Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Pronobis

Члан
  • Број садржаја

    102
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О Pronobis

  • Ранг
    Интересује се

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Србија
  • Интересовање :
    Вино и жене.

Скорашњи посетиоци профила

477 посетилаца
  1. А по мени су храбри они који победе нагон за преживљавањем и страх од смрти и убију се. Не можемо негирати и њихову врсту храбрости.
  2. Баш си ме сад натерала да размислим о томе, ништа наручито.
  3. Лепота, чије постојање признајем, ме не испуњава, зато што је пролазна. Све што је пролазно ми је тужно, а лепота је симбол пролазности. Лепа девојка, постане смежурана баба, леп цвет увене... Леп тренутак, он прође и знаш да ће да прође и шта на крају дође. Како бацам риме.
  4. Мој деда се разболео у старости и убио се. А стриц је био духовита разваљотка као ја, али онда је само један дан отишао у шуму и БАМ. После се сазнало да се свом брату, мом другом стрицу пожалио на депресију или шта већ, али овај га није озбиљно схватио. Сељачка посла. Ко ли је следећи бисер у династији? Никад се не зна.
  5. Прво не осуђујем блуднике, макар званично не, јер као што ја често се не суздржим од мастурбације на пример, исто тако неко не може да се суздржи од секса са партнером. Тако да бих био лицемер када бих то осуђивао. Ја бих волео да, попут већине, у свему видим лепоту, цвеће, дечију грају, птичице, љубав, бла, бла, али шта ћу, нисам у стању да то тако видим, ја у свему видим смрт, пролазност, итд... Чак и тај нагон за сексом тј. потомством, то се тело (тј. природа) досетило да продужи врсту без мене. Моје потомство би наставило причу, а ја остајем тј. пролазим. И тако да ја не видим лепоту у свему томе.
  6. Пуцао је себи у стомак, добро није пуцао у стопало, нормално је да се запита шта му је то требало кад се погодио у стомак, то је дуга и болна смрт. Наравно не искључујем свеопште покајање за читав смисао чина.
  7. Može i tako optimistično, smrt nije zaspivanje , veće su šanse da u dekicu je zabijeno 30 cevčica i kad dekica se konačno uguši, čuje se jedan veliki prdež, kad ono dekica se uneredio. Pa nek pipkaju unučići dekicu do sutra. I tako dok se dekica guši, polako poput zombija okrene glavu ka unučićima i kaže im, ovo i vas čeka. I onda se čuje aaaahhhhhhhhh, i onda krene da drma glavom gore dole, da se vrpolji i onda krrrrrrrrr krrrr krrr kr kr i onda prdež smrti.
  8. Ја водим преподобан живот, не пијем, не дрогирам се, не курвам се, а омиљена разонода ми је трачање верника док читају Апостол на Литургији. Никад нисам ни видео нити тражио смисао у разврату. То ми се чак гади, кад их само видим на порнографији, почнем да мрзим човечанство, примати одвратни. Али мислим да разумем поенту твоје приче.
  9. Сигурно ми неће бити смисао да са тамо неком вештицом родим децу (родим смрт) да их храним и одевам цео живот, да ми пију крв и онда да цркнем и онда они мученици после мене да цркну, али у међувремену смо сви уживали у лепоти. Ваооов Кад будем цркавао и стезао ножне прсте у грчевима, баш ћу да кажем "Аааа уживао сам у лепоти, кррр кррр" Мислићу заправо "Јао мајко што ме роди, јао хоће ли се већ једном завршити, крррр крррр." И онда главна фора, главни хумор свега јесте то да када цркнемо, ми се унередимо, скоро сви. Какав завршетак каријере.
  10. Да нисам кукавица и да се не љути Бог, можда бих се и нагрдио. Али овако нисам луд да се качим с Богом. Мада никад се не зна, у мојој породици постоји дуга традиција суицида, само једног дана устанемо из кревета и кажемо себи, "Шта је бре мени ово потребно?!" И нагрдимо се.
  11. А није страшно да Бог планира хомоциде над нама?
  12. Јесте врхунац биолошког живота. Наша тела се развијају само ка једној главној сврси, а то је да се оплођујемо међусобно.
  13. Нисам знао тачно где ову мрачну тему да поставим. Елем, суицид или самоубиство, сви знамо шта је то. Већина људи изврши самоубиство због депресије, која је изазвана због одбачености, разних породичних, љубавних, финансијских проблема. Један део људи изврши самоубиство због неподношљивих психичких проблема (фобије и остало). А један део, онај мањи, изврши самоубиство због немоћи да пронађе смисао живота као и немоћи да превазиђу проблем смрти. Мала дигресија, индиректно сам познавао једног младића, који је током гимназијских дана где смо ишли, би с времена на време говорио да када напуни 21 годину, да ће да се убије. Био је страшно интелигентан за математику, физику. Многи су мислили да му је то некаква неслана шала јер је био доста духовит и волео је да се и шали. Није никако могао да схвати зашто уопште он и било шта друго постоји. Када је ваљано загазио у 21. годину, ујутро је појео бурек с јогуртом, отишао на мост, понео личну карту ради идентификације и скочио је с моста. Заиста кад човек тако погледа, смрт је поруга свему, људи се рађају да би умрли. Кад видим у парку на пример неку мајку како гура мало дете у колицима, сви би помислили, јаооо види ново дете, нови живот. А ја видим, јаоооо види ново дете, нова смрт. Због хира и себичности тих родитеља, то дете је рођено, па ће морати цео живот у школи да стрепи, па код зубара да му оном бушилицом иритирају живац, па ће да стрепи на неким глупим испитима, па ће да стрепи на разговорима за посао, па ће да стрепи да ли ће да изгуби посао, и онда пре или касније, ако не погине до тада, ће да добију неку болешчину и онда ће у некаквом ужасном вртлогу страха, бола и гушења да оконча. А онда ће да дође Бог, ко зна када, да га подигне из земље и да га пошаље лево јер је то дете мастурбирало, блудничило, псовало и шта све већ скоро сви људи раде. И онда тамо негде у вечности шкргуће зубима. И све то, зато што су тамо нека два родитеља имала малу замисао да роде то јадно дете и да пројектују себе на том детету. Родитељи су заправо убице, живот је ишчекивање смртне казне. Тако је то и у Сједињеним Америчким Државама, тамо када вас осуде на смрт, осуђеници проведу чак и деценије у затвору незнајући датум извршења казне, и онда им месец дана пре извршења саопште датум и време смртне пресуде. Тако је и у животу, људи живе, онда се разболе и сазнају тако отприлике да ће за једно месец дана да умру у ко зна каквој агонији. Људи су без питања бачени у живот, бачени из непостојања у постојање, и онда се као говори ту о некој слободи одговорности. Наравно, не треба све гледати негативно. Има ту и лепих ствари. Цвркут птица, мирис цвећа, укус ћевапа и тај фамозни секс, који је у људском друштву као некакав врхунац нечијег живота. Само погледајте на шта то личи, два примата се тресу и ваљају једно по другом, и онда после тога је човек као некакво наличје Бога и круна стварања? Те лепе ствари, то су све заправо само моменти, и да ли су они заправо стварно утеха? Многима јесу. И заиста, каква је поента свега овога када ћемо сви да се угушимо пре или касније? Кажу да нас је Христос спасао смрти, нетачно, ми ћемо сви умрети, а онда ће Христос да нас опет оживи и да нам се крви напије ако се нисмо повиновали свештеницима (Немам ништа против послушности свештенству). Макар да нас врати у не-егзистенцију да заиста одморимо. И ако завршимо у рају, ко нам гарантује да нам нека глупост неће пасти на памет па онда да излетимо из раја, не бисмо били први који су истерани из раја (пали анђели, Адам, Ева...) На крају, не можемо рећи да је Бог лицемер, и сам Бог је постао човек и прошао је кроз смрт, али зашто би мени туђа мука ублажила бол? Или то говори да је смрт толико страшна да је чак и Бог успео да умре. Ми и даље умиремо. И кад већ сви умиремо и када смо већ сви без питања и добили живот (тј. смрт), зашто онда не бисмо имали право (благослов) да сами себи и узмемо живот? Или је то да се ми ништа и не питамо, тј. слободни смо да радимо шта хоћемо, али после следи казна. То је као дете под забраном родитеља, то дете може да прекрши забране, али ће онда добити батине од родитеља, па да ли је онда то дете слободно? Није. Ајде сад философи.
×
×
  • Create New...