ћу ти увек рећи: Ћути!Остави душу, нек спокојно сниваДок крај нас лишће на дрвећу жути,И тама пада врх заспалих њива. Искрена песма / Милан Ракић

Ma idi bre...

" Samo jedan poljubac je u životu čoveka, samo jedared je vera sujevera! A sve ostalo je samo čežnja, silna i slomljena, večna i bolna čežnja..."

a što je tebi stalo da menjaš Nešin ugao razmišljanja? Oš problem?

Gde je Jankov status i da li je živ uopšte?