PredragVId

Заиста је било прелепо! Мноштво народа сабрнаих заједно са својим свештеницима око Трпезе Господње, на дан прославе блажене матере Ксеније.

Saj sa najvisim elektronskim knigama to jest pretrazivac.
 
kucas ime zelene knjige i pronadje sve sajtove koji poseduje knjige pdf itd
 
 
 
       ----------->>> http://ebookbrowsee.net <<<--------------

Špik - 2472m

https://www.google.com/maps/@46.485503,13.8282119,3a,60y,197.23h,97.79t/data=!3m6!1e1!3m4!1s15Fg2A54z3mgecZf27_l9g!2e0!7i13312!8i6656

Свето Предање Цркве од Истока преоси нам једну од многих поучних прича. Она у општим цртама гласи овако:
Био једном неки свети старац, монах, који је имао свог ученика, младог монаха, али неискусног, гордог и свађалачки настројеног. Силазећи једном приликом, неким послом, са планине где су живели, млади и неискусни монах који је ходао далеко испред свог старца, угледа неког човека домаћина који ради на њиви у недељни дан. Ставши поред њиве он оштро изгрди домаћина који ради недељом, назвавши га разним погрдним именима. Домаћин, иначе нехришћанин, наљути се на младог и несмиреног монаха, па добрано испремлати незрелог јуношу да овај једва живу главу сачува. После одређеног времена прође истим путем и стари и свети монах па видевши човека домаћина како у недељни дан ради на њиви, сажали се и рече – Помаже Бог добри човече и прави мучениче! Како издржаваш по овом сунцу? Зачуђени домаћин се изненади тако лепим и благим речима светог монаха и старца, па ће на то. Хвала Богу, добро, добри старче. Ко си ти? У кога Бога верујеш? И тако ... Незнабожац се кроз разговор са светим старцем увери да хришћани уопште нису лоши људи, па му то би на духовну корист. У преводу, ова прича нам говори само једно, а то је оно што је наш народ рекао у пословици – Лепа реч и гвоздена врата отвара. Као што зла и опака реч и најлепша дрвена врата може затворити за Бога и истину Христову.
У последње време, у нашој свакодневници, као да и ми - људи у мантији, заборављамо понекад на ову лепу и поучну причу из Светог Предања Цркве. Као да су појединци почели да се такмиче у једном не баш похвалном спорту – ко ће са веће удаљености, из западнијих медија и већом количином пљувачке пљунути на Српског Патријарха и Свети Синод. Сложићемо се, ни мало похвално духовно занимање за некога ко је изабрао да иде путем Христовим. Ни светли дан великог Црквено-народног Сабора у Никшићу, и реакције на тај историјски догађај, нису прошли без овог новог, модерног и нехришћанског занимања - пљувања на седог патријарха и Свети Синод.
Као што знамо, поводом заштите имовине, имена и угледа СПЦ у Црној Гори, у суботу 21. децембра ове године, одржан је велики, благодатни, историјски и величанствени Црквено-народни Сабор у Никшићу. На Сабор у Никшићу су донете и свете мошти светог Василија Острошког Чудотворца, по телу Србина Херцеговца, по духу сина Светлости и сина Божијег по благодати. По веома лошем времену, и поред полицијске полублокаде града под Требјесом, окупили се преко 15 000 верника. Њих исто толико је остало на границама древног града Оногошта, као и на границама Црне Горе са Републиком Српском и Србијом, јер их Милова «милосрдна» полиција независног Монтенегра није пустила да окусе «благодати» слободе НАТО Црне Горе.
Његова Светост Патријарх Српски Г. Иринеј је неколико дана пре одржавања овог светог, великог и значајног Сабора одлучно, али и у духу братске љубави, позвао власти у Црној Гори да повуку безакони предлог проблематичног и за СПЦ дискриминаторског закона о тзв. Верским слободама у Црној Гори. Том приликом Његова Светост Патријарх Српки Г. Иринеј, је посебно подвукао следеће: „Да није било Митрополије, ко зна како би се развијао живот на тим просторима, она је водила тај народ у најкритичнијим временима. Ако имају иоле памети, треба да одустану од доношења тог закона. Надамо се и молимо да одустану и да наше светиње неће бити угрожене“.
Оно што је јавности било мање познато, само пар дана пре одржавања Сабора у Никшићу, у истом братском духу, на седницу Светога Синода у Београду, дошао је епископ Будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Тема разговора је била и проблематични црногорски предлог закона и Сабор у Никшићу. Наравно, разговарало се и о томе да ли да Свети Синод пре Сабора изађе са једном поруком државним властима Црне Горе и верном народу. На састанку, уз учешће Патријарха Иринеја и чланова Светог Синода, као и епископа Јоаникија, дошло се до заједничког закључка да Свети Синод не реагује са саопштењем одмах и пре Сабора, већ након Сабора. Браћа архијереји су се потом разишла у братској љубави, миру и једномислију.
Како су су Патријарх, Свети Синод и епископ Јоаникије људски и коректно испоштовали договор из Београда, мудро је отупљена и оштрица необузданих страсти и реакција црногорских режимлија против СПЦ, Синода и Патријарха Иринеја. И заиста, после завршеног Сабора у Никшићу из врха црногорског режима није било онолико негативних реакција на врх СПЦ, као ранијих прилика, али су се, нажалост, за оштре и неумерене критике према седом Српском Патријарху и Светом Синоду СПЦ побринули  они од којих се то најмање очекивало – људи у мантији из редова саме Цркве. Као неки професионални критичари на скоро све што долази из Патријаршије у Београду, појединци у црном нису штедели ни бирали речи. По њиховом старом али на жалост и лошем обичају, није им ни мало зафалило негативне настројености и опаких коментара на рачун Његове Светости седог Патријарха Иринеја и Светог Синода.
Прво се јавио наш уважени владика Атанасије Јевтић, необјективно и острашћено напавши на Патријарха, Свети Синод и, између редова, Епископа Новосадског и бачког Г. Иринеја. Преосвећени владика Атанасије је 21. децембра, без много размишљања, рекао следеће увредљиве и опаке речи на рачун мудрог Српског Патријарха и Свети Синод: «Овај Патријарх остаће запамћен у српској историји као најгори српски Патријарх. Целу Цркву и Сабор свео је на Синод, а Синод на једног амбициозног човека». На страну пословична необавештеност и исхитреност нашег уваженог епископа Атанасија, на страну и различити приступи у решавању многих данашњих проблема, на страну чак и то ко је овде у праву (а испоставило се као и много пута раније да су у праву Патријарх и Свети Синод), зар је то начин да се један уважени епископ обраћа Патријарху и Светом Синоду? На жалост ово није први тако груби и непримерени испад против Патријарха и Светог Синода од стране умировљеног владике Атанасија. У најмању руку, чудим се како један хришћанин, па поред тога још и епископ, има такав речник и скоро незадрживи порив да медијски тако често и сурово пљује по неистомишљеницима. И не само то – већ посебно по Патријарху и Светом Синоду. То већ није само ствар гажења општих норми комуникације у Цркви и неке скоро трајно тињајуће потребе да се грубо извређа неистомишљеник, већ је и општа штета за углед наше СПЦ. Питам се: кад је то владика Атанасије доживео да га, на пример, Његова Светост Патријарх Иринеј, Свети Синод или пак владика Иринеј (Буловић) лично, јавно и медијски тако ниско нападају и вређају? Наравно, никада, јер то просто није у духу и духовном коду ни Патријарха Иринеја ни Светога Синода ни епископа Иринеја Бачког. И не само то. И Патријарх Иринеј и Свети Синод имали су на сијасет повода да оштро реагују против нетачних, небратских и опаких испада владике Атанасија, и то нису урадили, штедећи и њега самога и целу Цркву, покушавајући да га својим смирењем и мудрошћу приволе да се смири и укочи са брзоплетим реакцијама. И дан данас, и Патријарх и Свети Синод, и владика Иринеј Бачки, наново показују трпљење и љубав према владици Атанасију. Христа ради, њега ради и мира у Цркви ради. 
Потом се јавио и поштовани отац Ненад Илић који је на свом ФБ профилу написао следеће: «На Световасилијевском црквено-народном сабору у Никшићу је прочитано писмо Васељенског Патријарха Вароломеја, упућено предсједнику Црне Горе Милу Ђукановићу, затим Одлука Светог Синода Руске Православне цркве, писмо римског Папе Франциска упућено Патријарху Иринеју, писмо и поздрав Митрополита Онуфрија предстојатеља Украјинске Православне Цркве те порука сабору из Свете лавре манастира Хиландара. Стиже ли нешто из Београда»? Драги и поштовани оце Ненаде, стигло је из Београда, и пре Сабора и после Сабора у Никшићу, много тога али је неко очигледно затворио очи да не види и затиснуо уши да не чује речи Патријарха Иринеја. Искрено, мислио сам да о. Неша није подложан брзоплетим реакцијама, али се и њему као заиста врхунском интелектуалцу некада покраде иста. Надао сам се такође и да о. Ненад има више дамара за реалну анализу деловања Патријарха Иринеја и Светога Синода, а мање за брзоплете и нетачне критике против «Боеграда».
Питам се на крају, као хришћанин: Где је ту опрезност? Где братска љубав? Где хришћаство на делу? Где поштовање светих канона и седог Патријарха? Где послушност Цркви? Где верност договору са домаћином Сабора у Никшићу Епископом Јоаникијем? Где координација са Светим Синодом из Београда? Где добра мисао и добро унутарње око душе? Где поверење у врх Српске Цркве?
На жалост, појединци у мантијама као да су навикли да брзоплето подражавају неискусног монаха из уводне приче. Да на прву лопту, оштро, грубо, непромишљено и нехришћански нападају по другима и тако својим нестрпљењем и несмирењем праве вишеструку штету целој Цркви.
У контексту уводне и поучне приче, требамо се сви ми много више учити  од мудрог и светог монаха старца који је на све гледао неисквареним очима хришћанског срца. Пратећи речи и дела нашег Српског Патријарха, мирне душе могу рећи и следеће – учимо се мудрости и од Његове Светости али и од свих мудријих и смиренијих од нас. Не будимо брзоплети, маловерни и злог ока душе.
 
За Поуке.орг    игуман манастира Пиносава, јеромонах Петар (Драгојловић)
 

View full Странице

Свети Спиридон, аутор иконе игуманија Ефимија Тополски контакт путем Интаграма
 

Kako im ne nadjose da su nepravilno okopavale zemlju i pogresno orezivale stabla, pa da im postave nekoga ko ce to besprekorno obavljati, mesti dvoriste i zalivati cvijece? 
To je jako bitno za prvi utisak o manastiru

Да, нема се времена,
за све лепе ствари
за  врапче на грани
за  увојак врани
на поглед ка звезди
и облаку што језди.
Али зато  трчи, жури
Ватај каријеру
стварај себи баријеру.
Боли глава, не мож да се спава
нема везе, ти си даса 
сав си маса . 
 
 
 
 
 

Tako mi lakše   Malo malo pa čujem od Saše šta se bre smeješ? "Tako mi lakše"..   Problemi se nižu a mi bi takše takše je lakše, takše je lakše   Ščepaj brata dok ne malakše nije baš lepo ali je lakše   Čemu sve ovo pojma nemam al' mi je lakše, odo' da dremam. Poz.

Мала ОН ЛИНЕ ПЕСМИЦА
                                                               на спасење ОНЛИНЕ популацији
 
Ето, много је насиља и блуда, у ово наше сурово време,
премного медија ал` гле чуда, ево, вас ту врагу да кажете НЕ,
да стајете на шкорпије, алњ и проблеме, да пишемо духовне теме,
један је живот, Љубав је Бог, а љубав је све,
 
и сви ми па макар нас било и два, <јер како је Давид био 10.000>
врло би лако млатили свако, зло, што ала нам шаље,
и све би ишло низ воду, од нас што даље,
кад љубав би ушла у срца наша, а нека тамо Јевропа,
 
нек стоји даље и она у нас нек уђе, а не ми у њу,
о драга браћо о миле сеје, па где нам је образ, а понос тек  где је,
да ли би Николај Ћеле кулу продао за Вавилон кулу,
ил Сава дао за чланску карту, да мења Марију за вредну Марту,
 
ил` Синђелић Стева да буде Ева, ко продана душа рат да води,
о драга браћо, о миле сеје где нам је образ, а понос тек где је,
какве су силе над Србима биле, ал` србин данас сурфује, броди,
памет му лети , очи му блуде, пред камером стење,
 
ко млади фараон, у руци му миш у глави мачка,
врти се тражи, ђавола чачка, о драга браћо,
о миле сеје па где сте се скрили, о предобри мили,
о драги Свемоћни, спаси нас у лудо време душевне беде,
о Мили драги од самих себе, од самих себе,
 
причувај Србина и сеју му драгу од нагих и блудних слика,
од оних што нуде бесплатно царство на мрежи другарство,
што пусте` и душу и срце и ум, од губе и слике што титра
од тантре, од блуднога сина што на Тебе Господе личи,
 
бесплатно царство што нуди у рају од снова и телесних  жеља,
што нуди демоне то јест привиђења, слику Господњу,
од лажног сина, што пакао гура за пријатеља,
и игре на справи што титра, што води у преисподњу,
 
у мору врелом, сумпора смрадног, од покварених јаја,
од раслабљених тела, од Иродове бољке - тог блуднога гада,
спаси се Србине, ЗАВРИШТИ СЕЈО нек чује свемир, без краја:
ГОСПОД НЕКА ТЕ УНИШТИ НЕЧИСТИ БЕСУ КОЈИ СИ ИСПУЊЕН СМРАДА!
 
Амин Боже дај.
                                         
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

Овако су се некад деца сликала у Сокобањи. Имамо и ми неке слике у ношњи.