Jump to content

"Tamo daleko"

Члан
  • Број садржаја

    1253
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Волим
    "Tamo daleko" је реаговао/ла на RYLAH у Црногорски премијер: Амфилохија ћемо "силом закона" привести к познанију права   
    "Odbrana svetinja": Veliki sabor SPC u Podgorici VIDEO
    MONDO.ME Na platou ispred Hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici održan je Trojičindanski Sabor. Vjernici iz svih krajeva...  
  2. Свиђа ми се
    "Tamo daleko" је реаговао/ла на RYLAH у Црногорски премијер: Амфилохија ћемо "силом закона" привести к познанију права   
    Негде се изгубила ова тема која је већ била постављена, па је опет постављам. Битно је због нацрта Закона о слободи вероисповести у ЦГ, који је катастрофалан и потенцијално екстермно штетан и по СПЦ и вернике у ЦГ.
    Ако нацрт закона остане у овој форми, даће могућност Црној Гори да подржави целокупну црквену имовину СПЦ у Црној Гори. Такође, у нацрту закона стоји и одредба по којој није дозвољено да било која верска заједница која је регистрована у Црној Гори има седиште ван Црне Горе, и мора да има заокружену територију на територији Црне Горе.
    Ове две одредбе суштински значе да власт у ЦГ хоће да направи своју верску заједницу коју ће да назове православна заједница Црне Горе или како већ, да јој да имовину коју је пре тога прогласила државном и да на својој територији има заокружену православну цркву.
    Ако се то све оствари, сви знамо шта верници СПЦ могу да очекују.
  3. Волим
    "Tamo daleko" је реаговао/ла на Александар Милојков у Црногорски премијер: Амфилохија ћемо "силом закона" привести к познанију права   
    Причају како митрополит Амфилохије лепо изгледа. Па како неће лепо изгледати кад у животу ништа теже од Крста није подигао.
     
    Матија Бећковић
  4. Не свиђа ми се
    "Tamo daleko" је реаговао/ла на Ромејац у Епископ западноамерички Максим: Као варалице и као истинити (2 Кор. 6, 8) (или: о номадима и о надилажењу свог ега)   
    Превод:
    Владика Иринеј бачки је велики егоиста. Када сам проповедао против наше аутокефалије, Светог Саву назвао преварантом и лупежом, бранио отимање храмова, пребијање верника и свештенства у Украјини, радио на преласку наших епархија у САД-у под власт Вартоломејеву, причао о додељивању ордена Вучићу да бих скренуо пажњу са мојих "вартоломејугодних" радњи и друга "богоугодна" дела, он није хтео да ме подржи! Да каже "будимо изнад људских слабости" или "он бар није педер". А када сам наставио да проповедам (пошто сам се извукао са покајањем које може... мачку о реп - да цитирам речи мог духовног оца!), он је постао још већи егоиста па ме сада на правди Бога смењује са ПБФ-а да не могу учити студенте оваквој љубави (угледајући се на Вартоломејеву љубав према народу и Цркви у Украјини)...
  5. Волим
    "Tamo daleko" је реаговао/ла на Александар Милојков у Епископ западноамерички Максим: Као варалице и као истинити (2 Кор. 6, 8) (или: о номадима и о надилажењу свог ега)   
    У огледалу свако види себе (то јест, оно што пред огледало постави). Али, то није до огледала, већ до оног који пред њим стоји и поставља пред огледало оно што хоће.
  6. Свиђа ми се
    "Tamo daleko" је реаговао/ла на александар живаљев у Епископ западноамерички Максим: Као варалице и као истинити (2 Кор. 6, 8) (или: о номадима и о надилажењу свог ега)   
    Још је Јеврејин Трифун у 2. веку рекао Св. Јустину Мученику и Философу: „Знам да су заповести које су вам дате у Јеванђељу толико чудесне и велике да их нико не може држати“ (Разговор с Јудејцем Трифуном 10.2). Да ли је Трифун био у праву тог дана када је са хришћанином лаиком водио међурелигијски дијалог оног времена? Један поглед у историју хришћанства као да оправдава његову мисао. Уосталом, зар не примећујемо како хришћани греше на сваком кораку. Само летимичан поглед на Христову Беседу на гори, у којој се каже да је човек учинио грех и на саму помисао о њему (Мт. 5, 22.28), која нас позива да продамо све што имамо и дамо сиромашнима, показује да од ње не можемо направити етички систем. Зашто? Због тога што то не повлачи просто побољшање понашања него „умирање“, негирање ега, и апсолутно првенство Другог (Бога и ближњег) у односу на наше себично ја.
     
    Увек сам се питао зашто поједини „велики“ духовници на могу да надиђу егоизам те да када им неко нагази на жуљ (читај: его), они не узврате супротним. Рецимо, да опросте, да кажу „будимо изнад људских слабости“, јер – љубав све превасходи. Данашњи „институционални“ духовници – сем дивних изузетака – не следе логику Беседе на гори. И зато се више нико не чуди када ти великани „врлинског“ живота одговоре јачом мером, или чак и агресивно, на нечију чак и најбезазленију критику. Ту се показује да подвиг може и да потврђује его, а не да води његовом превазилажењу. Неко је приметио да човек може да буде лопов и да задржи осећај људскости, а неко да буде „духован“ а лишен хуманости. Када у духовним институцијама нестане смелости за суочавањем очи у очи са истином, тада следи или заташкавање проблема (да није лако видљив), или његово шминкање (да би се представио мање ружним).
    Насупрот овом негативном феномену „духовништва“, један велики episkopos из II века, у својој стотој години, полазећи на мучеништво у Рим, изговара потресне речи: „Сада започињем бити ученик“ (νῦν ἄρχομαι μαθητὴς εἶναι). Свети Игњатије Антиохијски је послан у арену престонице Imperium Romanum-а, али је у местима кроз која су га проводили храбрио хришћане антологијским саветима. Тај великан је у последњој години свог живота постао својеврсни хришћански „номад-мученик“.
    Номади као слуге богословља

    Да ли je усуд или привилегија бити у стању номада? Како показују нека истраживања, будућност науке или прогреса је „изван граница“ а не у „унутрашњости“. Науци боље служе истраживачи који живе изван своје постојбине (нимало случајно, велики број нобеловаца је живео и умро изван завичаја). А како ствар стоји међу теолозима? 
    Ако занемаримо разлоге њиховог сељења по разним земљама и обратимо пажњу само на имена, бићемо изненађени се какви гиганти спадају у категорију теологâ-номадâ. Георгије Флоровски је из Одесе, преко Прага, Београда и Париза доспео до Њујорка и Бостона. Александар Шмеман и Јован Мајендорф су га следили на свој начин. Старац Софроније Сахаров је из Русије отишао у Европу, па онда на Свету Гору, да би у Енглеској основао манастир који данас зрачи свима. А шта рећи за епископа Антонија Блума или митрополита Јована Зизјуласа? Обојица су у Великој Британији стекли репутацију знаменитих теолога. Николај Велимировић је у Америци доживео већу популарност него у Србији – пре му је Колумбијски универзитет дао почасни докторат него што би то икада учинио један Београд. Списак би био кратак када не би обухватио Булгакова, Лоског, Бера итд.
    Оно што се овде интуитивно може узети као битан чинилац јесте „мобилност“. Док човек прати свој сан, идући преко географских и државних граница, унутра се дешава занимљив процес преиспитивања у коме храброст побеђује страх од преузимања ризика. Кажу да је концепт мобилности у неким областима постао тако важан да је усхођење на академској лествици скоро немогуће без пресељења у другу земљу. У свом есеју под насловом „Crossing oceans“ (2012), Ева Мардер је изједначила научнике који се подухватају ризика и одлазе у иностранство са оним раним истраживачима (explorers) чија су путовања „обликовала њихове погледе на свет, а приче које су приповедали прошириле су свет онима који су их срели“. Наравно, овде не подржавам елитизам привилегованих који се уз све гаранције отискују у иностранство. Али, чињеница је да се несигуран дух осећа несигурно у туђем кругу, на туђем игралишту. Емигранти то најбоље знају. Осим пратећих изузетака, хришћанство је цивилизацијски феномен; оно је, ипак, култура града. 
    Предности преласка неке границе или океана су несумњиво велике. Ако надиђете комплекс инфериорности, (пост)докторске студије у иностранству су прилика да докажете своју самосталност, да откријете другу културу, и да пратите оне најбоље у струци, где год се они налазили. Штавише, умрежавање ствара везе које се често касније показују као непроцењиве. Лична познанства су последњих двадесет година српској публици донела прилику да чују најблиставије теолошке умове данашњице (премда се увек може поставити питање шта су слушаоци стварно научили). Теолози номади – или они који крећу у иностранство ради истраживања – показали су кроз своју жртву куда све води посвећеност и где доводи снага воље. Уистину, дуж сваког духовног пута постоји много знакова, опасних места и замки. Главна борба је она против ега.
    Слобода која се осмехује смрти

    Вратио бих се улози ега у духовности да бих на основу списа из 6-7. века познатог као Лествица показао како духовност Цркве повлачи етос и живот благодати, тј. превазилажења свога „ја“, а тиме и сваког става „надмоћи“. „Заборави своја добра дела што пре“, био је савет који је Св. Николај Жички давао својим савременицима. У Лествици наилазимо на пример монаха који, претрпевши увреду, остаде потпуно миран у срцу, и помоли се у себи; ипак, потом започе плакати због тога што су га увредили, скривајући своје бестрашће привидном страшћу. Насупрот данашњем тренду да се људи праве да не желе првенство а горе од жеље да владају, „један брат се правио да жуди за првенством, иако га уопште није желео“. Овде, дакле, срећемо етос човека који је готов да другом уступа своје место а не да му га ускраћује. „Како да ти представим чистоту човека који је у јавну кућу ушао тобож ради греха, а уместо тога је блудницу привео подвижништву?“ Ове аскете се одмеравају чак и са демонима, те приносе себе делатној пројави христолике слободе која се осмехује смрти. „Једноме безмолвнику, неко рано изјутра донесе грозд. По одласку посетиоца он навали на њега и поједе га без икаквог апетита, претварајући се пред демонима да пати од угађања стомаку“. Ово је врста људи који не гледају на свој углед и достојанство, него надишавши его варају непријатеља, попут монаха који се „изгубивши неколико гранчица за плетење корпи, целог дана правио тужним због губитка“. Овакви подвижници онтолошким смирењем – јер, психолошким смирењем себе можеш само да завараш – надигравају демоне који желе да им се наругају и изложе подсмеху. За наведене примере Лествичник даје завршни коментар: „То су заиста људи за које неко рече: Као варалице и (као) истинити (2Кор. 6, 8)“.
    Сви наведени „случајеви варалица“ говоре о томе да када прихватиш један животни став (конкретан етос) тада не сматраш да било шта „заслужујеш“. Уместо да нас наши „институционални“ духовници уче како да себе и друге исправљамо љубављу, они су етос древне Лествице тако олако и безобзирно избрисали као да су сунђером прешли преко слова исписаних на школској табли.
    Шта чинити код таквог жалосног стања? Верујем да је решење у томе да гледамо да овековечимо оно што је вредно (то је Тарантино, ипак, успео да уради у новом филму,  као и Јужнокореанац Бонг Џун-Хо у Паразиту). И немојмо олако помислити да су гласови слободе, тај смели бунт против фалсификата и психозе у самој Христовој Цркви, угашени. Има Србија – као што их има и Православље – хиљаде оних који се не слажу са гажењем саборности и људских права. Једна приповест коју читамо у житију Светог Паламе доноси правовремени савет.
    Током треће године боравка у испосници Светог Саве, једном приликом, док је био утонуо у умну молитву, Григорију Палами се учинило да га је савладао неки лак сан; а затим је имао виђење. У својим рукама видео је суд са млеком које се преливало преко ивице. Млеко се затим претворило у најфиније вино, које је предивно мирисало. Мирис је био тако јак да су и његове руке и одежда били преплављени њиме. Чим је осетио мирис, Свети Григорије се испунио радошћу. После те визије, пред њим се појавио младић у сјајној одежди и рекао му: „Зашто ово изобилно и предивно пиће не делиш са другима? Зашто си га пустио да бескорисно тече? Зар не знаш да је ово дар од Бога и када се излива неисцрпан је?“ Григорије је упитао: „Али, шта ако нема достојних људи који га траже или чак моле за њега?“ Анђео му је одговорио: „Иако сада нема никога ко га са жудњом тражи, ти ћеш ипак извршити своју дужност, а не премишљати или одбијати да то учиниш. Мораш вратити Господару талант који ти је дао. И сâм знаш тачно која је то заповест, и шта се десило са бескорисним слугом којему је дат талант!“ (Мт. 25, 14-30). Анђео је затим нестао, остављајући Григорија окруженог светлошћу да још много сати размишља о овом догађају.
    Наведени пример показује да благослов теологије скрива велики динамизам у сваком тренутку, па и у безизлазу. Кад си привучен путу добровољног погребења у „земљу добру“, тада се у теби ослобађа нови човек. Он се не може ослободити у теби ако си слепи поданик, нити ћеш нивелисањем проблема активирати динамику сабијену у твом младом бићу. Када умирем за Христа, тада истински живим.
    Наше искуство унутарње слободе је у томе да када затреба кажемо „попу поп, а бобу боб“, а не да драгоцени опит смелости спутавамо иза затворених врата наших (студентских) соба… Живот се не може истински доживети ако око нас не умру лажни кумири имагинарних ауторитета. Крст који узимамо на себе јесте „непобедиво оружје и утврђење вере“. 
    Црква није просто лечилиште, него и место где „умиремо да бисмо живели“, на смелост према Господу и људима, а не на суд или на осуду. Када то схватиш, тада ће проклијати семенка твог бића и дати „плод стоструки“. И тада ће Трифуни 21. века поверовати да прави Христови људи могу да испуне Његове заповести.
     
    Извор: Теологија.нет

    View full Странице
  7. Волим
  8. Волим
    "Tamo daleko" је реаговао/ла на Милан Ракић у Акт Светог Синода о поништавању "Устава С.П. епархија у САД" и наредба о сазивању ванредног Црквено-народног сабора   
    Ne želim da se bavim logikom na tako spekulativan način. 
    Uostalom, moj komentar se ticao samo činjenicom da nema potrebe preuzimati vesti sa jednog raskolničkog portala i prenositi ih ovde
  9. Волим
    "Tamo daleko" је реаговао/ла на geronymo у Акт Светог Синода о поништавању "Устава С.П. епархија у САД" и наредба о сазивању ванредног Црквено-народног сабора   
    Ovo je sve vidjeno, predsednik se obraca raji sa ruzicasti i srecnih i kojekakvih medija (zvanično), znanicni medij republike samo prenosi sto se odobri, ko fol neutralan. 
    Evo taj scenario i u crkvi, zvanicni sajt SPC (nemisleći na Pouke) ne prenosi, nego tamo neki bombaši i jazavci. 
    Žao mi je što i u crkvi AV sve pomuti od nekakvih preletaca nesto mute pa neizmutiše, i Nikolića što ordene djele
    A narod, kao zmaj, gdje će ga odnijeti vjetar, Gospod da nam je u pomoći
  10. Волим
    "Tamo daleko" је реаговао/ла на Милан Ракић у Акт Светог Синода о поништавању "Устава С.П. епархија у САД" и наредба о сазивању ванредног Црквено-народног сабора   
    Zvaničan dokument koji da je trebao biti objavljen, bio bi objavljen na zvaničnom sajtu SPC. 
    Tko ga je dao ovim UDB-ašima mi svakako nećemo saznati, ali ih svakako ne treba reklamirati objavljivanje sadržaja sa takvih opskurnih portala. 
    No, kako želite. Od volje vam
  11. Волим
  12. Свиђа ми се
    "Tamo daleko" је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у Акт Светог Синода о поништавању "Устава С.П. епархија у САД" и наредба о сазивању ванредног Црквено-народног сабора   
    Ovo je zvaničan dokument... ne daje se raskolničkom sajtu publicitet, nego temi i postavljanju pitanja ZASTO se tamo to objavljuje a ne na zvaničnim sajtovima SPC i KO je taj ko njima dostavlja informacije?
     
  13. Волим
  14. Свиђа ми се
    "Tamo daleko" је реаговао/ла на Golub у Vladika Grigorije: Vučiću, ko si ti? Svako jutro ću pred ogledalom reći da se ne slažem s tobom   
    Умировљени владика Георгије је изузетно интелигентан, не спорим. Имао је све предиспозиције да буде добар епископ, али је превише љубио сребро и жене... мало више него што обично воле млади...ово за жене је мањи грех, али сребро гга је отрерало у пеМзију!  Иако се заветовао да неће имати ништа у власништву сада има кућу у Канади, коју није он зарадио него вредне руке канадских Срба, тако да је ту кућу укњижио као стар епископ, пензионер. Можда је и заслужио ту кућу, за напоран епископски рад и труд, не спорим, само је супротно монашком завету... 
  15. Волим
    "Tamo daleko" је реаговао/ла на Desiderius Erasmus у Vladika Grigorije: Vučiću, ko si ti? Svako jutro ću pred ogledalom reći da se ne slažem s tobom   
    Pa, jedno je molitva srca, na koju nas Pavle poziva, a drugo praktikovanje monaških molitvenih pravila u mirjanskom životu (što ima slučajeva).
  16. Волим
    "Tamo daleko" је реаговао/ла на Desiderius Erasmus у Vladika Grigorije: Vučiću, ko si ti? Svako jutro ću pred ogledalom reći da se ne slažem s tobom   
    Pa, jasno je da je mislio na razne pseudozilote, a ne na monahe i pustinjake, koji su, jelte, pozvani da se ceo dan mole. Mirjanin nije pozvan da se po ceo dan moli (sem, naravno, izgovaranja Isusove molitve u toku dana, ali ni to u meri u kojoj je praktikuju monasi). A, ni on kao episkop ne može da se moli u meri u kojoj se monasi u manastirima mole, jer ima svoje episkopske obaveze.
  17. Свиђа ми се
    "Tamo daleko" got a reaction from Милан Ракић in Vladika Grigorije: Vučiću, ko si ti? Svako jutro ću pred ogledalom reći da se ne slažem s tobom   
    Axios dragi Vladiko! Moze, a ima I pravo da koristi ostar jezik I pero, jer je to ljudina kao sto mu je bio I duhovnik, Sveti Ava Justin Celijski -- koji najvise, do izgaranja vole svoj Srpski narod, ali ga I kritikuje! Ko ima smirenja da podnese tu kritiku I da nauci od nje nesto sto ce mu znaciti za zivota - taj je blagosloven. Svi drugi koji ga spocitavaju su malecki ljudi, zakrzljale ljubavi prema drugom.
     
    Za ovaj pasus - odgovaramo Vladici - hocemo, doci cemo, voljno I htednuto I neodstupno! Amin Boze daj!
  18. Не свиђа ми се
    "Tamo daleko" је реаговао/ла на александар живаљев у Акт Светог Синода о поништавању "Устава С.П. епархија у САД" и наредба о сазивању ванредног Црквено-народног сабора   
    Борба за веру из својих извора објављује званично писмо Светог Архијерејског Синода (потписао председник: патријарх српски Иринеј) епископима у САД којим се поништавају одлуке у јуну одржаног Црквено-народног сабора, без учешћа епископа канадског Митрофана и буеносајреског Кирила, па тиме и "Устав српских православних епархија у САД".
    Архијерејима се налаже да сазову нови, ванредни Црквено-народни сабор који би донео одлуке у складу са претходним решењима Св. Арх. Сабора и документе које ће у коначној инстанци усвојити Св. Арх. Сабор.
    О суштини ове одлуке Синода писано је и раније, али се сада она појављује у аутентичном облику, истина не путем званичних црквених гласила.

  19. Волим
    "Tamo daleko" got a reaction from ViktorijaV in Vladika Grigorije: Vučiću, ko si ti? Svako jutro ću pred ogledalom reći da se ne slažem s tobom   
    Pa I ti bi bio da je reflector u tebe przio… ali srecom nije.
    Ne brini ti za "siroke narodne mase" - nije nam svraka mozak popila--jako dobro smo o. Vukasina razumeli I hvala mu na izuzetno jasnim,  istinoljubivim , a najpre pazljivim I nezlonamernim odgovorima!
    varas se sekretaru, nisu oni bili u studiju radi skupljanja simpatija naroda, vec da oplemenjuju, mire I izdizu iznad podela svoju sabracu kao I taj napaceni narod zatvorenih ociju, jer upravo njihovim "oponentima odgovara da narod zatvara oci pred trenutnim rezimom kako u drzavi, tako I u Crkvi. A drugo, ucesnici su naglasili da podrzavaju licnu samosvest I inkluzivnost razlicitosti! o. Vukasin je bio svoj isto koliko je I vl. Grigorije bio svoj. A ciji si Ti?....
     
    Imputiras stvari koje se ticu tebe I tvojih akademskih radova, pa te zabolela istina na svojoj kozi? Najbolje bi kod tebe prosao samo onaj bogoslov ciji jezik zagovara komunisticke metode I laznu skromnost? Prihvati da ima ljudi, teologa, pa uz to I svestenika-bogoslova koji sijaju u odnosu na tvoje dosadasnje stvaralastvo.
    …. a bavis se jos I klevetom… eto gde ti odose godine studiranja nauke o Bogu
    Zasto je to "trik" pitanje?? Znaci ako u tom trenutku nije pomenuo Svetog Apostola Pavla - odrekao ga se? Naprotiv, covek je izuzetno dobro I jevandjelski a I slobodarski ja bih dodala, objasnio pitanje koje jeste izvuceno iz konteksta, sugestivno je nema sta, ali se o. Vukasin nije upecao. Majstorski je odgovorio! Svi smo culi, ne trudi se da mu imputiras nesto sto ne stoji.
    3 x ponavljas jedno te isto; dobro shvatili smo da nije radilo hladjenje u studiju. Kako se nisi setio da pitas, a od cega pastir Crkve nase pomesne sada zivi od kako je dobio otkaz na fakultetu? Pa tebi kao hriscaninu ne manjka empatije valjda? Jesi ti pravoslavni teolog?
    jel' ovo iz jevandjelja po machku?
    U prvoj recenici ovog jadnog I cemernog pasusa, da li se komentar odnosi na "stranu" koja je bila u Oljinom studiju, ili se odnosi na vase omrazene ljude u Crkvi? Ne znam koliko ti imas godina, ali da se I ti bavis zamenom teza samo zato sto, barem po Djurovicu, vladika Atanasije je imao kriticki stav za neki tvoj rad, pa sad "razoblicavas" jednu bogoslovsku gromadu od coveka, ciji bogoslovski opus prevazilazi tvoje misaone domete? Pazi, oni su "zaboravili" da smo mi halkidonska crkva I da prenebregava crkvenu instituciju kao takvu!? Ma hajde molim te…. zadeni te gluposti o rep. Ta  I takva "struktura koja stiti" unutar naseg Sinoda - bolje da nas ne stiti, tj. da nas ne vezuje u komunisticke okove. Ako hoce da se mole za ovaj prevareni narod - hvala im, ali da nas "stite" - niposto!
  20. Волим
    "Tamo daleko" got a reaction from ViktorijaV in Vladika Grigorije: Vučiću, ko si ti? Svako jutro ću pred ogledalom reći da se ne slažem s tobom   
    Vladika Atanasije (Jevtić): U crkvi nema vlasti, nego Sabora
    29.10.2019 | 17:19 | Religija | Kim | komentara: 0 | pregleda: 528 Episkop bački se vidno lakta da bude patrijarh. Vladika Maksim je pohvala pravoslavlja. Napad na medije nije stav SPC. Srbi na Kosovu su zastupnici kosovskog zaveta, moraju da ostanu i opstanu, smatra episkop Atanasije.
      Podeli ovaj članak sa:   Episkop Atanasije (Foto Kim)    
    Komentarišući proslavu 800 godina autokefalnosti SPC episkop Atanasije, u intervjuu za RTV Kim je izjavio:
    „Moglo je biti i bolje, ali to je organizovao Sinod. Ovaj Sinod, sa ovim patrijarhom nije, da kažem iskreno, nije pravi odraz i izraz naše jerarhije“, dodajući da je još od ranije episkop bački (Irinej) nametnuo svoj način rada i da je proslava u Žiči bila saborna. Proslava je nastavljena u Peći, ali na nju nije došla polovna vladika SPC. Episkop Atanasije smatra „da je bolje bilo da je to pretvoreno u jedan Sabor, da se nastavi Saborom iz Žiče i da se napravi Arhijerejski sabor“.
    „Posle su u Žiči arhijereji pokrenuli inicijativu da se održi Sabor sada, jer po kanonima imaju dva Sabora, jedan prolećni, a jedan jesenji. Kod blaženopočivšeg patrijarha Pavla se to poštovalo. Ovo sada, ja ne mogu da shvatim. Mogu da kažem gospodin episkop bački (Irinej) je taj koji ne dozvoljava da ja budem na Saboru, iako je bila odluka iz vremena patrijarha Pavla da me pozivaju, ali ja se ne osećam zapostavljeno“, rekao je episkop.
    Sem mitropolita Hrizostoma, niko od članova Sinoda SPC nije prisustvovao proslavi u Peći, a episkop Atanasije tvri da je episkop bački Irinej preuzeo Patrijaršiju u Beogradu. „Ja sam to rekao patrijarhu (Irineju) i pisao mu, skoro da mu je preuzeo Patrijaršiju“, dodavši da se episkop bački „vidno lakta da bude patrijarh.“
    On je u osudio nezakonito uklanjanajanje episkopa zapadno-američkog Maksima i profesora Marka Vilotića sa Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, „privatizovanje“ zvaničnog sajta SPC i činjenicu da mu se ne dozvoljava objavljivanje tekstova u „Pravoslavlju“, glasilu SPC.
    „Vladika Maksim je pismen, učen i čestit čovek, ali po svaku cenu hoće da ga proteraju. Tobož, nije u nekim istupima pravoslavan, ali Amfilohije i ja napravili smo jedan referat, da je čovek potpuno pravoslavan. To što je on pomenuo indijsku filozofiju, to je i Nikolaj (Velimirović) pominjao“, navodi episkop Atanasije.
    Komentarišući zvanično saopštenje na sajtu SPC u kom se, povodom pisanja o neregularnostima oko smene profesora na Bogoslovskom fakultetu, napadaju dva dnevna lista „Blic“ i „Danas“ za anticrkvenu harangu, on smatra da to nije zvanična osuda Srpske pravoslavne crkve.
    „To nije stav SPC, to je stav dotičnog gospodina (episkopa Irineja), pa neka se on s njima raspravlja, s time nema veze Sabor arhijereja. Uglavnom, neće to proći i ne može proći takva bruka da smeni vladiku Maksima koji je pohvala pravoslavlja celoga.“
    Vladika Atansije podseća da u crkvi nema vlasti, nego ima sabora, sabornosti i dogovora, kao i „da Duh sveti deluje u crkvi. Hristos Duhom svetim rukovodi u crkvi, mi Duhom svetim dišemo. Otkud bi svetitelji mogli da čuju naše molitve, da nije Duha svetoga.“
    Govoreći o stanju na Kosovu i Metohiji on smatra da „Srbi treba da opstanu i ostanu. Mi imamo, poslovicu ’kadar biti stići i uteći i na strašnom mestu postojati’. Stići kad treba, mi smo sutra svi spremni da idemo na Kosovo.“
    „Srbi su svedoci toga strašnoga mesta. Naslednici, nosioci i branitelji i zastupnici takve vekovne tradicije živog predanja kosovskog i kosovskog zaveta“, kaže episkop Atanasije i dodaje da su Srbi na Kosovu i Metohiji seme između 1500 crkva i manastira. „Treba da ih posećujemo jer im tako veliku hrabrost donosimo“, zaključio je umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački Atanasije (Jevtić).
     
    IZVOR: https://www.radiokim.net/vesti/religija/vladika-atanasije-jevtic-u-crkvi-nema-vlasti-nego-sabora.html
  21. Волим
    "Tamo daleko" got a reaction from ViktorijaV in Vladika Grigorije: Vučiću, ko si ti? Svako jutro ću pred ogledalom reći da se ne slažem s tobom   
    Axios dragi Vladiko! Moze, a ima I pravo da koristi ostar jezik I pero, jer je to ljudina kao sto mu je bio I duhovnik, Sveti Ava Justin Celijski -- koji najvise, do izgaranja vole svoj Srpski narod, ali ga I kritikuje! Ko ima smirenja da podnese tu kritiku I da nauci od nje nesto sto ce mu znaciti za zivota - taj je blagosloven. Svi drugi koji ga spocitavaju su malecki ljudi, zakrzljale ljubavi prema drugom.
     
    Za ovaj pasus - odgovaramo Vladici - hocemo, doci cemo, voljno I htednuto I neodstupno! Amin Boze daj!
  22. Свиђа ми се
    "Tamo daleko" је реаговао/ла на Bonsenjo у Синиша Мали - Данас орден, јуче јавна осуда   
    @Стаљиново унуче glavom i bradom
  23. Волим
    "Tamo daleko" је реаговао/ла на Ronald у Vladika Grigorije: Vučiću, ko si ti? Svako jutro ću pred ogledalom reći da se ne slažem s tobom   
    Objektivno gledano nije da se slazem nesto sa ep. Grigorijom narocito zbog njegovog episkopovanja u ZHE, odnosa sa Dodikom, biznismenovanja i loseg odnosa sa novinarima, ali mi je drago sto je kvalitetno potkacio Vucica i dotakao se ovih bitnih tema cak i ako dobrim dijelom to radi u svrhu svoje popularnosti.
    I sa druge strane imamo Patrijarha i ostale clanove Sinoda koji su uglavnom pro Vucicevci, evo danas i ep. Jovan Sumadijski ovom falsifikatoru urucio orden. Falsifikator je samo glupavim kvazidoktoratom i prepisivanjem upropastio prethodni trud koji je ulozio u skolovanje, a ordenisanje SNS stetocina od strane Crkvenih poglavara je obesmislilo vrijednost ordena i njihov moralni kriterijum kod dodjeljivanja istih.
  24. Волим
    "Tamo daleko" је реаговао/ла на Александар Милојков у Синиша Мали - Данас орден, јуче јавна осуда   
    Ово је време када је боље да се повучемо и молимо за нашу Цркву. Од приче, очигледно, нема ништа. Божја је увек последња. Да се молимо да Он проговори, то јест да закључи расправу.
  25. Свиђа ми се
    "Tamo daleko" је реаговао/ла на Таша у Синиша Мали - Данас орден, јуче јавна осуда   
    Nasa Crkva je izgubila svaki kriterijum sa ovim "ordenisanjem".
×
×
  • Креирај ново...