Jump to content

Djapa

Члан
  • Број садржаја

    743
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Волим
    Djapa је реаговао/ла на Blaža Željko за Наслов блога, Opravdanost čestitanja posta?   
    Ceo Božiji dan juče (i prekjuče) odasvud vidim čestitanja na početku posta ...od svih i svakog a bo'me i od sveštenika što i nije nešto novo - pa to se godinama radi. No... !? Zašto mi čestitate nešto što se Vas ne tiče da li ću se ja uopšte toga držati ili neću? Pa to je jedino i samo između Boga i mene!? Šta bilo ko ima s tim? Još Gospod kaže: "А ти када постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј. Да те не виде људи гдје постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно." (Matej 6/ 17, 18) Iz rečenog se može zaključiti da ako bilo kome odgovorim egzaltirano sa "hvala, takođe" ...ja moj post devalviram pred Bogom; lupam u timpane pred sobom i Vama da "postim" ...a to više nije post! Baš kao i onaj farisej iz nedavnog Jevanđelja o "Mitaru i Fariseju" koji prvo što pominje u svom od Boga odbačenom pristupu jeste to da posti!
    Moj, Vaš, bilo čiji post je intiman i veoma ličan odnos između duše i Boga i taj se odnos ne obelodanjuje olako! Mene se ne tiče šta ko priča o sebi; kakva mi je korist ako znam da se satirete od posta? Dela, postupci, reči ..više govore o nama nego što mi imamo o sebi da deklarišemo.
     
    Naravno da je post Bogom ustanovljen; naravno da ga treba propovedati i naglasiti njegovu nebesku važnost kao opšte mesto. Pouke o njemu su neophodne u Crkvi (upravo ima nekoliko dobrih tekstova na crkvenim sajtovima) ali ne može mi ga niko čestitati, Bože oprosti kao novu godinu, s obzirom da Gospod traži od mene da ga tajim i ne obelodanjujem! Time se zadire u zabranjeno područje srca koje i Gospod poštuje; pritiska mi se nesvesno savest - sudi mi se pre Suda! Osećam pogled podozrenja ako se slučajno drznem da oćutim na te fine želje! Evo samo na facebooku primera da upravo ovakve čestitke izazovu more odgovora sa sterilnim "amin" od mnoštva naroda jer ...naopako pred svojom savešću "da ne potvrde kako su Pravoslavni"! A jesu mnogi zaista Pravoslavni ..možda i više nego što možemo zamisliti. To čak ne moraju ni da znaju na svesnom nivou jer čim nešto iz srca izađe u svest ...izgubljeno je! Život je kod mnogih siromaštvo, briga, stradanja neizreciva; više su gladni nego siti i ja sad prođem pored njih i kao "'ej, srećan ti početak posta"!? Kao "dobijam neke poene pred Bogom i sobom ako to saopštim"!? Malo otužno!?
    Onog trenutka kada ljudi budu shvatili da nisu obavezni da mašu javno postom niti da odgovaraju na čestitke pod "obavezno" (a to rade nesvesno) - počeće da poštuju drugog! Počeće da razumevaju da ima nekih nedodirljivih stvari u drugima jer, izvinite, moje srce i moja porodica su moja parohija i tu ne može da se ulazi na silu! Baš kao što ni sveštenici ne mogu po zakonu da služe u tuđoj parohiji! Postoje neke norme i pravila!
    Ljudima baš to treba, da shvate gde su granice, i sopstvene i kod bližnjih, jer ako se ušablone u nametnuto tumačenje vrednosti počeće iz sebe da mere (sude) one koji se ne uklapaju u iste aršine. Onda to više nisu bića razuma i uma već bića instikta! (Školski primer uniformnosti koji gasi samopoštovanje i lično i prema zajednici) Nešto kao mravinjak...burazerski odnosi. Mravi su mala ksenofobična stvorenja koji ne trpe ništa strano. Zaluta li neki nesrećnik iz druge kolonije on je uljez i odmah biva ubijen.
     
    Bog nas ljude nije stvorio takvima; dao nam je razum, ljubav, dušu i slobodu; dao nam je sebe i mogućnost da proširujemo svoju nutrinu ali je ispred svega rekao da kada (i ako) postimo - o tome ćutimo kao zaliveni!
    Prema tome, ko god da mi čestita post, ili me pita "postim li", čini zaludnu stvar. Neću pogrešiti ako mu kažem "šta je tebi do toga"... ili bar ako mu ništa ne kažem!
×
×
  • Креирај ново...