Jump to content

Vladan :::.

Члан
  • Број садржаја

    7823
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    54

Репутација активности

  1. Волим
    Vladan :::. got a reaction from Итака in Уморни од православља?   
    Ево још једне приче коју сте вероватно већ чули али можда није згорег да се подсетимо. Ево једне верзије коју сам на брзину нашао.
     
    Трагови у песку
    Сањао сам да сам ходао плажом у друштву Господа и да се у ткању мога живота огледају сви моји дани. Гледајући уназад филм мога живота видео сам два трага у песку. Један је био мој, други Господњи. Тако смо и даље ходали до краја свих мојих дана. Тада сам застао и погледо уназад. На извесним местима видео сам само један траг… А та места су одговарала најтежим данима мога живота, данима најгоре стрепње, највећег страха, најљућих болова… Онда сам га упитао:
    Господе, рекао си да ћеш бити са мном сваки дан мога живота, и ја сам пристао да живим с тобом. Па зашто си ме оставио самог у најтежим моментима живота?
    А Господ одговори: Сине мој, ја те волим и рекао сам да ћу с тобом ходати све време, и да те нећу ни минута оставити. Ја те нисам напустио. Дани када си видео само један траг у песку били су дани када сам те носио.
  2. Волим
    Vladan :::. got a reaction from Итака in Kako ste sreli svoju zenu/muza? Ispricajte na vasu pricu!   
    Прво да се извинем @Trifkeту што настављам ван теме али морам да одреагујем јер овај форум првенствено доживљавам као православан тј. хришћански а тек онда све остало.
    Читао сам сада ово моје писање након једног дана да видим да ли сам нешто пропустио од умора (и наравно јесам више ствари а пар њих сам и допунио) и видим да један текст има шест плакања и три срца. То ме малчице растужило јер је једна реченица о њеном упокојењу преовладала над осталим делом текста у којем је у ствари садржано јеванђеље нашег брака:

    "И тако, ја сам њој вратио осмех, она је мене вратила Цркви а теологију мени." 
    ...
    "Ипак, сво време, без престанка, су нам биле јасне три ствари:
    - да се волимо
    - да смо у већини ствари добри али и да у доста тога нисмо једно за друго
    - да су нам оба ова горња два на спасење."
    Наравно туговати и жалити са ближњима је људски и јеванђелски и ја то разумем јер и ја нисам имун на тугу због растанка нити је избегавам.
    Али желим да знате да не само да се јеванђеље нашег брака није завршило њеним упокојењем него, хвала милостивом Богу и светима који су са нама, сија јаче него икада до дан данас. Како и зашто ја то знам није за форум, макар не за сада, нити је моје сведочанство најважније али сведочанства наших ближњих који су стално са нама и не могу да се одвоје од утиска мира и добра који нас прате вреде више од свега осталог што бих ја сам могао да сведочим иако има тога подоста за једну мању књигу.
    Због свега тога ја немам ни проблем да будем и на подфоруму за упознавање ради хришћанског брака, не само због тога јер смо нас двоје разговарали о другом браку и због тога што бих и ја исто очекивао од ње, него и зато што је то наш начин живота од почетка и нема ниједног разлога да га сада мењам. Па како благи Бог да и уреди на спасење.
    А, иначе, знамо да и у Господњем јеванђељу има и патње и бола и болести и смрти али и васкрсења. Тако и ви, иако је страх од смрти добар за смирење а сузе за утеху, ако мислите да имате и мало хришћанске љубави у себи пустите је да стави срце уместо плача да и она са анђелом може да каже: "...риданија времја преста, не плачите, воскресеније же апостолом рците.".
    Уосталом, ако сам ја могао у задње време, када су нам биле годишњице, да певушим
    "Свагда Твоје крстозрачје пут нам осветљава,
    како је дивно Господе кад храм васкрсава."
    можете и ви, да не испадне, као много пута у задњих годину дана, да ја радујем друге и да ми другима будемо извор утехе 
    Хвала свемогућем Богу и на томе али чисто да се подсетимо на каквом месту се дописујемо, који смо пут изабрали и да нисмо одавде.
    Поздрав и хвала вам на подршци 
  3. Волим
    Vladan :::. got a reaction from Итака in Kako ste sreli svoju zenu/muza? Ispricajte na vasu pricu!   
    На основу мог искуства и многих ближњих око мене за мене је савршен брак, или макар хришћански брак, онај који доводи до спасења и мужа и жене. Чини ми се као небитан технички детаљ кроз шта ће супружници проћи, ко ће од чега боловати и око чега ће ратовати, да ли је неко више или мање побожан, какве особине има или нема. Ако се обоје спашавају тај је брак заиста био хришћански а ако не онда све остало слабо вреди.
    Ако они заиста и искрено желе спасење обома, макар шта радили или не радили, мислим да их Бог неће оставити и привешће их спасењу. Можда на тежи начин него да су се сами међусобно подвизавали али и то је боље него да пропадну у лажном миру.
    Мислим и надам се да ово могу да виде и деца, да разумеју проблеме и ломове али и да виде и осећају шта је у дубини и шта се на концу између двоје људи дешава.
    Надам се на крају да овим писањем нисам никога саблазнио, да нисам написао нешто непримерено или недостојно и да ће можда некоме ко тежи браку или је већ у њему да помогне око било чега.
    Свако добро свима на спасење и помените.
  4. Волим
    Vladan :::. got a reaction from Итака in Kako ste sreli svoju zenu/muza? Ispricajte na vasu pricu!   
    После недељу дана успело јој је да ме наговори да први пут након пет година дођем на литургију и то у манастир где је и сама и даље повремено одлазила.
    Посао са ортацима у рачунарској продавници се укоро показао као неодржив, ја сам вукао на једну страну, они на другу, али у сваком случају фирма стоји у месту. Прихватио сам да се ја повучем, помагао им још пар месеци да се среде и вратио се програмирању за мобилне телефоне.
    Од ње међутим нисам хтео да се одвајам а она је хтела да настави студије у Београду. И каже ми једног дана да бих могао да програмирам и у Београду, не морам да седим у Јагодини а таман мало да променим окружење и склоним се од свега. Питам где ћемо да живимо а она каже да могу као илегалац у студентској соби. Може ли тамо да стане компјутер и опрема? Може таман и њима треба рачунар јер га нико нема. И тако ја одем за њом у Београд.
    После 2-3 месеца одвуче ме она на теолошки факултет на предавање њеног омиљеног професора. Испрва ми је било досадно али су ми се касније увртела у главу два питања око етике и личности са којима сам се неко време замајавао за себе. Када је чула за то напала је да питам професора али ја нисам хтео да се уплићем. Ипак ме намолила а касније сам сазнао и зашто - тајно је снимала предавање. Професору су се питања веома свидела и посветио им је подужи одговор и објашњење. Због тога ме је те вечери два сата у аутобусу од Београда до Јагодине убеђивала да се вратим на теолошки факултет. Као и увек успевала је једноставним аргументима. Рекла је: ионако си у Београду, ако положиш пријемни пробај па ако иде иде а ако не иде нема везе. И ја пристанем. Када смо рекли мојима они су одлепили, кажу нема шансе, тај само гледа у компјутере и не може да се прође кроз собу од њих, он сада да учи у тријес година... А ја уз њу завршио факултет у року.
    И тако, ја сам њој вратио осмех, она је мене вратила Цркви а теологију мени.
    Годину дана након забављања смо се верили, након још једне венчали, након још једне се родила прва ћерка. У међувремену смо завшавали школе и вратили се у Јагодину.
    Онда је кренула њена болест, терапије, контроле и све у круг.
    Прошли смо разне фазе, кризе, проблеме, неслагања и са другима и са нама самима.
    Ипак, сво време, без престанка, су нам биле јасне три ствари:
    - да се волимо
    - да смо у већини ствари добри али и да у доста тога нисмо једно за друго
    - да су нам оба ова горња два на спасење.
    Када смо мислили да су у нама остале само трунке онога што смо некада имали испостављало се да смо били у заблуди. Дубоко у нама Бог је чувао резерве за тешка времена која ће тек доћи и та времена су показивала да су те трунке у ствари брвна.
    Све оно у чему смо се оштро разликовали биле су особине које није имао онај други али не такве да партнер може да ускочи уместо њега него је свако морао непрестаним радом на себи да оствари оно што други већ има. Јако је тешко суочавати се са истином о себи а поготово ако то долази од другога. 
    Након осам година болест се вратила а након непуне две године она се у миру упокојила након мученичке борбе.
  5. Хахаха
    Vladan :::. got a reaction from sanja84 in Свакодневни живот у разним земљама света - искуства форумаша   
    милице сестро немој да се шуњаш око тих кућа и сликаш има да те у'апси неко мори... цццц....  
  6. Свиђа ми се
    Vladan :::. got a reaction from Пг in Женска лепота   
    Беше @obi-wan воли риђокосе и пиргаве? Свеједно ако није он онда је неко други  
     








     
  7. Волим
    Vladan :::. got a reaction from Драшко in Kako ste sreli svoju zenu/muza? Ispricajte na vasu pricu!   
    Она се мало уплашила и рекла да је преживела свашта од ранијих момака и да само не жели да више икад буде повређена и да ни она није вољна да се замајава неком испразном везом. Ја сам рекао да мислим да смо добри заједно и да би била грехота да себи не дамо шансу али да се дружим не могу више ни са собом. Она је само понављала да се плаши поновног повређивања и поменула брак. Ја јој рекох да ја ово сада видим као да смо се пустили низ реку и ако Бог да и потрудимо се стићи ћемо до мора али, опет, било када можемо да се упетљамо у неко шибље или преврнемо и ништа. Ја не могу да ти обећам ни шта ћу вечерас да радим а камоли брак. И тако, након још неких разговора и договарања растанемо се, обоје мало румени, пољуљани, али са расчишћеном ситуацијом. Бар што се мене тиче.
    Ускоро се мој другар упокојио, а она је прва дојурила у болницу, донела свећу и читала псалме и била са мном целог дана.
    Кренуле су компликације са родбином мог друга и она је увек била ту када је требало.
    Једног дана договорили смо се да увече одемо да гледамо неки филм. Међутим током филма ми смо кренули да разговарамо о нама, малтене се исповедали једно другом и тако остали до зоре и ујутро то је било то. Не знам да ли смо били најсрећнији или најзбуњенији али смо се увече нашли нашли да потврдимо једно другом да смо стварно заједно :-) Нисмо се више одвајали осим због обавеза.
     
  8. Волим
    Vladan :::. got a reaction from Драшко in Kako ste sreli svoju zenu/muza? Ispricajte na vasu pricu!   
    Током вечери било је доста озбиљних тема око њеног дотадашњег духовног пута али и много смеха око разних догодовштина из моје духовне и световне прошлости. Она се од скоро нерасположене и усиљене девојке променила на радосну, насмејану и опуштену. То је опустило и мене и утрло пут за наше даље виђање.
    Један од ветерана јагодинске цркве ме је скоро на фејсу подсетио на тај излазак. Коментарисали смо једну од њених фотографија и он ми рече да је и он те вечери био у тој винарији и да јој је пришао док смо разговарали да је пита за помоћ око црквеног појања. Каже да га је она одбила тј. одложила договарање о томе за неки други пут у стилу: добро, важи, чујемо се, видимо се, океј (не могу сад) :-)
    Епилог упознавања и тог састанка је написала у једној од својих белешки из тог времена:
    "Upoznali smo se sredinom maja kod Н. Vladan je došao da popravi njegov kompjuter, a ja sam spremala večeru... Osvojio me na prvi pogled. Tako što me je primetio kao ženu i što sam mu se dopala ovakva kakva jesam, bez ikakvih dodataka i izuzetaka. Neverovatno duhovit i zabavan. Čovek koji je vratio osmeh na moje lice! ...
    Ipak, trebalo mi je dosta vremena da se opustim. A to sam uradila uz njegovu nesebičnu pomoć. ... ....".
    Поред ње и ја сам био доста стегнут. Знао сам да се изгледа коначно нешто добро дешава и нисам хтео да забрљам. Са друге стране пак био сам преоптерећен својим другом, породицом, послом, неким непријатељима и самим собом. Нисам имао енергије, простора и луфта за игре, замајавања итд. поготово ако је нешто псеудо-побожно исфолирано и слично. Истовремено са тим ја сам имао добар посао, ауто, углавном довољно новца за све и доспео сам у стање да ми је све постало потпуно бесмислено да више радим и стичем сам за себе. Да сам тада добио на лото-у не бих знао шта са тиме да радим ако немам са ким да поделим, толико је тај бесмисао егоизма испрао све остало што сам постизао.
    Изађемо једном у шетњу и завршимо у неком кафићу поред базена у којем су се углавном окупљали као неки мафијаши и слично али је био дан па нисмо обраћали пажњу. И након разног чаврљања мени припадне мука, не телесно него емотнивно. Кажем јој да морамо о нечему озбиљном да разговарамо. Подсетим је у каквом хаосу у сваком погледу функционишем и питам је шта ми то радимо, је ли то дружење, или креће нека веза или нешто између. Шта мисли? Кажем јој да имам већ којекаквих другарица и сличних и да нема никакве шансе да се дружим са још једном женском а и ове са којима се као дружим полако откачињем (због оног осећаја да ми ништа нема смисла ако то не делим са неким ко није у свему са мном, ко није уз мене).
  9. Волим
    Vladan :::. got a reaction from Драшко in Kako ste sreli svoju zenu/muza? Ispricajte na vasu pricu!   
    Ја тада нисам знао која је која нити сам запамтио њихова имена али сам очекивао типичну почетницу "мало читала, много зна и не зна где тера", обучену у неке тамне тонове и "преподобну". Осим радозналости, јер се ипак радило о новој девојци у друштву, нисам планирао да се замајавам него да средим рачунар и идем даље. Она јесте била типична почетница као по оном опису и јесте била обучена у браон тонове. Али та одећа је била нешто "етно" лепо и лепршаво, она витка и мало резервисана али није се понашала исфорсирано преподобно, осећао се неки терет али и труд да се то не осети, што је врлина за похвалу и ретко код почетника.
    Очаран, заборавих на рачунар, одмах је запросим, а истовремено друг, пробавши вечеру, уз смех запроси је и он. Она поцрвени, насмеје се и каже како је нико никада није запросио а сада исте вечери нас двојица. Ударисмо у смех, а затим настависмо са договорима за сутра, чаврљањем и шалама.
    Али, ја се нисам шалио :-)
    Наредних два и по месеца свако је наставио своје. Иако сам се ја неозбиљно виђао и са другим девојкама нас двоје смо ипак кренули да се виђамо чешће, што због помоћи око мог друга што јер смо се некако сами лепили и фино дружили. Видело се одмах да се не слажемо у свему али се између редова дешавало и нешто друго јаче.
    На једном од наших првих излазака она реши да изађе у кућној варијанти тј. потпуно безвезе обучена, са неком тегет избледелом блузом опасаном у стару црвену тренерку, коса офрље завезана, старе ципеле... То је био као неки тест за мене, неки као псеудомонашки трип, парафразирам: ја ћу да обучем шта хоћу, баш ме брига шта ће људи да кажу, битно је оно унутра (а између редова за мене: ти би то бар требало да знаш)... Када сам је видео нисам био баш претерано срећан али сам решио да је пустим, да видим шта хоће да каже тиме. Касније ми је рекла да ме је пред састанак гледала са капије како намештам кошуљу испред аута и питала се шта хоћу и зашто мислим да покушавам нешто око ње. Знао сам да воли чипс и швепс и купим огромну ХХL кесу чипса и наручим два швепса. А изашли смо у неку добру винарију која јој се свидела због атмосфере где су се пила и дегустирала добра вина и служили су остало чисто реда ради. Нас двоје су изгледа отрпели само зато што смо били чудни :-)
  10. Волим
    Vladan :::. got a reaction from Драшко in Kako ste sreli svoju zenu/muza? Ispricajte na vasu pricu!   
    Изгледа да ћу морати у деловима па докле стигнем.
    Читајући синоћ ваше приче о упознавањима добио сам инспирацију да саберем неке делове слагалице и детаљније опишем почетак наше приче, што ме је свакако чекало, а онда је ово је дошло као одлична прилика за мене а можда и за вас.
     
    У пролеће 2003. код мене је теологија била у другом плану а радио сам у заједничкој фирми са још 3 пријатеља која се бавила продајом и сервисом рачунара. Црквено био сам у задњој години нечега што од онда зовем Пауза. Због слабог духовног напретка, неких својих ломова, падова и утисака о раширеном лицемерју и површности решио сам да задржим веру у срцу а са свим спољашњим манифестацијама побожности да престанем. То је укључивало и одласке у цркву, пост и било шта што је могло да се види споља. Након десетак година у Цркви морао сам да се одвојим од свега и сагледам ко сам, шта хоћу, где идем. И то је трајало око пет година.
    Занимљиво је да ме је током тих година одсуства посетио само један свештеник и то у компјутерској радњи да ме пита зашто ме толико нема, шта се дешава, да ли је све у реду и да ли можда они (свештеници) нису криви за то. Умирио сам га и рекао да их не кривим и да ћу се у своје време вратити. Подсетио ме је да се покајање не одлаже и да се излажем великој опасности да не буде све како ја мислим. Рекао сам да знам све то али да не могу силом против себе, макар не још, и да ће све бити у реду. Међутим, у то време, животна машина за млевење меса је полако стизала и до оног пламичка који је тињао у срцу...
    Исти тај свештеник нас је две године касније и венчао (ризикујући замерање са свима) јер мој парох није хтео да служи литургијско венчање и не само то него нас је и оклеветао код владике. Изгубили смо епархијске стипендије и писао сам праву апологију наше одбране на десетинама страница. Завршили би можда и на црквеном суду да парох на суочењу није признао да је све слагао и да су све клевете и на томе је све остало... мада, тај је сада како чујем на црквеном суду због финансијских проневера, фалсификовања докумената итд.
    Мој најбољи друг са којим сам још као средњошколац заједно кренуо у Цркву је био тешко болестан од две компликоване хроничне болести које је вукао још и пре него што смо се знали. И он је, као и ја, био у Паузи. Због болести је ретко излазио из свог изнајмљеног стана тако да сам се поред фирме бринуо и о њему заједно са још пар пријатеља. Породична ситуација нас обојице је тада била компликована.
    Она је у то време спремала испите на теолошком институту са још неким другарицама, певала у црквеном хору и опорављала се од тромесечног боравка у манастиру услед жеље да тамо и остане што се није испунило. Њена претходна прича је била прожета разним ломовима, мукама и невољама. Од људи из цркве је чула о мени и мом пријатељу али није имала прилике да нас упозна јер нас двојица тада нисмо ишли по црквама и манастирима...
     
  11. Свиђа ми се
    Vladan :::. got a reaction from Пг in Уморни од православља?   
    Ево још једне приче коју сте вероватно већ чули али можда није згорег да се подсетимо. Ево једне верзије коју сам на брзину нашао.
     
    Трагови у песку
    Сањао сам да сам ходао плажом у друштву Господа и да се у ткању мога живота огледају сви моји дани. Гледајући уназад филм мога живота видео сам два трага у песку. Један је био мој, други Господњи. Тако смо и даље ходали до краја свих мојих дана. Тада сам застао и погледо уназад. На извесним местима видео сам само један траг… А та места су одговарала најтежим данима мога живота, данима најгоре стрепње, највећег страха, најљућих болова… Онда сам га упитао:
    Господе, рекао си да ћеш бити са мном сваки дан мога живота, и ја сам пристао да живим с тобом. Па зашто си ме оставио самог у најтежим моментима живота?
    А Господ одговори: Сине мој, ја те волим и рекао сам да ћу с тобом ходати све време, и да те нећу ни минута оставити. Ја те нисам напустио. Дани када си видео само један траг у песку били су дани када сам те носио.
  12. Волим
    Vladan :::. got a reaction from Милошшш in Уморни од православља?   
    Ово је веома важно.
    Ја се са тобом сто посто слажем, да не буде никакве забуне, али...
    Скоро, рецимо пре неки месец, на почетку нечега што се касније претворило у тежак духовни рат скоро до крви, ја након једног искушења, које је било буквално као гром из ведра неба, одмах сутра ујутро "отрчим" на јутрење. Решен, и искуством поучен, да не чекам и не кувам се, него да на исповести одмах рашчистим све.
    Међутим, свештеник код којег сам се до тада исповедао није био ту а од осталих који су били један је млади почетник, други сигурно не може, а трећи има потпуно супротне погледе од овога што си написао тј. "очисти се па се причести а не све што треба+причешћуј се да би се очистио". Строгоћа, хијерархија, епитимије, постови, борба са демонима на суво да тако кажем. Када сам ово током јутрења схватио прогутао сам кнедлу, више пута, али: предао сам се Богу да ме исповеди ко буде, јер нећу да чекам. Ни њему ни мени није било лако, мука и невоља, а то сам му отворено и рекао јер ја нисам дошао да ћутим. Разишли смо се разбијени обојица али сам бар једну ногу извадио из блата, а он је можда и зажалио што се уплео... Утисак који је на први поглед неспојив са оним што би требало да следи након исповести. Ипак, није било никакве сумње да смо обојица предани Богу да решимо проблем на спасење.
    Било је још пар исповести током пар месеци а и пар тежих дужих разговора јер смо обојица потковани и оцима и аскетизмом и дугогодишњим искуством, али он иде на неке строже монашке путеве а ја обрнуто. Након једног од разговора некако дођемо до то дога да се ипак, макар, причестим поново на наредном великом празнику и да бдим непрестано.
    И тако и буде. И, да не дужим, ево сада, хвала Богу и свима светима које смо спомињали и молитвама ближњих, силом Божијом ничим нарочито заслуженом све је веома добро. Довољно добро, хвала Богу, да смем и ово да пишем.
    Ја сам, дакле, сву своју теолошку и духовну исправност и искуство, којих се и даље држим и сматрам за добре, одбацио покоривши се вољи Божијој да ми лек за рат који ме је чекао да човек са којим се ни у чему скоро не слажем, и поднео сам и урадио скоро све што је саветовао ради исцељења од онога од чега ме моја исправност не може заштитити.
    Дакле, не знам шта да ти кажем као закључак, јер нема теолошке логике, али Дух изгледа да дише где хоће и одрицање од своје воље (и осталога) тј. смирење пред вољом Божијом је изгледа веће од свега осталог. И опет се враћам, нема логике али искуство ме демантује. И то није први пут.
  13. Свиђа ми се
    Vladan :::. got a reaction from adansonia.digitata in Зашто Бог инсистира на вечном постојању оних којима је то мука?   
    Остаје и: да твориш вољу Божију против своје воље, да не твориш својом вољом и да не твориш против своје воље тј. да будеш мученик. Ништа од тога нема загарантован исход већ зависи од тога има ли љубави.
    Ти, међутим, могућност постојања љубави према Богу априори искључујеш, што нема везе са реалношћу, мада имаш право и то да поричеш али тиме већ скрећемо са теме и улазимо у домен троловања.
    Ја рецимо имам децу и она нешто раде јер морају а нешто јер ме воле, а ја рецимо све што радим према њима је јер их волим, иако се њима све од тога не свиђа, јер не још разумеју и гледају уско и краткорочно. Дакле, постојање морања не искључује постојање љубави и обрнуто.
    Ја могу да радим нешто по вољи Божијој не зато што ме страх Сатане него зато што волим Бога а не волим Сатану и све што уз њега иде. У тој позицији мени не треба закон и заповест и морање јер све то што је потребно иде само од себе. И ти можеш да угађаш себи јер волиш себе а не зато што те је страх да ћеш казнити себе јер себи ниси угодио...
    Дакле, није фол љубав. Можда ти још немаш такво искуство са људима или Богом али то не значи да можеш да га пројектујеш на све око себе. У ствари можеш али тиме ћеш себи само да отежаш налажење одговора на твоја питања.
  14. Хахаха
    Vladan :::. got a reaction from obi-wan in Humanoidni robot kao budističko božanstvo propoveda u hramu u Kjotu   
    Жестоко унапређен касетофон са снимцима проповеди... 
  15. Свиђа ми се
    Vladan :::. got a reaction from ИгорМ in Neurobiologija i moderna psihologija negiraju postojanje besmrtne duse   
    Човеково тело је днк програм који се исказује (шта год то значило) и развија али је и жив и има самосвет. Јер имаш днк програме који се развијају у лабораторијским реакцијама са рнк и протеинима итд. а нису ни живи ни свесни.
    Даље, ни човеков живот није само днк јер имамо и једнојајчане (генетски идентичне) близанце који током живота дођу до тога да нити исто живе нити идентично изгледају.
    И још даље, сам човек није само днк (тело и/или душа) јер има и духа Божијег у себи, оног који ће да нас васкрсне исто као што је Васкрсао Христа.
     
  16. Хахаха
    Vladan :::. got a reaction from Edmund in Raskol se zahuktava   
    Ја кад чујем ово једност и другост ја одлепим...
     
  17. Волим
    Vladan :::. got a reaction from Драшко in О ПОСЛЕДЊЕМ ВРЕМЕНУ   
    Да додам још једну важну ствар на ово одлично Миланово појашњење.
    Треба раздвојити неког (могуће духовног и прозорљивог) старца и његове следбенике. Може се десити да старац не ствара око себе култ личности али да следбеници без обзира на то од њега праве идола а од своје заједнице неку врсту секте. Некада ни сам старац није тога свестан (мада онда није ни никакав старац) а некада и сам несвесно или, што је најгоре, свесно томе доприноси или из прелести да је то добро и тако треба или из прорачунате намере да прави неку своју групу или не дај Боже "Цркву".
    Дакле, ако неко критикује секташки менталитет око неких стараца то не значи нужно да критикује самог старца и његов живот (тј. ако он томе не доприноси а што је некада тешко рашчивијати) него само појаве међу људима око њега.
    Тога је одувек било а у последње време изгледа да се нажалост намножило тога.
    Имамо пример св. Сергија Радоњешког око кога се створила група тј. секта његових (идоло)поклоника и против које се и он сам, углавном безуспешно, борио до краја живота. Дакле, чак ни он, као још за живота свет човек, и којег су обожавали, није успевао да извуче те људе из таквог духовног понора. А шта рећи за, да тако кажем, обичне старце и духовнике, колико код њих треба бити опрезан када се један светитељ једва са тим борио код својих поштовалаца. У доба јутјуба контролисати такве ствари малтене је немогуће и потребан је много већи напор духовника да се томе стане на пут.
    Чак и сам велики апостол Павле је имао исту муку и то са раним хришћанима. На једном месту и он сам говори против тог искушења и ове његове речи би требало да буду непрестано у главама и духовника и верника:
    10 Молим вас пак, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа да сви исто говорите, и да не буду међу вама раздори, него да будете утврђени у истом разуму и истој мисли.
    11 Јер сам чуо за вас, браћо моја, од Хлојиних, да су међу вама свађе.
    12 А ово кажем зато што сваки од вас говори: Ја сам Павлов, а ја Аполов, а ја Кифин, а ја Христов.
    13 Зар се Христос раздијели? Да се Павле не разапе за вас? Или се у име Павлово крстисте?
    14 Благодарим Богу што не крстих ни једнога од вас осим Криспа и Гаја,
    15 Да не би ко рекао да у име своје крстих.
    ...
    31 Да буде као што је написано: Ко се хвали нека се Господом хвали.

    Павле се захваљује Богу што никога од тих људи, код којих је приметио да од њега праве идола и који имају секташки менталитет, није крстио да не би имао ништа са њима и да не би неко од њих ставио њега Павла испред Христа.
    Има овде на форуму једна корисна тема која говори о духовницима и душевницима и било би добро да је прочитате јер управо говори о људима који свесно или несвесно (без обзира којом се тематиком превасходно баве) од себе и ученика праве групе и секте замењујући Христа и Цркву.
    https://pouke.org/forum/index.php?/topic/56938-о-нашим-духовницима-и-исповијести-епископ-григорије-дурић/
    Имајте у виду и да опседнутост последњим временима и разним старцима може да буде знак не јаке него баш слабе вере (у Христа).
     
  18. Волим
    Vladan :::. got a reaction from dilic in Руско-амерички баптисти камуфлирани као удружење "Богопознање"   
    Изгледа да они касне код мене  али не шкоди и да се подсетимо, што би реко Лане Гутовић "ако не шкоди сигурно користи"  
  19. Свиђа ми се
    Vladan :::. got a reaction from Bojan* in forumašenje , jel to dobro ili loše?   
    Ја мислим да може човек да се "навуче" и да се не скида са форума, као и са других друштвених мрежа.
    За себе мислим да сам нашао неку меру мада ипак чешће претерам него што имам добру меру  
  20. Оплаках :))
    Vladan :::. got a reaction from Дуња in Женска лепота   
    Обневидео си, разумем те скроз... 
     
  21. Волим
    Vladan :::. got a reaction from Дуња in Женска лепота   
    Беше @obi-wan воли риђокосе и пиргаве? Свеједно ако није он онда је неко други  
     








     
  22. Хахаха
    Vladan :::. got a reaction from Поет in Sa kojom pesmom ste se jutros probudili? (samo za iracionalne)   
  23. Свиђа ми се
    Vladan :::. got a reaction from Дуња in Да ли сте знали? (разне занимљивости)   
    "Светлост од Светлости..."
    "И који је распет..."
    Мсм, знам да ће неки рећи да превише учитавам у (не)обичан физички феномен... Али ето  
     
  24. Волим
    Vladan :::. got a reaction from Драшко in Дејан Мачковић: ПРОБЛЕМ ПОСТА У САВРЕМЕНО ДОБА   
    Прочитао и лајковао чланак.
    И раније сам о овоме размишљао али сада након овог детаљног разјашњења видим да је наш пост у још много чему постао своја супротност или бесмислица или чак штетан.
    И због тога ево у пола три (јер сам дремнуо поподне) размишљам...
    Покушавам да замислим нашу СПЦ да направи неки списак скупе хране од које би се уздржавали током поста да би се дала сиромашнима.
    Па онда, ако епископи праве тај списак а једу квалитетну скупу храну може да испадне да већину тога обични људи и не једу па не могу ни да посте  па онда значи списак за нижи слој и списак за средњу класу и богате и одосмо опет у неку фарисејштину и спискове чисте и нечисте тј. посне и мрсне хране. Онда једино да се каже свако нека види сам за себе али као генерална препорука нешто што би био неки луксуз да буде "мрсно", рецимо месо и сухомеснато, слаткиши, алкохол и шта ти ја знам...
    Али онда ко ће стварно у данашње лудо време јурцања да одваја ту храну у кући па да увече или ујутро да иде негде другде да је носи људима... Немају кад ни децу да васпитавају и да попричају са породицом, раде по два посла, а још да се цимају да одвајају храну и носе је некоме.... И онда ми следеће пада на памет да би некима лакше било да се израчуна месечни луксуз и уплати у добротворне сврхе и то је то.... Месечно рецимо трошиш 10к на месо и чоколаду  уплатиш то у Верско Добротворно Старатељство и готово.
    Али онда остаје садашње отуђење са ближњима сиромашнима, нема и даље живог људског контакта, нема заједнице него све иде на клик, смс поруку, уплату.... Одрадиш доброчинство на почетку поста на шалтеру у Пошти и миран си и то ти је пост, одрекао си се пара које би појео.
    Па би онда неки обичајни верник, што је некада постио 6 дана на води, можда питао попа а је л могу ја да уплатим сиромашнима 10к за месо и чоколаду што бих појео али да ипак купим и себи ако имам још новца да приуштим себи? Мислим помогао сам већ сиротима што сад ја не могу да једем?  
    И тако сигурно би било ту још бисера који би се код нас појавили када би се рецимо калуђери домогли тих спискова. А могуће и да сам ја нешто погрешно ноћас похватао и компликујем непотребно...
    У сваком случају немојте да ме узимате на зуб и да ме разапињете по теми јер сам само исписао све што ми је све пало на "памет" када сам помислио како би то изгледало у пракси код нас који смо склони фарисејштини и формалностима и одрађивању.
    А да. А тек они (нисам тај) што се током поста узджавају од кекса са женама... Па то тек немам појма како би они ово извели.... Шта они да дају сиромашнима, кондоме? Да им плате вечеру или позориште уместо својој жени за дан заљубљених....
    Лупам, одох да пробам да спавам.
  25. Хахаха
    Vladan :::. got a reaction from Дуња in Дијалог у стиховној рими :)   
    Пф...
    Сами себи тепате
    и док стихоклепате,
    и тако вам се прима
    свака лоша рима... 

×
×
  • Креирај ново...