Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Ana B.

Члан
  • Број садржаја

    2707
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    6

Репутација активности

  1. Радостан
    Ana B. got a reaction from stevan911 in Тема јасна из прве поруке   
  2. Свиђа ми се
    Ana B. је реаговао/ла на Flojd у Мудрости оца Јовице   
    Kada kod mene dođe neki mlad čovek sa problemima, molitva je vrhovna terapija. Mi imamo fiziološki i duhovni imunitet. Duhovni imunitet brani nas od demonskih sila, kao što nas fiziološki brani od virusa. Ostroški monah Arsenije Jovanović nije običan monah, on je svestrana, višedimenzionalna, harizmatična ličnost, pisac, uspešan slikar, po profesiji stomatolog. On je pravoslavni učitelj, mentor, propovednik, pravoslavni psiholog, filozof koji drži duhovnu propoved na jedan specifičan način, tako što se praktično ispoveda pred prisutnim audotorijumom. A njegova ispovest je toliko moćna i poučna jer je lična i iskrena, piše srpskiglas.com.au.
    Nedavno, u jednom svom intervjuu, osvrnuo se na najrasprostranjeniju bolest savremenog društva – depresiju i otkrio razlog zbog čega ova pandemija ne prestaje. Tajna je u jednoj stvari! Brzina koju živimo i koja nam je nametnuta vodi, kaže, na psihijatriju, kod dilera, u javnu kuću ili u – restorane: 

    "Zašto su na Zapadu ljudi predebeli? Zato jer im je duša beskrajno gladna, a telo im je sito. Oni jedu da utole glad, ne fizičku, već duhovnu, a ona ne može da se utoli hranom u fast fudu." Uzrok ovakvog stanja je, prema rečima oca Arsenija, nedostatak ljubavi. 
    "Nema ljubavi. Društvo odvlači roditelje van kuće, preopterećeni su, nemaju vremena za decu. Vaspitavani smo bez ljubavi. Zato imamo epidemiju psihičkih bolesti. Od lakših, poput anksioznosti, strahova i depresije, pa do najtežih stanja.
    To sve potiče od uništavanje žene koja gubi dva svoja najmoćnija oružja: ženstvenost i ljupkost. Izgubivši kontakt sa Bogom i onim što joj je Bogom dano takmiči se sa muškarcem. Deca odrastaju u tom ambijentu i kada majke izgube svoju crtu žene, onda i devojčice, njihove ćerke, postaju još gore. 

    Muška deca počinju da mrze majke koje ih nisu vaspitale da vole ženski rod i to stvara ambijent nasilja u kojima muškarci maltretiraju žene i decu. Gubi se svaka mera," kaže otac Arsenije. On objašnjava zašto se koplja najviše lome oko omladine i zašto se i na globalnom niovu pokušava perfidna kontrola mladih. 

    "Na Pravnom fakultetu u Podgorici redovno je održavana tribina koja je zatvorena posle mog predavanja na kojem sam govorio o narkomaniji i rokenrolu. Rekao sam da nam je omladina zombirana, nadrogirana. To se nekima nije dopalo. Zašto? 

    Zato što je omladina najzdraviji deo društva. Čovek srednjih godina je ucenjen poslom, decom. Omladina je rasterećena i može da pokrene promene. Sistem to zna i ne želi da se istina čuje. Sećam se mog vremena. Vođe najvećih rokenrol bendova bile su izmanipulisane od sistema. Mislili su da su borci, neki buntovnici, ustvari, sistem je preko njih kontrolisao omladinu. 

    Dođu klinci na koncert, izduvaju se, izmitinguju, kažu: "Kako nam je dobro u ovom mekom komunizmu", i ne bune se. Onda im još ubace drogu i završe posao." Otac Arsenije kaže da u ovom vremenu naša pravoslavna crkva, odnosno sveštenici moraju da budu spremniji da daju odgovore omladini. 

    "Mi i ne znamo šta je to pravoslavlje. Čak i mnogi naši sveštenici ne znaju kojom silom raspolaže pravoslavlje. Dođe im mlad čovek sa problemima, oni ga pošalju na psihijatriju. Ne znaju da je molitva ta koja ima silu isceljenja. Toga i neki u Crkvi nisu svesni. Kada kod mene dođe neki mlad čovek sa problemima, molitva je vrhovna terapija. 

    Mi imamo fiziološki i duhovni imunitet. Duhovni imunitet brani nas od demonskih sila, kao što nas fiziološki brani od virusa. Molitva izbacuje zlo i priprema nas za vrhovni susret kada srce prestane da nam kuca, kada se naš duh, duša i ličnost spremaju za novo rođenje. 

    Molitva menja zakonitosti vremena i zakonitosti fizike. Usporava starenje. Pustinjaci su živeli po 100-120 godina. Molitva je najbolji botoks," objašnjava otac Arsenije i dodaje da je Crkvi potreban aktivniji misonarski rad, ali ne ka onima koji su već u Crkvi, nego kao onima koji su van nje, prenosi Intermagazin.net. 

    "Kada sam objavio knjigu "Bog i rokenrol" neki su mi zamerili. Pitali me ko će to da čita. A mladi su je delili između sebe, koliko njih se skinulo s droge posle moje knjige. Moramo da živimo u ovom vremenu, a ne u srednjem veku," konstatuje naš sagovornik. 

    Ima, kaže, i savremenih, obrazovanih sveštenika, sposobnih da se urbanim mladim ljudima obraćaju njihovim jezikom. "Moraš da znaš o kulturi, umetnosti, muzici, nauci, da sagovornik vidi da ti znaš kroz šta on prolazi. Nedovoljno je samo da pričaš kako je Hristos vaskrsao," pojašnjava monah Arsenije. 

    Lek za sve je ljubav, poručuje na kraju: "Ljubav se, nažalost, sve više poistovećuje sa pohotom. Ljubav je kada volimo čoveka onakvog kakav jeste i ne trudimo se da ga menjamo. Ljubav je žrtva. U ljubavi najviše treba da tražimo od sebe, ne od drugog. 

    Treba više da razmišljamo kako se odnosimo prema voljenoj osobi i ona će ona isto tako da se odnosi prema nama. To je uzajamno i sa voljenom osobom i sa decom i sa roditeljima, prijateljima. A, dešava se suprotno. Tražimo za sebe, ne dajemo, prigovaramo onome pored nas da nam ne daje ono što mislimo da nam pripada i dolazi do razlaza. Ako znamo da je i Hristos između dvoje ljudi koji se vole, onda je ljubav, po mom mišljenjum potpuna," poručuje otac Arsenije. 

    Sami pravimo pakao, a ne Bog Otac Arsenije objašnjava kako to sami pravimo pakao sa kojim se suočavamo i za života, ali i kada naše srce prestane da kuca. "Sami stvaramo pakao. Nije Bog stvorio pakao, mi ga stvaramo. 

    Autodestruktivnim životom, zlim pomislima i delima uništavamo dušu, srce, um koji suočavanje sa božanskom, netvarnom svetlošću posle smrti doživljavaju kao mučenje i pakao. Kao što se bolestan čovek sklanja od sunca, tako i bolesnoj duši smeta i muči je svetlost božanske ljubavi sa kojom se suočava posle smrti tela," kaže otac Arsenije.
    https://www.infpult.info/2019/01/monah-arsenije-problem-u-porodici.html?fbclid=IwAR3goM9LY5udhQqMtkp7ubV-y77iAWG4V3XSJHtds8iIdOeG7yo6ngQzoWE&m=1
  3. Свиђа ми се
    Ana B. је реаговао/ла на Flojd у Мудрости оца Јовице   
    " Заљубљеност ти је брате кад имаш осећај да ћеш цркнути због некога, или ако неког не можеш избацити из главе, и обично је телесна и погубна за душу и теле.
    Љубав је када максимално уживате у заједничким тренуцима, а "физички контакт" вам дође као "шлаг на торту". Али не заборави, "физички контакт ( мислим на спавање)" је благословен само у браку. " О. Јовица
  4. Оплаках :))
    Ana B. got a reaction from Рилски in Зоран Ђуровић: Зашто треба уклонити владику Максима?   
    Daj malo spejsa, spejsa, spejsa 
  5. Свиђа ми се
  6. Свиђа ми се
  7. Свиђа ми се
    Ana B. је реаговао/ла на Flojd у Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Ако Бог да биће. 😁
  8. Свиђа ми се
    Ana B. је реаговао/ла на Flojd у Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Ја сам је писао. 😊 Данас смо је промовисали у Чачку на Дрифту па ће бити и у продаји. Иначе роман прати причу екипе која се бави модификовањем аутомобила.
  9. Волим
  10. Радостан
    Ana B. got a reaction from stevan911 in Православна порука, мисао дана....   
  11. Свиђа ми се
  12. Волим
  13. Волим
    Ana B. got a reaction from Биљана, два in Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Kakva je to knjiga? Stoji tvoje ime i prezime
  14. Волим
  15. Волим
  16. Волим
  17. Хахаха
    Ana B. је реаговао/ла на ronin у Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    sigurno o nekom vitezu na tockovima npr  Mad Max
  18. Волим
    Ana B. је реаговао/ла на JESSY у О. Милош Весин, разноврсна предавања   
  19. Свиђа ми се
  20. Волим
    Ana B. је реаговао/ла на Никола Поповић у Света Литургија - сусрет са самим Богом (размишљања на тему)   
    Напомена: Ово су заиста само моја размишљања на тему. Сасвим је могуће да негде грешим или сам нешто протумачио на свој начин. Као и увек, отворен сам да разговарам о томе. Разговор је битан.
     
     
    Без покушаја да водим есхатолошке разговоре, будући да им нисам ни дорастао, него размишљам данас, док стојим на Литургији, колико заправо они који нису ту пропуштају. Често чујем следеће: знаш, ја сам заиста побожан/на, идем у Цркву, али не идем толико често на Литургије, зато што сматрам да је Бог свуда и да је битно оно што носиш унутра. И заиста, ако мало боље размислимо, шта је боље или веће осим да оно што носимо унутра буде свето и чисто. Међутим, ово је можда и најбоља превара века - ја ћу бити у себи, тј сматрати сам исправан/на, бити поштен/на итд. али Богу у сусрет нећу изаћи... 
     
    Богу у сусрет нећу изаћи... А коме ћу? Да, овде би неко могао да дода: па, другом човеку, али шта је нама циљ, шта је уопште циљ једног хришћанина? Задобити Царство Небеско. То је циљ. А онда не могу да се не питам, ако нисмо спремни да изађемо у сусрет Богу у маломе, како ћемо онда бити спремни онда на Страшном суду, када све буде било велико?..
     
    Литургија је за мене сусрет. Сусрет душе, ума и духа. А потом и њихов заједнички сусрет са Њим. И разговор. Он је добар слушач. Ћути и пушта ме да говорим. Да покажем све своје слабости и мане и своју лепоту, у оним ретким тренуцима када се она појави. Литургија је "место" сретања. 
     
    Литургија је за мене чак и више од сусрета са Богом, пре свега, сусрет са самим собом. Током Литургије, уколико само мало снимим себе и своје мисли, могу толико тога да видим о себи врло објективно. И видим. Видим лењост, некад умор, неспокој, неспремност на промене, жељу да се докажем, да привучем пажњу, да се посвађам, да докажем, да објасним, да себе уздигнем, да себе унизим, да се правим паметан, да баш у тим моментима размишљам да је медијапан бољи материјал за кухињу иако је скупљи од мало боље иверице... све се то дешава ту. Када стојим пред Њим. Видим завист, љубомору, видим љутњу, некад и бес, а некад осетим и како се срце згрчи од лепоте. Понекад видим оно што иначе нисам у стању да видим, јер нисам ту, иако физички јесам. Видим лепоту. Смисао. Постојање и некада у току Херувимке у првом гласу ми крену сузе. Као да осетим шта значи бити ту. Бити ОВДЕ и САДА и дозивати њих и Њега са њима да се спусте и благосиљају. Кнедла у грлу. А некад ништа, некад само размишљам коме ћу да покажем како ја нешто боље умем од њега. Ту своју сујету. 
     
    Литургије је откровење. Катарза, морално прочишћење, а некада и тежина јер до катарзе није дошло. Спремност да пустим оно што није у мојој моћи да држим. Да се препустим Њему док изговарам "... отложим попеченије..." 
     
    И због свега овога, жао ми је што многа браћа и сестре избегавају овај сусрет. Што себе убеде у неке максиме и фразе и онда их се онако држе и не пуштају. Жао ми је јер мислим да се често не сусрећу ни са собом, а ни са Богом. А сусрет је битан. Много битан. 
     
    А ви? Како ви доживљавате свој сусрет, Литургију? 
  21. Волим
    Ana B. је реаговао/ла на Сања Т. у Света Литургија - сусрет са самим Богом (размишљања на тему)   
    Данас нисам стала за певницу, скоро до краја.Мислила сам да се баш дуго нисам Богу молила. Већ као по морању и извршавању дужности, стојим за певницом... О-каква заблуда! 
     
    Стојим и чекам да ми се нешто деси...да осети блискост...везу...било шта.   -Нема ничега! Сем жеље да станем за певницу!-Тражим оно што већ имам!
    Какав парадокс!
    Откривам да ме је Господ благословио гласом...могућношћу да му директно "уздигнем молитву", уз невидљиву помоћ...благослов!
     
    А ја? Јадна, сујетна, мислим да знам боље шта ми треба...несрећна. ...али Господ ми дозволи?! Као и увек до сада. Он ми дозволи, али ми и руку пружи.
    Хвала ти Господе, хвала што ме невидљивом руком водиш! Хвала Ти што је довољно ући у Твој брод, а Ти нас Пемудрошћу својом водиш. Хвала ти Господе за ничим заслужене дарове и на обиљу милосрђа свог...Хвала ти Господе!
  22. Волим
    Ana B. је реаговао/ла на Aleksandra_A у Света Литургија - сусрет са самим Богом (размишљања на тему)   
    Nekad osećam, kada ne idem na Liturgiju neko vreme, da mi je teže da doprem do lakšeg poimanja stvarnosti i onoga što mi se dešava, tj, teže se borim psihički sa onim što mi se događa tokom narednih dana i/ili nedelja, i imam shodno tome mnogo više pogrešnih reakcija - više ljutnje, manje blagonaklonosti prema drugima, itd. Mada, tek tokom ove i prethodne godine sam i počela da im prisustvujem, tako da verovatno ću imati jasnije utiske i procene kako vreme bude odmicalo, a ja i dalje išla
    Tokom same Liturgije, osećam i tugu, i borim se sa raznim mislima, svašta ume da mi prođe kroz glavu, ali i povremeno me obuzme ganutost (ne znam koja bi bila bolja reč) i dođu mi suze, i tako u krug, sve do kraja, kad se osetim kao da sam progledala - odjednom je sve svetlo, svečano, radosno, i osećam se kao da imam snage za sve što će me snaći, kao da mogu jače da pokažem ljubav, i u tom nekom pravom smislu izraza, samopouzdanije. 
    Inače, što se ređih/češćih odlazaka na Liturgiju tiče, pročitala sam da je od Crkvene zajednice odlučen (valjda je to bila prava reč?) onaj ko tri nedelje propusti Liturgiju bez nekog realnog opravdanja - šta to zapravo znači? Trudila sam se da pronađem objašnenje, i našla sam nešto što je glasilo otprilike da, parafraziram, ako neko ne oseća mesec dana potrebu da se sretne sa svojom braćom i sestrama i uopšte, zajednicom, to onda govori nešto o njegovoj nameri da se ozbiljno posveti.. Volela bih da mi neko potkovaniji od mene (a takvog ovde zaista nije teško naći) odgovori na pitanje
  23. Свиђа ми се
  24. Радостан
    Ana B. got a reaction from Milica Bajic in Раскиди - грех или слобода избора?   
    I ja ga pretera s onim prevarama... 
  25. Свиђа ми се
×
×
  • Create New...