Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Плаво Небо

Члан
  • Број садржаја

    1320
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Најновије објаве posted by Плаво Небо

  1.  

  2. ''Последњи српски парфемџија'', малопре случајно видох у емисији Експлозив. Биће на јутјубу сигурно. И сетих се тебе :)))

    https://branasdivineworld.com/lifestyle/parfimerija-sava-miris-beogradske-proslosti/

     

    1. drvce

      drvce

      Ћирилицом се пише мирижџија, зашто да користимо туђице?

    2. Плаво Небо

      Плаво Небо

      Е бре drvce па што ниси онда дрвце ;):))) Шалу на страну, у емисији је тако дат назив па сад и овде тако изнесох у оригиналу, што бих ја сад паметовао.

    3. Broken

      Broken

      Lepo je kad te se neko seti. :D

      Poznat mi je gospodin od ranije mada g anisam upoznao.

  3. Дрво ће иструлети, камен се истрошити, а оно што је у срцу уписано пребродиће смрт и ући ће у вечност.

    Свети владика Николај Велимировић

  4. У светом манастиру Дохијару чува се следећа писана повест о икони Пресвете Богородице Брзопомоћнице:

    Испред манастирске трпезарије била је живописана на зиду једна Богородичина икона велике старости. Старији оци кажу да је насликана за време светог Неофита, ктитора манастира, како се усмено преноси вековима од старијих на млађе оце. Од тада до данас протекло је око 850 година, а лик иконе није оштећен како је за очекивати након толико времена.

    Пред овом иконом дакле, био је пролаз којим су оци пролазили у трпезарију. Трпезарац је туда чешће пролазио како ноћу тако и дању, да би извршио своје послушање. Ноћу је себи осветљавао пут упаљеним свећама. 1664. године, пролазећи по обичају испред иконе са упаљеним свећама, трпезарац отац Нил чуо је следеће речи: “Више не пролази овуда са свећама и не чади ми икону.” Не схвативши међутим да глас допире из иконе, него мислећи да се неко од братије шали са њим, он није придао великог значаја овом догађају и наставио је по свом обичају да пролази истим пролазом са упаљеним свећама. Не много дана по првом гласу он поново чује овакав глас: “Калуђеру-некалуђеру, докле ћеш неблагочестиво и нечасно да ми чадиш лик?” И истовремено ослепи. Тек тада се несрећни отац Нил сетио оног првог гласа схвативши да је праведно кажњен, јер није марио за заповест Пресвете Богородице, него је због своје непажње пречуо.

    Следећег јутра братија су га затекли како лежи слеп испред иконе у истом пролазу. Чувши шта се десило, сви обузети страхом и трепетом благочестиво пролажаху онуда и поставивши неугасиво кандило пред светом иконом, наложе новом трпезарцу да сваке вечери приноси кад. А ослепели трпезарац отац Нил не хтеде ни у своју келију отићи, него остане у једној стасидији преко пута свете иконе, молећи се и ноћу и дању са сузама и са тугом Пресветој Богородици, тражећи да му, као састрадавша Мајка Бога Логоса и посредница за цео људски род, опрости непажњом учињен грех. И у знак опроштаја да му подари вид, како би гледајући њену свету икону славио и хвалио са благодарношћу њен Богом прослављени лик.

    И остварише се његова блага надања и не остаде постиђен због толиких молитава и проливених суза. Извор милосрђа и милости, најбржа узданица и утеха свих тужних, Владичица наша Богородица, приклонивши своје човекољубиво ухо, благо је услишила усрдне молитве скрушеног срца његовог, откривши му једнога дана следеће: “Услишена је твоја молитва и нека ти буде опроштено и нека прогледаш као раније. Објави осталим оцима подвижницима и братији да сам ја Мајка Бога Логоса и од Бога покров овом светом манастиру Архангела и помоћ и моћна заштитница, која о њему промишља као браниоц и управитељ. И нека ме од сада монаси призивају за сваку своју потребу, а ја ћу брзо услишити молитву њихову и свих православних хришћана који ми са побожношћу прибегавају, јер се зовем Брзопомоћница.”

    Са овим благодатним гласом и радосним речима поврати се несрећном  трпезарцу вид на начин натприродан и чудесан, за шта се прочуло по читавој Светој Гори. Мноштво монаха, у жељи да и сами постану сведоци овог великог чуда које се десило у њихове дане, стицало се из свих манастира у овај свети манастир на поклоњење чудотворној икони Брзопомоћнице. Видевши ослепелог монаха који Богородичином милошћу на чудесан начин бејаше прогледао, они се доиста дивљаху. Пошто би откривено оцима све што Брзопомоћница бејаше заповедила да им каже, сви се окупише пред њеном светом иконом и заблагодарише јој једнодушном молитвом, приносећи тамјан и свеће.

    Туда више нико није пролазио према трпезарији, него је место око свете иконе са великим поштовањем и достојанством ограђено и пошто гледа према западу – а простора много није било – са десне стране чудотворне иконе подигнут је свети храм украшен сваким благољепијем, посвећен Пресветој Богородици – чудотворној Брзопомоћници. У њему служи један јеромонах, најпобожнији и најревноснији међу братијом, којег зову Прозмонар (“онај који ишчекује, који је на услузи”), и који највише времена проводи у светом храму Брзопомоћнице. Сваке вечери и сваког јутра Прозмонар пева молбени канон пред овом светом иконом. А неизоставно сваког уторка и четвртка увече, по вечерњем отпусту свештеник одмах говори “Благословен Бог наш ... ” у великом Саборном храму и сви оци излазе у реду и са смелошћу одлазе пред свету икону Брзопомоћнице, где изабрани манастирски појци певају мелодично и са умиљењем заједнички молбени канон, док свештенослужитељ помиње све благочестиве и православне хришћане, молећи се такође за мир у читавој васељени. По свршетку заједничке молитве, пошто се оци поклоне чудотворној икони Брзопомоћнице, Прозмонар уређује и улепшава што боље може свети параклис. Он се стара да пред иконом свакодневно горе кандила (њих преко 20), дар хришћана за чуда којих су се удостојили. Од 20 кандила њих 6 непрестано гори, а уље за њих шаље сваке године шесторо благочестивих хришћана, које је Пресвета Богородица Брзопомоћница избавила од смртне опасности. Сва излечења и многа друга чуда која је од тада учинила и чини сваког дана није могуће забележити. Показала се другом Силоамовом крстионицом: слепима дарује вид, лечи хроме, непокретне, а нарочито помаже нероткињама, многе је од утапања у мору избавила, заробљенике ослободила, штеточине много пута отерала и уништила, и друга безбројна чуда чини непрестано свим православним хришћанима који јој побожно прибегавају.

    Празник иконе Брзопомоћнице се прославља 9. (22.) новембра.

    (Копија иконе Брзопомоћнице налази се и у храму Свете Тројице у Краљеву)

     

     

     

     

     

    Bogorodica Brzopomocnica-Gorgoipikos gr.jpg

  5. ''Видиш – каже – оне легионе
    те су близу горе трононосне,
    по равнини што су на гомиле
    до бреговах р’јеке бесмртија?
    Оно су ти густи легиони
    Михаила првопрестолнога.
    Ја његову принадлежим лику,
    онде ми је блажено жилиште,
    онде ми је слатко вјековање
    свемогућом вољом назначено''.

    sobor-Arihistratiga-Mihaila-e1416491942165.jpg

  6. Радуј се, Михаиле, велики Архистратиже, са свима Небеским Силама!

    svetiarhangelmihailo-02.jpg

  7. ''Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека''.

    Петар Петровић Његош


  8. ''Ја не намеравам да се браним, него да нападам''.

    Војвода Живојин Мишић

    Колубарска битка (16. новембар - 15. децембар 1914)

  9. То је једини пример у историји света да једна држава, малена Србија, шаље у рат, искључиво у борбене јединице, свој цвет. Своју будућност. Целокупну интелектуалну омладину, као последњу наду за спас своје земље.

    Енглески лист „Observer“ о путу србске младости на фронт.

     

    1300 Каплара

    1300kaplara.jpg

  10. Када год можемо требамо се помолити и за монаштво наше овде на Земљи, јер, и они се моле за нас, посведневно, а понајвише онда када ми дубоким сновима сневамо, они се моле за нас, њихову браћу и сестре.

     

  11. ''Ниси је питао како се зове''? – осмехну се Иван Косанчић на Милана Топлицу.
    ''Нисам''! – слеже раменима витез.
    ''Чему то''? – рече Милош Обилић. ''Зар није рекла да је девојка са Косова''? ''Косовка Девојка''!

  12. ЧУДО СВЕТОГ ДИМИТРИЈА

    Догађај се десио у Солуну, пре славе Светог Димитрија, 8. новембра 1991. године, пише Радмила Мишев. Подне у Солуну налик је подневима у свим великим лучким градовима. То је тренутак када се врева стишава. Јесен рујем боји дрвеће, ретке пролазнике мами мирис рибе из таверни. Из даљине се чују сирене бродова који поздрављају град, одлазећи на далека путовања. Покаткад крикне галеб, наговештавајући југо. Бат корака по каменим плочницима је све ређи и тиши. А море и небо су измешали боје. У цркви Светог Димитрија је тихи полумрак. Неколико жена послује по цркви, нечујно се крећући, као да не додирују мермерни под. Ништа не нарушава свети мир храма. Пред олтаром две жене у црнини шапућу молитве повремено подижући сузне очи ка иконама Светитеља. Предане својим пословима и молитвама нису виделе када је и како у цркву ушао необично обучен човек, али, све су у исти мах постале свесне његовог присуства. Прекинуле су молитве и послове и пошле му у сусрет. Он, измучен, у окрвављеној одори, корачао је према олтару. Сакупиле су се око њега, питајући да ли му нешто треба, ко је и одакле долази. Затражио је воде и рекао: „Ја сам овдашњи, а долазим из Босне, тамо је борба за Православље!“. Жене су претрнуле. Једна од њих је отишла по воду, а друга да позове свештеника. Жена у црнини, она млађа, грозничаво је гледала војника, препознала га, и као птица погођена у лету, тихо крикнувши, онесвестила се. Старија је покушавала да је освести. Остале жене су стајале скамењене, без гласа и покрета, а војник у одори византијског ратника, лагано је ишао према гробу Светог Димитрија и нестао у њему. Тишина се згуснула, остао је само благи мирис босиљка или смирне, нису биле сигурне шта је, али да је миомирис, јасно су осетиле. Жена која је доносила воду ушла је истовремено са свестеником. Млађа жена је, дошавши себи, клекла пред икону Светог Димитрија и молила се кроз сузе, челом додирујући под. Свештеник је питао жене шта се догодило. Оне су му испричале све о доласку непознатог човека, његовом одговору на питање ко је и одакле долази. Питао их је затим како је био обучен, а оне су, опет, све до једне рекле: „Исто као Свети Димитрије на овој икони“. На то је свештеник учинио велику метанију пред иконом Светог Димитрија, клекли су и топло се, усрдно и дуго, дуго молили у небеској тишини. Касније је, много касније, свештеник испричао да се Свети Димитрије последњи пут јавио 1804. године. То је била година Првог српског устанка.

    Sveti Dimitrije.jpg

    1. Вилер Текс

      Вилер Текс

      Свети Димитрије моли Бога за нас. 

  13.  

    Држава Свете Богородице.png

  14. Чудо Пресвете Богородице о мртвој жени која је на чудесан начин своје дете дојила годину дана, а затим оживела

     

    Петнаест година после Вазнесења Господњег, нашега Исуса Христа, Јевреји су камењем убили Светог првомученика и архиђакона Стефана, изагнали Апостоле из Јерусалима, као и све оне који су веровали у Христа. Један од седамдесеторице Апостола, Максимин, пријатељ сестара Лазаревих Марте и Марије, добио је заповест од Светог Апостола Петра да се не одваја од ове две жене, јер се њихов брат, да га не би убили јевреји, склонио на Кипар, док су му сестре остале у Јерусалиму са Мајком Божјом до њеног Успења. После су ове жене, разделивши сво имање сиротињи, отишле да проповедају, као Апостоли. Кад су злобни Јевреји видели да оне проповедају Христа, ухватили су их и убацили на једну лађу без једара и кормила, да би се утопиле на мору. Заједно са њима ставише још тројицу: Максимијана, Максимина, и неког Колидонија, који се родио слеп, а коме је Христос отворио очи.

    Ових пет душа које беху на лађи помолише се Богу да их спасе и да их одведе где жели. По Божјем Промислу, лађа је допловила до галског града Марсеја. Кад изађоше из лађе, заблагодарише Богу и отидоше на пијацу да затраже од неког мало хлеба. Али, пошто ови људи бејаху неверни, нису били милосрдни. Градски судија није имао деце. У сну виде једну жену која му рече: ''Мирно седиш са својом женом, ниси милостив, не чиниш никаква добра дела, а слуге истинитога Бога умиру од глади. Устани рано, отиди на пијацу, узми оних пет странаца и добро их угости. Ако ме не послушаш умрећеш страшном смрћу''. Ово је у сну видела и судијина жена, па се много уплашише. Сутрадан ујутру судија оде на пијац, нађе све које је требало да нађе, доведе их кући, угости их и даде им све што је потребно.

    После неколико дана Марта и Марија почеше да проповедају веру у Спаситеља нашега Исуса Христа и казују колико је чуда направио Бог док је ходио по земљи. Кад ово зачу судија, он рече: ''Ако је Он направио толико чуда, и ако је истинити Бог, нека ми подари једно чедо, па ћу и ја поверовати у Њега''. А оне му рекоше: ''Наш Спаситељ може да ти подари не само то, него шта год затражиш чистом Вером у Њега, без икакве сумње, Он ће ти подарити. Пробај, па ћеш видети силу Његову''. После извесног времена, када је видео да му је жена остала у другом стању, он поверова у Христа и Крсти се са свим својим укућанима. Постао је такав Хришћанин да је пожелео да оде у Јерусалим, да се поклони гробу Христовом. Жена га је са сузама молила да и њу поведе.

    Када је полазио, свој дом је поверио Марији, којој није само дао власт да управља његовом кућом, него и целим градом, у коме нека поруши идоле и сагради цркве. Затим се укрцао на један брод, скупа са својом супругом и неколико слугу. Првог дана су добро путовали, али је другог дана дунуо противан ветар. Док су тако пловили, навршило се време и жена је родила мушко дете, али је одмах после умрла. Тада се судија тешко ражалостио, али није хтео да се врати назад, него је само своје домаће известио о догађају. Затим је морнарима рекао да се зауставе на једном пустом месту. Пристали су покрај неког острава, изнели жену и ставили је у пећину, скупа са дететом, које је дојило са груди своје мртве мајке. Муж их је покрио и рекао: ''Пресвета Богородице, Мајко убогих, Ти помажеш онима који се у тебе уздају. Као што си на чудесан начин родила Бога, тако сачувај и ово дете, учини са њим како Ти знаш''. Затим уђоше на лађу и за кратко време стигоше у Јерусалим. Тамо је нашао Светог Апостола Петра и  испричао му све што се на путу десило. Свети Апостол Петар му рече: ''Мир теби чедо што си поверовао у Свето учење и Свету Веру Христову. А немој да жалиш због своје жене и детета, него се радуј''. Затим му је показао сва Света места, куда је ходио Христос, творећи чуда. Судија, који је у Светој Земљи боравио дуже од годину дана, на крају крену за своју отаџбину, а Свети Петар га благослови и испрати до брода.

    С' Божјом помоћу стигоше до оног места где је оставио своју мртву жену са живим дететом. Кад дођоше до пећине, нађоше дете како сиса са груди своје мртве мајке, која је била цела и нераспаднута. Много се зачудио и са сузама се обратио Богу: ''Боже! Ти све можеш. Велики је овај дар што си дете хранио млеком мртве мајке, верујем да је можеш и мртву васкрснути, па да ми буду две радости, и да се испуни оно што ми је Твој Апостол Петар предсказао. Много милостиви Господе, чуј свог недостојнога слугу, Твоју Пречисту Мајку и Твоју слушкињу Марију, која ме просветли и учини да познам Истинитога Бога''. И у тај час устаде мртва жена као од сна, и, чим се подиже, рече: ''Благословено је име Твоје, о Владичице! Ти си чувала тело моје да не сатрули и хранила си моје дете толико времена''.

    Тада жена рече своме мужу: ''Да знаш да сам и ја са тобом била на оним Светим местима, по којима те је водио Свети Петар. Мене је водио Ангео Божји''. Затим је сва Света места назвала по имену, због чега се муж веома обрадовао. После се укрцаше у лађу, и отидоше у свој град, па се поклонише праведној Марији, и рекоше јој све што им се на путу догодило. Тада се житељи Марсеја Крстише, уништише идоле и саградише цркве у Славу Свете Тројице. Амин.

    Преузето из: ''Радуј се Мајко Цркве, Пресвета Богородице''.

    0209041.jpg

    1. Smaragdni kamičak

      Smaragdni kamičak

      Suze su mi krenule! :slavaaa:

  15. Љубав Је Тврђава Достојних.

    DSCN0517.JPG

  16. Чак и највећи непријатељи међу животињама могу да живе у слози..

     

    SLIKA 033.jpg

    1. Ana B.

      Ana B.

      Ako jedno drugom ne uzimaju slobodu koja je neprocenjiva...

    2. Плаво Небо

      Плаво Небо

      Чим постоји слога онда постоји и љубав, а када постоји љубав онда постоји и слобода.

  17. Не познајем те, ал' те се сетих.., сутра би, можда, био са својим другарима, браћом. Бог да ти души 'прости, али, у молитвама ћеш бити, у то сам сигуран.

     

  18. Лепота плавог, ведрог неба, лепота ''музике'' његове, лепота слободе бескрајног пространства.

     

    orao.jpg

  19. Фотографија туге. Српска мајка је сваки дан спремала ручак за свога сина да има да руча кад дође са фронта, али, није га дочекала.

    Ово је мајка Сока из Прњавора. Жена са лицем туге. Мајка која чека сина. Старица која се нада. Она која се не предаје. Мајка која умире у нади. Сока. Храбра и усамљена. Таква је укратко и била. Избораног лица, отупелих очију. Уморна од чекања. Пуна надања, свакога дана чекала је да јој се син Живадин врати са фронта. Веровала је да ће доћи и када се последњи војник вратио. Сваке ноћи, клечећи испред кандила, молила је Бога да јој чува и врати храниоца. Чекала је мајка сина да се јави. У тој вери је и умрла.

    Када је први комшија из Прњавора дошао да јој јави да јој је син Живадин погинуо на Кајмакчалану, видевши Соку, није имао срца да јој саопшти болну истину. Она је, верујући да је жив, до краја живота сваки дан спремала ручак за свог сина и излазила на шор надајући се да ће наићи. Међутим, он се никада није вратио, прича Лазар Јахурић.

    Данас њена слика стоји у спомен соби у ресторану Планинарског дома на Церу. Она је симбол наде, вере и љубави какву само мајка може да има, преноси ''Дистрикт''.

    Надам се и молим Бога да су сада заједно на Бољем месту.

    Majka_Soka.jpg

  20. ''Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје''.

     

    Још мало па две године.

    Међу Сиријцима се налазио један руски војник за специјалне операције, који држи свој задати положај чак и док сви други беже. Разлог зашто је наредник Андреј Леонидович Тимошенков одлучио да остане на тој позицији јесте што је бранио положај хуманитарног конвоја (други извори кажу да је то била дистрибуциона тачка хуманитарне помоћи) који се налазио одмах иза сиријског контролног пункта. Како год, он је сам остао да брани друге док му је, својим возилом, у сусрет наилазио ИСИС-ов бомбаш самоубица. Стајао је сам и жртвовао свој живот уместо да се повуче. Његова храброст је приморала бомбаша самоубицу да прерано детонира своје возило како би нанео било какву штету хуманитарном конвоју. Догађај у којем је Андреј Тимошенков смртно рањен се десио јуна 2016. године. Ово подсећа на још један инцидент током рата против Грузије 08.08.2008, када је један једини руски војник ваздухопловних снага приморао читав конвој Грузијаца да стане.

     

    andrej-timosenkov-ruski-heroj-01-700x437.jpg

  21. Дух истине, који од Оца исходи, Он ће свједочити за Мене. (Јов. 15, 26).

    Како ће сведочити Бог Дух о Богу Сину? Сведочиће на многе начине, као:
    привлачиће људске душе Цркви Христовој; отварајући им смисао Светога Писма;
    доводећи им на памет заповести Христове;
    дајући речима Христовим топлину, свежину, силу и милину;
    обраћајући покајане грешнике у праведнике,
    испуњујући сва обећања и пророчанства Христова на људима, на народима и на Цркви Божјој. (Охридски пролог)

    Питао сам се, како сам то пришао Цркви..

     

  22. Већ други, трећи дан како нам мачка није долазила. Знали смо да је трудна и да ће да се омаци. И онда је данас видим како је дошла пред врата од куће. Више није имала велик стомак, знао сам да се омацила, баш је омршавила и толико ми је било жао да сам одмах узео храну и дао јој да једе. По првом залогају кад је кренула да једе схватио сам колико је гладна. Помазио сам је, а она је истог тренутка престала да једе и кренула је да се умиљава, да се мази и онако задовољна што јој се љубав дарује, кренула је умиљато да преде. Помислио сам, хајде да престанем да је мазим, да видим да ли ће наставити да једе. Престао сам, а она се вратила на храну. И опет, кад сам кренуо да је мазим, опет је престала да једе и опет је кренула да се умиљава. Шта ти је животиња, иако је гладна и жедна, зна да на неки начин узврати љубав која јој је важнија од хране која би је онако изморену окрепила. И тако, после тога, више од пола сата сам је пратио и чекао да видим где су јој мачићи да би их све заједно са њоме ставио у склониште припремљено за њих. Пет нових принова :)

  23. Боже, заборављам Те, молим Те, не заборави Ти мене. Као што си нам рекао да се молимо ''..и не уведи нас у искушење..'' , тако нас Боже и не уведи, јер, Ти си Истина и Живот. Спаси људе Своје и благослови наслеђе Своје. Подсећај ме својим благим мислима увек на Тебе, да Те не заборављам више.

    1. Broken

      Broken

      " Боже, заборављам Те, молим Те, не заборави Ти мене. "

      Лепо си ово написао.

  24. Растрзаних мисли, негативних осећања, у борби са самим собом, отиђох у мени драг крајолик, попех се на брдашце.., а около.. мало јагода, мало купина, мало малина, мало грожђа, воћке.. да Бог да да нам свима да родну годину и.. и не би ми тешко да средим нешто мало около јагода, али, бих тежак сам себи. И онда.. зачух цвркут птица, осетих прелеп мирис липе, мирис зреле траве, багремовог и ливадског цвећа.. и Бог ме трже да помислим.. ''Боже, како је природа Твоја прелепа, а ја не уживам у тој лепоти''.

×