Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Ana B.

Члан
  • Број садржаја

    2706
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    6

Репутација активности

  1. Свиђа ми се
  2. Свиђа ми се
    Ana B. је реаговао/ла на Flojd у Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Ако Бог да биће. 😁
  3. Свиђа ми се
    Ana B. је реаговао/ла на Flojd у Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Ја сам је писао. 😊 Данас смо је промовисали у Чачку на Дрифту па ће бити и у продаји. Иначе роман прати причу екипе која се бави модификовањем аутомобила.
  4. Волим
  5. Радостан
    Ana B. got a reaction from stevan911 in Православна порука, мисао дана....   
  6. Свиђа ми се
  7. Волим
  8. Волим
    Ana B. got a reaction from Биљана, два in Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Kakva je to knjiga? Stoji tvoje ime i prezime
  9. Волим
  10. Волим
  11. Волим
  12. Хахаха
    Ana B. је реаговао/ла на ronin у Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    sigurno o nekom vitezu na tockovima npr  Mad Max
  13. Волим
    Ana B. је реаговао/ла на JESSY у О. Милош Весин, разноврсна предавања   
  14. Свиђа ми се
  15. Волим
    Ana B. је реаговао/ла на Никола Поповић у Света Литургија - сусрет са самим Богом (размишљања на тему)   
    Напомена: Ово су заиста само моја размишљања на тему. Сасвим је могуће да негде грешим или сам нешто протумачио на свој начин. Као и увек, отворен сам да разговарам о томе. Разговор је битан.
     
     
    Без покушаја да водим есхатолошке разговоре, будући да им нисам ни дорастао, него размишљам данас, док стојим на Литургији, колико заправо они који нису ту пропуштају. Често чујем следеће: знаш, ја сам заиста побожан/на, идем у Цркву, али не идем толико често на Литургије, зато што сматрам да је Бог свуда и да је битно оно што носиш унутра. И заиста, ако мало боље размислимо, шта је боље или веће осим да оно што носимо унутра буде свето и чисто. Међутим, ово је можда и најбоља превара века - ја ћу бити у себи, тј сматрати сам исправан/на, бити поштен/на итд. али Богу у сусрет нећу изаћи... 
     
    Богу у сусрет нећу изаћи... А коме ћу? Да, овде би неко могао да дода: па, другом човеку, али шта је нама циљ, шта је уопште циљ једног хришћанина? Задобити Царство Небеско. То је циљ. А онда не могу да се не питам, ако нисмо спремни да изађемо у сусрет Богу у маломе, како ћемо онда бити спремни онда на Страшном суду, када све буде било велико?..
     
    Литургија је за мене сусрет. Сусрет душе, ума и духа. А потом и њихов заједнички сусрет са Њим. И разговор. Он је добар слушач. Ћути и пушта ме да говорим. Да покажем све своје слабости и мане и своју лепоту, у оним ретким тренуцима када се она појави. Литургија је "место" сретања. 
     
    Литургија је за мене чак и више од сусрета са Богом, пре свега, сусрет са самим собом. Током Литургије, уколико само мало снимим себе и своје мисли, могу толико тога да видим о себи врло објективно. И видим. Видим лењост, некад умор, неспокој, неспремност на промене, жељу да се докажем, да привучем пажњу, да се посвађам, да докажем, да објасним, да себе уздигнем, да себе унизим, да се правим паметан, да баш у тим моментима размишљам да је медијапан бољи материјал за кухињу иако је скупљи од мало боље иверице... све се то дешава ту. Када стојим пред Њим. Видим завист, љубомору, видим љутњу, некад и бес, а некад осетим и како се срце згрчи од лепоте. Понекад видим оно што иначе нисам у стању да видим, јер нисам ту, иако физички јесам. Видим лепоту. Смисао. Постојање и некада у току Херувимке у првом гласу ми крену сузе. Као да осетим шта значи бити ту. Бити ОВДЕ и САДА и дозивати њих и Њега са њима да се спусте и благосиљају. Кнедла у грлу. А некад ништа, некад само размишљам коме ћу да покажем како ја нешто боље умем од њега. Ту своју сујету. 
     
    Литургије је откровење. Катарза, морално прочишћење, а некада и тежина јер до катарзе није дошло. Спремност да пустим оно што није у мојој моћи да држим. Да се препустим Њему док изговарам "... отложим попеченије..." 
     
    И због свега овога, жао ми је што многа браћа и сестре избегавају овај сусрет. Што себе убеде у неке максиме и фразе и онда их се онако држе и не пуштају. Жао ми је јер мислим да се често не сусрећу ни са собом, а ни са Богом. А сусрет је битан. Много битан. 
     
    А ви? Како ви доживљавате свој сусрет, Литургију? 
  16. Волим
    Ana B. је реаговао/ла на Сања Т. у Света Литургија - сусрет са самим Богом (размишљања на тему)   
    Данас нисам стала за певницу, скоро до краја.Мислила сам да се баш дуго нисам Богу молила. Већ као по морању и извршавању дужности, стојим за певницом... О-каква заблуда! 
     
    Стојим и чекам да ми се нешто деси...да осети блискост...везу...било шта.   -Нема ничега! Сем жеље да станем за певницу!-Тражим оно што већ имам!
    Какав парадокс!
    Откривам да ме је Господ благословио гласом...могућношћу да му директно "уздигнем молитву", уз невидљиву помоћ...благослов!
     
    А ја? Јадна, сујетна, мислим да знам боље шта ми треба...несрећна. ...али Господ ми дозволи?! Као и увек до сада. Он ми дозволи, али ми и руку пружи.
    Хвала ти Господе, хвала што ме невидљивом руком водиш! Хвала Ти што је довољно ући у Твој брод, а Ти нас Пемудрошћу својом водиш. Хвала ти Господе за ничим заслужене дарове и на обиљу милосрђа свог...Хвала ти Господе!
  17. Волим
    Ana B. је реаговао/ла на Aleksandra_A у Света Литургија - сусрет са самим Богом (размишљања на тему)   
    Nekad osećam, kada ne idem na Liturgiju neko vreme, da mi je teže da doprem do lakšeg poimanja stvarnosti i onoga što mi se dešava, tj, teže se borim psihički sa onim što mi se događa tokom narednih dana i/ili nedelja, i imam shodno tome mnogo više pogrešnih reakcija - više ljutnje, manje blagonaklonosti prema drugima, itd. Mada, tek tokom ove i prethodne godine sam i počela da im prisustvujem, tako da verovatno ću imati jasnije utiske i procene kako vreme bude odmicalo, a ja i dalje išla
    Tokom same Liturgije, osećam i tugu, i borim se sa raznim mislima, svašta ume da mi prođe kroz glavu, ali i povremeno me obuzme ganutost (ne znam koja bi bila bolja reč) i dođu mi suze, i tako u krug, sve do kraja, kad se osetim kao da sam progledala - odjednom je sve svetlo, svečano, radosno, i osećam se kao da imam snage za sve što će me snaći, kao da mogu jače da pokažem ljubav, i u tom nekom pravom smislu izraza, samopouzdanije. 
    Inače, što se ređih/češćih odlazaka na Liturgiju tiče, pročitala sam da je od Crkvene zajednice odlučen (valjda je to bila prava reč?) onaj ko tri nedelje propusti Liturgiju bez nekog realnog opravdanja - šta to zapravo znači? Trudila sam se da pronađem objašnenje, i našla sam nešto što je glasilo otprilike da, parafraziram, ako neko ne oseća mesec dana potrebu da se sretne sa svojom braćom i sestrama i uopšte, zajednicom, to onda govori nešto o njegovoj nameri da se ozbiljno posveti.. Volela bih da mi neko potkovaniji od mene (a takvog ovde zaista nije teško naći) odgovori na pitanje
  18. Свиђа ми се
  19. Радостан
    Ana B. got a reaction from Milica Bajic in Раскиди - грех или слобода избора?   
    I ja ga pretera s onim prevarama... 
  20. Свиђа ми се
  21. Свиђа ми се
  22. Волим
    Ana B. је реаговао/ла на JESSY у Поуке старца архимандрита Емилијана   
    Први темељ грађевине човековог бића је радост. Црква жели да смо увек радосни, она не подноси смркнута лица, нити пружа олакшице за лажну тугу за Богом. Различита је ,,жалост по Богу'', добра и истинита туга, која је уздарје Духа, од наше туге која је последица наше одвојености од Бога. Доказ наше аутентичности јесу наша радост и мир. Атмосфера у којој душа може да се изграђује и да види Бога и наслађује се Њиме јесте радост, која је природна и духовна. Пошто прође кроз дар суза, она бива употпуњавана Духом Светим и постаје стална, непресушна и богомдана. Те сузе су танани бол душе што је пала и што је избачена на ову земљу, далеко од Раја, те сада треба да се врати: то је дакле, туга која душу окуша када стекне познање своје болести. Али, та туга и те сузе пружају весеље духу, наслађивање и нежност раја, не укидају радост. Радост се задржава као стално окружење. Као што човек не може да живи у загађеном окружењу, тако не може да живи ни без радости.
  23. Свиђа ми се
    Ana B. је реаговао/ла на Рапсоди у Раскиди - грех или слобода избора?   
    Њихов живот, њихова ствар....што би им ја уопште нешто  говорила. Ту су духовници (парохијски свештеници) и сигурна сам да  ако није прељуба у питању да би им сугерисали да размисле, претрпе, опросте, покушају да буду изнад проблема. То је свељудски није надљудски. Немам шта да гледам на то, није императив остати једно уз друго али је то свељудски  и због деце и због себе. Ако не могу, Боже мој, по слабости не могу . Није поента дотерати цара до дувара, него  и не прићи до зида  иза којега се даље не множе. Радити на томе да се не дође до краја, а то значи доливати сваки дан уље у кандило брака. Не санација, него превенција. 
    А шта ћемо са житијем свете Ксеније Петроградске ?
    Или са примером једног Амера који појма о вери, православљу уопште хришћанству није имао а опет испунио је  прави закон срца љубави према својој жени (из једне од књига страца Пајсија Светогорца ) 
  24. Свиђа ми се
    Ana B. је реаговао/ла на obi-wan у Раскиди - грех или слобода избора?   
    Isto tako i zene. Takodje fakat iz psihologije.
  25. Свиђа ми се
    Ana B. је реаговао/ла на obi-wan у Раскиди - грех или слобода избора?   
    Od ova dva razvedena braka koje sam pomenuo na temi, za jedan sasvim pouzdano znam da ga je zena rasturila.
    Za drugi imam slican nagovestaj, premda neproveren.
    Zena je rasturila brak, ne muz. Sapienti sat.
×
×
  • Create New...