Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Ana B.

Члан
  • Број садржаја

    2721
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    6

Репутација активности

  1. Свиђа ми се
  2. Свиђа ми се
  3. Свиђа ми се
    Ana B. је реаговао/ла на Снежана у Други брак (удовице, удовци, разведени)   
    побогу људи шта сте утулили...зна се да се прво дете, дуга жена и трћа ракија највише воле
    Могу о овој теми да причам из перспективе детета које је одрасло са мајком удовицом или као неко ко је разведен. Остала сам без оца у осмој години, у том периоду (сада могу рећи на жалост) нисам могла да замислим да мог оца неко замени, међутим како сам одрастала моје мишљење се мењало, не због мене саме(јер мој отац је мој отац и нико га и не може заменити), више због мајке, јер како је она имала лепу изреку која сасвим описује стање удовице.."као удовица  ниси нигде пристала", и то јесте сасвим тачно, у осталом врло је неугодно у сваком друштву трпети погледе типа "јао, мученица, јадница...", а верујте ми, људи тако доживљавају удовице.
    када је реч о разведеним женама, а па ту је прича још и гора и предрасуде су много веће, бар у нашем народу, "лако је њој она је "слободна" (шта год то значило), до омаловажавајућег и понижавајућег израза "ма распуштеница" који све говори (мада верујем да многи и не знају да је распуштеница - жена која је добила распусну књигу, а не распуштена у понашању). Имам доста другарица које су разведене, и саме су, не својом вољом, и ако су све добре мајке и домаћице, способне, у крајњој линији обезбеђене жене, жене којима не треба ни  спонзор, ни бејбиситерка ни хаусмајстор, а опет саме...
    убиће нас предрасуде
  4. Свиђа ми се
    Ana B. је реаговао/ла на Bokisd у Други брак (удовице, удовци, разведени)   
    Neka je Bog pomiluje... 
    Svaka ti cast Vlado za cerkice ....  i da budete svi u zdravlju i milosti Bozijoj jos sto godina....
  5. Хахаха
    Ana B. је реаговао/ла на Nikola Stojanovic у Muška lepota   
    @Ana B. Шта је ово мој бата, саборац кантераш? Ди му је брада? Ди је моја фотка ? И ја дам понекад Леп, кад хоћу. Само док се наканим.
  6. Хахаха
    Ana B. got a reaction from Nikola Stojanovic in Muška lepota   
  7. Не свиђа ми се
    Ana B. је реаговао/ла на Драгана Милошевић у Србија уводи сурогат-мајкe   
    Будући грађански законик дозволиће да жена која носи и рађа дете може са „правним родитељима” да договори награду од 8.000 до 15.000 евра

     
    Будући грађански законик ипак ће дозволити сурогат-материнство, и то уз умерену награду, а жена која носи и роди дете за неког другог зваће се у законику „родиља”, сазнаје „Политика”. Родиља ће имати право на накнаду трошкова током трудноће и порођаја, као и право на награду, али ће та награда бити умерена – од 8.000 до 15.000 евра, кажу у комисији за израду преднацрта ГЗ-а.
    Жене из Србије тако неће више морати да иду у Украјину, где се са сурогат-мајкама склапају уговори на 30.000 до 40.000 евра, или у Америку, где је цена овакве „услуге” чак 100.000 долара, рекао је за „Политику” проф. др Миодраг Орлић, в. д. председника комисије за израду преднацрта.
    Материнство је до сада увек било неспорно, јер се и у животу и у праву сматра да је мајка детета она жена која га је родила. Међутим, сада ће постојати правни и биолошки троугао, јер у настанку новог живота могу да учествују три жене: она која даје јајну ћелију, она која ће носити трудноћу и родити и жена која ће бити мајка детета. Законик каже да је то „намеравана мајка”. Она по правилу неће бити и давалац јајне ћелије, али та могућност није искључена.
    – Мислим да смо пронашли лепу реч „родиља” за жену која ће носити и родити дете. Термин „сурогат-мајка” је груб и нетачан, јер заправо то није мајка, већ жена која има функцију „инкубатора”, ма колико то непријатно звучало. Она ће рађати за другога, јајна ћелија не потиче од ње и она неће бити мајка. Преовладало је мишљење да закон треба да омогући овакву врсту уговора о рађању за другога – каже др Орлић.
    Законик је предвидео више могућих ситуација које могу бити решене уговором између три жене, а кад је о оцу детета реч, то ће по правилу бити муж или партнер мајке или, како закон каже, намераване мајке. Њих двоје ће бити „намеравани родитељи”.
    Проф. др Олга Цвејић Јанчић, која је надлежна за породично право у будућем грађанском законику, изнела је недавно податак да у Србији има око 300.000 парова који би на овакав начин могли да дођу до потомства.
    Објаснила је да ће суд оверавати уговор у којем би била дефинисана права и обавезе будућих родитеља и жене која носи њихово дете. Суд би имао и увид у сву неопходну медицинску документацију, а родиља може бити и блиска сродница будуће мајке.
    У случајевима да родиља жели да задржи дете, иако је склопила уговор да ће родити за другога, такође ће одлучивати суд.
    – Врло су ретки случајеви у свету да сурогат-мајка хоће да задржи дете, а још се ређе догађа да суд њој додели дете. Донатори семених ћелија никада се не интересују ни колико деце имају, да ли су деца здрава, ни где су ни како су – рекла је недавно професорка Олга Цвејић Јанчић на сусретима правника на Копаонику.
    Морална питања постављају се и кад је реч о награди за „услугу” рађања детета. Према слову преднацрта грађанског законика, уговором се не може утврдити награда за рађање за другог, већ само „накнада разумних трошкова у вези са ношењем и рађањем детета”, као што су губитак зараде, медицинске услуге, превоз, смештај и исхрана сурогат-мајке.
    Будући родитељи ће издржавати родиљу за време трудноће. Бринуће о томе да се квалитетно храни, да има адекватну медицинску негу и добре услове живота. Ако би трошкови били несразмерно велики, суд би имао овлашћење да их смањи.
    Кад је реч о награди, поставило се питање да ли је морално рађати за новац и због новца, али је превладало мишљење да је умерена награда сасвим адекватно решење.
    – Новац не мора увек да буде мотив за једну жену да се одлучи да роди за другог, већ мотив може да буде и њена жеља да помогне људима којима је ово једини начин да дођу до потомства, а то им омогућава савремени развој медицине. Не би требало да постоје никакве предрасуде према тим женама – рекла је професорка. Преднацртом будућег грађанског законика предвиђа се да сурогат-мајка има право да прекине трудноћу. Зато будући родитељи треба добро да процене особу са којом склапају уговор о рађању.
    Када се дете роди, у матичне књиге се као родитељи уписују „намеравани родитељи” – правна мајка и отац детета. Постоји могућност да уговор са сурогат-мајком закључи и жена која живи сама, односно без партнера. У том случају за оплодњу мора бити коришћена њена јајна ћелија.
    Сурогат-материнство је дозвољено у Русији, САД, Канади, Аустралији, Холандији, Белгији, Грчкој, Израелу, Украјини, Грузији, Великој Британији, Чешкој, а врло је распрострањено у Индији.
     
    извор
  8. Свиђа ми се
    Ana B. је реаговао/ла на Tavita у Slike forumasa kad su bili klinci :)   
    Брат и ја '93.
     
    P.S.
    Предивна тема. <3


  9. Радостан
    Ana B. got a reaction from stevan911 in Шта ЈА тренутно слушам...   
  10. Волим
    Ana B. got a reaction from stevan911 in Женска лепота   
  11. Волим
    Ana B. got a reaction from Milica Bajic in Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Da, radost prosto isijava iz njega 
  12. Волим
  13. Свиђа ми се
  14. Волим
    Ana B. got a reaction from ana čarnojević in Тема јасна из прве поруке   
  15. Зачуђен
  16. Хахаха
  17. Хахаха
    Ana B. је реаговао/ла на Предраг М у Зоран Ђуровић: Зашто треба уклонити владику Максима?   
    ју ју ју шта се бре дешава овде???  ко ће сада да преглед ове силне пропуштене стране 
  18. Хахаха
    Ana B. је реаговао/ла на Предраг М у Зоран Ђуровић: Зашто треба уклонити владику Максима?   
    фантастична тема .... морам да напоменем да ме нема пола дана. прегледао сам само пар пропуштених страница, немам времена и стрпљења сада за све.... општи утисак не рачанајући нова имена. Милојко на висини задатка, никад "луђи" ....  идемо даље, пратим вас ... 
  19. Свиђа ми се
    Ana B. је реаговао/ла на Предраг М у Зоран Ђуровић: Зашто треба уклонити владику Максима?   
    лака ноћ теби и свима, запитајмо се само зашто је ова тема изазвала оволико сулудо интересовање? 
  20. Волим
  21. Свиђа ми се
    Ana B. got a reaction from Рапсоди in Раскиди - грех или слобода избора?   
    I ja ga pretera s onim prevarama... 
  22. Волим
  23. Свиђа ми се
    Ana B. је реаговао/ла на JESSY у Usvojen Tijanin zakon   
  24. Волим
    Ana B. је реаговао/ла на Драгана Милошевић у Usvojen Tijanin zakon   
    Skupština Srbije usvojila je danas izmene Krivičnog zakonika koji predviđa doživotni zatvor za ubice dece bez prava na pomilovanje.
      Usvajanju zakona prisustvovao je i Igor Jurić, prvi čovek Fondacije "Tijana Jurić", koja je i njegov inicijator.
    Tačno dve godine i dva meseca prošlo je od kada je "Blic" objavio prvi tekst o inicijativi za uvođenje kazne doživotne robije koju su Igor Jurić i Fondacija "Tijana Jurić" pokrenuli u saradnji sa našom redakcijom, čiji je predstavnik Ivan Jovanović takođe danas u parlamentu.
    O uvođenju kazne doživotnog zatvora za ubice dece, ali i setu drugih izmena Krivičnog zakonika, danas će se glasati u Skupštini Srbije.
    Tekst koji smo objavili tog marta 2017. pokrenuo je niz drugih naslova sa istom tematikom, niz okruglih stolova, seminara, ali i pisama upućenih državnom vrhu da reaguje i usvoje naš predlog. Naši pozivi i molbe nisu bili bez razloga, jer 158.000 građana stajalo je uz nas. Svi oni dali su svoj potpis i podržali akciju jer svima nam je bio isti cillj - da monstrume koji su sposobni da ubiju ni krivo ni dužno dete, siluju ga do smrti ili ubiju trudnicu, zauvek sklonimo sa ulica.

     
    Da bi se došlo do ovoga gde smo sada, Igor Jurić, čovek koji je pokrenuo čitavu ovu ideju, zajedno sa timom Fondacije "Tijana Jurić", prošao je trnovit put.
    Čovek koji je ostao bez ćerke, devojčice Tijane (14) koju je ubio mesar monstrum iz Surčina Dragan Đurić, krenuo je na početku u donkihotovsku borbu sa vetrenjačama. Borbu u kojoj ga je sve vreme jakim držala misao "da želi da veruje da je njegova ćerka morala da umre da se to ne bi dešavalo drugoj deci": Čovek koji je najveći bol koji može zadesiti nekoga, bol za svojim detetom, preusmerio u pomaganje drugoj deci. Svim silama trudio se da na argumentovan način objasni zašto se doživotni zatvor i to bez uslovnog otpusta za najstrašnije zločine, pod tim se misle ubistva dece, mora uvesti u naš Krivični zakonik.

    I uspeo je. U januaru ove godine, nakon što je 31. decembra 2018. ministarka pravde Nela Kuburović oformila radnu grupu za izmene i dopune Krivičnog zakonika, predsednik Aleksandar Vučić je najavio uvođenje kazne doživotnog zatvora.
    Posle niza sastanaka radne grupe, pre tačno mesec dana, 20. aprila, Ministarstvo pravde usvojilo je sve predloge Fondacije "Tijana Jurić". U nacrt zakona uvrstilo je kaznu doživotnog zatvora i to bez uslovnog otpusta samo za slučajeve kada su u pitanju ubistva dece i trudnica. Za ostala dela gde je propisana kazna doživotnog zatvora uslovni otpust postoji.
    Odmah nakon prvomajskih praznika ovaj zakon iznet je pred poslanike u Skupštini.
      Međutim, baš u tom periodu krenulo se sa peticijama i pokušajima da se usvajanje ovog zakona ospori. Gotovo preko noći dogodila se politizacija čije je donošenje pokrenuo jedan običan čovek, otac žrtve koju je ubio monstrum, pa su čak i oni koji za dve godine nisu želeli da podrže zakon, krenuli da dostavljaju na mejlove razne peticije o uvođenju doživotnog zatvora.
      Pored pokušaja da se prisvoje zasluge, ovih dana posebno se ističu oni koji bi da ospore ovu odluku. Pa je tako nekoliko pravnika - advokata, sudija, ali i tužilaca - čak i predstavnik Državnog veća tužilaca, potpisalo peticiju kojom naglašavaju da se takva kazna kosi sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Posle dve godine, koliko traje borba Igora Jurića, svi oni setili su se tek sada kada je predlog pred glasanjem u Skupštini da kritikuju. Pre toga, gotovo da se niko tim povodom nije oglašavao.
    Politizacija cele priče
    I Igor Jurić je svestan da političari manipulišu čitavom pričom. Bojkot Skupštine od dela opozicije samo je dodatno iskomplikovao priču i omogućio političarima da se i na ovako važnim pitanjimqa skupljaju poeni. Ipak, na stranu sve, najbitnije je da izmene sutra budu usvojene, a zakon počne da se primenjuje.
    Šta sve podrazumevaju izmene KZ:
    Izmenama Zakona je predviđeno ukidanje kazne zatvora od 30 do 40 godina, i uvođenje doživotne kazne zatvora za najteža krivična dela.
      Doživotna kazna je predviđena za teško ubistvo, silovanje, obljubu nad maloletnom osobom, trudnicom i nemoćnim licem, što je u skladu s predlogom Fondacije "Tijana Jurić" koji je podržalo oko 160.000 građana.
    Doživotna kazna zatvora proširena je i na sva druga krivična dela za koja je prema važećem zakonu predvidjena kazna od 30 do 40 godina. Ta dela su ubistva predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, terorizam...
     
    Predviđeno je da osuđenik na doživotni zatvor može uslovno da se otpusti nakon izdržanih 27 godina zatvora. U skladu sa inicijativom Fondacije "Tijana Jurić" predviđeno je, medjutim, da sud ne može otpustiti osuđenog za krivična dela određena tom inicijativom - za one koji su osuđeni zbog ubistva dece, trudnica i nemoćnih lica.
    Predviđene su i strože kazne za povratnike učinilaca krivičnih dela. Pooštravaju se kazne za zlostavljanje i mučenje, nasilje u porodici, poresku utaja, ubijanje i zlostavljanje životinja, sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje, napad na službeno lice u trenutku vršenja službene radnje, učestvovanje u grupi koja sprečava službeno lice u vršenju službene radnje i nasilničko ponašanje na sportskim utakmicama.
    Izmene i dopune usklađene su s međunarodnim telom koje postavlja globalne standarde u oblasti borbe protiv pranja novca i borbe protiv terorizma. Uvodi se i novo krivično delo - napad na advokate, što je u skladu sa predlogom Advokatske komore Srbije.
    Tri udarca
    Zakon "tri udarca" u izmenjenom Krivičnom zakoniku odnosiće se na strože kažnjavanje onih koji se uporno vraćaju kako kriminalnim radnjama, tako i nasilju. Ovaj zakon odnosiće se na sve one koji dva ili više puta učine krivično delo s umišljajem. U praksi, to će značiti da onaj koji dva puta ili više završi pred sudom zbog nasilja u porodici sada će biti kažnjen robijom ne kraćom od polovine zaprećene kazne. Dakle, ako je kazna do pet godina robije, najmanje na dve i po. Takođe, kazna neće moći da mu se ublaži. I da, mora na robiju.
    Droga
    Minimalna kazna za uzgajivače opijuma i konoplje (osnovnih derivata za proizvodnju heroina i marihuane) povećava se na godinu dana sa ranijih šest meseci. Čak i onaj koji samo drži veću količinu narkotika (dakle, ne jedan džoint) može se kazniti zatvorom od tri do 10 godina. Do sada su kazne za posedovanje narkotika bile znatno niže, a dokazivanje namere za distribuciju droge uvek je stvaralo probleme tužilaštvima.
    Priprema dela
    To je takođe nova tačka zakona. Nacrt podrazumeva da će se za pripremu ubistva, ali i drugih krivičnih dela kažnjavati i oni za koje policija i tužilaštvo imaju saznanja i dokaze da su pripremali ubistva, odnosno sva krivična dela za koje je zaprećena kazna viša od pet godina. Ovaj član zakona osmišljen je upravo da bi bio zadat udarac mafijaškim klanovima.
    Napad na advokate
    U pitanju je novi član Krivičnog zakona 336B. U njemu se kaže da onaj koji napadne advokata ili člana njegove porodice može da bude kažnjen zatvorom do tri godine.
    Ako mu nanese lake telesne povrede, predviđena je kazna od jedne do pet godina, uništenje imovine kazniće se robijom do dve godine. Ova dela oštrije su kažnjena samo kad se dogode u vezi sa poslom koji advokat obavlja.
    Glasalo nekoliko opozicionih poslanika
    Za izmene Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku kojima su uvodi doživotni zatvor za najteža krivična dela, pored poslanika vladajuće koalicije, glasalo je i nekoliko poslanika opozicije. Glasao je poslanik Nove Srbije - Pokret za spas Srbije Đorđe Vukadinović, zatim samostalni poslanik Miladin Ševarlić, poslanice LSV Olena Papuga i Nada Lazić, kao i prisutni poslanici SRS.
    Posalnici drugih opozicionih stranaka, koji već neko vreme bojkotuju rad parlamenta, ni danas nisu bili u skupštinskoj sali.
    link
  25. Радостан
    Ana B. је реаговао/ла на stevan911 у Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    @Ana B.  Obožavam da slušam i gledam njegove besede 
×
×
  • Create New...