Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Marrii

Члан
  • Број садржаја

    9
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Marrii got a reaction from Слађан Теодул Јанковић in Поезија   
    ZIVA
    Dusa moja ranjena je bila,
    rane su dugo krvarile,
    vreme je tako dugo prolazilo
    dok nisi dosao "Ti".
    Ti koji si jednim uzdahom I pokretom tela mene izlecio.
    Gorke misli u meni zatreo,
    rane moje zacelio.
    Zivim,da Ja sada zivim
    I suncu se smejem.
    Radost je moja velika 
    I u svakom danu vidim tebe.
    Ti si u mojim mislima u svakom kutku moje duse I tela...
    Oh Ja Sam ziva...
  2. Волим
  3. Волим
    Marrii је реаговао/ла на Логос у Радуј се, Свети Саво, први пастиру и учитељу српски!   
    Поводом празника Светог и богоносног оца нашег Саве, првог архиепископа и просветитеља српског, доносимо текст катихете Бранислава Илића под насловом: Радуј се, Свети Саво, први пастиру и учитељу српски!

    Данас се сви ови Свети Оци и Учитељи Цркве клањају највећем српском Оцу и Учитељу, Светоме Сави. Он Духом Светим породи и препороди род Српски, он безброј деце духовне породи, и Светитеље и Испоснике и Мученике српске. Данас се и сви Српски Свети на небу клањају овоме духовноме оцу и родитељу, почевши од преподобнога Симеона Мироточивог. Њега, оца по телу, препородио је и родио духовно његов славни и свети син, Свети Сава. Светом Сави клањају се сада на небу и сви Српски Мученици, сви што погинуше за Крст часни и Слободу златну. На челу свију њих стоји Свети Великомученик цар Лазар. И онда за њим и са њим све хиљаде и хиљаде Српских Мученика, до најновијег времена. (Преподобни Јустин ћелијски)
    Свети и богоносни отац наш Сава, први Архиепископ и просветитељ српски, дивни и миомирисни украс вацеле Цркве Христове, био је син великог жупана српског Стефана Немање (преподобног Симеона мироточивог) и Ане (преподобне Анастасије српске). Од најраније своје младости малени Растко показивао је велику љубав према житијима Светих угодникâ Божјих. На његов духовни развој највише су утицала житија јужнословенских пустињакâ, светог Јована Рилског, Јована Осоговског, Гаврила Лесновског и Прохора Пчињског. Ипак, сматра се да се мали Растко највише одушевљавао житијем светог и равноапостолног Кирила, просветитеља Словена, које је често читано на Немањином двору. Житије Светитељу Сави саставили су јеромонах Доментијан хиландарац и монах Теодосије хиландарац, стога се нећемо задржавати на садржајном препричавању светитељевог живота. Иако је живео на очевом двору, он осетивши дубоки призив у срцу свом и определивши се за уски  савршенији пут, попут апостолâ који си оставили све и пошли за Христом, оставља сву животну лагодност и сигурност коју је имао на двору и одлази на Свету Гору где прима монашки постриг.    Угледајући се на преподобног Саву Освештеног, он у свом монашком послушању и смирености, постаде образац монахâ и учитељ еванђелске љубави, како и појемо у његовој служби. Целокупан животни пут, светитеља Саве, био је пут предавању вољи Божијој, те тако монах Сава у својој послушности приклања своју главу и пролази кроз све свештене степене закључно са Архијерејским степеном. Знајући да је епископска служба у цркви  непрекидно трајање Христове Првосвештеничке службе, постаје врлински Архијереј који се угледа на јединог истинског Свештенослужитеља и Великог Архијереја Господа нашег Исуса Христа. Просветитељско, задужбинарско и сва друга важна дела светитеља Саве која су остала златним словима записана у историји и духовности нашег народа, проистичу и извиру управо из његовог врлинског и светог живота, из ревносног и саможртвеног Архипастирског служења угледајући се на Пастироначалника Христа. По предању свети и богоносни отац наш Сава, за живота је поштован као светитељ, не само због великог задужбинарског труда, већ пре свега због светог и богобојаживог живљења. Многобројне његове свештене задужбине данас представљају духовне центре нашег благочестивог народа и места где се вековима приноси бескрвна жртва и узноси умилни славопој Господу. Свети Сава у богослужењу цркве   Био си наставник, првопрестолник и учитељ пута, који води у живот, јер, чим си дошао, светитељу Саво, просветио си своју отаџбину и препородивши је Духом Светим, засадио си своју освећену децу као дрва маслинова у мисаоном рају. Зато Те поштујемо као равног са апостолима и светитељима и молимо: Моли Христа Бога да нам дарује велику милост. (тропар)   Свети и богоносни отац наш Сава, присутан је богослужењу наше цркве, пре свега свакодневно у отпустима, а потом у годишњем богослужбеном кругу присутан је три пута, када га богослужбено прослављамо: дан његовог упокојења 14/27. јануара; спаљивање његових светих моштију 27. априла/10. маја; и пренос моштију  6/19. маја. Будући да се празник Светог Саве у јануару поклапа са оданијем Господњег празника Богојављења, дошло је до многобројних прилагођавања у самом типику за тај дан. У Никодимовом типику се за 14. јануар не помиње прослављање Светог Саве, већ је само подразумевао појање службе оданију Богојављења. Са друге стране у Романовом типику записана је напомена да се служи служба оданију Богојављења уз мали додатак: међу светима оца нашег Саве, првог Архиепископа у просветитеља српског. Данас се служба Светом Сави савршава у његов дан 14/27. јануара, док се служба оданију Богојављења Господњег помера за један дан раније 13/26. јануара. Сва химнографија написана у част Светог саве велича његове животне подвиге, наглашавајући његову непоколебиву веру и еванђлску љубав коју је проповедао. У једној од стихира појемо да је сав био испуњен Божанском незалазном светлошћу којом га је Господ просветлио:   Архијерејима правило, иноцима законодавац, правовернима учитељ правило управљачима, заповедању мерило, свештеницима светлост Божија, сечиво уста које сече све противничке пукове што на стадо ти насрћу јавио се јеси, преблажени оче наш, архијереју Саво, сад светлошћу божанственом сав испуњен Христу се моли усрдно за стадо своје.   Примером својих благочестивих и христољубивих дела и светим животом, Свети Сава је нас, по речима једне богослужбене химне, узнео на небо:   Глас еванђеља Христова чувши и њега најпре заволевши, богоносни оче наш Саво, чистим живљењем поживевши преузљубио јеси чеда своја, јер не о блискима само бринуо се јеси но и речима и делима на небо узводећи нас, душеспасене књиге оставивши нам, добродетељне законе, те љубављу сабравши се чеда твоја као свог те молимо: Не презри оне које заволео јеси, залоге имамо твоја обећања, ако се од нас и одвоји, пастиру добри, слобода у Господа и нада твоја преварили те нису. Врати дугове, једног по једног прихватај и приводи Христу молитвама својим.   Завршавајући своју литургијску проповед на празник Светог Саве, преподобни Јустин ћелијски вапије: Нека би Свети Сава просветио и осветио све српске душе у овоме свету, да се не постидимо када будемо из земаљске Србије кренули у Небеску Србију. А тамо – тамо нас чекају безбројни Српски Светитељи и Мученици, који гинуше и животе дадоше за Свето Еванђеље, који ову земљу засејаше светим задужбинама. Да они нас чекају, а какви ћемо изаћи ми пред њих?! Нека би нас Свети Сава очистио од греха и водио нас путем који кроз овај земаљски живот води у Живот Вечни. Амин.   катихета Бранислав Илић   Извор: Српска Православна Црква / Епархија тимочка / Ризница литургијског богословља и живота
    View full Странице
  4. Свиђа ми се
    Marrii got a reaction from Sasa2000 in Поезија   
    ZIVA
    Dusa moja ranjena je bila,
    rane su dugo krvarile,
    vreme je tako dugo prolazilo
    dok nisi dosao "Ti".
    Ti koji si jednim uzdahom I pokretom tela mene izlecio.
    Gorke misli u meni zatreo,
    rane moje zacelio.
    Zivim,da Ja sada zivim
    I suncu se smejem.
    Radost je moja velika 
    I u svakom danu vidim tebe.
    Ti si u mojim mislima u svakom kutku moje duse I tela...
    Oh Ja Sam ziva...
  5. Волим
    Marrii got a reaction from Sasa2000 in Слике форумаша   
    Bas vam je lep forum,nisam znala da ovako nesto postoji.
    Bogu slava I hvala!
  6. Волим
    Marrii got a reaction from Ina Ina in Усамљеност...   
  7. Волим
    Marrii got a reaction from Postomolitvom in Усамљеност...   
  8. Волим
    Marrii got a reaction from Feniks. in Божићни пост   
    Neka je svima nama Sretan I Blagosloven post...Gospode Isuse Hriste sine Boziji pomiluj nas gresne!
  9. Волим
    Marrii got a reaction from "Tamo daleko" in О манастиру Градац   
    Manastir Gradac.Posetila Sam ga ovog leta...pravljen u Francuskom stilu ,prelep je.
  10. Волим
    Marrii је реаговао/ла на JESSY у Божићни пост   
    Посебне недеље поводом празника Рођења Христовог: Детињци, Материце и Оци

    У црквеним Службама поводом празника Рођења Христовог постоје три посебне недеље, две пре, а једна после Божића. То су Недеља праотаца, Недеља Отаца и Недеља богоотаца. У Недељу праотаца (у српском народу познатoj као Материце) помињемо на богослужењима све родоначалнике Народа Божјег, од Адама до Јосифа, заручника Маријиног. Помињемо и све пророке, који су проповедали о Христу, од Самуила до Јована Крститеља. У Недељу отаца  (у нас познатој као Оци) прослављамо све Исусове претке по телу који се наводе у родослову у јеванђељима од Матеја и Луке. У Недељу богоотаца, после Празника Рођења Христовог, чинимо успомену на Праведног Јосифа, заручника Маријиног и на цара Давида као директног претка Исусовог.
    Дочекујући празник насветијег Рођења на земљи, Српски народ и Српска црква у три недеље пред овај Празник обележавају наше овоземаљске породице, а које су Цркве у малом и слике љубави Божје у Светој Тројици. Дакле, то је типично српско слављење, као што је и Крсна слава типична српска светковина.
    У књизи Веронаука у кући из 1982. године пише: „Припреми овог најрадоснијег дана, искључиво у нашем српском народу, посвећене су нарочито три последње недеље пред Божић, за које наш народ има и специјалне називе: Детињци, Материце и Оцеви, као и за дане уочи самог празника: Туциндан и Бадњидан.
    У овим припремним недељама пред Божић народни обичаји су, углавном, свуда исти. Најпре оци и мајке, у трећу недељу пред Божић, која се зове Детињци, изјутра рано „везују“ своју децу, негде чак и ону у колевци, а деца им се „дреше“. Пошто је то увек недеља по Светом Николи, то обично „Свети Никола ујутру доноси деци поклоне“.
    У другу недељу пред Божић, која се зове Материце, оци и деца „везују“ мајке (матере), а оне им се „дреше“. У  недељу пред сам Божић, која се зовеОци, мајке и деца „везују“ оце, а они им се „дреше“. Ово узајамно „дрешење“ је узајамно чињење поклона љубави, што ствара празничну, свечану атмосферу у породичним хришћанским круговима. Такву празничну атмосферу створили су источни мудраци светој породици Богодетета поклонивши Му се у Витлејемској пећини, уз дарове: смирне, тамјана и злата. Символика овог узајамног „везивања“ и „дрешења“ деце и родитеља јасна је: припремамо се за дочек најрадоснијег празника хришћанског – Божића, који је помирио човека са Богом одрешивши га веза греховних, а везавши га новом везом љубави за Бога. У жељи, дакле, да Његов долазак сачекамо везани најчвршћим везама међусобне љубави, јер је и Он – Божић – Љубав, која је „свеза савршенства“, и ми се о Детињцима, Материцама и Оцима међусобно „везујемо“ и „дрешимо“. То везивање и дрешење превазилази наше породичне кругове и простире се на рођаке, пријатеље и све наше познанике, и тако настаје спонтано опште српско, православно-хришћанско прослављање везивања и дрешења пред наступајући празник Рођења Спаситељева, који је одрешио Адама и Еву од вечне смрти и подарио им живот вечни.
    И тако, искључиво српски народ је осмислио на свом сопственом искуству наш хришћанско-православни календар, који је уједно и српски народни календар. Детињци, Материце и Оци су, дакле, наши народни празници нанизани у предпразништву Рођења Христовог, тако да су у средини Материце, дан мајки, јер је мајка веза по којој „да није мајке, ни света не би било“.
    Материце су празник Светих српских мајки, Детињци су дан Свете српске деце, а Оци – дан Светих српских отаца, чији се број не може избројати (стр. 60-61).
     
    http://www.mitropolija.com/posebne-nedelje-povodom-praznika-rodjenja-hristovog-detinjci-materice-i-oci/
  11. Волим
    Marrii је реаговао/ла на Bokisha у Други брак (удовице, удовци, разведени)   
    Што је Бог саставио, човек да не раставља!
    Никада до сада, правно гледајући, брак није било лакше и брже развести. Створена је чак и матрица која се односи на разлог развода. Једноставно – неслагање нарави и – готово! Људи, међутим, и не слуте какве последице носи собом развод са „неподношљивом лакоћом“, како на духовном и личном, тако и на социјалном плану. Брак представља нераскидиву везу. Брачна правила Српске Православне Цркве само понављају да је православни брак „доживотна духовна и телесна веза. „Постоји само један законит разлог за развод, каже св. Теофан Затворник: неверство супружника“. А свети Козма Етолски вели: „Власт да се растављате немате, и једино вас смрт и блуд могу раздвојити“.
    Рекли смо да је прељуба основни узрок за развод брака који Црква признаје и уједно једини који постоји у Светом Писму Новог Завета: Ко отпусти жену своју, осим за прељубу, и ожени се другом, чини прељубу (Мт. 19,9). Свети Оци веле да су муж и жена дужни да оду архијереју да их растави ако се догоди да жена падне са другим мушкарцем или муж са другом женом.
    Такође, брак се може развести кривицом жене ако је она хотимично, без оправданих и веома рестриктивно одређених здравствених разлога (очување њеног живота), извршила побачај, будући да канони побачај изједначавају са убиством, или пак ако хотимично и трајно спречава своје оплођење, пошто је тиме осујећен циљ брака, а то је потпуна животна заједница и рађање и васпитавање деце.
    Још једно интересантно питање: да ли је у случају прељубе развод обавезан? Ово питање разматра се већ у Јермином Пастиру, старохришћанској пророчкој књизи са почетка другог века. Ево шта тамо пише: „Господине, ако неко има жену верујућу у Господу и нађе је у некој прељуби, да ли греши муж ако и даље живи са њом? Ако муж сазна за њен грех и жена се не покаје него остане у блуду своме, а муж и даље живи са њом, бива крив за њен грех и саучесник у прељуби њеној. Шта ће онда учинити муж ако жена остане упорна у тој страсти? - Нека је отпусти, а он нека остане сам. Ако пак он отпустивши жену ожени се другом, и сам чини прељубу. - А ако Господине после отпуштања жене, покаје се жена и хтедне да се врати своме мужу, зар неће бити примљена?
    Само свештеник ни у ком случају нема права да својој жени опрости прељубу, а када би то и учинио, одговарао би за црквени преступ и био би лишен свештенства. Но, и поред овако јасног става Цркве о браку и његовом разводу, кризе хришћанских бракова данас представљају реалност. Ово првенствено стога, што у брак често ступају незреле и неприпремљене личности, самовољне и неспремне на жртву. Када прође романтична фаза заљубљености и када се супружници суоче са проблемима свакодневног живота, они се „охладе“ и живот у заједници постане им „досадан“ и „сувише напоран“.
    Брачни другови се удаљавају и заборављају да су икада осећали љубав једно према другом. Јер брак се данас, делом и захваљујући лаичком законодавству, доживљава као формална заједница која траје док за њом постоји интерес емотивни, практични, материјални а онда се једнострано или договорно може раскинути. Људи су навикли да угађају себи и да живот уређују онако како им одговара. Зашто бих остао на послу који ми не доноси довољно новца, зашто бих остао у партији чије су шансе на изборима мале, зашто бих остао у браку којим нисам задовољан? Сам управљам својим животом, нећу да будем роб конвенција...
    Један савремени богослов пише: „Ради се о начину живота који се данас у потпуности окреће око јединке и који изгледа искључује могућност надилажења индивидуализма. Односи међу људима свели су се на потчињавање: или потчињаваш или биваш потчињен“. Живот се одвија брзо. Особа супротног пола постаје предмет жеље. Пре или касније, када жеља буде задовољена, престаје потреба за том особом и појављује се равнодушност. Љубав је, као и све друго, потчињена индивидуалним потребама и жељама. Једноставно тако функционише пали човек. Заборавља се да је заједница хришћанског брака нешто много трајније и узвишеније. Ту се тражи потпуно предавање једно другоме по узору на Христа и Цркву. Протојереј Алексеј Јанг пише: „Иако веома успешни бракови садрже извесну дозу ероса, то дефинитивно није најзначајнија компонента дугог и срећног брака. Напротив, тамо где се особе држе мита о романтичној љубави, пропаст није далеко“.
    Шта дакле да се ради када до неслагања у браку дође? „Треба претрпети, каже св. Теофан Затворник, и наставља, јер нама је дата свеопшта заповест да носимо терет једни другима; тим пре је то дужност оних који су толико блиски као супружници“. Никад не очекујте и не тражите љубав за љубав, похвалу за смирење, и захвалност за служење саветује један старац. Искусни духовници обично кажу да се људи који живе у браку спасавају трпљењем тешког карактера свога супружника и попуштањем један другоме. Јер управоје трпљење и подношење свега својствено истинској љубави, како вели апостол Павле (1. Кор. 13,7). Осим трпљења и попуштања за брачног друга се треба и молити Богу. Валаамски старац, схиигуман Јован, препоручује једноставну молитву: „Спаси Господе и помилуј мог мужа (или моју жену) (име), сачувај га (сачувај је) и уразуми“.
    У реду, ако хоћеш да одложиш крст који си добио приликом ступања у брачну заједницу, ако желиш да скинеш са главе венац који си добио на Светој Тајни венчања свакако си слободан да то урадиш. Али онда постајеш налик Јуди издајнику и више се не можеш назвати хришћанином. То је онда већ један облик духовне смрти, која ће касније, као што смо рекли, само бити констатована разводом. Јер ти чиниш оно што ти је воља, а управо то представља главну идеју кнеза овога света. И нема ни једне идеје чији би дух био тако противан Христовом учењу као што је ова. Јер сам сишао с неба не да творим вољу Своју, него вољу Оца, Који ме посла,. каже Господ. Ми треба да се угледамо на Господа. А ово је воља Оца Који ме посла: да све што ми је дао ништа од тога не изгубим (Јн. 6,38-39).
    Тако сте и ви као супружници дати од Бога једно другом, и дужни сте да се чувате, да не изгубите једно друго. „Због тога је муж, будући да је глава, каже свети Григорије Богослов, дужан да зна како да исцели тело; чак и када на њему има безброј рана, глава никада не одсеца себе од тела. Зато немој да повређујеш своју жену, јер је она твоје тело. И као што је незамислива ствар да неко наноси ране сопственом телу, тако је незамислива ствар да се неко раздвоји од своје жене“. А свети Јован Златоуст саветује мужу: „Макар требало жртвовати душу за своју жену, макар требало хиљаду пута бити посечен, макар требало поднети и претрпети сваковрсна страдања, немој одбити“.
    А развод је, по Златоустовим речима: „чин који је противан како природи, тако и Божијем закону; природи зато што раздваја једно тело, а закону зато што покушавате да раздвојите оно што је Бог сјединио и забранио да се раздваја“. Зато Црква на развод гледа као на катастрофу, трагедију и велики грех.
    Други брак назива „пристојном прељубом“. „Као што је девственост боља од брака, тако је и први брак бољи од другог“ каже свети Јован Златоуст. А свети владика Николај вели: „Први брак Црква благосиља са радошћу, други са жалошћу“.
    Отац Јован Мајендорф пише да други брак представља „одступање од хришћанских норми“, „Хришћански брак може бити само један, не по сили апстрактног закона, или моралног закључка, него у самој својој суштини, као Тајна Царства Божијег која води у вечну радост и вечну љубав“.
    Јереј Ненад Ђурђић
    Извор: pravoslavie.ru 
    http://www.prijateljboziji.com/_Sto-je-Bog-sastavio,-covek-da-ne-rastavlja/59987
  12. Волим
    Marrii је реаговао/ла на Јанко у Други брак (удовице, удовци, разведени)   
    Овде бре све сами расисти, сексисти, мизогинисти и... како оно беше још?

    Шалим се, наравно.
    Но, све сте, драге моје даме, овде изнеле да је развод последица погрешно постављених почетних премиса БАР ЈЕДНОГ супружника приликом уласка у брак, па је исти (тај брак) био грађење "куће на песку уместо на камену", што је и довело до "промашаја циља"= "смрти" те и такве заједнице . Зато је потребно пре свега молитвено-покајно притећи ка созерцавању грешака и непонављању истих. А свети оци кажу да се и убиство прашта ако има довољно покајања и плодова преумљења, а камо ли да се развод постави као препрека за улазак у Царство. Е сад, да је теже после - јесте, што је природно и нормално. Не може бити да грешимо а да нам бива све лепше и боље (па макар грешка била и САМО то што нисмо позна(ва)ли право лице оног другог - самим тим нисмо видели и нисмо позна(ва)ли ни своје стање, знање, расуђивање, могућности, снагу, меру трпљања... - мало ли је?).
    Апропо тих што оговарају:
    Онај који себе назива православним хришћанином а "гледа трун у оку брата свога" или се као фарисеј над цариником надима и захваљује Богу "што нисам као овај\ова грешник\грешница" треба и да прочита у овим причама из Јеванђеља шта Христос мисли о њима. Само, они не читају овај форум и ову тему па им џаба поручујем - него то вама за утеху.
    Дакле, имам и ја који сам у првом браку пуно тога ради чега треба да се кајем, сваки дан грешимо, повређујемо друга=себе (јер смо једно тело). Мој страх и питање самом себи је да ли бих -"убијајући" брак у коме су двоје једно тело - практично извршио својеврсно мало "самоубиство"...  Нека Бог да да никад не сазнам...
     И да нам дарује да сви стигнемо у Царство, свако својим путем, не гледајући на друге. То нам је свима циљ - а Бог је многомилостив, дуготрпељив, брз на помоћи, воли грешнике, све трпи, све подноси и све преокреће ка добром - ако му тежимо. "Тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се, иштите и даће вам се..."
  13. Волим
    Marrii got a reaction from JESSY in Божићни пост   
    Neka je svima nama Sretan I Blagosloven post...Gospode Isuse Hriste sine Boziji pomiluj nas gresne!
  14. Волим
    Marrii got a reaction from Frulica in Слике форумаша   
    Bas vam je lep forum,nisam znala da ovako nesto postoji.
    Bogu slava I hvala!
  15. Волим
    Marrii је реаговао/ла на Милена Т. у Божићни пост - мисли и молитве за сваки дан Божићног поста   
    Ето, Божић је пред нама, та велика вододелница историје рода људског, та велика и највећа скретница у историји рода људског. Бог силази на земљу, како да га сретнемо? У дивној песми једној пева се: Христос с небес, срјашчите! Христос силази с неба, сретните га! Како Господе да те сретенмо? Како? Постом, браћо и сестре. Ето, Света Црква је одредила шестонедељни пост пред Божић. Зашто? Зато што се јавља Бог на земљи. Како да га сретнеш, ако постом не очистиш душу своју прљаву и грешну?
    Како да га сретнеш, ако љубављу не испуниш душу своју и не украсиш? Како да га сретнеш, ако молитвом душу своју не опајаш, не ометеш, не очистиш, не узнесеш? Како да га сретнеш, ако душу своју не испуниш еванђељским врлинама?
     
    Свети Јустин Ћелијски
     
    Одломак из књиге
     
    150 динара
     
    Више о књизи
     
  16. Волим
    Marrii је реаговао/ла на Данче* у На селу :)   
    OŽIVELI SELO Mladi preduzetnici od napuštenih imanja u Jabukovcu prave idilu
    U Jabukovac, selo koje je srpskoj javnosti postalo poznato po masovnom ubistvu pre devet godina, vraća se život, a za to su najzaslužniji mladi gastarbajteri koji su poreklom iz tog mesta u negotinskoj opštini.
    Mladi Jabukovčani se vraćaju na dedovinu, obnavljajući imanja u najvećem krajinskom selu.
      - Nerealno je očekivati da se mi koji živimo u inostranstvu bavimo ratarstvom pa smo pokušali da nađemo isplative poslove koji ne zahtevaju više od 20 do 30 dana rada. U ovom kraju nema zagađivača pa smo došli na ideju o formiranju ekološkog sela, nalik na ekološke regije u Evropi i uspostavljanja sopstvenog brenda. Jabukovčana ima po celoj Evropi, ali i šire, pa računamo i na mogućnosti koje pruža internet i to pre svega na promociji ideje, a kasnije i na plasmanu proizvoda - objašnjava Alen Vujić (31), pokretač ideje da se selo obnovi, koji živi i radi u Beču.
    Posao u Austriji dozvoljava mu da po pet dana mesečno provodi u selu.
    Na već godinama neobrađenim poljima oko Jabukovca ove godine prvi put su nikle plantaže paulovnije, brzorastućeg drveta za proizvodnju peleta i briketa, ali i drvne građe.
    - Pod paulovnijom već prve godine imamo oko 4,5 hektara sa oko 3.000 sadnica, a već ove jeseni biće posađeno još 2.500 komada na još četiri hektara. Prvi zasadi su se odlično pokazali, što je izuzetno dobro jer se tako oni neodlučniji lakše pridružuju našoj ideji. Ako ideja zaživi, namera nam je da u Jabukovac dovedemo otkupljivače firme "Biores", kojoj bismo mogli da ponudimo značajne količine biljne mase - objašnjava Vujić.

     
    Foto: S.Jurasović / RAS Srbija Proizvodnja: I košnica i žardinjera, baš kao u Beču U selu trenutno ima više od 1.600 košnica, a pčelarstvo je nakon dužeg vremena ponovo na ceni. Jabukovački pčelari pročuli su se po jednoj neobičnoj priči, a meštanin Slobodan Tihojević proizvodi košnice za tzv. gradsko pčelarstvo.
    - Nijedan grad ne može dobiti epitet "zeleni" bez pčela. Već neko vreme u Evropi i svetu je u trendu gajenje pčela u gradu. Već imate specijalne košnice na zgradi opere u Beču, po tržnim centrima, parkovima, u zidovima zgrada. Tako proizveden med je brend i dokaz zdrave životne sredine. Pravimo košnice koje su ujedno i žardinjere za cveće u parku - objašnjava Slobodan.
    Posebna atrakcija u selu je salaš Gorana Savkovića, koji je ogradio porodično imanje od 28 hektara i kupio stado ovaca.
    - Odrastao sam na salašu i to je za mene raj na zemlji. Sve ovo je nekad bilo obrađeno imanje, a danas je napušteno. Želim da ponovo oživi ovo mesto i ovo je moj doprinos. Uložio sam 20.000 evra i nameravam da povećam stado na 600 do 700 ovaca i ogradim još 30 hektara - objašnjava Goran Stevović, koji živi i radi u Austriji.

     
     
    Foto: S.Jurasović / RAS Srbija Još u staroj Jugoslaviji Jabukovac je imao otkupnu stanicu i sušaru lekovitog bilja, a sada su na livadama ponovo nikli zasadi nevena i smilja Kako kažu ti mladi i vredni ljudi, njihov cilj je da se proizvodi iz Jabukovca što bolje i u većoj količini plasiraju u Srbiji i svetu, a da samo selo postane poželjno mesto za život i boravak turista.
    - Takođe, od svakog profita želimo da određen procenat izdvojimo za uređenje sela, kao i za pomoć deci iz ugroženih porodica - kaže Alen Vujić.
    Plantaže lekovitog bilja
    Kako je Jabukovac još u staroj Jugoslaviji imao otkupnu stanicu i sušaru za lekovito bilje, ponovo su nikle plantaže lekovitog bilja, pre svega nevena i smilja. Za taj posao odlučilo se 12 domaćinstava. Plasman robe je obezbeđen preko Instituta "Josif Pančić". U prodaji su već i melemi koje meštani spravljaju po tradicionalnim receptima, ali i čajevi i ulja.

     
    Foto: S.Jurasković / RAS Srbija Goran Savković sa svojim stadom ovaca Da se ne ponovi
    Višestruko ubistvo po kome je, nažalost, Jabukovac ostao upamćen desilo se 27. jula 2007. godine. Naoružan lovačkom puškom, 39-godišnji meštanin sela Nikola Radosavljević ubio je devet osoba, a teško ranio dve osobe. Posle zločina pokušao je samoubistvo, ali je u tome sprečen i uhapšen.
    hIzvor
     
  17. Волим
    Marrii је реаговао/ла на Данче* у На селу :)   
    NIKOLA BORIĆ: Podelio milion evra prijateljima i započeo novi život… u šumi
    Nikola Borić (39), jedan od najboljih svetskih trenera došao je u šumu iznad sela Kokočak i počeo graditi svoj dom. Ne želi internet, struju, vodu i TV…
    Selo Kokočak u Parku prirode Papuk, gotovo i ne postoji na mapi. U Kokočaku je do pre dva meseca živelo tek petoro ljudi. I onda, na čuđenje svih, u šumu iznad sela došao je i počeo graditi svoj dom Nikola Borić (39), jedan od najboljih svetskih trenera atletičara.
    Dodatno čuđenje izazvao je najavom da ne namerava uvoditi ni struju, te da mu ne trebaju ni voda ni internet ni televizija ni radio ni drugi ljudi. No, najviše je sve iznenadio kad je rekao da je sve materijalno što je do tada imao u životu podelio prijateljima. Sebi je ostavio tek toliko da kupi zemljište na kojem će izgraditi brvnaru od prirodnih materijala i “uživati u svom duševnom miru”.

    ‘Odluku nisam doneo preko noći. Želim biti čoban’
    - Moja filozofija se svodi na život u skladu sa prirodom, bez ikakvog otpada, ne proizvoditi nikakvo smeće, pomoći lokalnoj zajednici i sebi naći mir. To sam sve pronašao u ovom selu i moj dolazak ovde, koliko god to vama zvučalo i izgledalo radikalno, nije bila odluka koju sam doneo preko noći. Novac me nikada nije previše zanimao, iako se lepio za mene, i u njemu nije nikakav problem. Jednostavno, hteo bih se sad malo više posvetiti prirodi i promeniti kompletan način života. Želim biti čoban – priča Nikola, koji je osvojio niz zlatnih medalja na Svetskim prvenstvima i Olimpijadama.
    Pre tri godine, kad je u potrazi za duševnim mirom nabasao na neki oglas i tragom njega došao u Kokočak, Nikola je već na prvi pogled znao da će to mesto biti njegov raj. Kaže, obišao je celi svet, svugde je sa svojim vrhunskim atletičarima dočekivan kao kralj i imao najbolji mogući smeštaj, ali – nigdje nije doživeo da može piti vodu iz potoka, na primer.
    Poklonio firmu vrednu milion evra, pokloniće i luksuzan stan
    Pregledavajući parcelu koja se nudila za prodaju, između stabala je raširio mrežu za spavanje i na njoj spavao danima. Znao je da će se tamo vratiti. Po povratku u Tursku, u kojoj je tada bio glavni trener atletičarske reprezentacije te zemlje, svom poslovnom partneru je poklonio firmu vrednu milion evra i rekao da ga to više – ne zanima. Tako i danas kaže da će za mesec dana isto napraviti sa luksuzno opremljenim stanom u Adis Abebi u Etiopiji i darovati ga svom prijatelju.
    - Meni materijalne stvari ništa ne predstavljaju u životu. Za mene je život u Kokočaku postao dosad moj najveći životni izazov. Nemam nikakvih planova, sve mi je svejedno, sad mi može pasti na pamet upaliti auto i odvesti se na Severni pol. Znam da za sutra jedino moram pripremiti drva, jer sam ostao bez njih, i to je sve – tvrdi Nikola, kroz smeh.

    U poslu je dosegao vrh i došao do zida
    U poslu u kojem se bavio Nikola Borić je dosegnuo vrh. Kaže, u atletici se “popeo na Mont Everest, iznad toga nema ništa, a svi ponovni usponi nisu mu bili više zanimljivi”.
    - Volim, obožavam svoj trenerski posao, ali, jednostavno, izgubio sam motivaciju za raditi i sve te uspehe ponoviti – priča Nikola.
    Od “tekovina civilizacije” Nikola je u Kokočak ponio samo Ladu Nivu, bez koje se nemoguće dovesti do njegove brvnare, poluraspadajući mobilni, kojeg uskoro planira “šibnuti u potok” i motornu testeru, kojom je raskrčio šumu. Dok ne izgradi kolibu, spava na balama sena pored goleme bačve koju je pretvorio u peć.
    - Kad je pao sneg, sedam dana se nisam spuštao u selo. Prijatelji su me pokušavali dobiti na mobilni, ali baterije su mi otišle. Kad su konačno u panici došli do mene, našli su me kako sedim u kratkim rukavima pored tople bačve u brvnari. Samo sam se nasmejao i začudio se zašto su se uplašili – priča Nikola. U divljinu nije poneo nikakvu knjigu, kaže: “Uživam što mi je glava prazna”.
    - Ništa mi ne nedostaje i o ničemu ne razmišljam – kaže Nikola.

    Društvo mu pravi tek udomljena maca koju zove – Maca.
    - Sve ovde je moje, zemlja, drvo, hrastove grede sam dobio s jedne kuće stare 120 godina, cigle od komšija, televizor nemam, radio nemam, internet nemam, mobilni punim kod komšija i po prvi put sam istinski srećan – priča Nikola za kraj reportaže.
    POGLEDAJTE VIDEO:

     
    http://www.petplus.rs/nikola-boric-podelio-milion-evra-prijateljima-i-zapoceo-novi-zivot-u-sumi/
  18. Волим
    Marrii је реаговао/ла на Рапсоди у На селу :)   
  19. Волим
    Marrii је реаговао/ла на Рапсоди у На селу :)   
  20. Волим
    Marrii је реаговао/ла на Рапсоди у На селу :)   
    О ГЕНЕРАЛУ
     
    Памтим једно лето у селу  по једном необичном пилету кога назвасмо генерал .Судбина му је била помало чудна.Још када је било сасвим мало, неко из села случајно га нагази, али оно неким чудом преживе, само му се од тада живот мали пилећи сасвим промени.Стално је било у заостатку за својом браћом  и сестрицама  и никад не  стиже сасвим да одрасте .Растао је генерал али споро, док су му браћа и сестрице  брзо напредовали  и постајали већ кокице и петлићи, мали генерал  је још  увек био пиленце.А разликовао се од њих , по једном крилцу  које је  највероватније због повреде  увек чудно штрчало и било подигнуто мало нагоре, тако да је мали генерал иако најмањи од свих њих изгледао некако  заповедно и надмоћно.Да ли смо га због тога назвали генерал ,због тог крилца које је стварно подсећало на еполете на генералским блузама или због нечег другог не знам.Али знам да смо га сви волели и не само ми деца  већ и старији.Мали генерал не да се само физички разликовао од  својих вршњака  већ и све његово понашање  није баш сасвим подсећало на пилеће. За чудо једно није се нимало плашио људи.Ваљда и сам још као мали увиде да се разликује  од своје браће, па се некако поче издвајати од њих и  водити неки засебан живот .А  и његова мама кока није баш много марила што се генерал издвајао  од своје браће и сестрица  и сам тако лутао по сеоском густишу.Али генерал није био самотњак, привеза се за људе, поготово за нас децу,никаквог страха није осећао од нас,сасвим је мирно ишао за нама као какво верно псетанце а нарочито је волео када га мазимо и указујемо му  пажњу. А можда је име добио по томе што је знао тако чудно, пошто је мало храмао, да ушета у куће а ми још не знајући ко је то ушао, имали смо утисак због чудног одзвањања његових пилећих корака да ушетава ни више ни мање но  какав генерал. Чим би спазио каква врата отворена , ето ти  генерала унутра, ваљда осећајући да је свугде добродошао.
    И тако је генерал мирно живео свој необични пилећи живот . А ја , ја никада сасвим тачно нисам сазнала  шта је било са њим, јер једно време  не идох тамо, да ли тихо и у миру сврши свој малени пилећи живот или мада сумњам, заврши у некој пилећој чорбици.
  21. Волим
    Marrii got a reaction from Натан in Поезија   
    ZIVA
    Dusa moja ranjena je bila,
    rane su dugo krvarile,
    vreme je tako dugo prolazilo
    dok nisi dosao "Ti".
    Ti koji si jednim uzdahom I pokretom tela mene izlecio.
    Gorke misli u meni zatreo,
    rane moje zacelio.
    Zivim,da Ja sada zivim
    I suncu se smejem.
    Radost je moja velika 
    I u svakom danu vidim tebe.
    Ti si u mojim mislima u svakom kutku moje duse I tela...
    Oh Ja Sam ziva...
  22. Волим
    Marrii је реаговао/ла на Рапсоди у На селу :)   
  23. Волим
    Marrii је реаговао/ла на Данче* у На селу :)   
    МОМЕ СЕЛУ 
    Месец жури брда мора проћи
    моме селу да обасја ноћи
    кроз сокаке да ја видим проћи 
    својој драгој зна да морам доћи.
     
    Када сунце проспе зраке своје
    теби певам родно место моје 
    теби певам и теби се дивим
    у теби ћу до гроба да живим.
     
    Када дођем ја у село своје
    од радости игра срце моје 
    певаћу ти док ме грло носи
    с тобом живим стобом се поносим.
     
    Село моје пуно цветног жара
    у теби је моја мајка стара
    њена жеља мом селу ме зове
    да проведем у њему векове.
    Марко Мишовић - Мишко
    https://www.facebook.com/media/set/?set=a.442811879154577.1073741882.324502100985556&type=3


     

     

  24. Волим
    Marrii је реаговао/ла на JESSY у Романтично је.....   
    "Izgleda, prestao sam da volim. Počeo sam da mislim ljubavlju. Izgleda da sam izdao najlirskije u sebi. Počeo sam da mislim osećanjima.
    Sedi uz mene i gledaj kako se vatra za dimom, upregnutim u varnice, polako uliva u nebo. Ne pitaj posle otkud u ovom samotnom kraju takvo obilje zvezda.
    Kad odem, vazduh će postati pomalo rapav i boleće. Na usni. I u grudima. A o napuklom miru kamenja, zemlje i cveća, bolje da i ne govorim.
    Ako je život materija, ako su osećanja materija, pa eto: i večnost ako je materija, ipak ostaje ono što se ne da objasniti.
    Postoji nešto na svetu, nešto, a u to sam siguran, što nikad neće biti samo od materije. To su ta moja pitanja, milion puta brža nego svetlost."

    Mika Antić
  25. Волим
    Marrii је реаговао/ла на Милан Ракић у Божићни пост   
    БОЖИЋНИ ПОСТ: ШТА ЈЕ СМИСАО ПОСТА И ЗАШТО ТРЕБА ПОСТИТИ?!
    Живот сваког православног хришћанина треба да буде подвижнички. Без нашег духовног и телесног труда, потпомогнутог Божјом благодаћу, немогуће се ослободити силе греха и сјединити са Господом. Зато пост у православној духовности заузима веома важно место и без њега нема напретка ни у једној хришћанској врлини.
    Постом се човек смирава пред својим Творцем. Телесни труд поста духовно припрема душу да молитвом затражи помоћ од Бога. Божја заповест о посту дата је још праоцу Адаму у рају. Тек када је прекршио заповест поста, Адам је пао у сластољубље и гордост. Стога је заповест о посту саставни део Закона који је Господ преко пророка Мојсија предао јеврејском народу. Постило се у свакој невољи и тузи, при ратној опасности и страдању, увек када је требало измолити Божју милост. Још нас древни пророци уче да је Богу угодан само онај телесни пост који је праћен уздржавањем од сваког злог дела, речи и мисли.
    Господ нас учи да постимо тајно, без лицемерја, за разлику од фарисеја који су својим јавним постом желели да стекну људску славу.

    Основни циљ поста јесте очишћење душе и тела од телесних и душевних страсти, као и прослављење Бога и његових светих. Прави пост, дакле, има две стране, телесну и духовну и састоји се како у уздржању од мрсне хране тако и у уздржавању од рђавих мисли, жеља и дела, умножавању молитава, доброчинстава и вршењу свих еванђелских врлина. 
    Пост обуздава сластољубље и стомакоугађање. Међутим, он истовремено ослобађа човека од тираније душевних страсти и рђавих помисли. Њиме се чисти човеков ум и узводи ка небесима. Немогућа је чиста и сабрана молитва и стицање било које хришћанске врлине без душевног и телесног поста. Ипак, најважнији циљ поста јесте да уз његову помоћ стекнемо заједницу са живим Богом. Без душевне чистоте која се између осталог постиже и редовним постом не можено да се приближимо Богу и задобијемо чисту молитву, те тако постанемо заједничари Божје благодати.
    У време поста потребно је да више хранимо своју душу молитвом и речју Божјом него ли своје тело храном и телесним уживањима. Господ нас учи у Еванђељу да се зли духови изгоне једино постом и молитвом. Зато и Црква у време постова подстиче своје вернике на усрднију молитву како у храмовима, тако и у личним молитвама код куће. Није довољно постити само делима и речју, већ и мислима. Каква нам је корист од нечистих дела када о њима страсно маштамо и наслађујемо се. Молитва уз телесни пост најјаче је оружје за борбу против страсних помисли и маштарија. У време поста верници би требали да избеговају свако славље и забаву, а супружници и телесно општење. У посту се не обављају венчања, а добро је у том периоду максимално смањити и гледање телевизара и радија и то време искористити у читању Светог Писма и других верских књига.

    Божићни пост  траје четрдесет дана, али није тако строг као Велики Пост. Почиње 15/28 новембра, а завршава 24. децембра/6. јануара. У току целог овога поста не једемо месо, бели мрс и јаја. Уље и вино су дозвољени свим данима осим среде и петка који се посте „на води". Риба се једе сваке суботе и недеље као и на Ваведење Пресвете Богородице, чак и ако празник падне у среду или петак. Последња недеља Божићног поста пости се строжије, без употребе рибе, а по могућности „на води". На Бадњи дан се не употребљава ни уље ни вино, већ се обавезно пости „на води". Веома је важно да православни хришћани који живе у земљама у којима се новогодишњи празници славе по новом календару и падају у време Божићног поста, не прекидају пост, већ да Нову Годину прослављају када она дође по православном календару, поштујући традицију својих предака и црквена правила.
    Храм ТВ
     
×
×
  • Креирај ново...