Jump to content

PredragVId

Члан
  • Број садржаја

    4041
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    40

Последњи трофеј

PredragVId је имао/ла садржај са највише реакција!

О PredragVId

  • Рођендан 05/23/1977

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Интересовање :
    Фотографија, филм, 3Д анимација, православље

Contact Methods

Скорашњи посетиоци профила

42262 посетилаца

PredragVId's Achievements

Не мисли да оде

Не мисли да оде (8/9)

8.9k

Форумска репутација

  1. Шетај и мисли

    Кишни је дан. Никако да схватим зашто људи слабо излазе по киши? Добро се обући, не превише и кренеш. Право је задовољство шетати по киши. Ваздух је чистији. Људи су опуштенији. Никуд не журе. Знам. Ретко ко ће се пронаћи у овим речима. - Шта ће људи рећи? Па нема никог напољу. Па какав сам ја чудак. Е да ме неко види. И много тога другог. – У пракси није баш тако. Шетња по киши је одлична за размишљање. Страх од кише назива се плувиофобија. Побеђујући тај страх ми несвесно решавамо и друге проблеме које имамо. Њих је седећи кући теже решити. Све велике ствари почеле су од првог корака. Али, наравно, неће све од једном. Потребно је много вежбе. Прво (и основно) ако желите да савладате плувиофобију, потребна вам је одећа намењена за кишно време. Друго, патике које не пропуштају воду и добар кишобран. Треће и најважније, потребно је пуно добре воље и мало храбрости да се страх превазиђе. Нажалост, људи мало причају о својим проблемима мислећи да их нико не разуме. Међутим, истина је сасвим супротна. Сви смо ми мање више исти и сви без разлике имамо скоро сличне проблеме... Дакле, ево првог корака а остало је на вама.

  2. Нађох овај лепи текст пре пар минута и баш ми се допао.

    ДВА БРАТА
    Два брата обратише се Богу: „Научи нас великој науци живота. "
    - Добро, - одговори Свевишњи, - позваћу те кад будеш спреман.
    Један брат је чекао Вишњи знак, а други је одлучио да учини што више у свом животу пре Великог часа, када Бог позива на ученост. Саградио кућу, засадио башту, подигао децу, читао туђу књигу и писао своју, учио од људи и сам учио људе, а све се журило, како би добио што више времена. Касно је легао, рано устао, али све време је имао осећај да нема много времена, шта се више ради, остаје за сутра. Пожурио је да учини тако да би, по лику ученика пред Богом, могао још више за живота.
    А први брат је још чекао знаке и журио време, да би брзо дошао час када ће стићи на праву ствар. Али ближи се час смрти, па се оба брата поново обратише Богу:
    - Целог живота чекамо Твој Знак. Желели смо да постанемо твоји ученици да бисмо, након учења Великог учења, могли да преобразимо свет.
    - Човеку није потребан знак, - одговори Бог, - јер он сам зна шта му је чинити. Хтео си да стекнеш знање да би преобразио свет, али док је један хтео, други је неуморно радио на томе. Прође сат времена, а ти одеш са овог света. Осврни се и види шта си оставио иза себе.
    Један брат је видео своје креације, други је видео само његове жеље.
    „Прави ученик“, рече Бог, „не онај који има жеље, него онај који има жеље и твори. Прави ученик није онај који се боји прљавог и тешког свакодневног посла, већ онај који га превазилази ради користи живота. Знање се може разумети само кроз рад. Жеље су празне и из њих је немогуће учити учење.
    Овим речима Бог пружи једну руку и рече:
    1. PredragVId

      PredragVId

      - Уђи у моје обиталиште, јер си на трудовима научио Истину, кроз Истину - Највишу Мудрост Живота.
      Још један је отишао у одсутност, јер празнина само празнином испуњава.
  3. Наш прота (протојереј ставрофор) Алекса (Симеуновић) и драги нам прота Александар из Житорађе, одслужише ову свету Литургију на Огњену Марију у њеном храму у Градашници. Дивну беседу огњеној Марији произнесе овај наш драги и дуго знани гост. Сети нас на драгог нам оца проигумана Мојсија наше драге царске лавре, на његов боравак у Сокобањи и његове молитве за све нас. Прота нас и тога сети. Па литија око цркве, па освећење многих славских колача - ето то је укратко садржај овог малог спомена, који заједно сви узнесосмо овој великомученици огњене херувимске вере, Марини.
  4. Дани митрополита Амфилохија, уживо из Подгорице, на ју туб каналу ТВ студија Острог

  5. Постављање крста изнад манастира Милешева. Крст тежак 3,8 t поставила војска РС хеликоптером (МИ-17).

    1. PredragVId

      PredragVId

      WWW.SLOVOLJUBVE.COM

      На врху Титеровац, висок 950 метара, изнад Манастира Милешеве, подигнут је, 30. октобра 2021. године, велики Часни Крст, висок 12,5 метара, известиле су Радио Слово...

       

    2. PredragVId

      PredragVId

       

  6. Протојереј-ставрофор др Милош Весин, парох јужночикашки и ленсиншки, професор на Богословском факултету Светог Саве у Либертивилу, биће гост духовне трибине која се одржава у Вазнесењској цркви у центру Београда 2. новембра, од 18 часова Говориће на тему "Православље и психосоматика" Добро дошли! Извор: радио Слово љубве
  7. "Сокобањска Каруља" (систем пећина испод Сокограда) За све љубитеље природе, алпинизма и планинарења, снимили смо један природни феномен који се ретко среће у нашим крајевима. Реч је о систему пећина на вертикалном зиду висине преко 50 метара. Саме пећине подсећају на кошнице (станове пчела). Сходно томе, у самом наслову можете уочити и назив Сокобањска Каруља. Заиста, ове пећине подсећају на мале станове за живљење светогорских подвижника. Наравно, овде никада није ни било таквих случајева (шта више никада нисам ни чуо да је неко у њих улазио) али паралела у изгледу свакако може да оправда назив. Уживајте у видеу.
  8. Тропар Васкрсењу Господњем - манастир Рибница Maнастир Рибница се налази недалеко од Мионице на 90 км од Београда. Поред манастира налази се туристима позната Рибничка пећина (не тако велика, у дубину) али и сам манастир Рибница од недавно бива духовна пећина, једног врлог монаха, који у покајању као у каквој пећини греје зидове Петропавловског манастирског храма. Уз разне монашке приче оца Арсенија, који је некада грејао наша охладнела срца на таласима радија Светигора (аутор и водитељ многобројних емисија "На чунку монашког ткања") данас врло радо посећиван монах и настојатељ манастира Рибница. Подно Рибничке стене угрејани византијским појањем Свете Литургије, бисмо присутни и на трпези љубави овог монашког братства. Некако чудесно, након беседе овог врлог монаха, уђох у цркву и ношен љубављу Божијом, запојах тропар Васкрсењу Христовом. Иако је манастир посвећен Светим апостолима Петру и Павлу, (у том моменту ни речи тог тропара не успех да изустим). На крају, како и приличи, приђох до престоне иконе, и чудесно, мада и умом незнајући, но срцем спознајући, допојах овај Васкршњи тропар, на овом чудесном месту. Нека нам Рибничко-Острошка стена и Свето Василијевски Острошки лик монаха Арсенија, својим разборитим беседама и умилним византијским покајним појањем, остану урезани као у Рибничку стену, у ум и срце, нама који смо га посетили, а свима нама, нек молитве овог монаха буду путоказ за исправљење, и избављење са греховног пута да би страдањем Господњим и ми радосно дочекивали Васкрсење Христово.
×
×
  • Креирај ново...