Ivan Marković

Бар колико ја знам.

Није Декарт тако веровао за сва жива бића, већ за животиње. Он није оспоравао људску слободну вољу.

Ок, само не видим какве то везе има са овим темом а и са мном? Мислиће људи да сам платоник, а ја сам хришћанин. Нема те науке која ми може доказати да ја немам слободу избора када је у питању избор да ли да следим Божје заповести или не. Могу да поштујем родитеље. Не морам да их поштујем. Капираш? Питања о души независно од обожења и васкрсења целог човека ме не интересују. Расправу о томе радо препуштам онима које то занима. За све друго, написах. На пп.

Ако неко жели даљи наставак ове дискусије, може да ми се јави на пп и да успоставимо неки контакт. Ја тешко да ћу моћи више овде битно да учествујем у дискусијама што због недостатка времена што због неких других ствари. Мислим, наставићу ту и тамо да пратим и читам, али то је то.

Па то ниси морао онда толико да се трудиш. Ипак, мораш направити разлику између:"Свет је зло", гностика и јеванђељског "Цео свет у злу лежи". Разлика је суштинска. Даље, негде си навео да су данашњи хришћани (ваљда си мислио на православце и римокатолике) пелагијанци и да је Августин маргинализован. То није истина. Пелагијанство учи да се човек може спасити својим могућностима (конкретно добрим делима) и да му Божја благодат, (иако пожељна и препоручљива) није неопходна за спасење. Августин каже (поједностављено) да је човеку за спасење нужан и довољан услов Божја благодат (нека ме неко исправи ако ово нисам добро разумео). Ни Католичанска Црква, ни римокатоличка црква не кажу ни једно ни друго. Оне обе заступају позицију да су за спасење нужан и довољан услов не само Божја благодат већ и људска воља да се спасе. Поједностављено говорећи, без Бога, то јест Његове воље, спаса нема, али потребно је да човек покаже заинтересованост за своје спасење. То је у складу са откривеном истином да је Бог себи својевољно поставио препреку која се зове слободна воља да човека присили на спасење. А поста вио је само зато што је и Он сам апсолутно слободан, па пошто је једини начин да се човек спаси (по учењу Цркве) обожење које иде дотле да човек стиче учешће у свим Божјим Енергијама и Својствима, само не у Суштини, онда је слобода да се бира ( и не само то) неопходан услов. Не, не би, јер просто платонизам није битно утицао (као битна компонента) на настанак гностицизма. Кад је Симон маг видео чуда која чине апостоли, затражио је и он ту моћ и понудио да плати. Пошто су га одј..., основао је гностицизам. Гностицизам, када се анализирају његове битне поставке, је резултанта следећих компоненти: блискоисточног паганизма (месопотамски и феничански идолопоклонички култови), зороастризма, будизма и могуће пантеистичког хиндуизма и орфизма. Хришћанство и платонизам ту играју споредну улогу. Мада гностички богови носе нека имена из хришћанске теологије, они везе немају са истом. Наравно, могу да се овде оградим, и кажем да су неки концепти у гностицизму који су битни донекле искривљени одраз неких хришћанских откривења и (нео)платонистичких доктрина. Гностицизам са платонизмом дели нека обележја, али су им импликације крајње различите. Исто важи и за хришћанство.

Ево, како обећах, цитате из Закона који потврђују да Платон није одустао од учења о души: "Атињанин:"Какво својство ћемо приписати кретању које само себе покреће ако га видимо у нечем земљаном или воденом или ватреном, одвојеном или помешаном? Клинија:"Сигурно ме питаш да ли ћемо рећи да је то живо када само себе покреће. Атињанин:"Тако је". Клинија:Казаћемо да је живо, свакако. Атињанин:"А ово? Када видимо душу у нечему, морамо ли исто тако да признамо да је то нешто живо?" Клинија:"Морамо". ... Атињанин:"А која је дефиниција о ономе чему је име душа?Имамо ли нешто друго осим већ реченог:кретрање које може само себе покренути? ... " Ово је део тих цитата. Овде је нешто другачији аргумент о постојању душе него у Федону

Уипостазирано словесно суштаство. Када слови о себи у првом лицу.

Pročitaj pažljivije. Zamenica je promenljiva imenice. Imenica je promenljiva(termin) nekog pojma ili koncepta. Pojam ili koncept je univerzalija. Univerzalija ili opštost služi kao klasa za partikularije ili objekte ili suštastva. Zamenica dakle nije ništa, samo nije suštastvo, kao ni imenica. Koncepti su apstraktna suštastva i možemo se raspravljati oko načina na koji oni postoje. Partikularije ili suštastva u konkretnom smislu ( konkretni entiteti) postoje. Da li sam sad jasniji? Inače, slažem se sa puno toga što si rekao posebno sa tim da budizam jeste krajnja granica ateističkog uma, iako ateisti ne moraju dotle da dođu (neki, većina) . Budizam je vrsta ontološkog nihilizma iliti vrsta ateističkog egzistencijalizma. Razume se, hinajana i zen. Mahajana je već idolopoklonstvo. Dostojevskog potpisujem. Filaret Moskovski: Ne da ću da verujem da je Jona bio u utrobi kita, nego bih poverovao i da je kit bio u utrobi Jone, da tako piše u Bibliji (parafraza po sećanju) Ipak mislim da sam razum, ma koliko da je pao, može da prevaziđe nihilizam, globalni skepticizam i solipsizam. Mada to i nije toliko bitno. Treba da raspetljamo tvoje faktičke greške oko Črč i teologije, tj. galimatijas sa gnosticizmom i pelagijanstvom te Avgustinom. To je važno.

Ja je promenljiva promenljive. Služi kao plejsholder za imenicu (drugi plejsholder). Ne označava nikakvo suštastvo. Ono nije najbliži rod. Znaš valjda kako se definišu stvari. Primer: Energija je sposobnost tela (najbliži rod, skup svih sposobnosti tela) da izvrši rad (specifična razlika). Ti bi to ovako: Energija je ono što vrši rad. Ne može tako.

Можемо све, не морамо ништа, али би требало, јер си изнео гомилу фактичких грешака. Извини ме сад, наставићемо...

Именица је само променљива, плејсхолдер, ознака. Можеш је узети као рачунарску променљиву у прог језицима. Ниђе везе са оним што си рекао. Дај дефиницију свести.

Кант је ( по сећању наводим) све аргументе о постојању Бога свео на онтолошки, а потом постојање прогласио лажним предикатом јер, по њему, глагол постојати ни мало не проширује субјекат (не пружа никакве инфо о томе шта суб јесте, шта ради итсл. Дакле "х постоји" нам не даје никакву инфо о било чему. Али нам не даје онда ни о свести.

Потписујем. А да се врнемо на гнозу?

Ма наравно. Али тиме само доказујеш постојање личне заменице првог лица једнине,номинатива. А заменица по аналитичкој дефиницији замењује именицу. Субстантив. Суштаство.

Па шта? Ја све време обарам његову тезу (како си ти навео) да се не може доказати постојање света.