Jump to content

Djapa

Члан
  • Content Count

    735
  • Joined

  • Last visited


Reputation Activity

  1. Волим
    Djapa reacted to Danijela in Честитам пихтијашима   
    Остоја Симетић
    У Руменци, селу надомак Новог Сада, традиционално се одржава „Пихтијада“. Организатор је Удружење грађана „Руменачка пихтија 2003„. У мору осталих „ијада“ не би била нарочито запажена, да није било писма из канцеларије преосвећеног Епископа бачког господина Иринеја, којим од њих тражи да манифестацију одложе за после васкршњег поста.
    То је била прилика за овдашњу јакобинску јавност да оспе паљбу, дрвље и камење по „мрачњацима“, „инквизиторима“, „поповима-лоповима“, „затуцанима“, „клерофашистима“… из Српске православне цркве.

    Постоји у грађаноидској псевдоелити изразита агресија усмерена према СПЦ, која кореспондира с оним дивљаштвом испољеним у Француској револуцији према тамошњем клеру, јер наши урбаноиди, мондијалисти и либераши, верују да СПЦ и Христос стоје на путу њиховој личној слободи. Најпростије, сматрају да ако они хоће да једу печење испред црквене порте на Велики петак, не само што нико то не би смео да им брани, већ не би требало ни да се буни. У име либерализма, дакле слободе, они би хтели да укину слободу мишљења и говора цркви и верницима. Деценијама већ траје борба за изопштавање хришћанског морала и верских начела из јавног дискурса.
    Либоси су постали нарочито бесни и борбени, откад су, с петооктобарским променама, запосели установе културе и образовања, те медије и многе државне синекуре. Осетивши укус моћи, одмах су преузели манире својих титоистичких идеолошких претходника и с нескривеном мржњом, те с бесловесном јарошћу јурнули на сваку традицију, а посебно на хришћанско православну.

    Те домаће верзије Пуси рајота, желе да затру и помен о хришћанским вредностима, те не допусте било какву њихову релевантност у животу Србије. Отуд толико медијско и невладничко бешњење сваки пут када се Црква огласи у јавности захтевом да се њена традиција и верскао осећања православаца поштују и ван порти храмова. Хтели би да закују веру у црквене зидине. „Нема слободе за непријатеље слободе“ како је рикао њихов политички праотац, Максимилијан Робеспјер, поштовалац терора као државног манира у спровођењу политике. Наравно, једино су они, у својој просветљености и просвећености, способни да одреде ко је пријатељ, а ко непријатељ слободе. Када њихов праведнички мач падне на нечији врат, ту нема кривице, то је, практично дератизација, неки се чак и „крсте“ деконтаминаторима културе, ваљда од српства и православља.
    Њима није довољно што слободно могу да буду атеисти, па и антитеисти, већ инсистирају да, без протеста, могу да се иживљавају на Цркви, да исмевају њену суштину, каноне и традиције, а све у име „Његовог Величанства Човека“ и „Светих Људских Права“. Они траже да жртва ћути док је силују.

    Важно је, на овом месту и овим поводом, утврдити шта је у ствари била реакција Цркве у вези са најављеном Пихтијадом. Јасно је да Црква не располаже никаквом параполицијском силом којом би могла, нити је то намеравала, да физички спречи организацију Пихтијаде. Она је могла само да апелује на оне међу организаторима, који себе сматрају православцима и делом Цркве, да програм одложе до иза Васкрса, предочавајући им последице по њихов статус у Цркви ако се о апел оглуше. Те последице би биле привремено изопштење из Цркве, док се не покају, што би значило да нема причешћа нити посета свештеника домовима оних који личним избором и слободном вољом реше да јавно практикују кршење великог поста. Не би им биле допуштене ни било какве друге „црквене активности“, попут венчавања и сл, изузев крштавања деце, будући да она нису ни на који начин одговорна или крива за поступање својих родитеља. Звонила би и звона, не мртвачка – како то злонамерно потурају богоборци, већ она која упозоравају на грех.

    Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки, сомборски и сегедински господин др Иринеј
    Шта је ту спорно? Ако си православац, поштуј своју Цркву, ако ниси, онда те њени апели не дотичу, и свакако свештеника у кућу не примаш, нити се у храмовима причешћујеш. За таквог човека нема последица и слободно може да чини шта му је воља, па и да отворено вређа и исмева Цркву и њене вредности. Међутим, не можете бити део Цркве и отворено кршити њена правила. И јаре и паре не бива нигде. Наша Црква, а нарочито Епархија бачка, уопште нису ригидне. На причешћу, свештеник ретко проверава јесте ли постили и исповедали се, то оставља вашој савести, никоме се ништа не намеће, али дрско и потпуно јавно ниподаштавање правила о великом посту, у непосредној близини храма, и то од стране, макар номинално, православних верника, заиста не може да прође без икакве реакције, па и последица по верски живот кршитеља правила.
    Црква никоме не брани да мрси, нити икога прозива због тога, али је оправдано да владика реагује у оваквим ситуацијама. Слично је било неколике године раније с туријском „Кобасицијадом“, а организатори бачке „Куленијаде“ су сами, без ичијег упозорења, одложили своју приредбу док не прође пост.
    Нико нема ни разлога да се буни против владикиног поступка. Зашто би неко имао права да очекује да му свештеник свети водицу за славу, венча кћер или га причести за Васкрс, иако је он у време поста, организовао теревнку, масни крканлук, зачињен пивом и ракијом у центру села, недалеко од црквене порте? Ако нећеш да прихватиш ни минимум црквених правила, немој тражити да будеш део те цркве и готова прича, ако пак желиш да користиш „услуге“ СПЦ, изволи уважавати „кућни ред“.

    Ми, православни хришћани, имамо право да од свог епископа чујемо, не само мишљење и поуке у вези са духовним живљењем, већ и савете и ставове по свим питањима од значаја за наше постојање. Зато црква не може и не сме бити сабијана у илегалу, катакомбирана, да би се савремени јакобинци осећали неспутано и уживали у опијеношћу својом „победом“ над вером и традицијом наслеђеном од комуниста. Времена се мењају и ми имамо право да се боримо за друштво, уређено на начелима хришћанске вере, али чак ни то није у непосредној вези са конкретним случајем, темом овог написа.
    Овде је кључна ствар, сасвим легитимно упозорење надлежног архијереја онима који се осећају православним хришћанима, да уколико желе да остану део мајке Цркве, не могу јавно да газе њена правила.
    Ја честитам организаторима што су, уважавајући ситуацију, одлучили да овај гастрономско туристички вашар, одложе за време после Васкрса.
     
    http://скк.срб/2017/03/10/cestitam-pihtijasima/?utm_campaign=shareaholic&utm_medium=facebook&utm_source=socialnetwork
  2. Волим
    Djapa reacted to Рапсоди in ,,Мудрости" Мирољуба Петровића   
    Мирољуба за председника ФС Србије...
    Има добре идеје ...хумане идеје, патриотске идеје..идеалиста човек, шта сте напали јадног Мирољуба...да је 1 посто оваквих као Мирољуб, могли би основано да причамо о обнови Душановог царства...   
    Мирољуб бре човек има срце, јуначко срце....само се ви смејте...  
  3. Волим
  4. Волим
    Djapa reacted to Zoran Đurović in Saša Knežević: ORBITALNO I ATOMSKO VREME   
    Godine 1979. Barry Setterfield dobio je knjigu „Anomalije u astronomiji“. Anamalija je podatak koji se ne uklapa ili ruši postojeću teoriju. Ako na primer tvrdimo da su svi psi crni a vidimo psa koji je druge boje, imamo nekoliko mogućnosti: 1.) ignorisanje i očuvanje teorije; 2.) tvdnja da to, što smo videli, nije pas, jer nije crn; 3.) promena teorije u skladu sa novim podacima.

    Knjiga je na kraju sadržavala tabele merenja v trajanju tri stotine godina pokazujući kako se brzina svetlosti smanjivala. Ovo je bilo u neposrednoj suprotnosti sa onim što smo učili u školama – da je brzina svetlosti konstanta. B. Setterfield je pogledao podatke i iz radoznalosti počeo da istražuje shvativši da ovo smanjenje prevazilazi granice statističke ili ljudske (tehničke) greške. U suštini ova merenja su bila povod za brojne rasprave u naučnim žurnalima do 1941. g. kada je neki eminentni naučnik brzinu svetlosti proglasio za konstantu. Njegova pozicija i ugled bili su takvi da su sve rasprave o brzini svetlosti utihnule.[1]

    Ono što je nužno ispostaviti su implikacije vezane sa brzinu svetlosti i neka druga područja istraživanja kojih se to ticalo. Brzina svetlosti ili njena inverzija zvana Plankova konstanta, nalaze se u svakoj jednačini radioaktivnog raspada (kojima se određuje starost). Brzina svetlosti je numerator ili je Plankova kontanta denumerator. Ako je brzina svetlosti bila brža u prošlosti ili ako je Plankova konstanta bila manja, brzine raspada bile su brže. Ovo nije dopustivo u standardnoj nauci današnjice jednostavno zbog toga jer je evolucija [slučajan i spontan nastanak života i živih bića kroz mutacije] prihvaćena paradigma a evoluciji očajnički treba svo vreme što ga radiometričko datiranje može dati. Zato je ubrzanje vremena poluraspada potpuno neprihvatljivo jer ugrožava vladajuću paradigmu.[2]

    Ali šta govore podaci? Najpre, najranija merenja brzine svetlosti zasnivala su se na vizualnom posmatranju jedne lune Jupitra koja je prolazila iza ogromnog planeta i ponovno se pojavljivala. Pošto su ova merenja zavisila od pogleda i atmosferskih prilika ovde na Zemlji ona nisu bila baš precizna. Ali ipak se pokazalo da brzina svetlosti nije beskonačna, kako se ranije mislilo. Kasnije će eksperimenti postati sve rafiniraniji i pokazati konsistentno i monotono (kako reče neki fizičar) opadanje brzine svetlosti.

    Ali da bi znali šta se dešavalo mnogo ranije od par stotina godina bila su potrebna neka druga merenja, povezana sa brzinom svetlosti. U 80-tim godinama ništa nije bilo dostupno istraživanju B. Setterfielda, jer se on tada morao da brine o svojoj invalidnoj majci i sestri, nakon što mu je preminuo otac. Ovaj »prekid« bio je užasavajuće frustrirajući ali je on bio i potreban kako bi novi podaci postali dostupni. Zapravo podaci su dolazili sa dva druga područja: crveni pomak svetlosti dalekih galaksija, i nešto što se zove „energija nulte tačke“ ENT (eng. Zero point energy).

    Oboje traži objašnjenje. Najpre crveni pomak. Foton svetla emitira se iz atoma kada je jedan od njegovih elektrona prinuđen da napusti svoj položaj i kasnije se vrati natrag. Količina energije koja ga je isterala, oslobađa se kao foton svetla kada se elektron vraća na svoju poziciju. Svaki element je drugačiji, zašto su i fotoni svetla za svaki elemenat (atoma) drugačiji. Kao „bar kode“ različitih proizvoda koje kupujemo u radnji svaki elemenat ima svoju „kodu“ svetlosti koje emituje. Na ovaj način i možemo da kažemo koji elementi sastavljaju različite zvezde, na primer, ili različite plinske oblake u vanjskom kosmosu.

    Ovde na Zemlji postoji standard za svaki elemenat. Crte koji identifikuju svaki elemenat nalaze se na određenim mestima spektra duge. Međutim, kada napustimo našu lokalnu grupu galaksija, vidimo iste obrasce koji određuju specifične elemente. Ali oni pak nisu više na istim mestima spektra – što dalje idemo, više su ove „bar kode“ pomaknute prema crvenom delu spektra. Zato se ovo zove „crveni pomak“.




    http://www.astro.rug.nl/~ndouglas/teaching/IMAGES/achilles.elements.gif

     




    http://lcogt.net/files/styles/fourcol-image/public/Screen%20shot%202011-12-08%20at%209.46.21%20AM.png

     


    Godine 1920. Hubbler videći crveni pomak smatrao je da je on posledica Dopplerovog učinka. Šta je to? Zamislimo policijsku sirenu. Kad nas ona prođe mi čujemo kako se njen zvuk iznenada „utiša“. Ali ovde nije sirena promenila svoj zvuk, već su zvučni valovi koji su se „nabijali“, dok su nam se policijska kola približavala, iznenada počeli da se „razvlače“, u momentu kada su nas kola prošla. Zvučni talasi su se izdužili. Zato taj zvuk čujemo kao zvuk koji opada.

    Ako bi se vasiona širila ovo bi mogao da bude razlog za nastanak crvenog pomaka. Ovaj se pak što dalje gledamo u svemir povećava. Iako je već tada Hubble sumnjao u ovu interpretaciju ona je prihvaćena kao standardno objašnjenje za crveni pomak.

    Ali problemi sa podacima nisu uklonjeni. Godine 1976. astronom William Tifft sa opservatorije Steward iz Arizone proučavao je crveni pomak i zapisivao merenja – upoređivao je razlike u crvenom pomaku među galaksijama. Primetio je nešto što nije očekivao. Najpre je kao i svi ostali očekivao da će crveni pomak da se uvećava tečno kako se bude odmicao od lokalne grupe (ove nama najbliže) galaksija. Očekivao je da će merenja pokazivati postepeno uvećanje crvenog pomaka kao vozilo koje postepeno ubrzava svoju brzinu na autoputu. Ali to nije bilo ono što je Tifft pronašao. On je otkrio da su brojevi, koje je dobijao merenjima, dolazili „u grupama“. Bile su serije koje su bile gotovo identične a onda bi se iznenada pojavio pomak naviše kod druge skupine galaksija. Ovaj bi onda ostajao nepromenjen, kako se dalje odmicao u dubinu kosmosa, dok se ponovo ne bi desio pomak. To je bilo kao kada bi se vozilo kretalo 5 km/h a onda iznenada promenilo brzinu na 10 km/h, 15 itd. a između ništa.

    Tifftov izveštaj su jako kritikovali i osporavali. Jer, naravno, to se nije dešavalo! U Škotskoj Guthrie i Napier, druga dva čuvena astronoma sa opservatorije u Edinburgu, odlučili su da pobiju Tiffta jednom i zauvek. Počevši od 1980. godine obojica su deset godina prikupljali podatke sa stotina galaksija. Kada su posao okončali shvatili su da je Tifft bio u pravu što su i objavili u studiji. Crveni pomak bio je „stepenast“ ili kvantiziran.

    Očigledno je bilo da crveni pomak nije proizvod udaljavanja ili ekspanzije svemira, jer se ono ne bi moglo dešavati u skokovima. Ovaj zaključak je saglasan sa podacima ali i dalje ostaje neprihvaćen od strane brojnih savremenih astronoma i astrofizičara. Ali podaci su tu i svako može sam da ih proveri – ako želi.

    Ali ako se svemir ne širi, da li je onda statičan? Dokazi potvrđuju statičnost ili tačnije blagu oscilaciju na način kao kada vidimo balon pun vode koji smo ostavili na plati. Ovo je u skladu sa zaključcima Narlikera i Arpa, astronomi i kosmolozi, iz 1993. godine. Svemir ne mora da se širi i ne može da se iznenada skupi (kolapsira) ako u njemu postoji materija (ova postoji) i ako je prisutna blaga oscilacija (kao što podaci govore da se to i dešava).

    Zanimljivo je da je Pismo ponovo hiljade godine ispred nauke. Dvanaest puta u Bibliji Bog izjavljuje „da je raširio nebo“. U većini slučajeva izjava ove radnje je u gramatičkoj prošlosti u okviru sedmice stvaranja.

    Dakle, šta je to što prouzrokuje crveni pomak ako on nije posledica Dopplerovog efekta, to jest ako se svemir ne širi? To nije bio jedini problem. Nije samo crveni pomak bio anomalija. Plankova konstanta saglasno merenjima uvećavala se (što takođe ne bi smelo da se dešava), masa subatomskih čestica se uvećavala, a brzina svetlosti opadala. Opservatorije su primetile još nešto što nije bilo „u redu“. Dok događaji mogu tačno biti predviđeni u našem, orbitalnom, kalendaru, činilo se da atomski satovi „zaostaju“ ili polako „kasne“. Još više, sve ove promene, izgledalo je, da se dešavaju jednovremeno što je navodilo na zaključak da one mora da imaju zajednički uzrok.

    Međutim, šta je prouzrokovalo ove promene? Postoji nešto što uniformno utiče na sve ove kategorije ili elektromagnetne osobine svemira. Da bi se shvatilo šta u stvari određuje ove kategorije moramo najpre predočiti sliku onog što je otkriveno. Zamislite sada jednu hermetički zapečaćenu flašu iz koje su ispumpani svi atomi i subatomske čestice – sva materija. Ovako mi zapravo shvatamo vakuum. Ali toplotna radijacija je još uvek prisutna i ona se može izmeriti. Istraživači su zato ohladili ovu posudu što više su mogli – praktički do apsolutne nule. Ali taj vakuum nije bio vakuum. On je kipeo elektromagnetnom energijom koja je bila neovisna kako od materije tako i temperature. Iz tog razloga ovu elektromagnetnu energiju prozvali su „energija nulte tačke“ ili ENT (ili eng. ZPE od Zero point energy).

    Ovo je bio dokaz da ZPE postoji. Već 1911. godine teoriju o njoj izneo je Max Plank u svom „drugom istraživanju“. Fizičari svuda u svetu pokušali su da pojasne drugu situaciju. Plank je pokazao da ovi podaci koji su „odudarali“ mogu da se pojasne ako bi postojala neka energija koja bi bila pervazivna (prodiruća) u celom svemiru ili prostoru. Jačina te energije tada u jednačinama bila je definisana kao „h“ što će i postati Plankova konstanta. Njegova teorija bila je da u vakuumu postoji neka energija koja nije ovisna bilo od temperature ili mase.

    Ali sama priča o otkriću ENT ili ZPE počinje još ranije. Godine 1890. Rydberg započeo je istraživanje u želji da pojasni spektralne linije u „bar kodama“ ili spektru svakog elementa dok emituje svetlo. Pronašao je jednačinu koja je jako precizno opisivala položaje ovih crta. Nauka je počela da traži razlog zašto su Rydbergove jednačine funkcionisale. Uspeli su refinisati jednačine tako da je dobijen gotovo savršeni spoj za spektar svakog elementa. Ali 1925. godine Robert Mulliken primetio je da dužine valova spektralnih crta nisu bile savršeno uklopljene. Kada je proverio ove linije primetio je blagi pomak u odnosu na teoretske položaje koje bi ove crte morale da imaju.

    Pre Mullikenovog rada, Plank je već napisao svoj drugi rad pretpostavljajući postojanje pervazivne energije u čitavom svemiru. Einstein i Stern pokupili su predlog, kao i Nernst, i postalo je jasno da je ova energija morala biti unutrašnja i univerzalna pojava svemira. Kada je Mulliken video varijacije spektralnih crta od onoga što se teoretski očekivalo, on je ovo povezao sa energijom u prostoru koja je udarala o atome utičući na njihovo kretanje. Ova energija prozvana je energija nulte tačke ili ENT.

    Kroz rad Heisenberga i ostalih postajalo je jasno da je Plankova konstanta u stvari mera za neodredljivost položaja subatomskih čestica. Godine 1962. ustanovljeno je da je ova neodredljivost položaja prouzrokovana udaranjem elektromagnetnih valova ENT. I to je bio ključ. U stvari, g. 1987, Hal Puthoff pokazao je da su elektroni ostajali u svojim orbitalama i nisu se ni izvrtali ni uvrtali (zbog potrošene energije) upravo radi energije koju su primali od ENT.

    U jednačinama koje opisuju ponašanje elektrona u orbitali oko nukleusa (jezgra), „h“ je takođe mera njegovog ugaonog momenta (moment impulsa). U vezi sa tim pokazalo se da „h“ raste sa vremenom – a to je značilo da je i ENT morala da raste sa vremenom. Ali kako jačina ENT raste tako raste i orbitalni kutni momenat. Tako raste i energija orbitale. To znači da je sada potrebno više energije da bi se elektron pomerio sa svog položaja u odnosu na jezgro nego u prošlosti, kao i to da će biti sada oslobođeno više energije kada se ovaj vrati natrag. To je značilo da će bar koda, identifikujući foton svetlosti koji dolazi iz određenog elementa, biti pomerena u pravcu više energetskog ili plavijeg kraja spektra kako teče vreme. Zato vidimo svetlost prošlosti (koja nam dolazi od galaksija) pomerenu ka crvenom delu.


     



    http://i38.servimg.com/u/f38/19/01/64/13/sp110.jpg


     
    Ako je ovo mogući razlog za crveni pomak, zašto rezultati merenja izgledaju „stepenasto“ ili „kvantizirano“?

    Razlog za ovo vrlo je u stvari prost: materija se odupire promenama. Neko koji gura težak sto, ovo će moći da izvede jedino trzajima. Sto se odupire pomeranju dok snaga koja pomera nije veća od upora. Istu stvar čine i atomi u odnosu na ENT – odupiru se promeni sve dok narastajuća energija ne učini njihovo suprostavljanje nemogućim. Nakon toga sve jedan atom u svemiru skače na viši energetski nivo u isto vreme. Kao posledica i svetlost se pomera ka plavom kraju spektra.

    Zato kada posmatramo svemir mi zapravo gledamo nazad u vreme i možemo da vidimo kako se energija nulte tačke uvećavala kroz vreme. Razlozi zašto se ona uvećavala nalaze se u drugim radovima na stranici koju smo pomenuli. (Sada se nećemo upuštati u to). Međutim, konačni učinak je to da možemo gledajući u kosmos, sve do njegovih granica, videti šta se dešavalo u njegovim počecima.

    Čini se, na ovoj tačci, da će veća energija koju je atomima dobavljala rastuća ENT značiti i uvećanja brzine atomskih procesa. Ali dešava se baš suprotno. To je radi toga jer su mase elektrona i drugih atomskih čestica porasle rastom ENT. Ali pošto se kinetička energija očuvava u ovom procesu, ovo znači da se brzina kretanja čestica morala smanjiti. Zato uvećanjem ENT dolazi do usporavanja atomskih procesa.

    Merenja crvenog pomaka najdalje koliko smo mogli sa najjačim instrumentima da dopremo govore da je početna vrednost ENT bila blizu nule ili jako mala, da je porasla jako brzo u početku i da se njena rast kasnije usporavala. Dobar prikaz toga je naduvan balon koji odvežemo i pustimo. On svoju energiju u početku oslobađa jako brzo, a kasnije sve sporije kako se količina vazduha u balonu smanjuje. Ova „kriva dejstva“ jednaka je krivi crvenog pomaka kada zagledamo u početak vremena. Ekstremno brz početak koji se brzo usporava i kasnije prelazi u oscilaciju. Oscilacija je godine 1970. pokazala obrat kada su merenja svih konstanti sinhrono okrenule svoje trendove.

    Pošto je crveni pomak proizvod promene energije nulte tačke i pošto ova energija određuje brzinu atomskih procesa, ovo znači da možemo pogledati na krivu crvenog pomaka i odrediti kako brzo su se odvijali atomski procesi u ranom kosmosu. Odgovor je „ekstremno brzo“. Ovo takođe znači da se je radioaktivni raspad odvijao neverovatno brzo u početku i onda se izravnao vremenom. Ovo je razlog zbog kojeg stalno primećujemo stare datume u kristalima cirkonija u Adskim slojevima, na primer, koji pokazuju više od četiri milijarde godina. Kada se atomsko vreme ispravi na orbitalno vreme uz pomoć jedne od dviju formula (jednu izvedemo iz krive crvenog pomaka a drugu neovisno od nje), možemo shvatiti kad se zapravo geološko doba zvano Ad (ili Had) desilo.

    Merenja crvenog pomaka počevši sa kraja odakle dopire naše oko formiraju ovu krivu: 

    http://www.setterfield.org/ZPE-Plasma_model_clip_image004.gif
     
    Merenja u početku padaju jako brzo uravnavajući se kasnije i stajući upravo na granici naše lokalne skupine galaksija. Ova kriva takođe odražava pad brzine svetlosti i brzine mnogih atomskh procesa uključujući i stupnje radioaktivnog raspada.

    Upravo koristeći ovaj metod, ne tako davno, B. Setterfield se šokirao otkrivši da atomsko datirane katastrofe u zemljanom geološkom stubu tačno odgovaraju trima katastrofama koje se pominju u knjizi Postanja: Noev potop, Vavilonska kula i Pelegovo doba.

    Sledi tabela koja pokazuje ove ispravke (A.C. znači „posle stvaranja“ ili eng. „After Creation“)

    Godine nisu uzete iz Masoretskog teksta (redakcije Pisma) nego iz starije Aleksandrijske Septuaginte. Mazoretski tekst preveden je oko godine 100 A.D. (Anno Domini ili posle Hrista). Zbog nekog razloga prevodioci su opustili znak za „100“ u brojevima za starost ljudi u Postanju 5 i 11 kada su ovi imali sinove koji su pomenuti u spisku. Crkveni dokumenti iz vremena od pre 100 A.D. pominju da je od stvaranja prošlo 6.000 godina, što govori da smo danas u 8.000 godinama od stvaranja. Stariji datumi korišteni su u tabeli.

    Konverzija geoloških doba i atomskog vremena u orbitalno vreme.


     
    ATOMSKE GODINE

    GEOLOŠKO DOBA

    GODINE PRE HRISTA B.C.

    GODINE OD STVARANJA A.C.


     
    ARHEOZOIK


     

     
    14 - 8 mia.

    sedmica stvaranja

    5810

    0

    8 - 4.57 mia.

    neimenovan

    5810 - 5344

    0 - 466

    4.57 - 3.8 mia.

    Had

    5344 - 5114

    466 - 696

    3.8 - 2.5 mia.

    Arhaik

    5114 - 4594

    696 - 1216

    2.5 mia.- 900 mio.

    rani Proterozoik

    4594 - 3677

    1216 - 2133

    900 - 600 mio.

    Kriogenij

    3677 - 3460

    2133 - 2350

    KATASTROFA 1
    730 mio.

    "Zemlja grudve snega"
    Noev potop

    3554

    2256

    600 - 542 mio.

    Ediakarij

    3460 - 3418

    2350 - 2392


     
    PALEOZOIK


     

     
    542 - 488 mio.

    Kambrij

    3418 - 3377

    2392 - 2433

    488 - 443 mio.

    Ordovicij

    3377 - 3342

    2433 - 2468

    443 - 416 mio.

    Silurij

    3342 - 3321

    2468 - 2489

    416 - 359 mio.

    Devonij

    3321 - 3277

    2489 - 2533

    359 - 299 mio.

    Karbon

    3277 - 3231

    2533 - 2579

    299 - 251 mio.

    Permij

    3231 - 3182

    2579 - 2628

    KATASTROFA 2
    251 mio.

    Permsko izumiranje
    Vavilonska katastrofa

    3182

    2628


     
    MEZOZOIK


     

     
    251 - 200 mio.

    Trias

    3182 - 3139

    2628 - 2671

    200 - 146 mio.

    Jura

    3139 - 3092

    2671 - 2718

    146 - 65.5 mio.

    Kreda

    3092 - 3023

    2718 - 2787

    KATASTROFA 3
    65.5 mio.

    K/T izumiranje
    počinje delenje kontinenata Peleg

    3023 početak

    2787 početak


     
    KENOZOIK


     

     
    65.5 - 23 mio.

    Terciar – Paleogen

    3023 - 2988

    2787 - 2822

    23 - 1.81 mio.

    Terciar - Meogen

    2988 - 2864

    2822 - 2946

    2.6 mio.

    Početak ledenog doba

    Vreme Jova

    okolo 2900

    okolo 2910

    1.81 mio. - 2345 B.C.

    Kvartarij

    2864 - 2345

    2946 - 3465


     

     
    Barry and Helen Setterfield: THE BIBLE AND GEOLOGY, Genesis Science Research letting data lead to theory, sept. 2009, 2011





    [1] Na ovoj stranici www.setterfield.org ima gomila članaka koji istražuju ovo područje.

    [2] Nauka trvdi da je Zemlja stara milijarde godina, koje su „izmerene“ sa pretpostavkom, da je u prošlosti kao i u sadašnjosti brzina radiaktivnog raspada bila ista. Dakle, orbitalne godine jednako su atomske godine. One su nužne, jer je „slučaju“ pored svega ostalog potrebno i puno vremena, ne bi li se nešto samo od sebe „iskombinovalo“.  Ovde ne ulazimo u to „šta se to kombinovalo“ i „kako“, jer nikom na svetu nije jasan ovaj mehanizam.
  5. Волим
    Djapa got a reaction from Dejan87 in Sajtovi sa besplatnim knjigama u PDF formatu   
    http://eknjige.tk/
    http://eknjigedownload.blogspot.rs/
    - Knjige za eBook reader-e na srpskom ( pdf, mobi, epub, prc, azw3, azw format)
    - eBook Converter Bundle Download. ( Softver za konverziju eKnjiga, jednostavan za korišćenje, podržava veliki broj različitih formata. )
    - Sumatra PDF Download  ( PDF, ePub, MOBI, CHM, XPS, DjVu, CBZ, CBR čitač za Windows. )
    PREKO 7000 EKNJIGA ZA DOWNLOAD
     

  6. Волим
    Djapa got a reaction from Џуманџи in Sajtovi sa besplatnim knjigama u PDF formatu   
    http://eknjige.tk/
    http://eknjigedownload.blogspot.rs/
    - Knjige za eBook reader-e na srpskom ( pdf, mobi, epub, prc, azw3, azw format)
    - eBook Converter Bundle Download. ( Softver za konverziju eKnjiga, jednostavan za korišćenje, podržava veliki broj različitih formata. )
    - Sumatra PDF Download  ( PDF, ePub, MOBI, CHM, XPS, DjVu, CBZ, CBR čitač za Windows. )
    PREKO 7000 EKNJIGA ZA DOWNLOAD
     

  7. Волим
    Djapa got a reaction from Биљана 1234 in Sajtovi sa besplatnim knjigama u PDF formatu   
    http://eknjige.tk/
    http://eknjigedownload.blogspot.rs/
    - Knjige za eBook reader-e na srpskom ( pdf, mobi, epub, prc, azw3, azw format)
    - eBook Converter Bundle Download. ( Softver za konverziju eKnjiga, jednostavan za korišćenje, podržava veliki broj različitih formata. )
    - Sumatra PDF Download  ( PDF, ePub, MOBI, CHM, XPS, DjVu, CBZ, CBR čitač za Windows. )
    PREKO 7000 EKNJIGA ZA DOWNLOAD
     

  8. Волим
    Djapa reacted to Снежана in Живети православно   
    Живети православно     Скоро је уобичајена формулација да смо православни Срби и да имамо што нико други нема: крштени у православној Цркви, крстимо се са три прста, славимо своје Крсне славе, боримо се за Крст Часни и Слободу Златну... А шта је са Христом? Шта са светом Литургијом? Да ли живимо по заповестима Христовим?    
    Православље је живот. Ако не живимо Православљем, ми једноставно нисмо православни, без обзира која је наша званична вера. Али, живот је у нашем савременом свету постао веома извештачен, веома несигуран, збуњујући. Ни ми не можемо да избегнемо његов утицај. Како је могуће за нас православне хришћане да живимо животом - не од овога света - у овим страшним временима?
    Није претеривање рећи да је, чак и са становишта нормалног живота од пре 50 година, данашњи живот постао извитоперен. Основне вредности и начела понашања су преврнути наопачке. Размажени нараштаји желе да остваре сопствену срећу, одмах. Родитељи удовољавају дечијим хировима. Касније та деца одрастају у људе који замењују своје играчке и игре из детињства забавама за одрасле. Живот постаје непрестано трагање за “забавом” У дому, телевизија често постаје тајни управитељ домаћинства. Она диктира модерне вредности, мишљења и укусе. У различитим облицима, свим овим се преноси иста порука: живите за садашњост, уживајте, лако ћемо!
    Потребно је да увидимо на који начин да се смиримо да бисмо данас опстали као православни хришћани. Не смемо се вештачки оградити од стварности данашњег света. Превасходно, морамо научити да користимо оно најбоље што свет може да понуди. А све што је добро у свету, ако смо само довољно трезвени да то увидимо, указује на Бога. Превише људи греши ограничавајући Православље на црквена богослужења, одређена правила и повремено читање духовних књига. Истинско Православље захтева преданост у сваком виду нашег живота.
    Бити православан у свако време, свакога дана, у свакој животној околности - или не бити православан уопште. Дакле, морамо развити православни поглед на свет и живети њиме. Први начин на који можемо развити и одржати овај православни поглед на свет је да будемо у непрекидном додиру са изворима хришћанске хране, са свим оним што нам Црква даје за наше просвећење и спасење. То су црквена богослужења и Свете Тајне, Свето писмо, житија светих и списи светих отаца. А, да би нам заиста били од користи, морамо имати исправан став према њима. Не можемо их користити да бисмо само стекли знање ума, или да бисмо испунили верску дужност. Они морају додирнути наше животе и променити их. Наше православно образовање ће нам дати осећај за оно што је уистину хришћанско. Оно се мора дотаћи наших срца и бити у стању да додирне и срца других.
    Морамо имати нормалан, темељит став, који није превише узвишен и у облацима. Наш став не може бити саможив; никада не смемо бити задовољни само зато што смо православни, већ морамо додирнути својом хришћанском љубављу и разумевањем друге истинске тражитеље Бога. У супротном смо со која је обљутавила. Одређена окорелост срца се увукла у данашњи православни живот. Пречесто, уместо љубави и опроштаја, наилази се на неповерење, критику и осуду. Без претеране наивности, као хришћани морамо имати љубави и бити отворени. Били бисмо спорији на осуду када бисмо имали мало смирења у сагледавању себе самих. Морамо се више усредсредити на једино потребно: Христа и спасење наших душа.
    Спољашње чланство у Православној цркви није довољно. Према речима о. Георгија Калциа, православног свештеника у тамници иза Гвоздене завесе, “саградимо цркве својом вером, храмове које никаква људска сила не може да сруши, Цркву чији је темељ Христос”. Ово је могуће само ако имамо смелости да будемо другачији од света који нас окружује, ако развијемо и хранимо православни поглед на свет, прожет живим, уравнотеженим ставом, љубављу и опраштањем, а не саможивошћу. Потребно је да чувамо нашу безазленост и дух “не од овога света”. Тада, упркос сопственој огреховљености и слабости, наша вера ће опстати у предстојећим саблазнима. Биће извор надахнућа и спасења за оне који ће још увек тражити Христа у бродолому човечанства, који је већ почео.
    О. Серафим Роуз
    Извор: saborna-crkva.com
  9. Волим
  10. Волим
    Djapa reacted to Зорица екс Милева in Господ говори човеку   
    Драги моји, Божијом промишљу дошла сам до ових снимака, који су ме просто одушевили - и не могу да их не подијелим са вама, својом браћом и сестрама, уживајте:

    БЛАЖЕНИ ЈЕРОСХИМОНАХ СЕРАФИМ (ВИРИЦКИ)

    ГОСПОД ГОВОРИ ЧОВЕКУ I ДИО
             Да ли си кадгод размишљао, сине, да све што се дотиче тебе, дотиче се једновремено и Мене, јер све што се тебе дотиче, дотиче се зенице ока Мога.
            Ти си драг у очима Мојим, бесцен, и ја сам те заволео, па је зато за Мене нарочито задовољство да те васпитавам.
             Кад те искушења сколе и непријатељ навали као река, знај да то од Мене долази, да твоја немоћ осећа потребу за Мојом силом, и да спојмиш да си сигуран само кад се Ја борим за тебе.
             Ако се налазиш у тешким приликама, међу људима који те не разумеју, који не воде рачуна о томе шта ти је пријатно, који те одбацују – то од Мене долази.
             Ја сам – Бог, Који управља приликама. Ти се ниси случајно нашао на своме месту; то је баш оно место које сам ти Ја одредио!
             Молио си Ме да те научим смирености, па, ево, види: ставио сам те у ону средину, у ону школу, где се та лекција учи.
             Ако се налазиш у новчаној оскудици, тешко везујеш крај са крајем – то од Мене долази, јер Ја располажем материјалним средствима. Ја хоћу да ми се ти обраћаш и да зависиш од Мене. Моје резерве су неисцрпне. Ја хоћу да се увериш у ревност Моју и истинитост Мојих обећања. Да се не догоди да ти могу рећи у твојој невољи: «Ви нисте вјеровали Господу Богу вашем» (5.Мојс 8, 12-13.)
             Ако преживљаваш ноћ бола, ако си одвојен од својих блиских – то од Мене долази. Ја сам Утешитељ и Исцелитељ болести, Ја сам то допустио, да би Ми се ти обратио и да би у Мени нашао вечну утеху.
             Ако си се разочарао у своме пријатељу, у некоме коме си открио своје срце, - то од мене долази . Ја сам допустио да се разочараш, да бих показао да је Господ твој најбољи пријатељ.
             Ја хоћу да Ми ти све приносиш и да Ми се повераваш.
             Неко те је оклеветао. Препусти ту ствар Мени и приклони се Мени, прибежишту Своме, да би се избавио од злога језика. Ја ћу изнети твоју истину на светлост дана и доказаћу твоју невиност.
             Ако су се твоји планови срушили, ако си клонуо душом и телом – то од Мене долази . Ти си правио планове и износио си их Мени, да их Ја благословим. Али Ја хоћу да Ми ти препустиш да располажем приликама твог живота. Тада ће одговорност за све пасти на Мене, јер је она за тебе сувише тешка и ти сам не можеш изићи на крај са њом.
             Ако су те неочекивано снашле животне невоље и ако ти је туга испунила срце, знај – то од Мене долази. Ја хоћу да твоје срце и твоја душа бугу увек ватрени пред очима Мојим и да именом Мојим побеђујеш сваку малодушност.
             Ако већ дуго не добијаш вести од оних које волиш, па по својој малодушности падаш у очајање и ропћеш, - то од Мене долази. Кроз патњу твоје душе Ја испитујем јачину твоје вере у Моја обећања и силу и снагу твоје молитве за ближње. Јер, ти њих ниси препоручио Покрову Моје Пречисте Мајке, нити си препустио бригу о њима Мојој Очинској љубави.
             Ако те је снашла тешка болест – пролазна, или неизлечива, па си прикован за постељу, знај да то од Мене долази. Ја хоћу да Ме ти у својој телесној немоћи још дубље упознаш. Хоћу да не ропћеш што ти је послато искушење и да не испитујеш Моје непроницљиве планове за спасење људских душа, него да се са поверењем препустиш Мени и да дођеш под Моје окриље.
             Ако си маштао да учиниш неко нарочито дело ради Мене, а уместо тога пао си у болесничку постељу и онемоћао, знај – то од Мене долази. Кад си био здрав, био си презаузет својим пословима и твоје мисли су биле далеко од Мене. Сети се да су неки од Мојих најбољих сарадника удаљени од светских послова, да би у миру научили да се непрестано моле.
             Ако си неочекивано позван да заузмеш неки тежак и одговоран положај, иди, прихвати се и ослони се на Мене. Ја ти поверавам тај задатак, јер те је зато благословио Господ Бог у свим делима твојим, у свему што будеш радио својим рукама.
             Данас ти дајем овај сасуд светог јелеја (уља). Користи се њиме слободно, дете Моје. Сваку тешкоћу која искрсне, сваку увредљиву реч коју примиш, сваку сметњу у твом раду која би могла да те ожалости и обесхрабри, сваку своју немоћ и неспособност – помажи овим јелејем. Сећај се да је свака невоља – Божја порука, прилика да се нечему научиш. Свака оштрина ће отупети да се ти не позледиш. Стога усади у срце своје речи које сам ти данас објавио: то од Мене долази. Јер, ово за тебе није само реч, но је то – живот твој».

    ГОСПОД ГОВОРИ ЧОВЕКУ II ДИО
          Да ли си кадгод размишљао, сине, да ја знам твоје невоље, твоје патње и борбе твоје, и слабости твог живота. Ја знам твој кукавичлук, грехе твоје, стога кажем ти, дете моје - дај ми твоје срце и љуби ме такав какав јеси.
          У сваком тренутку и у свакој ситуацији у којој се налазиш, у одушевљењу или у потиштености, у верности или неверности - љуби ме такав какав јеси.
          Ја хоћу љубав твог сиромашног срца, а ако чекаш да будеш савршен - тада ме никад нећеш љубити. Зар Ја не бих могао из сваког зрна песка створити анђела Серафима, који зрачи чистотом, племенитошћу и љубављу? Зар Ја нисам свемоћ? И ако се мени свиђа да занемарим ова изванредна бића и дам предност и вредност сиромашне љубави твога срца - нисам ли ја увек господар моје љубави?
          Дете моје допусти да те волим, ја хоћу твоје срце. Свакако, ја ћу те временом преобразити, но данас и увек љуби ме такав какав јеси. И ја желим да ти ово чиниш, и желим видети како из дубине расте твоја љубав. Ја љубим такође у теби и твоје слабости, и љубим такође и слабости сиромашних и бедних, ја желим да из срца бедних чујем непрестани зов - Господе Исусе ЈА ТЕ ЉУБИМ. Ја једино желим песму твог срца, не желим твоју мудрост, само је једно за мене важно - да видим како радиш са љубављу. Кад бих ти их ја њих дао, ти би тако слаб, нахранио твоје самољубље.Ј а бих те могао одредити и за велике ствари, али не, ти треба да будеш бескорисни слуга, шта више ја ћу ти одузети и од онога мало што имаш, јер Ја сам те створио само за љубав.
           Данас стојим пред вратима твог срца као просјак, Ја цар царева, ја куцам и чекам, пожури да  ми отвориш, не позивај се на своју. Када би ти знао сватити своје сиромаштво - ти би умро од бола. И оно што би ме заболело, јесте управо то када бих видео, да сумњаш и губиш поверење у мене.
           Желим такође да мислиш, сваког сата и дању и ноћу, а такође желим безначајне послове да обављаш из љубави према мени. Рачунам на тебе да ми дарујеш радост, и не брини се што не поседујеш такве врлине - ја ћу ти даровати моје. Ако будеш патио - ја ћу ти даровати снагу, а ако ми дарујеш љубав - тада ћу ја теби дати толико много да ћеш моћи љубити далеко више него што и можеш сањати. МИСЛИ НА ТО ДА МЕ ЉУБИШ ТАКАВ КАКАВ ЈЕСИ. И нека дође што хоће, не чекај да будеш свет да би ме могао љубити - онда ме никад нећеш љубити. А сад дете моје иди, иди и ЉУБИ МЕ ТАКАВ КАКАВ ЈЕСИ.
    Gospod Govori Coveku
    Gospod govori coveku - monolog.avi
    gospod govori coveku.flv
  11. Волим
    Djapa reacted to RYLAH in Мирољуб Петровић код Амиџића у емисији! (video)   
    Био је србски витез и домаћин, борио се против сила мрака и сатаниста и педера који управљају телевизијом и друштвом, а онда отишао код Огњена Амиџића на Пинк где рекламирају у емисији Афричку шљиву.
    Свет више нема смисла!
  12. Волим
    Djapa reacted to Снежана in Верниче, буди Форест Гамп   
    есенција хришћанства у ових пар реченица
     
     

     
  13. Волим
    Djapa reacted to Поуке.орг инфо in Великопосна "искушења" сајта ЖРУ   
    Једино што можемо у овом тренутку да кажемо јесте ХВАЛА БОГУ!

    Вероватно сте видели да нам је сајт био недоступан два пуна дана, а примећујете да неке ствари (не пуно) фали. Но, добро је прошло, могли смо сви да се поздравимо без поздрава...
    Успели смо да повратимо сајт, да га средимо колико је могло ( а сређен је 98%) и да се минимално осети штета највећег пада сајта од његовог постојања (9 година мукотрпног рада)
    Валико хвала и мајстору сервера Мирославу, нашем техничком уренику који је успео да од крхотина сабере сајт.
     
    Не желимо да вас умарамо са проблемима, уживајте у највећем црквеном пројектуа и да се сви заједно трудимо да нам дуго, дуго траје.
    Остаје нам да повратимо Свето Писмо и Црква.нет, а надамо се да ћемо и у томе успети.
     
    Хвала Вам што сте писали и интересовали сте се за сајт.
     
    Ваш ЖРУ.
     
  14. Волим
    Djapa reacted to Снежана in ПОБОЖНИ ЉУДИ   
    ПОБОЖНИ ЉУДИ
    "И да знате, ти религиозни које најчешће називамо ,,побожни људи'' најопаснији су у Цркви. Ти побожни људи, су веома опасни. Бог да нас сачува од њих. Када служимо Свету Литургију и кажемо: ,,Господе, спаси благочестивија'' .., један Светогорац је рекао у шали: ,,Господе спаси нас од благочестивија'' тј да нас Бог сачува од тих религиозних или побожних људи; јер побожан тј религиозан човек претставља својеприродну личност, која никада није имала лични однос са Богом. Побожна личност пости, спроводи молитвено и разна друга црквена ,,правила'', просто испуњава задужења пред Богом, али нема никакав озбиљан однос са Њим и зато Бог, оваквој личности, никада не открива баш ништа.
    И ево, сведочим вам и признајем из сопственог опита и искуства, да се у животу нисам сусрео са већим враговима и опасношћу за Цркву од побожних људи".
    Нисам могао а да у покладној седмици не цитирам ове мудре речи Митрополита Атанасија Лимасолског које се у последње време врте по Фејсбуку. Узалуд нам све опомињање да пост није само телесни, узалуд нам током припрема за пост благочестиво згражање над фарисејем и формално подразумевајуће прихватање грешног цариника као узора, ако заборавимо да нам то без личног молитвеног односа са Богом, без искрене стрепње али и наде да ћемо остати са Њим у вези, без љубави према Христу у себи, у онима око себе, у оној Његовој "најмањој браћи" о којој смо слушали у јеванђељу на месопусну недељу, а коју треба од срца нахранити, напојити,оденути - не значи ништа.
    Самоуверено "побожни" заиста понекад наносе Црви велику штету.
    Огромна је разлика између религиозних, "побожних" људи и оних који се боре за своју веру која никад није довољно велика и јака.
    Ђакон Ненад Илић
     

  15. Волим
    Djapa reacted to Zoran Đurović in Зоран Ђуровић: SAŠA KNEŽEVIĆ: DINOSAURI I LJUDI – JESU LI ONI ŽIVELI U ISTO DOBA?   
    Драги пријатељи, желео бих да вам препоручим текст Саше Кнежевића, полихистора и полиглоте из Љубљане, који даје један интересантан осврт, а везан је за нашу тему око теорије еволуције и Шестоднева. Написан је независно од наше расправе, али како није продукт талибанске свести, него добро фундиран, препоручујем га вашој пажњи.
     
    SAŠA KNEŽEVIĆ: DINOSAURI I LJUDI – JESU LI ONI ŽIVELI U ISTO DOBA?


     

     
    ... viđene su ogromne aždaje, visoke 30 koraka (okolo 10 m.) i široke u telu 10 pedalja (okolo 2,5 m.). Na prednjem delu, uz glavu, imaju dve kratke noge sa po tri kandže kao u tigra, sa očima većim nego hleb za četri dinara (pane da quattro denari) koje jako sijaju.

    Čeljusti su dovoljno široke da progutaju čoveka, zubi su veliki i oštri a njihov izgled toliko grozan da ni čovek ni nijedna vrsta životinje ne može da im priđe od užasa. Druge su manje, dugačke osam, šest koraka. Ovim načinom ih love; preko dana zbog vrućine one vrebaju u pećinama odakle noćima kreću u potragu za hranom i sve što sretnu i uhvate, bilo tigra, vuka ili drugo, prožderu; posle se odvuku ka nekom jezeru, izvoru vode ili reke da piju. Svojim kretanjem uzduž obale i zbog svoje velike težine otisci koje ostavljaju su duboki, kao kada bi se vukao težak tram po pesku. Oni čiji posao je da ih love izviđaju put kojim se najčešće kreću te zabadaju u zemlju nekoliko komada drveta sa oštrim gvozdenim šiljcima koje zatrpavaju peskom tako da se ovi ne vide.

    Kada se životinje kreću ka mestima gde obično love, ovim instrumentima bivaju ranjavane i ubrzo ubijane. Vrane, čim osete da su umrle, počinju da graču; ovo bude kao znak lovcima da krenu na to mesto. Prvo im deru kožuru, starajući se najpre da izvade žuč koji je mnogo cenjen u medicini.

    U slučaju ujeda besnog psa koristi se mala količina ovog, pomešana sa vinom. Takođe se koristi za ubrzanje porođaja, nakon pojave ženskih trudova. Mala količina istog može odmah da ukloni čir, bubuljicu i druge plikove na telu; jako je delotvoran i za druge bolesti.



     
      Meso ove životinje skupo se prodaje, jer se misli da ima bolji ukus nego ostala mesa i svi ga cene kao specijalitet ... [1]

     

     

    Marko Polo je opisivao t-reksa?


     
    Ovako u svojoj knjizi uspomena čuveni srednjevekovni trgovac i putnik, Venecijanac Marko Polo opisuje neobične životinje koje su živele u Kini dokud je doputovao kao mladić sa svojim ocem i stricem, bogatim trgovcima, i gde je postao izaslanik Kublaj kana. Uz opise izrade papira, koji u Evropi nisu poznavali, pominjanja kinskih dinastija koje su „preživele“ (nasuprot vladajućim ubeđenjima) biblijski potop, što ne bi smelo „u teoriji“ da se dogodi, sačinjava svakako i pominjanje ovih bića jedan uži izbor najzanimljivijih tema koje je mogao Polo iz daleke Azije da prenese u Italiju.

    Međutim, nama govore da to mora da je neka greška, jer zmajevi i aždaje su bića iz mitologije. Sveti Đorđe, kako čitamo u njegovom žitiju, nije ubio kopljem pravu aždaju, već duhovnu, imaginarnu aždaju ili „đavola“.



    Pronađena lubanja dinosaura (gore) i Zmajski most u Ljubljani (dole)[2] https://www.youtube.com/watch?v=TDOy8OLGZsI


     
    IKA KAMENOVI

    Reč dinosaur je novijeg datuma. Ovu reč skovao je britanski biolog Richard Owen u 19. veku. Na grčkom ova nova reč označava strašnog, groznog (deinos) gmizavca (sauros). Pošto se u to doba kao požar širila ideja evolucije (t.j. preko majmuna nastao je čovek), a bili su nađeni brojni fosili ovih ogromnih reptila, pojavilo se ubeđenje da je ovde reč o nepoznatim čoveku bićima živećim na Zemlji pre pojave ljudi. Međutim, drevne civilizacije kako ćemo videti kasnije, za ove životinje imale su drugačije nazive. Ove beštije njima su bile poznate kao zmajevi ili aždaje.

    Gotovo sve drevne kulture sadrže neobična svedočanstva o tim bićima u vidu raznih artefakata: crteži, skulpture i druga svedočanstva,[3] što se nikako ne uklapa u novu teoriju o nastanku života. Među danas poznatijim artefaktima su i kamenovi Ika, pronađeni u grobnicama u Peruju, izrađeni pre 1.500 A.D. Nekoliko decenija nakon što si ti kamenovi pronađeni naučnici će shvatiti da strašni reptili nisu vukli rep po zemlji - držali su ga u vazduhu - kao i da su određene vrste ovih reptila imale izduženiji vrat nego što se mislilo – sve to bilo je pravilno izobraženo na ovim kamenim gravurama. [4]




     

     
    NOVIJA OTKRIĆA

    U martu 2005. godine paleontolog M. Schweitzer sa svojim timom pronašla je unutar nožne kosti tiranosaura meka tkiva (vidi sliku). Bukvalno netaknuti pronađeni su krvni sudovi, matrica kosti, vezno tkivo i krvna zrnca.[5] Kosti nisu bile do kraja fosilizovane i ležale su u jurskim formacijama ili slojevima, Hell Creek u Montani (SAD). To je zaprepastilo naučni tim budući da proteini jako brzo degadiraju i u najboljnim uslovima ne mogu da se održe dugo. Istraživanja rađena na mumijama u Egiptu pokazala su da izvorne molekule biomaterije mogu najduže da se očuvaju oko 10.000 godina.



     
    METODE DATACIJE

    Uvek je postajao problem kako pronaći način za određivanje starosti. Prebrojati godove drveta i zaključiti koliko je ono staro je jedno, a oceniti starost neke skale ili kosti nešto sasvim drugo. Tu se koriste u glavnom radiodatacijske metode koje određuju starost na osnovi vremena poluraspada radioaktivnih elemenata koji se nalaze u probama ili uzorcima ispitivanog tla ili organske tvari. U skalama prebrojavaju se npr. elementi roditelj i potomci (uran- 234 i torij-230) a u živim organizmima npr. izotopi ugljika C-14.


    C-14 nastaje u atmosferi, apsorbiraju ga u procesu fotosinteze biljke. C-14 kasnije dopire do kostiju živih bića koji jedu biljke (ili meso životinja koje se hrane biljkama). Vreme poluraspada C-14 (u današnjim uslovima) iznosi okolo 7.530 godina. Ovo znači da ako je u početku bilo u kostima npr. 1.000 atoma C-14, kroz 7.530 godina zbog radijacije u kostima ostaće tačno samo još pola početnog broja atoma (roditelja) ili 500.[6] A kroz 15.060 godina ili duplo više, samo još 250 zbog zakonomernosti radioaktivnog raspada. Zbog same specifičnosti izbrojavanja ovih atoma u laboratoriju, uz određenu pretpostavku njihovog početnog stanja u atmosferi u prošlosti, maksimalna starost koja se može odrediti ovom metodom iznosi oko 55.000 (atomskih) godina. Ali pošto je većina fosila zapravo mineral ili kamen, C-14 metoda ovde nije upotrebljiva. U tim slučajevima starost fosila određuje se na osnovi starosti kamenog tla u kojima su ti fosili pronađeni. Ne mali broj puta dešava se i suprotno – da se starost kamenih naslaga određuje na osnovi tipičnih iskopina ili fosila koje te naslage ili slojevi sadrže. Dakle, geolozi vole da odrede starost sloja po tipičnim fosilnim ostacima u tim slojevima, a biolozi vole da izmere starost fosila na osnovi tipičnih slojeva u kojima su oni bili iskopani. Ovde je reč o začaranom krugu - circulus in probando.  

    Ali pronalazak živog, nefosiliziranog tkiva dinasaura u Montani podstakao je naučni tim da ovaj put utvrdi starost ovih kostiju metodom C-14. Merenja svih probi uradio je centar za radiodataciju Univerzitata u Džordžiji (The Center for Applied Isotope Studies at the University of Georgia). Ljudi iz ovog centra nisu znali čije kosti su se podvrgavale ispitivanju da bi se na taj način osigurala što veća nepristrasnost.[7] Nedugo zatim tim naučnika pronaćiće u istim slojevima – ne zaboravimo da su oni važili za stare oko 150-200 miliona godina - ostatke apatosaura, triceratopa, alosaura, hardosaura itd. Probe sa ovim bićima odredile njihovu starost. Vidi tabelu.


    Rezultati C-14 testova na kostima dinosaurusa[8]


     
    Ovi podaci odjeknuli su kao nuklearna eksplozija. Em što su tkiva bila još „živa“, em što je njihova starost bila neprihvatljiva. Jurski slojevi stari preko 100 miliona (atomskih) godina – a to je vreme kad su zmajevi navodno izumrli[9] - sadžre kosti stare oko 30.000 hiljada (atomskih) godina!

    Ovo na prvi pogled vodi u zaključak ne samo da su ljudi i dinosauri ipak živeli zajedno nego da i cela teorija o evoluciji i njenim milijardama godina gubi jako bitno tlo pod nogama, jer su za evoluciju kao preduslov potrebne milijarde godine. Dalje, rezultati dobijeni jednom i drugom radiodatacijskom metodom bili su toliko različiti da ovde teško može biti govora da je ova omaška proizvod loše međusobne „kalibracije“ ovih dvaju metoda, jer su još uvek neraspadnuta i živa tkiva nagoveštavala da i jedan i drugi sat ili metoda – jedna koja se koristi za određivanje starosti kamenih slojeva, a druga živih tkiva ili C-14 – ne rade ispravno.[10] Ovo je diglo toliko prašine, kada se „afera“ pročula, da niko iz zvaničnog „establišmenta“ nije hteo ove podatke da objavljuje a kamoli da ih tumači. Samo postojanje ovih „dokaza“ bila je opasna jeres.[11]

    Nafta i ugalj su organskog porekla. Njima se takođe pripisuju bajkovite starosti, više nekoliko stotina milijona godina. Kako ugalj tako i nafta sadrži velike količine ugljika C-14. A to je velika anomalija, jer bi – ako su nafta i ugalj doista toliko stari, a vreme poluraspada izotopa C-14 utvrđeno na oko 7.500 godina – ovaj bi morao davno iz njih da nestane. 


    Na slici naslage uglja Wyodak u Wyomingu

    C-14 u fosilnim gorivima pokušali su objasniti: a.) da se on tu našao zbog kontaminacije od drugih slojeva, i b.) da se C-14 pojavio kao posledica U-raspada ili kao sporedni proizvod radioaktivnog raspada izotopa uranijuma.

    U Wyomingu naslage uglja dostižu i po 90 metara. Slično je i u podzemnim kopovima. C-14 nalazi se gotovo jednoobrazno upakovan u ovim naslagama. Da se C-14 ušuljao u sve jedno zrno uglja i kontaminirao ga, o čemu u očaju spekulišu ovi istražitelji, to ne bi moglo da se desi slučajno, stihijski, već bi za to morao da postoji neki razlog ili pravilo. Ideja je bila, da je taj C-14 morala da dotura neka bakterija, međutim ona nikada nije bila pronađena.[12]

    Zato je kao spas došla teorija da je C-14 zapravo elemenat „potomak“ koji je posledica radioaktivnog raspada izotopa uranijuma (U-raspad). Ali tu je problem još veći, jer onda ti rudnici ne bi bili rudnici uglja već urana, jer bi za svaki atom ugljika morali pronalaziti od dva do devetdesetdevet atoma urana, dok bi se u samim rudnicima uranijuma nalazile velike količine C-14.


    Ава Зоран тврди је пронашао у неком апокрифу како је Марко Поло срео на свом путу матријарху Вере Брежњеве


     

     
    Ali vratimo se ponovo na naša živa tkiva dinosaura. Nedavno je kao obećani i dugo očekivani spas prohujao naučni referat objavljen u Lifescience.[13] Ako već nije pošlo za rukom da se pobije C-14 u uglju i nafti, dokazujući da fosilna goriva uopšte nisu stara (a ako nisu stara onda su mlada, onda je i Zemlja mlada), pojavila se nada da će ovog puta sreća po naučnike biti veća. Jer ova živa tkiva u bićima moraju da budu stara milione godina, jer su i dinosauri živeli pre više desetina miliona godina.

    Ovaj put ovo čudo moralo je da se pojasni –  gvožde! Gvožđe u krvi dinosaura! Eureka! Železo u krvi dinosaura je zapravo očuvalo tkivo od korupcije! Urađeni su bili testovi. Krvne sudove noja natopili su u tekućini koja je sadržavala ogromno železa. Ona je bila specialno napravljena od crvenih krvnih zrnaca. Ideja zasniva se na tom da gvožđe svojim slobodnim radikalima privlači proteine i ćelije membrana vezajući ih u čvorove. Ovo deluje kao formaldehid ili vrsta alkohola koji se koristi za čuvanje organskih obrazaca.  

    Meka tkiva ovako natopljena i „konzervisana“ neobičnim preparatom – privilegij koji bi nekako morale da si priušte sve ove kosti pronađene u poroznim pešćanim naslagama – trule su u laboratoriju za dve godine. Dobro ste čuli (pročitali) – dve godine! Posle dve godine od njih nije ostalo ništa. One su se raspale.  

    Ali ovaj dvogodišnji eksperiment nekritički, sa velikim oduševljenjem, prihvaćen je kao dokaz – kao dokaz koji objašnjava 100 miliona godina (100.000.000 ili 0.00002%) neraspadnutosti ovih tkiva.

    Međutim, na vama je da sami procenite, da li je bajka ovaj trik sa nojevom krvlju ili to da je sv. Đorđe ubio aždaju!


     
    Saša Knežević, Ljubljana, 29.12. 2016

    [1] The Travels of Marco Polo, 1948, Book 2, Chapter XL, pg. 185-186.


     
    [2] Kult svetog Georgija brzo se proširio i na Zapad. Sv. Georgije postao je zaštitnik nekoliko zemalja (Engleska) i gradova (Barcelona, Ljubljana).

    [3] Uzmimo životinje kineskog horoskopa/kalendara: pacov, bivol, tigar, mačka, ZMAJ, zmija, konj, koza, majmun, petao, pas i vepar! Na slikama niže sa leve strane odozgo isklesan je reljef dinosaura u Angkor Wat-u, Kambodža (1.186 A.D.), sa desne je platno iz Nazca, Paru (700 A.D.), niže je tapiserija iz Chateau de Blois, Francuska (1.500 A.D.).

    [4] The message from science: https://www.youtube.com/watch?v=TDOy8OLGZsI

    [5] http://godinanutshell.com/2015/05/05/dinosaur-soft-tissue-understanding-why-dinosaurs-are-young/

    [6] Jedan od neutrona izotopa ugljika C-14 raspada na proton i elektron (i elektron antineutrino). U sledećem koraku C-14 raspada u stabilan izotop azota-14 (azot-14 je elemenat »potomak«).
    [7] https://www.youtube.com/watch?v=zvWdWbLcJvQ – Video koji pokazuje testiranje uzoraka.

    [8] http://www.ancient-origins.net/news-evolution-human-origins/humans-walk-earth-dinosaurs-triceratops-horn-dated-33500-020159#ixzz3oi45b0qH

    [9] Jurski period trajao je od 200 do 145 miliona atomskih godina u prošlosti. Zmajevi se vode kao izumrli pre 66 mio. godina.

    [10] Rekli smo naime da živa tkiva ne mogu da se odžre duže od 10.000 godina. Zašto i jedna i druga metoda »prebacuju« krije se u energiji nulte tačke ENT (ili ZPE »Zero point Energy«). Ona je u prošlosti bila mnogo manja, radi čega su atomski satovi mnogo brže »kucali« a vremena radioaktivnog poluraspada bila mnogo kraća. (O ovom govori jedan drugi članak).  Ako bi se ovi atomski satovi korigovali sa ENT, orbitalno vreme koje bi dobili za ove kosti odgovaralo bi starosti svega 5215 +/- 5 godina ili 3020 +/- 5 g. B.C. To bi ujedno odgovaralo rokovima za raspad organskog materijala.

    [11] Profesor Mark Armitage otvorio je diskusiju sa svojim studentima o ovoj temi i bio lišen svoje katedre na Kalifornijskom univerzitetu. Sa druge strane Centar za radiodataciju koji je uradio ove testove odbio je da za sumu od 20.000 dolara ponovi testiranje ne dajući za to nikakvo obrazloženje.

    [12] Bakterije su kao kec iz rukava uvek kada se nema rešenja. I u slučaju živih tkiva. Postojala je ideja da ova živa tkiva zapravo nisu živa, već da su ona proizvod nekakvih bakterija. Međutim, bakterije ne mogu da proizvode proteine.

    [13] http://www.livescience.com/41537-t-rex-soft-tissue.html?li_source=LI&li_medium=most-popular

  16. Волим
    Djapa got a reaction from Драгана Милошевић in "Ми смо постали неспособан народ" - Епископ Григорије   
    Pogresno ste me razumeli, u potpunosti se slazem.  Samo sam izdvojio deo klipa koji me je nasmejao, inace veoma tuzno i istinito.
  17. Волим
    Djapa reacted to Дејан in Проблем са крајностима еволуционизма и креационизма   
    Највећи проблем у бескрајној расправи између еволуциониста и креациониста јесте у томе што се и једни и други држе искључивих ставова. Упорни еволуционисти који су већином и атеисти виде у теорији еволуције како је они разумеју оправдање за одсуство Бога и еволуцију тумаче пре свега тако да рационално могу да објасне тајне живота и уопште постојања. С друге стране креационисти који иду у крајност већином то чине зато да би оправдали себи и другима своју веру у Бога и једно дословно (буквалистичко) тумачење Светог писма, што њихови противници еволуционисти исмевају. Тај непомирљиви сукоб не може никада да се оконча пре свега зато што све тајне живота и постојања не могу да се докажу научно, али исто тако што ни постојање Божије не може да се докаже методама емпиријске науке. 
    Мислим да је за нас православне хришћане веома важно да разумемо да повест о стварању Божијем које је описано у књизи Постања није научни трактат који треба стално поредити са научним теоријама ни у афирмативном ни у негативном смислу. Ми верујемо да је Бог створио све што постоји, све је привео у постојање својом вољом и све је створио да постоји вечно кроз Сина Његовог Јединородног. На известан начин процес стварања још није завршен иако је Бог све створио као добро. Потребно је било да човек као једино словесно биће изрази сагласност са Божијим планом и то је остварено у последња времена кроз Богочовека Исуса Христа у коме и кроз кога сва творевина бива сједињена и на крају времена биће у Христу предата самом Богу Оцу да буду сви једно у Христу (уп. Гал 3.28; 1Кор 15.28 итд). На крају времена, Бог ће (пре)саздати ново небо и земљу, све ће се променити. То је коначни циљ стварања света и пре свега човека кроз кога васцела твар улази у вечно постојање у Богу. 
    Проблем са крајностима еволуционизма и креационизма који набрајају аргументе и цитате јесте у томе да се рационално докучи начин како је Бог створио свет. Да ли јеврејски ЈОМ значи дан од 24 часа или неодређено дуг временски период потпуно је ирелевантно питање јер Бог све што хоће може да уради без икаквих временских ограничења. Уосталом он је у самом почетку створио небо и земљу, дакле, васцели невидљиви и видљиви свет. Извештај о стварању само говори о даљем обликовању видљивог света без улажења у детаље како се процес одвијао. За онога који гледа из ширег контекста на Божије стварање света није зато толико важно да ли је једна врста настала из друге или их је Бог одједном створио онакве какве јесу. И једно и друго је могуће, јер је Бог свемогућ. Оно што је суштински важно јесте да смо сви повезани и да се у нашим телима одвијају слични биохемијски процеси који показују да човек није неко надземаљско биће које је спуштено у свет, већ да смо суштински повезани са свим оним што постоји, и штавише да је по својим душевним својствима човек сродан и анђелима. Наравно, за онога који хоће да рационално све објасни и да докаже себи и другима или ригидни еволуционизам или буквалистички креационизам, овакав одговор није довољан. У томе је суштински проблем, јер човек жели по сваку цену да Бога смести у ограничене оквире свог разума, што није ништа друго него да сам овлада Богом, односно да сам постане Бог без Бога, што је суштина човековог пада. Отуда су ове недоумице последица падног стања човековог, јер човек је створен да живи у најнепосреднијој заједници са Богом, а не да га објективизује као неког другог кога треба испитати и протумачити. 
    Зато процеси еволуције које је наука донекле испитала и доказала нису суштински супротни нашој вери и учењу о Божијем стварању света јер ипак је на почетку Бог морао да све уведе у постојање. Ми смо сви саздани од оног материјала који је створен у самом почетку када су се формирала сазвежђа и галаксије. Бог није наново стварао оно што је настајало после и видимо врло конзистентну употребу глагола у јеврејском језику који указују на стварање (односно, обликовање) од онога што је већ створено. У том контексту могућност да је све ишло по неком чудесном Божијем софтверу (логосности) не само да није супротна нашој вери, већ штавише, утврђује нас у вери да све бива по Божијем предвечном благовољењу. Размишљајући у овим координатама ни најмање не доводимо у питање да је Бог све створио или улазимо у безбожну идеју да нешто може настати само од себе или механички мимо Божије воље да постане нешто друго. Овакво тумачење еволуције је дубоко погрешно, као што је с друге стране један буквалистички креационизам који негира динамику Божијег стварања и међусобну повезаност свега створеног у крајњем смислу засновано на негирању Божије свемоћи и одсуству вере у Бога, на један или други начин.
    Човек је врхунац Божијег стварања јер је човек једино словесно биће у универзуму и зато је сам Син Божији постао човек да би кроз њега све ушло у ипостасну (личну) заједницу са Богом. Зато је човек микрокозмос и биће које повезује видљиви и невидљиви свет. Чињеница да човек рекапитулира  све што је створено и са њим је непосредно повезан суштински је важна за нашу веру и разумевање домостроја спасења (оцелотворења) свега у Христу Исусу. Зато ово веровање треба да буде полазана тачка за свако размишљање не ову тему. Стварање света можемо зато разумети само из перспективе коначног циља и смисла зашто је Бог све створио, а то нам је открио сам оваплоћени Син Божији, Христос Богочовек. 
     
    Архимандрит Сава Јањић
     
    Извор

    View full Странице
  18. Волим
    Djapa got a reaction from АлександраВ in Помозимо нашем брату у Христу Дејану Рајковићу   
    https://www.paypal-community.com/t5/About-Payments-Archive/How-can-I-change-what-payment-methods-I-accept/td-p/893999
    https://www.youtube.com/watch?v=z8oBfnUfjK8
    Ne razumem se najbolje ali mislim da PayPal nije lepo podesen. Ovo su linkovi koje sam nasao, mozda vam mogu pomoci.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...