Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Гајић

Члан
  • Број садржаја

    828
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    1

Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    Гајић got a reaction from Alegzandar in Шта тренутно читате?   
  2. Волим
    Гајић got a reaction from Natasenka in Наши радови   
    Неки омиљенији, а и немам фотке од свега 













  3. Волим
    Гајић је реаговао/ла на Zoran Đurović у Зашто не треба постити петропавловски пост?   
    Мене чуди од чега се све данас прави нека “теологија” и колико људи томе придодаје значај. Ствар поста не може бити нејасна вернику који има интензиван духовни живот и који живи у подвигу, а ако нема подвига онда се јављају разна искакања са сигурног пута.
    Да се данас не требамо нити можемо бавити теологијом, то је јасно, јер су Оци све већ рекли. Употреба мозга, а поготово у теологији је више него смртни грех.
    Кад је све побожном народу јасно, зашто имамо на стотине беседа о посту које су издали Оци кроз векове? Довољно је да си побожан и онда све знаш. Лепо је што прејудицираш да немамо подвига, јер да га имамо, не бисмо постављали неумесна питања.
      
    1) Ни Божићни пост нису постили апостоли, празник је опште уведен тек у 3.-4. веку, па шта ? Неко је већ написао овде да је Црква организам који расте и само зато што нешто није било, није никакав аргумент да се то данас одбаци. У почетку се многи нису осењивали знаком крста, није била служба венчања, нису биле многе богослужбене песме које су данас неизбежне... па зар све то треба одбацити пошто некад није било?! И где је крај томе “филтрирању” и јели сваки “теолог” позван на такву “реформацију” Цркве или реч имају они потврђене чистоте живота ?
    Не знам да ли ће ти бити јасно да не размишљаш у «духу отаца»... Наиме, свака догма или пракса је морала да се нађе у Писму и Апостолима. Јер, то што није на том темљу основано, било је сумњиво и лабаво јер основано на људском расуђивању. Зато су Никејци морали да бране иконе као апостолску праксу, а она то није. Само је сирова власт Константина довела до тога да се омоусион прихвати за легитимни израз у Креду (Вјерују, Симболу вере - морам да ти цртам, пошто видим да се не разумеш у теологију).
    Црква је знала шта је важно, па се Божић славио само као саставни део Богојављења, јер је Хр крштење било главни догађај. Тада за њега знамо да је Син Божији. Код Марка немаш никаквог помена о Ис до тада. Као да је Ис живот био небитан до тог момента, што је остало у хр. свести да је дан рођења мученика њихово страдање. Зато их тада славимо. Издвајање Божића је довело до тога да се најпре на Западу, а онда и код нас схвати као породични празник. Помен на сами пост имамо само од 5 века на Западу, а и то спорадично, док на Истоку од 7 века. Тај пост није постоја као препоручени, јер ће Трула говорити, а то је крај 7 века (691), само о 40ници. Да је то био општи пост, овај васељенски сабор би га прописао. А није. Били непобожни и неподвижници, па им није било јасно зашто га неки посте.
    Ти ниси укачио моју аргументацију а јуначиш се да кажеш своју; наиме, што би хр. до 8 века били непобожнији од потоњих, а постили само 40ницу? Св. Никола је постио редуковани пасхални пост. И по чему је Тихон Задонски већи од њега? Или Јустин Поповић?
    Људи који се нису венчали у цркви нису венчани? Какве су то глупости? Црква није постојала као институција до Педесетнице. То значи, по твом нерасуђивању, да су сви живели у блуду! Па и после није било црквеног брака. То настаје тек са сједињењем световне и црквене власти па институција брака прелази у ингеренцију цркве. У Италији још увек се црквени брак признаје као и цивилни, односно, брачници не морају да се региструју у општини. Јер је систем повезан. У Србији није тако. Али они који су се венчали у општини су брачници једнако као и они који су се венчали у цркви. Само поп који хоће да узме паре инсистира да се родитељи венчају у цркви да би онда могао да им крсти дете. То је бесмислено.
    «И где је крај томе “филтрирању” и јели сваки “теолог” позван на такву “реформацију” Цркве или реч имају они потврђене чистоте живота ?» Знак питања уредно одвајаш од претходеће речи, а то није по ортографији. Описмени се. Нема смисла да потежеш аргумент ад хоминем, јер ти не знаш каквог сам живота. То су само глупачке форе из вашег круга незналица који бисте кобајаги побожношћу хтели да прикријете ваше незнање.     
    2) Смисао поста није да се испоштује неки “поредак”, смисао поста је да се човек одреши земаљских веза и приближи Богу колико је то могуће.
    Да, опет се пројављује твоје вапијуће незнање. Пост није нека аскетска дисциплина него је теолошки осмишљени поредак. Ово у тебе је манихејски моменат који подразумева да је материја зло па је се треба решити. То лудило је на више сабора и од безброј отаца осуђено као јеретичка халуцинација. Јер, ми се на литургији, једући Тело и Крв сједињујемо са Господом, а тада је пост забрањен канонима! Гле парадокса! Јер да те пост, како ти не користећи разум и Предање замишљаш, сједињује и приближава Богу (Богу, а не Господу, и ово је симптоматично, али је превише да ти објашњавам) онда би нам било заповеђено да постимо недељом, а напротив, ко пости недељом, тај је јеретик.   
    3) Не знам ко то вели, први пут чујем, али код нас у Цркви има поредак међу Светима, па није исто Свети Апостол Павле и Св Ђорђе Кратовац, кујунџија... и њима та “неједнакост” ни мало не смета. Дакле што би чудило да се пред неке веће празнике пости а пред мање да се не пости ?!
    Човек ти је навео највећег човека који се родио, а то је Јн Крститељ. И питање, на које ти не умеш да одговориш је како то за највећег се пости један дан, а за ове више дана?
    5) и ово је опет тачка 2 и тачка 4, суштина “аргументације” је иста, а то је да се испоштује неки “поредак”, нека “правила”, што подсећа на фарисејски приступ поштовања богослужбених правила.
    Рече фарисеј...
    6) Ово није аргумент већ предлог.
    Да.
    Јер смисао поста и јесте да ти видиш како си слаб и како не можеш да испуниш то па да тако стекнеш смирење које привлачи Божију благодат и умирује савест. А кад се противимо Цркви, онда увек немир, увек запиткивања, никад до краја разјашњено, увек осуђивање јерархије и увек Пилатовско прање руку тј немирна савест због свега наведеног. То је лева крајност, а десна крајност је да се све одпости до задње молекуле по “правилима” а при томе да се осуђују сви други који не посте тако, тзв. шкорпионски пост, сув и пун отрова.
    Ти се обраћаш некоме ко је постио све постове строго, а јео сам углавном једном дневно. И због тога сам доживео просвећење. Као и Буда у оној познатој епизоди. Прва реченица ти је индикативна, јер би то сам Торквемада прописао. Наиме, ти си грешан и слаб па не можеш да постиш, пошто си грешио, дођи мени да ти опростим грехе и да те зомбирам па ћеш бити добра овца са које ћемо шишати руно... Ти си само мали инквизитор, али ваша времена су прошла...
    Ја сам део јерархије. Сасвим је јасно да ћу исту критиковати ако греши. Овде се не ради о противљењу цркви, како би ти лукаво да протуриш, него о неслагању са стварима које су ушле у нашу праксу и нису канонски, дакле, официјално уређене него су на нивоу теологумена.
    Св. Сава није прихватио Успењски пост иако је постојао у његово време. После се црква развила, ојачала? Сада је црква ослабила па је пт. Павле предложио враћање овог поста на 7 дана? И тај Павле није био подвижник, сметао му пост па је хтео да га скрати!
  4. Свиђа ми се
    Гајић got a reaction from Рапсоди in Зашто хришћани губе љубав?   
    Хришћанин не може изгубити Љубав. Он и када грди, то чини по љубави. Када износи очигледности, говори по љубави.
    Узрок људског себичлука и отпадања је у неверју Богу, а себичлук, дрскост и лукавство су продукт наведеног путем страха по себељубљу.
    Онај који се одважи да Љуби добија помоћ свише. Па не знам колико да сличи будали и просјаку Љубави човек ће неминовно проћи много зала и дати много зла, али напослетку добија правилно поимање правде и опредељује се страсности са вером, јер је препознат. 
    Човек који претпоставља Љубав-Бога, никада се изгубити не може! Он се вазда даје и воли бескрајно. 
    То што се редовно иде на службе није услов за Љубав! Пут Љубави није у логичким системама размишљања.
    Господ је Савла одабрао, јер је Савле искрено волео, баш као и Марија.
    Љубав је врхунска и истинска интелигенција, јер не калкулише и Божанска је одлика 
  5. Свиђа ми се
    Гајић got a reaction from Ana B. in Зашто хришћани губе љубав?   
    Хришћанин не може изгубити Љубав. Он и када грди, то чини по љубави. Када износи очигледности, говори по љубави.
    Узрок људског себичлука и отпадања је у неверју Богу, а себичлук, дрскост и лукавство су продукт наведеног путем страха по себељубљу.
    Онај који се одважи да Љуби добија помоћ свише. Па не знам колико да сличи будали и просјаку Љубави човек ће неминовно проћи много зала и дати много зла, али напослетку добија правилно поимање правде и опредељује се страсности са вером, јер је препознат. 
    Човек који претпоставља Љубав-Бога, никада се изгубити не може! Он се вазда даје и воли бескрајно. 
    То што се редовно иде на службе није услов за Љубав! Пут Љубави није у логичким системама размишљања.
    Господ је Савла одабрао, јер је Савле искрено волео, баш као и Марија.
    Љубав је врхунска и истинска интелигенција, јер не калкулише и Божанска је одлика 
  6. Волим
    Гајић got a reaction from Сања Т. in Пријавите се на наш Viber приватни chat   
    Мени не смета ништа од наведеног, на послу, а и сваки слободан моменат проведем читајући/ куцајући/ расправљајући итд.
    Једна велика породица, али у правом смислу те речи  
    Лако се угасе обавештења и вибрације... 
  7. Оплаках :))
  8. Свиђа ми се
    Гајић got a reaction from Аристарх in I poslanica Timoteju - imam pitanje...   
    Да ли си свестан да нема дпвољно ситног, као ни довољно огромног?
    Зашто би Христос Себе разарао? 
    Ограничени људи би Бога укалупили, јер болују од властољубља, али их чињенице створеног разобличавају (шта ти уопште и сматраш под небом и земљом ):
     
     
  9. Волим
    Гајић је реаговао/ла на Архимандрит Сава Јањић у (ВИДЕО) Стеван Јовановић - Oднос евхаристијске и терапеутске теологије   
    Стеван је одлично говорио о овој значајној теми и радујем се да имамо младе теологе који овако сведоче Еванђеље. Свима препоручујем од срца да ово послушају.
  10. Свиђа ми се
    Гајић је реаговао/ла на GeniusAtWork у I poslanica Timoteju - imam pitanje...   
    Си озбиљан? Видиш ваљда да није снимано нигде, него да је неко направио анимацију да би показао колика је разлика у размери од најситнијих до најкрупнијих објеката у свемиру.
    А ја мислио да је неко стварно обишао Сунчев систем и највеће звезде у свемиру и донео нам снимке да се мало дивимо...
    Не треба да слепо верујеш било коме у вези било чега. Што се тиче свемира и звезда које си помињао раније на теми: нико није избројао колико има звезда и галаксија у свемиру (иначе, ради се само о нама видљивом делу свемира ...колико знамо, свемир је просторно бесконачан и вероватно садржи бесконачно много галаксија и звезда у њима), него се врши врло груба процена на основу броја звезда у нашој галаксији. Па се онда узима приближан број галаксија које смо открили, па се онда све то множи и тако даље. И тај број може да буде приближно тачан, а може да буде и милион/милијарду/трилион пута мањи или већи од стварног броја. Ми стварни број никада не можемо да знамо, тако да је тај податак у суштини практично небитан. То је само процена која служи да се даље врше неке друге - исто тако грубе - процене у космологији. И ништа више.
  11. Волим
    Гајић got a reaction from ana čarnojević in NISAM KARLEUŠA, VEĆ "SAMO" DOKTOR: "Vaš sin je mrtav. Umro je od bolesti koja je iskorenjena pre 100 godina"   
    Мој пријатељ и ауторитет ми у неким стварима, а има аутизам и самоук је 
     
  12. Свиђа ми се
    Гајић је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у (ВИДЕО) Стеван Јовановић - Oднос евхаристијске и терапеутске теологије   
    Стеван Јовановић - Oднос евхаристијске и терапеутске теологије
    Аутор и водитељ: Дејан Стојадиновић


    View full Странице
  13. Волим
    Гајић је реаговао/ла на ana čarnojević у NISAM KARLEUŠA, VEĆ "SAMO" DOKTOR: "Vaš sin je mrtav. Umro je od bolesti koja je iskorenjena pre 100 godina"   
    ma naravno. 
    evo, ovako se to radi na pravi nacin, kao ova mama. a ne polupismenim tekstovima koji podilaze ukusu gomile.
     
  14. Свиђа ми се
    Гајић got a reaction from "Tamo daleko" in I poslanica Timoteju - imam pitanje...   
    Да ли си свестан да нема дпвољно ситног, као ни довољно огромног?
    Зашто би Христос Себе разарао? 
    Ограничени људи би Бога укалупили, јер болују од властољубља, али их чињенице створеног разобличавају (шта ти уопште и сматраш под небом и земљом ):
     
     
  15. Волим
    Гајић got a reaction from StefanLugic in Тумачење Божијег завета са човеком и краја света   
    Родослов:
    ;-)
    Сваки човек имa, потиче од једног оца и једне мајке. Ако узмемо у обзир да је просечна старосна разлика између детета и његових родитеља 25 година, онда је сасвим могућа ситуација да свако од нас за живота запамти своје родитеље и њихове родитеље (деде и бабе). Тако свако од нас, има две деде (очевог и мајчиног оца и очеву и мајчину мајку). Када силазимо даље у прошлост, у истраживању својих предатака, лако установљавамо да свако од нас има четири прадеде и четири прабабе, односно осам лукундедова и осам чукунбаба. Мало нас зна њихова имена, године живота, занимања, социјалне прилике, презимена, места живљења итд. На крају мало ко може да се похвали сазнањем да зна где се налазе гробови свих његових чукундеда и чукунбаба. А ради се само о трећем директном прстену крвног сродства по директној линији. Чукундедида и чукундбабина отац и мајка називају се наврхдеда и наврхбаба. Зато свако од нас у свом породичном стаблу које се све више грана како силазимо у прошлост, мора да има по 16 наврхдедова и наврхбаба. Наврхдедови и наврхбабе опет мора да имају своје родитеље, те су њихови отац и мајка за нас, а са аспекта српског родослова курђел и курђела. Нема човека који познаје имена свих курђела и курђели, јер је укупно по 32. Курђел је на петој кествици силаска низ наше породично стабло, а ми се суочавамо са 64 човека који су некада и негде живели, радили, мучили се, женили се, те на крају и умирали. Од сваког од њих ми носимо некакав мали генетски запис, који може изненада да се активира у нашој физиологији и психи. Силазимо један степеник ниже, јер 64 курђела и курђеле су такође имали по једног оца и једну мајку. Отац од курђела је АСКУРЂЕЛ, а мајка од курђела је АСКУРЂЕЛА. Бројка аскурђела и аскурђели износи 128 мушких и женских бића који су живели отприлике 200 година пре нашех рођења. Отац од аскурђела је КУРЂУЛ. а мајка КУРЂУЛА. Тако се наше породично стабло грана у седмој лествици на 256 људи чијим генетским укруштањима је дошло до настанка нас који ово истражујемо. КУРЂУЛ и КУРЂУЛА имају такође своје родитеље који су на осмој лествици и има их укупно 512. Дакле од нашег рођења па 250-300 година уназад, наш генетски материјал је мешавина гена добијених од 256 мушкараца и 256 жена. КУРЛЕБАЛО И КУРЛЕБАЛА као што смо рекли се налазе на осмој лествици испод нас, који опет по законима живота, природе и времена имају своје родитеље. Њихови родитељи, тачније отац је СУКУРДОВ, а мајка СУКУРДОВА, а они заузимају девету лествицу и има их укупно 1024 (512 мушкараца и 512 жена). У време када су они живели, већина их се међусобно није познавала, а није искључено да сви и нису били у једном истом временском моменту у животу, што је високи степен вероватноће. СУКУРДОВ и СУКУРДОВА имају такође своје родитеље, који носе имена СУРДЕПАЧ (отац) и СУРДЕПАЧА (мајка). СУРДЕПАЧ и СУРДЕПАЧА заузимају десету лествицу нашег све разгранатијег породичног стабла и има их укупно 2048 (1024 мушкарца и 1024 жене). Дакле и десетој лествици нашег породичног стабла има преко 2000 људи, колико данас нема 95% села у Србији. Наравно и СУРДЕПАЧ и СУРДЕПАЧА имају своје родитеље, који заузимају једанаесту лествицу нашег породичног стабла, а називају се ПАРЂУПАН и ПАРЂУПАНА. На овој лествици има укупно 4096 људи (2048 мушкараца и 2048 жена). Пошто ПАРЂУПАН и ПАРЂУПАНА нису на свет дошли вантелесном оплодњом и они имају своје родитеље, који се зову ОЖМИКУР и ОЖМИКУРА. Дванаеста лествица нашег породичног стабла има 8192 људи (4096 мушкараца и 4096 жена) Иза ОЖМИКУРА и ОЖМИКУРЕ којих има 8192, следе њихови родитељи КУРАЈБЕР (отац) и КУРАЈБЕРА (мајка). Дошли смо на тринаесту лествицу породичног стабла које броји 16.384 људи (8192 мушкарца и 8192 жене). У нашим генима налази се сигурно и по нека генетска комбинације ове мале армије КУРАЈБЕРА и КУРАЈБЕРИ. Родитељи наших КУРАЈБЕРА и КУРАЈБЕРИ стоје на четрнаестој лествици и има их 32.768 (16.384 мушкарца и 16384 жене). Отац од КУРАЈБЕРА је САЈКАТАВ а мајка САЈКАТАВКА, а они су се распоредили на петнаестој лествици. БЕЛИ ОРАО И БЕЛА ПЧЕЛА су на последњој лествици и броје 65.536 људи (32.768 мушкараца и 33.768 жена). Сваки следећи силазак у прошлост са теоријске и математичке тачке гледишта значи проширење породичног стабла, па на 16-тој лествици имамо 131.072 људи, на 17-ој лествици имамо 262,144 људи, на 18-ој лествици имамо 524.288 људи, на 19-ој лествици 1.048.576 људи, а на 20-ој лествици 2.097.152 људи, на 21-пј лествици имамо 4.194.304 људи, а на 22-ој лестцици 8.388.608 људи. Дакле у 22-ом прстену ми имамо 8.388.608 предака, а што одговара периоду од 500 година отприлике.
  16. Свиђа ми се
    Гајић got a reaction from Аристарх in Тумачење Божијег завета са човеком и краја света   
    Одлично разобличавање једног од циркузаната:
     
  17. Волим
    Гајић је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у Момак који је пливао за Часни Крст у Ужицу спасио дечака од три године из набујале Ђетине   
    "Dobro je da u tom trenutku muziku koju sam slušao iz telefona nisam pojačao kao što obično umem da odvrnem... U suprotnom, ne bih čuo pozive u pomoć", kaže za "Blic" Ognjen Damljanović, maturant Ekonomske škole iz Užica, pošto je juče iz nabujale Đetinje u centru grada spasao trogodišnje dete koje je upalo u vodu.

    Događaj sa umalo kobnim ishodom zbio se u subotu popodne ispod brane užičkog kupališta Plaža. Jedna Užičanka šetala se kroz parkić pored reke i dozvolila sinu da sam priđe vodi. Par desetina metara dalje Ognjen je u to vreme vežbao na spravama.
    - Završio sam trening i počeo da se pakujem da krenem kući. Stavio sam slušalice na uši i pustio muziku, ali uopšte ne tako glasno kao što uglavnom radim. Jasno sam čuo krik žene i odmah skinuo slušalice – kaže junak iz Užica.

    Ispostavilo se da je dete upalo u Đetinju i da ga je voda odvukla pet metara od obale.
    - Izuzev jednog prolaznika sa malim detetom, nije bilo nikoga ko bi mogao da spase dečaka koga su kovitlali talasi i nosili ga ka brzacima. Bacio sam ranac i mobilni telefon i krenuo u reku. U ušima mi se mešalo panično dozivanje majke "maši rukama, pomozite" i glas starijih prolaznika koji su mi dovikivali "skači, skači". Bacio sam se u odelu u reku, a Đetinja koju na tom mestu leti možeš maltene da pregaziš, bila mi je preko glave. Doplivao sam do dečaka koji je zbunjeno mahao rukama pokušavajući da ne potone, a iz koje je izašao kao heroj - priseća se sagovornik "Blica".

     
    Ognjen je dečaka dovukao do obale i dodao ga majci. Dete je, kaže, tek tada briznulo u plač.
    - Dečak koga sam spasao i majka su odmah otišli, tako da ih nisam ni upoznao. Ceo dan mi se juče vrtelo u glavi šta bi se desilo da sam pojačao muziku kao što sam navikao – rezonuje Damljanović.
    Još jedna srećna okolnost bila je na strani mališana – njegov spasilac ima kakvo takvo iskustvo u reci kad plivanju vreme i mesto nije.
    - Plivao sam jednom za časni krst u Užicu i to u ime Srpsko–ruskog kluba čiji sam član. Uvek su me fascinirali Rusi koje sam gledao kako se kupaju u hladnoj vodi - kaže hrabri mladić.
     
    Извор текст и слике: Блиц
  18. Волим
    Гајић је реаговао/ла на Архимандрит Сава Јањић у Беседа Епископа Рашко-призренског Теодосија на Академији поводом 14. годишњице Мартовског погрома   
    Широм Епархије Рашко-призренске данас је обележена четрнаеста годишњица Мартовског погрома. У манастирима и парохијским црквама служени су парастоси за пострадале жртве Погрома и све православне Србе на Косову и Метохији који су пострадали у ратном и послератном насиљу. У манастиру Грачаница, након Св. Литургије парастос жртвама терора служио је Епископ Рашко-призренски Теодосије уз саслужење свештенства приштинског намесништва. Парастосу су, поред многобројних мештана и верника, присуствовали и заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Жељко Јовић, шеф мисије ОЕБС на Косову Јан Брату и државни секретар у Министарству привреде Бранимир Стојановић. Након парастоса, у свечаном мимоходу Владика са народом кренуо је улицама Грачанице до обележја жртвама и несталим испред Дома културе где су положене беле руже. У 12.00 часова почела је академија на којој се Епископ Теодосије обратио присутнима следећим речима, говорећи о Мартовском погрому, али и о значају Косова и Метохије за наш верни народ и очувању вере у Христа, народне слоге и светолазаревског завета као темеља на којима почива духовни и народни идентитет целог српског народа:
     
    БЕСЕДА ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА РАШКО-ПРИЗРЕНСКОГ ТЕОДОСИЈА
    АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ ЧЕТРНАЕСТЕ ГОДИШЊИЦЕ МАРТОВСКОГ ПОГРОМА
    ГРАЧАНИЦА 17. МАРТ 2018
    http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/beseda-episkopa-teodosija-na-akademiji-u-gracanici-povodom-cetrnaeste-godisnjice-martovskog-po
    Ево, већ, четрнаест година, сваког 17. Марта, подсећамо се трагичних догађаја  Погрома  из 2004. године, у коме је само за два дана насиља, 4.000 људи изгнано из својих кућа, широм Косова и Метохије, погинуло је 28 људи, више од 900 људи је претучено и тешко повређено, а 34 наших цркава и манастира је уништено или тешко оштећено. У овим нередима, око 1000 кућа Срба, Рома и Ашкалија је запаљено од стране албанских екстремиста. Пред нашим очима су и даље слике пострадалих Срба у Косову Пољу, наших људи који су у последњем часу евакуисани из зграде Ју програма у Приштини и наших Призренаца који су уточиште нашли у бази КФОР-а, док су њихове куће и цркве нестајале у пламену.
    У историјском памћењу нашег српског православног народа на овим просторима, ово је само један у низу сличних догађаја, који су обележили нашу историју. Сетимо се само страдања Срба у великим сеобама крајем 17. и почетком 18. века, када су хиљаде српских породица биле принуђене да напусте свој родни праг, или записа дечанског игумана Серафима Ристића у његовој књижици „Плач Старе Србије“, писанија блаженопочившег Саве Дечанца, Епископа Жичког, као и сведочанстава наших српских конзула, путописаца. Страдање нам није никада било страно, али и поред свега, наш народ је налазио снаге да остане и опстане на овој благословеној земљи косовској и метохијској, чувајући своју веру, чувајући своју народну културу и обичаје, свој језик и историјско памћење. Господ нам каже да ћемо имати „невоље у свету“ (Јн. 16.33), али нас истовремено храбри и подсећа говорећи „Не бојте се. Ја сам победио свет“ (Јн 16,33). Из свих тих невоља и страдања, наш народ је излазио са ранама, али и са још већом вером и чврстином да никада не напусти и не заборави Косово и Метохију, где год их ветрови историје односили. Зато је Косово и Метохија освештани простор који надилази историју, политику, пролазне границе и тзв. политичке реалности. Ова благословена земља натопљена је крвљу мученика и страдалника, посејана бројним црквама и манастирима од којих су многи у рушевинама, али и даље сведоче наше духовно и историјско постојање и присуство, и то је оно што нам у свим невољама даје снагу.
    Зато смо ми хришћани „саблазан свету,“ јер оно што је за некога пораз, за нас је пут ка победи и вечном животу, јер верујемо да је последња победа - Христова. Зато се и ове годишњице, Мартовског погрома сећамо не само са тугом и болом због изгубљених живота, запаљених светиња и унесрећених људи, који су тих дана изгубили своје домове, већ и са чврстом надом да нас ни то, ни било које друго страдање, неће и не сме поколебати у решености да останемо своји на своме. Они који би желели да нас овде нема и не буде, увек ће гледати и видети у нашим светињама, у нашим селима и обележјима, оно што их подсећа на Србију и наше вековно присуство на овим просторима. Довољно је овде и земље, и воде, и неба, за све људе добре воље, и као народ спремни смо да живимо са другима у миру и да делимо оно што нам је свима као људима Бог подарио. Али, истовремено, мартовско страдање 2004. године, као и бројни напади и злочини који су учињени над нашим народом у последњих 20-так година „међународно гарантованог мира,“ само нас чине још више решеним да се никада не одричемо онога што је наше. Зато је 17. март и подсетник и порука, да се не може градити будућност једног народа на забораву своје историје, да се не може размењивати „своје за своје“, да наша деца не могу да имају истинску будућност ако забораве зашто су живели и жртвовали се њихови преци. Наша историја и наша вера нису митологија, већ оно што нас повезује са вечним животом у Христу. Без те духовне вертикале, српски народ и српска средњовековна држава никада не би били оно што су били. Без тога не би било ни Грачанице, ни Пећаршије ни Дечана, ни Светога Симеона Немање, ни Светог Саве, и били бисмо само једно племе на беспућу историје, тиква без корена, људи без истинског идентитета.
    Зато, данас, 14. годишњицу Мартовског погрома обележавамо са молитвеним сећањем, али и са духовним оптимизмом да ћемо Косово и Метохију сачувати само уколико ми останемо верни оним идеалима који су надахњивали највеће синове нашег народа и наше Свете Цркве и уколико се трудимо да не продајемо своју земљу и не остављамо гробове својих предака. Доста порушеног смо, за сада, обновили и наставићемо са обновом. Али, циљ наше обнове није само да обновимо грађевине, већ и да подстакнемо наше људе да се врате и да духовно обновимо наше заједнице, и да поново пропоју наше светиње. То је посао где нам је потребна помоћ целог нашег народа и наше државе, да обезбедимо и услове за живот нашој омладини, запослење и будућност. У том подвигу треба да делујемо сложно и одлучно, не гледајући  ко припада којој партији, већ да будемо народ светосавски. Тек тако јединствени, моћи ћемо да постигнемо успех и да остваримо наше циљеве. Наше је да уложимо веру, зној и труд, а Бог ће нам дати и помоћи ће нам.
    Господ да упокоји све оне који су пострадали у Мартовском погрому 2004. године. Господ да нас укрепи да обновимо све што је уништено и да нас сачува од нових страдања. Ако би се десило да она и дођу, трба да останемо храбри, међусобно солидарни и чврсто решени да светолазаревски останемо и опстанемо на нашем Косову и Метохији.
    Бог да благослови, да преостале дане Великог поста, Свете Четрдесетнице, проведемо у миру, слози, праштајући једни другима, да бисмо дочекали сверадосни дан Христовог Васкрсења.
     


    View full Странице
  19. Волим
    Гајић је реаговао/ла на Justin Waters у Тумачење Божијег завета са човеком и краја света   
    Za se o kraju svijeta već ne govori 2000 godina? Šta ti to govori? 
  20. Свиђа ми се
    Гајић got a reaction from Аристарх in Тумачење Божијег завета са човеком и краја света   
    У какав циркус појединци претварају хришћанство...
  21. Волим
    Гајић је реаговао/ла на Justin Waters у Тумачење Божијег завета са човеком и краја света   
    Kao što možeš da vidiš, neko je namjerno dodao sate pri prevodu na srpski...iz istog duha su nastali tekstovi u engleskoj verziji koji govore o vrlo brzom kraju svijeta koji po načinu pisanja i prenošenja poruke daju utisak čitaocu da je vrijeme časa skoro za njegova života...i tako svakoj generaciji još od Hrista uvijek ima neko ko podmetne tako neku patku. Iako je jasno u Jevanđelju rečeno da ni časa ni dana ne zna niko osim Boga Oca, a znakovi vremena su rečeni zapetljano tako da niko još dosad živ nije uspio rastumačiti koji su to znakovi, jer šta god je dosad rečeno o stradanju, carstvu na carstvo, omrzloj ljubavi itd.. je već sto puta bilo u Ano Domini eri.
    Plus treba dodati i da stil pisanja koji nastoji prikazati duboko umno sozrecanje...ono nešto "stajah u duhu, odjednom se pojavi anđeo, povede me za ruku, pokaže mi ovo ono...." takav isti način izražavanja tj isti duh je vodio tako neke koji su "spoznali" da je zemlja ravna, kako pakao izgleda, kako raj izgleda itd...
    Ako odbaciš takve tekstove kao plod psihičkog rastrojstva ili uzimanja neke opasne droge, nećeš pogriješiti. 
  22. Волим
    Гајић је реаговао/ла на Justin Waters у Тумачење Божијег завета са човеком и краја света   
    Koji oci su uopste tumacili kraj svijeta? 
  23. Волим
    Гајић је реаговао/ла на Протомајстор у (ВИДЕО) Наш администратор Александар Милојков на ТВ Пинк-у о случају свештеника са 27 килограма дроге   
    Проти Владимиру свака част и велика захвалност за наступ! 
    Што се тиче Александра, морам рећи да сам разочаран. Прво, представљен је као теолог (проф. др), овај водитељ ваљда не зна да је и прота теолог и то један врснијих, а Александру је то толико импоновало да је заборавио да је позван тамо као вероучитељ, па је запео надахнуто да богословствује, понављајући општа места. Питам се да ли је тако одговарао и гимназијалцима када су га пропитивали о овом случају, а свакако да јесу. Колико видим Милојков није знао да "транси" није већ годинама вероучитељ већ је прота то морао да каже. Ко ће да брани вероучитеље кад неће сами то да раде?
    Оче професоре Вукашиновићу, капа доле још једном! 
  24. Волим
    Гајић је реаговао/ла на obi-wan у Da li ste doziveli ili preziveli preljubu?   
    Upravo tako. To su reci Hristove, ne tek tamo necije. A bice da je On ipak znao sta prica.
  25. Свиђа ми се
    Гајић got a reaction from obi-wan in Da li ste doziveli ili preziveli preljubu?   
    Моногамија је продукт немоћи и несмирености, јер је сушт подељена, а у сушти јесу страсти као неопходне енергије, но енергије нису прљаве, као ни твар, која је део Тела Христовог, располагање наше, вољом нашом је прљаво:
    "Мушко и женско"; створи их!
×
×
  • Create New...