Jump to content

AnaLaz

Члан
  • Број садржаја

    1991
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    AnaLaz got a reaction from mperica in Sve sto ste hteli da znate o iskrenim zenama, sexu itd....Dobar kanal za M/Ž odnose! :) NOVO!   
    Одличан видео! Кратко и јасно! 
  2. Волим
    AnaLaz је реаговао/ла на Edmund у Sve sto ste hteli da znate o iskrenim zenama, sexu itd....Dobar kanal za M/Ž odnose! :) NOVO!   
    Evo i ovaj deo
    u vezi je one teme
     
     
  3. Волим
    AnaLaz је реаговао/ла на Edmund у Sve sto ste hteli da znate o iskrenim zenama, sexu itd....Dobar kanal za M/Ž odnose! :) NOVO!   
    ovde ima svega interesantnog 
  4. Волим
    AnaLaz је реаговао/ла на Edmund у Sve sto ste hteli da znate o iskrenim zenama, sexu itd....Dobar kanal za M/Ž odnose! :) NOVO!   
    E pa forumasi, evo nabasah na ovog lika, zanimljivi su klipovi a teme vazda aktuelne
     
     
  5. Волим
    AnaLaz је реаговао/ла на Рапсоди у Шта не можете да разумете у животу и у свету?   
    Прочитај житије свештеномученика Кипријана и Јустине, да ти ја не препричавам и наћићеш одговор на своје питање. 
    http://www.spc.rs/sr/sveti_sveshtenomuchenik_kiprijan_justina_devica
  6. Волим
    AnaLaz је реаговао/ла на Sanja Т. у Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Molim vas, molite se za Slavisu.
    Na raskrsnici zivota je. Daj Boze da donese spasavajucu odluku i izbavi se iz kandži zloga.
  7. Волим
    AnaLaz got a reaction from Sanja Т. in Свакодневна читања   
    Свакодневна читања
    VOANERGES.RS Субота шеснаеста по Педесетници
       
    1. Кор. 146 зач. (X, 23-28).

    Браћо, све ми је слободно, али све не користи; све ми је слободно, али све не изграђује. 24. Нико нека не тражи што је његово, него сваки оно што је другога. 25. Све што се продаје на тржишту једите, ништа не испитујући савјести ради; 26. јер је Господња земља и све што је на њој. 27. Ако ли вас неко од невјерника зове, и хоћете ићи, једите све што вам се принесе, ништа не испитујући савјести ради. 28. Ако ли вам неко рече: Ово је идолска жртва, не једите ради онога који вас извијести и ради савјести; јер је Господња земља и све што је на њој.

    Мт. 101 зач. (XXIV, 34-44).

    Рече Господ Својим ученицима: Заиста вам кажем: Овај нараштај неће проћи док се све ово не збуде. 35. Небо и земља ће проћи, али ријечи моје неће проћи. 36. А о дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам. 37. Јер како је било у дане Ноја, тако ће бити и долазак Сина Човјечијега. 38. Јер као што у дане пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, 39. и не схватише док не дође потоп и однесе све; тако ће бити и долазак Сина Човјечијега. 40. Тад ће бити два на њиви: један ће се узети, а други оставити. 41. Двије ће мљети на жрвњевима; једна ће се узети, а друга оставити. 42. Стражите, дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш. 43. Али ово знајте: Кад би знао домаћин у које ће вријеме доћи лопов, стражио би и не би дао да му провали кућу. 44. Зато и ви будите спремни; јер у који час не мислите доћи ће Син Човјечији.
    Субота шеснаеста по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник
       
     
    Стражите јер не знате у који ће час доћи Господ ваш (Мт. 24,42). Стражити не значи седети скрштених руку, већ размишљати о изненадном доласку Господњем, и увек се понашати и поступати онако како захтева сусрет са Њим, чиме се одстрањује бојазан да ћe се заслужити укор или осуда. Како то остварити? Врло просто. Испуњавањем Његових заповести, с тим да се ни једна не нарушава. Ако се и деси да неку нарушимо, oдмаx треба да се чистимо покајањем и дужним измирењем са своје стране. Тада ћe код нас све бити чисто. Грех не остављај ни једног тренутка на души: одмах се кај, плачи у срцу своме и трчи ка духовном оцу да се исповедиш и добијеш разрешење. Затим се опет прихвати испуњавања заповести Божијих. Ако будеш ревностан у вођењу исправног живота, убрзо ћеш се исправити. Једино немој остајати дуго у стању пада. Падања ћe у таквом устројству бити све ређа и ређа, па ћe се и сасвим прекратити, уз помоћ свеисцељујуће благодати Божије. Тада ћe се у тебе уселити радосно уверење да нећеш неспреман срести Господа.
  8. Волим
    AnaLaz је реаговао/ла на JESSY у Џон О’Доноху о сродним душама   
    Чудно је бити овде. Тајна те никад не оставља самог. Иза твоје слике, испод твојих речи, изнад твојих мисли, тишина једног другог света чека. 
                   
     
    Свет живи у теби. Нико, осим тебе сâма, не може ти донети вести из твог унутрашњег света. (...) Уколико постанеш овисан о спољашност, прогониће те твоја унутрашњост. Постаћеш толико гладан, глађу коју ниједна слика, особа или потреба неће моћи утолити. Да би био здрав, мораш остати искрен према својој рањивој сложености. Да би очувао равнотежу, мораш се неподељено старати о унутрашњости и спољашњости, видљивом и невидљивом, познатом и непознатом, временском и вечном, старом и новом. Нико не може ово урадити уместо тебе. Ти си јединствени праг свог унутрашњег света. Ова крепкост је светост. Бити свет значи бити природан, бити благонаклон према световима који у теби траже равнотежу. Иза фасаде слике или непажње, свака особа је уметник у оном првобитном и непатвореном смислу. Свако од нас назначен је и има част да буде уметник који у себи носи и обликује јединствен унутрашњи свет.  
  9. Волим
    AnaLaz је реаговао/ла на JESSY у Џон О’Доноху о сродним душама   
    У љубави растеш и долазиш кући. Када научиш да волиш и да будеш вољен, долазиш до самог средишта духа који је у теби. У топлом си и ушушканом. (...) Тај тихи и тајанствени вечни свет у теби јесте твоја душа. Љубав је природа душе. Када волимо и допустимо себи да будемо вољени, постепено почнемо да настањујемо царство вечности. Страх се претвара у храброст, празнина у пуноћу, а удаљеност у блискост.
    Мораш бити великодушан најпре према себи како би могао да примиш љубав која те окружује. Можеш патити од неутољене глади за љубављу. Годинама можеш тражити на усамљеним местима, местима изван себе. Иако је све време љубав коју тражиш на свега неколико центиметара удаљености од тебе. Она све то време почива на ободима твоје властите душе, али си ти био слеп да је уочиш. Можда је некаква преживљена бол учинила да ти се врата срца са праском затворе те да сада стојиш беспомоћан и не успеваш да их отвориш како би примио љубав. Због тога буди пажљив према ономе што ти се даје. Борис Пастернак је једном рекао: ”Када велики догађај покуца на врата нашег живота то ретко бива гласније од откуцаја срца и веома га је лако пропустити.”
  10. Свиђа ми се
    AnaLaz је реаговао/ла на JESSY у Џон О’Доноху о сродним душама   
    Ироничним бива то како свет воли моћ и власт. Можеш бити веома успешан у свету; сви ти се могу дивити; можеш поседовати немерљиво богатство, љупку породицу, успех у послу и имати све оно што ти свет може дати, али иза свега тога, можеш остати изгубљен и мизеран. Уколико имаш све оно што ти свет може понудити, а љубави немаш, онда си сиромашнији и од оних најсиромашнијих. Свако људско срце жеђа за љубављу. Уколико у срцу немаш топлину коју само љубав пружа, онда у твом животу нема места ни правом слављу нити искреној радости. Није важно колико си моћан, компетентан, самоуверен, или поштован, није важно шта о себи или шта други о теби мисле, оно најдубље за чим чезнеш, на крају крајева, увек, јесте љубав. Није важно где смо, ко смо, шта смо или какав нам је животни пут, сви имамо потребу за љубављу.
     
  11. Волим
    AnaLaz је реаговао/ла на JESSY у Џон О’Доноху о сродним душама   
    Тамо где постоји љубав, постоји отвореност живота једног за друго. Све баријере су оборене. Дистанца којом се иначе штитимо је превазиђена. Другој особи је допуштено да ступи у најдубљи храм наше душе. Наше постојање и живот постају тлом на којем и онај други може обитавати. Потребна је велика храброст да би се другоме допустило да нам приђе тако близу. Будући да је тело у души, онда када другога пустимо тако близу себе, ми у ствари том другом допуштамо да постане део нас самих. У овом тајинственом сродству душе се уједињују.
    У свету у којем компјутери замењују истински сусрет и где психологија замењује религију, уопште и не чуди што смо са толиким жаром опседнути односима. Нажалост, ”однос” је постао празним местом око којег се наша усамљена глад шуња тражећи топлину и припадност. Оно што се у јавности неретко може чути о блискости сасвим је испразно, а такво једно непрестано понављање једног те истог само још јасније указује на то да блискост изостаје. Истинска блискост је свето искуство. Оно никад не објављује тајну поверења и сродности воајеристичком оку неонске културе. Права блискост је ствар душе, а душа је дискретна.
     
    http://sanjaonica.blogspot.com/2016/08/blog-post_22.html
     
  12. Волим
    AnaLaz got a reaction from хахаха in Свакодневна читања   
    Свакодневна читања
    VOANERGES.RS Четвртак шеснаести по Педесетници
       
    Еф. 216 (1:1-9)

    Павле, апостол Исуса Христа по вољи Божијој, светима који су у Ефесу, и вјернима у Христу Исусу; 2. Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа. 3. Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који нас је благословио у Христу сваким благословом духовним на небесима, 4. као што нас и изабра у Њему прије постања свијета да будемо свети и непорочни пред Њим, у љубави, 5. Предодредивши нас себи на усиновљење кроз Исуса Христа, по благонаклоности воље своје, 6. на похвалу славе благодати своје, којом нас облагодати у Љубљеноме, 7. у коме имамо избављење крвљу његовом, опроштење гријехова по богатству благодати Његове, 8. коју је преумножио у нама у свакој мудрости и разборитости, 9. обзнанивши нам тајну воље своје, по благовољењу Својему.

    Мк. 30 (7:24-30)

    У вријеме оно, дође Исус у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу, хтједе да то нико не дозна; но није се могао сакрити. 25. Јер чувши за њега жена у чијој кћери бијаше дух нечисти, дође и паде к ногама његовим. 26. А та жена бијаше незнабошкиња родом Сирофеничанка, и мољаше га да истјера демона из кћери њезине. 27. А Исус јој рече: Пусти да се најприје дјеца нахране; јер није право узети хљеб од дјеце и бацити псима. 28. А она одговори и рече му: Да, Господе, али и пси испод трпезе једу од мрва дјетињих. 29. И рече јој: За ову ријеч, иди, изишао је демон из кћери твоје. 30. И дошавши кући нађе кћер да лежи на постељи, а демон бјеше изишао.
    Четвртак шеснаести по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник
       
     
    Шта је подстакло Сирофеничанку да приђе Господу и да буде тако упорна у искању? (Мк.7,24-30). Убеђење, које се у њој образовало. Она је била убеђена да је Спаситељ моћан да исцели њену кћер и зато му је пришла. Била је убеђена да Он неће оставити њену молбу неиспуњену. Стога није престајала да тражи. Убеђења су збир свег живота, васпитања, уобичајених мисли, утисака од оног што нас окружује, учења која срећемо и разноврсних случајева и занимања у животу. Под дејством свега тога мисао ради и долази до извесних убеђења. При томе треба имати на уму да свуда постоји и одасвуд се тиска у душу човека истина Божија. Истина лежи у срцу човека. Истина Божија је запечаћена и у свакој твари. Има је и у обичајима и у наравима људским. Има је и у учењима, мање или више. Али, свугде има и лажи. Ко је од истине, сабира истину, и пун је истинитих и спасоносних убеђења. Ко, пак, није од истине, сабира лаж и пун је лажних убеђења и погубних заблуда. Да ли од човека зависи да је од истине или да није од истине, нека свако сам расуди. Суд Божији, међутим, очекује све…
     
  13. Волим
    AnaLaz got a reaction from хахаха in Свакодневна читања   
    Свакодневна читања
    VOANERGES.RS Среда шеснаеста по Педесетници
       
    Гал. 214 (6:2-10)

    Браћо, носите бремена један другога, и тако испуните закон Христов. 3. Јер ако ко мисли да је нешто, а није ништа, вара самога себе. 4. А сваки нека испита своје дјело, и тада ће сам у себи имати похвалу, а не у другоме; 5. јер ће сваки своје бреме носити. 6. А који се учи ријечи, нека дијели сва добра са оним који га учи. 7. Не варајте се, Бог се не да обмањивати; јер што човјек посије оно ће и пожњети. 8. Јер који сије у тијело своје, од тијела ће пожњети трулеж, а ко сије у дух, од Духа ће пожњети живот вјечни. 9. А добро чинити да нам не досади, јер ћемо у своје вријеме пожњети ако не малакшемо. 10. Зато, дакле, док имамо времена, чинимо добро свима, а особито својима по вјери.

    Мк. 29 (7:14-24)

    У вријеме оно, дозвавши Исус сав народ рече им: Послушајте ме сви, и разумијте. 15. Ништа нема што би човјека могло опоганити од онога што споља улази у њега, него што излази из њега оно је што погани човјека. 16. Ко има уши да чује, нека чује! 17. И када дође од народа у кућу, питаху га ученици његови за причу. 18. И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Зар не разумијете да што год у човјека споља улази не може га опоганити? 19. Јер му не улази у срце него у трбух, и излази напоље, чистећи сва јела. 20. Још рече: Што излази из човјека оно погани човјека. 21. Јер изнутра, из срца људскога, излазе зле помисли, прељубе, блуд, убиства, 22. крађе, лакомства, пакости, лукавство, разврат, зло око, хула на Бога, гордост, безумље. 23. Сва ова зла изнутра излазе, и погане човјека. 24. И уставши оданде отиде у крајеве тирске и сидонске.
    Среда шеснаеста по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник
       
     
    Изнутра из срца људског излазе мисли зле, прељубе, блуд, убиства, крађе, лакомства, пакости, лукавство, разврат, зло око, хула на Бога, гордост, безумље (Мк.7,21-22). Овде су набројани само најраширенији греси. Међутим, и сви други, и већи и мањи, излазе из срца. Вид у коме се они јављају јесте зла помисао. Прво семе зла које пада на мисао јесте: „Да се учини то и то“. Одакле и како оно пада? Један део тих помисли се може објаснити извесним законима сејања и сједињавања идеја и ликова. Међутим, само један део. Други, знатнији део, долази од самопокретног раздражења страсти. Живећи у срцу, страст не може а да не захтева задовољење. Тај захтев се испољава позивом на ово или оно, а са позивом је сједињен овај или онај предмет. Одатле мисао: „А, ето шта треба урадити!“ Отуда се, на пример, код глади осећа позив на храну. Са позивом пада на мисао и сама храна, а са њом жеља да се дође до овог или оног и да се оно поједе. Tpeћи, и можда најобимнији део, происходи од нечистих сила. Њима је испуњен ваздух и оне се у чопору врзмају око људи. Сваки по своме роду развија дејство на лица са којима се cpeћe. Од њих лети зло као искре од ужареног железа. Где постоји пријемчивост, искра се унедрава, а са њом и мисао о злом делу. Тиме, и ни са чим другим се не може објаснити (иначе необјашњиво) рађање злих помисли услед послова који немају никакво сродство са њима. Међутим, сва та разлика у узроцима не захтева и разлику у поступању са злим помислима. Закон је један: ако се јави зла помисао – одмах је одбаци, и посао је завршен. Не одбациш ли је у првом тренутку, у другом ћe бити теже, а у трећем још теже. И већ нећеш приметити како ћe се родити саосећање, жеља и решење, и како ћe се јавити и средства… Па, ето и греха под руком. Прво противљење злим помислима је трезвоумље и бодрост са молитвом.
  14. Волим
    AnaLaz got a reaction from хахаха in Свакодневна читања   
    Свакодневна читања
    VOANERGES.RS Рођење Пресвете Богородице - читања
       
    На вечерњој:

    Пост. (28:11-17)

    Изиђе Јаков од студенца заветног, и изиђе у Харан, и дође на једно место, и онде заноћи, јер сунце беше зашло; и узе камен на оном месту, и метну га себи под главу, и заспа на оном месту. И усни, а то лестве стајаху на земљи а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и силажаху; и гле, на врху стајаше Господ, и рече: Ја сам Господ Бог Аврама оца твог и Бог Исаков; ту земљу на којој спаваш теби ћу дати и семену твом; и семена ће твог бити као праха на земљи, те ћеш се раширити на запад и на исток и на север и на југ, и сви народи на земљи благословиће се у теби и у семену твом. И ево, ја сам с тобом, и чуваћу те куда год пођеш, и довешћу те натраг у ову земљу, јер те нећу оставити докле год не учиним шта ти рекох. А кад се Јаков пробуди од сна, рече: Зацело је Господ на овом месту; а ја не знах. И уплаши се, и рече: Како је страшно место ово! Овде је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска.

    Јез. (43:27-44:4)

    Овако говори Господ: Нека од осмог дана и после приносе свештеници на олтару жртве ваше паљенице и жртве ваше захвалне, и примићу вас, говори Господ Господ. И одведе ме опет к вратима спољашњим од светиње, која гледају на исток, а она беху затворена. И рече ми Господ: Ова врата нека буду затворена и да се не отварају, и нико да не улази на њих, јер ће Господ Бог Израиљев ући на њих; и биће затворена. Као кнез ће сести на њима да једе хлеб; кроз трем од Еламских врата ће ући и истим путем изаћи. И одведе ме к северним вратима према дому; и видех, и гле, дом Господњи беше пун славе Господње.

    Прич. (9:1-11)

    Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова; Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој. Посла девојке своје, те зове сврх висина градских: Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели: Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила. Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума. Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг. Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те. Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више. Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум. Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.



    На јутарњој:

    Лк. 4 зач. (I, 39-49, 56)

    У вријеме оно, уставши Марија отиде хитно у горски крај, у град Јудин. 40. И уђе у дом Захаријин, и поздрави Јелисавету. 41. А кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дијете у утроби њезиној, и Јелисавета се испуни Духа Светога, 42. И повика узвишеним гласом и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! 43. И откуд мени ово да дође мати Господа мојега мени? 44. Јер гле, када глас поздрава твојега дође у уши моје, заигра дијете од радости у утроби мојој. 45. И благо оној која вјерова, да ће се извршити што јој је казао Господ. 46. И рече Марија: Велича душа моја Господа; 47. И обрадова се дух мој Богу, Спасу мојему, 48. Што погледа на смјерност слушкиње своје; јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји; 49. Што ми учини величину Силни, и свето име његово. 56. И остаде Марија са њом око три мјесеца, и врати се дому своме.



    На Литургији:

    Флп. 240 зач. (II, 5-11).

    Браћо, нека је у вама иста мисао која је и у Христу Исусу, Који будући у обличју Божијем, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом, него је себе понизио узевши обличје слуге, постао истовјетан људима, и изгледом се нађе као човјек; унизио је себе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту, зато и Њега Бог високо уздиже, и дарова му Име које је изнад свакога имена. Да се у Име Исусово поклони свако кољено што је на небесима и на земљи и под земљом; и, да сваки језик призна да је Исус Христос Господ на славу Бога Оца.

    Лк. 54 зач. (X, 38-42; XI, 27-28).

    У вријеме оно, уђе Исус у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју. И у ње бјеше сестра по имену Марија, која сједе код ногу Исусових и слушаше бесједу његову. А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне. А Исус одговарајући рече јој: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, а само је једно потребно. Али је Марија добри дио изабрала који јој се неће одузети. А док он то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао! А он рече: Ваистину, блажени су они који слушају ријеч Божију и држе је.
     
  15. Волим
    AnaLaz got a reaction from Родољуб Лазић in Свакодневна читања   
    Свакодневна читања
    VOANERGES.RS Уторак шеснаести по Педесетници
       
    Гал. 212 (5:11-21)

    Браћо, ако још обрезање проповиједам, зашто ме онда гоне? Дакле, укида се саблазан крста. 12. О, да би се и одсјекли они који вас буне! 13. Јер сте ви, браћо, на слободу позвани; само не слободу за угађање тијелу, него да из љубави служите једни другима. 14. Јер се сав Закон испуњава у једној ријечи, у овој: Љуби ближњега својега као себе самога. 15. Али ако један другога уједате и прождирете, гледајте да се међусобно не истријебите. 16. Велим пак: по Духу ходите, и похоту тјелесну нећете чинити. 17. Јер тијело жели против Духа, а Дух против тијела; а ово се противи једно другоме, да чините оно што не бисте хтјели. 18. Ако сте пак Духом вођени, нисте под законом. 19. А позната су дјела тијела, која су: прељуба, блуд, нечистота, бесрамност, 20. идолопоклонство, чарање, непријатељства, свађе, пакости, гњев, пркоси, раздори, јереси, 21. Зависти, убиства, пијанства, раскалашности, и слично овима за која вам унапријед казујем, као што сам и раније говорио, да они који тако нешто чине неће наслиједити Царства Божијега.

    Мк. 28 (7:5-16)

    У вријеме оно, питаху Исуса фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе према предању од старих, него једу хљеб неумивеним рукама? 6. А он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемјере, као што је писано: Овај народ уснама ме поштује, а срце им је далеко од мене. 7. Но залуд ме поштују, учећи учењима прописаним од људи. 8. Јер остависте заповијест Божију, а држите се предања људскога, прања судова и чаша; и много друго слично чините. 9. И рече им: Лијепо, укидате заповијест Божију да своје предање сачувате! 10. Јер Мојсеј рече: Поштуј оца својега и матер своју; и: Који ружи оца или матер, смрћу да умре. 11. А ви кажете: Ако рече човјек оцу или матери: оно чим бих ти могао помоћи корван је,то јест: прилог, 12. и не дате му више да ишта учини за оца или матер, 13. укидајући ријеч Божију својим предањем које даље преносите; и слично томе много шта чините. 14. И дозвавши сав народ рече им: Послушајте ме сви, и разумијте. 15. Ништа нема што би човјека могло опоганити од онога што споља улази у њега, него што излази из њега оно је што погани човјека. 16. Ко има уши да чује, нека чује!
    Уторак шеснаести по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник
       
     
    Ништа нема што би човека могло опоганити од онога што споља улази у њега, него што излази из њега оно је што погани човека (Мк.7,15). То место, као и слична њему (на пример: Јело нас не поставља пред Богом) обично истичу они који не држе пост по уставу и поретку Цркве, сматрајући да тим довољно оправдавају своје непошћење. Колико је и да ли је заиста задовољавајуће то правдање зна сваки верни члан Цркве. Постом је установљено уздржавање од неких јела не због тога што би била нечиста, него стога што се подвизавањем лакше постиже стањивање тела, неопходно за унутрашњи напредак. Тај смисао закона поста је толико суштаствен да се они који било какву храну сматрају нечистом, прибрајају јеретицима. Због тога они који нису склони посту не би требало да настоје на томе. Они пре треба да истичу да пост није обавезан, премда и представља средство за побеђивање греховних призива и стремљења тела. Међутим, ни на тој тачки се не могу утврдити. Ако је унутрашње напредовање обавезно, обавезно је и средство које га омогућује, тј. пост. Управо то савест и говори свакоме. Међутим, да би умирили савест, неки говоре: „Ја ћy на други начин да надокнадим напуштање поста“, или: „Мени пост може да шкоди“, или: „Ја ћy да постим кад xoћy, а не у утврђене постове“. Прво изговарање је неумесно, будући да без поста још нико није успео да изађе на крај са својим телом и да своју унутрашњост уреди како треба. Последње је такође неумесно зато што је Црква једно тело: одвајати се од других у њој противно је њеном устројству. Напустити општа правила Цркве може само онај који изађе из ње. Све док је човек њен члан, не може да говори и поступа на тај начин. Друго изговарање поседује привид исправности. Тачно је, међутим, да се обавеза посних ограничавања скида са оних којима посна јела шкоде. Пост је установљен не ради убијања тела, него ради умртвљења страсти. Међутим, кад би се људи који не могу поднети пост савесно пребројали, показало би се да их је тако мало да им је број сасвим занемарљив. Остаје од свега само један узрок непошћења – одсуство хтења. Против тога се не може спорити. Ни у рај никога неће узети против његове воље. Међутим, када буду осудили на ад – хоћеш нећеш – мораћеш да идеш: ухватиће и бациће.
  16. Волим
    AnaLaz got a reaction from хахаха in Свакодневна читања   
    Свакодневна читања
    VOANERGES.RS Уторак шеснаести по Педесетници
       
    Гал. 212 (5:11-21)

    Браћо, ако још обрезање проповиједам, зашто ме онда гоне? Дакле, укида се саблазан крста. 12. О, да би се и одсјекли они који вас буне! 13. Јер сте ви, браћо, на слободу позвани; само не слободу за угађање тијелу, него да из љубави служите једни другима. 14. Јер се сав Закон испуњава у једној ријечи, у овој: Љуби ближњега својега као себе самога. 15. Али ако један другога уједате и прождирете, гледајте да се међусобно не истријебите. 16. Велим пак: по Духу ходите, и похоту тјелесну нећете чинити. 17. Јер тијело жели против Духа, а Дух против тијела; а ово се противи једно другоме, да чините оно што не бисте хтјели. 18. Ако сте пак Духом вођени, нисте под законом. 19. А позната су дјела тијела, која су: прељуба, блуд, нечистота, бесрамност, 20. идолопоклонство, чарање, непријатељства, свађе, пакости, гњев, пркоси, раздори, јереси, 21. Зависти, убиства, пијанства, раскалашности, и слично овима за која вам унапријед казујем, као што сам и раније говорио, да они који тако нешто чине неће наслиједити Царства Божијега.

    Мк. 28 (7:5-16)

    У вријеме оно, питаху Исуса фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе према предању од старих, него једу хљеб неумивеним рукама? 6. А он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемјере, као што је писано: Овај народ уснама ме поштује, а срце им је далеко од мене. 7. Но залуд ме поштују, учећи учењима прописаним од људи. 8. Јер остависте заповијест Божију, а држите се предања људскога, прања судова и чаша; и много друго слично чините. 9. И рече им: Лијепо, укидате заповијест Божију да своје предање сачувате! 10. Јер Мојсеј рече: Поштуј оца својега и матер своју; и: Који ружи оца или матер, смрћу да умре. 11. А ви кажете: Ако рече човјек оцу или матери: оно чим бих ти могао помоћи корван је,то јест: прилог, 12. и не дате му више да ишта учини за оца или матер, 13. укидајући ријеч Божију својим предањем које даље преносите; и слично томе много шта чините. 14. И дозвавши сав народ рече им: Послушајте ме сви, и разумијте. 15. Ништа нема што би човјека могло опоганити од онога што споља улази у њега, него што излази из њега оно је што погани човјека. 16. Ко има уши да чује, нека чује!
    Уторак шеснаести по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник
       
     
    Ништа нема што би човека могло опоганити од онога што споља улази у њега, него што излази из њега оно је што погани човека (Мк.7,15). То место, као и слична њему (на пример: Јело нас не поставља пред Богом) обично истичу они који не држе пост по уставу и поретку Цркве, сматрајући да тим довољно оправдавају своје непошћење. Колико је и да ли је заиста задовољавајуће то правдање зна сваки верни члан Цркве. Постом је установљено уздржавање од неких јела не због тога што би била нечиста, него стога што се подвизавањем лакше постиже стањивање тела, неопходно за унутрашњи напредак. Тај смисао закона поста је толико суштаствен да се они који било какву храну сматрају нечистом, прибрајају јеретицима. Због тога они који нису склони посту не би требало да настоје на томе. Они пре треба да истичу да пост није обавезан, премда и представља средство за побеђивање греховних призива и стремљења тела. Међутим, ни на тој тачки се не могу утврдити. Ако је унутрашње напредовање обавезно, обавезно је и средство које га омогућује, тј. пост. Управо то савест и говори свакоме. Међутим, да би умирили савест, неки говоре: „Ја ћy на други начин да надокнадим напуштање поста“, или: „Мени пост може да шкоди“, или: „Ја ћy да постим кад xoћy, а не у утврђене постове“. Прво изговарање је неумесно, будући да без поста још нико није успео да изађе на крај са својим телом и да своју унутрашњост уреди како треба. Последње је такође неумесно зато што је Црква једно тело: одвајати се од других у њој противно је њеном устројству. Напустити општа правила Цркве може само онај који изађе из ње. Све док је човек њен члан, не може да говори и поступа на тај начин. Друго изговарање поседује привид исправности. Тачно је, међутим, да се обавеза посних ограничавања скида са оних којима посна јела шкоде. Пост је установљен не ради убијања тела, него ради умртвљења страсти. Међутим, кад би се људи који не могу поднети пост савесно пребројали, показало би се да их је тако мало да им је број сасвим занемарљив. Остаје од свега само један узрок непошћења – одсуство хтења. Против тога се не може спорити. Ни у рај никога неће узети против његове воље. Међутим, када буду осудили на ад – хоћеш нећеш – мораћеш да идеш: ухватиће и бациће.
  17. Волим
    AnaLaz је реаговао/ла на Александар Милојков у Мишљење о Исламу   
    Уз сво поштовање према другој вери (исламу), али са чисто хришћанско-теолошке тачке гледишта, ислам је јудео-хришћанска јерес. Тачније, конгломерат јудејских и хришћанских јереси. Када су у питању хришћанске јереси, пажљивим читањем Курана, могу се пронаћи детаљи који су блиски докетизму, несторијанству и аријанству. А сад, људи су слободни. Ко воли, нек изволи. 
  18. Свиђа ми се
    AnaLaz got a reaction from Predrag.Kovacevic in Свакодневна читања   
    Свакодневна читања
    VOANERGES.RS Недеља тринаеста по Педесетници
       
    1 Кор. 166 зач. (XVI, 13-24).

    Браћо, бдите, стојте у вјери, мушки се држите, снажите се. 14. Све да вам бива у љубави. 15. Молим вас пак, браћо, знате за дом Стефанинов да је првенац из Ахаје, и да себе посветише служењу светима; 16. Да се и ви покоравате таквима, и свакоме који помаже и труди се. 17. А радујем се доласку Стефанина и Фортуната и Ахајика, јер ми они попунише ваше одсуство; 18. Јер умирише дух мој а ваш. Уважавајте, дакле, такве. 19. Поздрављају вас Цркве азијске. Поздрављају вас много у Господу Акила и Прискила са домаћом својом црквом. 20. Поздрављају вас сва браћа. Поздравите се међусобно цјеливом светим. 21. Поздрав је мојом руком, Павловом. 22. Ако неко не љуби Господа Исуса Христа, нека је анатема. Маран ата. 23. Благодат Господа нашега Исуса Христа с вама. 24. Љубав моја са свима вама у Христу Исусу. Амин.

    Мт. 87 зач. (XXI, 33-42).

    Рече Господ причу ову: Бијаше човјек домаћин који посади виноград и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, и отиде. 34. А када се приближи вријеме бербе, посла слуге своје виноградарима да приме плодове његове. 35. И виноградари, похватавши слуге његове, једнога избише, а једнога убише, а једнога камењем засуше. 36. Опет посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто. 37. А најзад посла им сина својега говорећи: Постидјеће се сина мојега. 38. А виноградари видјевши сина, рекоше међу собом: Ово је насљедник; ходите да га убијемо, и да присвојимо насљедство његово. 39. И ухватише га, па изведоше напоље из винограда, и убише. 40. Када, дакле, дође господар винограда шта ће учинити виноградарима оним? 41. Рекоше му: Злочинце ће злом смрћу погубити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му давати плодове у своје вријеме. 42. Рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла; то би од Господа и дивно је у очима нашим.
     
       
     
     
  19. Волим
  20. Волим
    AnaLaz got a reaction from хахаха in Свакодневна читања   
    Свакодневна читања
    VOANERGES.RS Усековање главе Св. Јована Крститеља - читања
       
    На вечерњој:


    Пророштва Исаијиног читање. [Главе 40 : 1-5, 9; 41 : 17-18; 45 : 8, 48 : 20-21; 54 : 1]

    Овако говори Господ: тешите, тешите народ мој, говори Бог. Свештеници, говорите у срце Јерусалиму, умолите га, јер се умножи понижење његово; јер се разреши грех његов, јер прими из руке Господње сугуба сагрешења своја. Глас је вапијућег у пустињи: Припремите пут Господњи, правим чините стазе Богу нашем. На гору високу узиђи, благовествуј Сиону, узвишавај снагом глас свој, благовествуј Јерусалиму: Узнесите се, не бојте се. Ја сам Господ Бог, ја ћу улишити убоге Израиљеве, и нећу их оставити. Него ћу отворити са горе реке, и усред поља изворе; учинићу пустињу лугом, и ожеднелу земљу у изворе воде. Нека се узвесели небо с више, и облаци нека капљу правду. Нека засија земља, и нека узрасте милост, и правда да засија заједно. Глас весеља објавите, и нека буде чувено; објавите све до краја земље, говорите, да је избавио Господ слугу Свога Јакова; и ако ожедне у пустињи, источиће им воду из камена. Узвесели се, неплодна, нерађајућа, крикни и завапи немајућа трудове, јер су многа чеда остављене, већма од имајуће мужа.


    Пророштва Малахијиног читање. [Главе 3 : 1-3, 5, 7, 12, 17-18; 4 : 4-6]

    Тако говори Господ Сведржитељ: Ево, шаљем Ангела /Весника/ пред лицем Твојим, који ће припремити пут Твој пред Тобом, и доћи ће у храм Свој Господ, Којег ви тражите. И ко ће поднети дан уласка његовог? Јер Он ће доћи као огањ у топионицу, и као перило чистеће, и очистиће прождирући и очишћујући, као сребро и злато. И доћи ће вам са судом, и биће хитар Сведок на зле и прељубнике, и на заклињуће се именом Мојим на лаж, и на лишавајуће награде најамника, и на насилнике над удовицама и тискајуће сирочад, и на искривљујуће суд дошљака, и на нестрахујуће од Њега, говори Господ Сведржитељ. Јер сам Ја Господ Бог ваш, и нећу Се изменити; и ви синови Јаковљи, уклонисте се од закона, и не сачувасте га. Зато се окрените Мени, и окренућу вам Се, говори Господ Сведржитељ, и блаженима ће вас звати сви народи. И разумите, да сам Ја Господ, гледајући посред праведника, и посред безаконика у дан онај, кад ћу учинити добитак љубећим Ме. Познајте, дакле, и помените закон Мојсеја слуге Мога, као што вам заповеди у Хориву, свему Израиљу заповест и оправдање. И послаћу вам Илију Тесвићанина, пре него што дође дан Господњи велики, светли, да управи срце оца на сина, и срце човека ка ближњему своме; да не би, дошавши, поразио земљу брзо, говори Господ Бог Сведржитељ, Бог Свети Израиљев.


    Премудрости Соломонове читање. [Главе 4 : 7, 16-19; 5 : 1-7]

    Праведник, деси ли се да се сконча, у покоју ће бити. Осудиће умирући праведник живе неправеднике; јер видеће кончину праведнога и неће разумети, шта се одлучило о њему. Јер ће повргнути Господ неправеднике безгласне ничице, и поколебаће из из темеља, и до последњег ће ишчезнути у мукама, и спомен ће на њих нестати. Јер ће у схватање сагрешења својих доћи ужаснути, и изобличиће их наспрам сагрешења њихових. Тада ће са великом смелошћу стати праведник, пред лицем увредитља својих, и поричућих труд његов. Видевши га, сметнуће се страхом великим, и ужаснуће се о преславном спасењу његовом. Рећи ће у себи, кајући се, и у тескоби духа уздахнуће, и рећи ће: Овај беше, кога некад, безумници, имасмо за подсмех, и за образац изругивања, живот његов држасмо за лудост, и кончину његову за безчасну. Како се уброја у синове Божје, и међу светима је удео његов? Заблудесмо, дакле, од пута истинитог, и правде светлост не заблиста нам, и сунце нам не засија. Испунисмо се безаконих путева, и погибељи, и хођасмо стазама непроходним, а пут Господњи не разумесмо.



    На Литргији:

    Дап. 33 зач. (XIII, 25-32).

    У дане оне, када Јован завршаваше подвиг свој, говораше: За кога ме ви сматрате, ја нисам тај, него ево иде за мном Онај коме ја нисам достојан одријешити ремена на обући његовој. 26. Људи браћо, синови рода Авраамова, и који се међу вама боје Бога, вама се посла ријеч овога спасења. 27. Јер они што живе у Јерусалиму, и старјешине њихове, не познаше Овога, него осудивши га, испунише пророчке ријечи које се читају сваке суботе. 28. И не нашавши ни једне кривице смртне, молише Пилата да га погуби. 29. А кад свршише све што је писано за њега, скинуше га са дрвета и положише у гроб. 30. А Бог њега подиже из мртвих. 31. Он се јављаше у току више дана онима који узиђоше са њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад свједоци његови пред народом. 32. И ми вам благовијестимо да је обећање, дато оцима, Бог испунио нама, дјеци њиховој, васкрснувши Исуса.

    Мк. 24 зач. (VI, 14-30).

    У вријеме оно, зачу цар Ирод, јер име Исусово бијаше се разгласило, и рече: Јован Крститељ из мртвих устаде, и зато чини чудеса. 15. Неки говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк или неки од пророка. 16. А кад чу Ирод, рече: То је Јован кога сам ја посјекао, он устаде из мртвих. 17. Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа, брата својега, јер се ожени њоме. 18. Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жену брата својега. 19. А Иродијада бјеше кивна на њега. и хтједе да га убије, али не могаше. 20. Јер се Ирод бојаше Јована, знајући га да је човјек праведан и свет, и чуваше га; и много шта чињаше како му он рече, и радо га слушаше. 21. И дође дан погодан, кад Ирод на дан свога рођења даваше вечеру великашима својим и војводама и старјешинама галилејским. 22. И кад уђе кћи ове Иродијаде и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим, рече цар дјевојци: Ишти од мене што год хоћеш, и даћу ти. 23. И закле јој се: Што год заиштеш од мене даћу ти, макар било и пола царства мога. 24. А она изишавши рече матери својој: Шта ћу искати? А она рече: Главу Јована Крститеља. 25. И одмах, брзо ушавши к цару, заиска говорећи: Хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља. 26. И ожалости се цар веома, али заклетве ради и гостију својих не хтједе јој одрећи. 27. И одмах посла цар џелата, и заповједи да донесе главу његову. 28. И он отишавши посијече га у тамници, и донесе главу његову на тањиру, и даде је дјевојци, а дјевојка је даде матери својој. 29. И чувши ученици његови, дођоше и узеше тијело његово, и положише га у гроб. 30. И сабраше се апостоли код Исуса, и јавише му све, и што учинише и шта људе научише.
    Петак четрнаести по Педесетници
       
    Гал. 201 зач. (II, 6-10).

    Браћо, за оне које су сматрали да су нешто, ма ко они негда били, не марим ништа, јер Бог не гледа ко је ко; јер они који су сматрани угледним мени ништа не додадоше, 7. него напротив, када увидјеше да је мени повјерено јеванђеље за необрезане, као Петру за обрезане, - 8. јер онај који поможе Петру у апостолству међу обрезанима поможе и мени међу незнабошцима, - 9. и познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који су сматрани да су стубови, дадоше мени и Варнави деснице заједништва, да ми идемо незнабошцима, а они обрезанима; 10. Само да се опомињемо сиромашних, што се и старах да тако чиним.


    Мк. 20 зач. (V, 22-24, 35 - VI, 1).

    У вријеме оно, дође Исусу један од старјешина синагоге по имену Јаир; и видјевши га паде пред ноге његове. 23. И мољаше га много, говорећи: Ћерчица је моја на самрти; да дођеш и метнеш на њу руке, да се спасе и да живи. 24. И пође с њим, 35. и дођоше од старјешине синагоге говорећи: Кћи твоја умрије; што још трудиш Учитеља? 36. А Исус, чим је чуо ријеч што казаше, рече старјешини синагоге: Не бој се, само вјеруј! 37. И не даде да ико пође за њим осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљева. 38. И дође у кућу старјешине синагоге, и видје вреву и оне који плачу и лелечу много. 39. И ушавши рече им: Шта сте се узнемирили и плачете? Дјевојчица није умрла него спава. 40. И подсмијеваху му се. А он истјеравши све узе оца и матер дјевојчице и оне који бијаху с њим, и уђе гдје лежаше дјевојчица. 41. И узевши дјевојчицу за руку рече јој: Талита куми, што значи: Дјевојчице, теби говорим, устани! 42. И одмах устаде дјевојчица, и хођаше; а бјеше од дванаест година. И зачудише се чудом великим. 43. И запријети им врло да нико не дозна за то; и рече да јој дају да једе. 1. И отиде оданде, и дође у постојбину своју; и за њим идоше ученици његови.
    Петак четрнаести по Педесетници - Мисли за сваки дан у години Свети Теофан Затворник
       
     
    Васкрсавши кћер Јаирову, Господ врло запрети њеним родитељима да нико не дозна за то (Мк.5,43). Тиме нам је указано: не тражи славу, нити похвале људске, макар твоја дела била таква да се не могу сакрити. Чини оно на шта те приморава страх Божији и савест, а према говору људском се држи као да уопште и не постоји. И гледај на своју душу: чим се макар мало накриви на ту страну, одмах је враћај на своје место. Жељу да нас људи виде проузрокује чежња за похвалом. Када примимо похвалу, постижемо циљ. Међутим, она подрива енергију и пресеца духовну делатност и, самим тим, продужење похвала. Одатле произилази да сам себе мрзи онај који жели да људи знају његова добра дела. Није лоше ако људи нешто хвале. Јер, како не хвалити оно што је добро? Ти, пак, немој о томе да мислиш, да очекујеш или тражиш. Ако то себи допустиш, сасвим ћеш се покварити. Попуштање у једној ствари доводи и до друге. Учесталост у томе доводи до стварања навике и човек постаје хвалисав. А ако дође дотле, већ неће сва његова дела бити похвална и похвале ћe се смањити. Услед недостатка похвала са стране, почеће самохвалисање, које је Господ назвао трубљењем пред собом. То је још горе. Душа постаје ситничава, тражи лажан сјај, и истинског добра више од ње не очекуј.
  21. Волим
    AnaLaz got a reaction from хахаха in Свакодневна читања   
    Свакодневна читања
    VOANERGES.RS Уторак четрнаести по Педесетници
       
    2 Кор. 196 зач. (XII, 20 - XIII, 2).
    Браћо, бојим се да вас, кад дођем, нећу наћи какве хоћу, и ја ћу се наћи вама каквог ме нећете; да како не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, нереди; 21. Да ме опет кад дођем не понизи Бог мој код вас, те не заплачем за многима који су прије гријешили и нису се покајали за нечистоту и блуд и разврат што починише. 1. Ово трећи пут долазим к вама; на устима два или три свједока утврђује се свака ријеч. 2. Напријед казах и унапријед говорим, када сам био код вас други пут, и сад кад нисам код вас, пишем онима који су прије сагријешили и свима осталима, да ако дођем опет, нећу штедјети.
     
    Мк. 17 зач. (IV, 24-34).
    Рече Господ Својим ученицима: Памтите што чујете: каквом мјером мјерите онаквом ће вам се мјерити и дометнуће се вама који слушате. 25. Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има. 26. И говораше им: Тако је Царство Божије као човјек кад баци сјеме у земљу; 27. И спава и устаје ноћу и дању; и сјеме ниче и расте, да он и не зна. 28. Јер земља сама од себе донесе најприје траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу. 29. А кад сазри род, одмах пошаље срп: јер наста жетва. 30. И говораше: Са чиме ћемо упоредити Царство Божије? Или у каквој ћемо га причи исказати? 31. Оно је као зрно горушично које кад се посије у земљу мање је од свију сјемена на земљи; 32. А кад се посије, узрасте и буде веће од свега поврћа, и пусти гране велике да могу у његову хладу и птице небеске боравити. 33. И таквим многим причама казиваше им ријеч колико могаху слушати. 34. А без приче не говораше им ни ријечи. А ученицима насамо тумачаше све.
    Уторак четрнаести по Педесетници - Мисли за сваки дан у години Свети Теофан Затворник
       
     
    Прича о постепеном расту пшенице из семена (Мк.4,26-29) у односу на сваког човека символизује постепени раст скривеног човека срца, благодаћу Божијом посејаног и чуваног, а у односу на човечанство – постепени раст тела Цркве или заједнице спасаваних у Господу Исусу Христу, на начин који је Он установио. Том причом се даје одговор на питање због чега ни до нашег времена Хришћанство није постало свеобухватно? Семе које човек баци на земљу клија и расте само по себи, без његовог знања, док он спава и устаје. Положивши на земљи семе божанственог живота, и Господ оставља слободу да се по себи разраста, потчинивши га његовом природном току догађања и не вршећи насиље над њим. Он га само чува, помажући му у неким случајевима и дајући му опште усмерење. Узрок томе је у слободи човека. Господ тражи да му се сам човек потчини и чека приклањање његове слободе. Због тога се дело и одужило. Кад би све зависило само од воље Божије, већ одавно би сви били Хришћани. Друга мисао: тело Цркве које је у изградњи, гради се на небу. Са земље, међутим, притиче материјал, који се такође обликује небеским делатељима. Реч долази са неба на земљу и привлачи оне који је хоће. Они који је прихвате и следе јој, као сирови материјал долазе у радионицу Божију, у Цркву, и ту се прерађују по обрасцима који су са неба дати. По изласку из овог живота, прерађени прелазе на небо и улазе у здање Божије, свако на одговарајуће место. И тако без прекида. Према томе, дело Божије није у застоју. Свеопшта раширеност Хришћанства и није неопходан услов за њега. Здање Божије се гради невидљиво.
  22. Волим
    AnaLaz got a reaction from хахаха in Свакодневна читања   
    Свакодневна читања
    VOANERGES.RS Понедељак четрнаести по Педесетници
       
    2 Кор. 195 зач. (XII, 10-19).

    Браћо, добре сам воље у немоћима, у поругама, у невољама, у гоњењима, у тјескобама за Христа; јер када сам слаб онда сам силан. 11. Постадох безуман хвалећи се! Ви ме натјерасте. Јер је требало да ме ви хвалите, пошто ни у чему нисам мањи од превеликих апостола иако сам ништа. 12. Јер знаци апостола учињени су међу вама у сваком трпљењу, у знацима и чудесима и силама. 13. Јер шта је то у чему сте мањи од осталих Цркава, осим што вам ја сам не досадих? Опростите ми ову неправду. 14. Ево готов сам по трећи пут да вам дођем, и нећу вам досадити: јер не тражим ваше него вас. Јер нису дјеца дужна тећи имање родитељима него родитељи дјеци. 15. А ја ћу врло радо трошити и истрошићу се потпуно за душе ваше, иако вас ја одвише љубим, а ви ме мање љубите. 16. Али нека буде, ја вам не бих на терету, него будући лукав, добих вас пријеваром. 17. Еда ли вас што закидох преко некога од оних које сам слао к вама? 18. Умолих Тита, и с њим послах брата: еда ли вас Тит што закиде? Зар не ходисмо истим духом? Зар не истим стопама? 19. Мислите ли опет да се бранимо пред вама? Пред Богом у Христу говоримо; а све је, љубљени, за ваше изграђивање.

    Мк. 16 зач. (IV, 10-23).

    У вријеме оно, приступише ученици Исусу кад оста сам, и запиташе га за ову причу. 11. И рече им: Вама је дано да знате тајне Царства Божијега, а онима напољу све у причама бива, 12. да очима гледају и да не виде, и да ушима слушају и да не разумију; да се како не обрате и да им се опросте гријеси. 13. И рече им: Зар не разумијете причу ову? А како ћете све приче разумјети? 14. Сијач ријеч сије. 15. А покрај пута, гдје се сије ријеч, јесу они који кад је чују, одмах дође сатана и узме ријеч посијану у срцима њиховим. 16. Тако и они посијани на каменитим мјестима јесу они који кад чују ријеч, одмах је приме с радошћу, 17. али немају коријена у себи. него су непостојани, па кад дођу до невоље, или гоњења због ријечи, одмах се саблазне. 18. А они посијани у трњу, јесу они који слушају ријеч, 19. али бриге овога вијека и обмана богатства и пожуде за осталим стварима уђу и загуше ријеч, и без рода остане. 20. А они на доброј земљи посијани, јесу они који слушају ријеч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто. 21. И говораше им: Еда ли се свјетиљка доноси да се метне под суд или под одар? А не да се на свијећњак постави? 22. Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити би што сакривено, а да не изиђе на видјело. 23. Ко има уши да чује, нека чује!
    Понедељак четрнаести по Педесетници - Мисли за сваки дан у години Свети Теофан Затворник
      Дуну Бог дух животни и постаде човек по образу Божијем. Тако је и у препороду: надахњивањем Духа Божијег, који незнано откуда и незнано како прилази, поставља се почетак новог живота и обнавља се образ човека. То је полазна тачка. Од тада почиње труд усавршавања образа до подобија. Препорођени по образу Онога који га је саздао се Господњим Духом преображава из славе у славу, иако не без личног удела. Наш је труд и старање, а Бог, по нашој вери у Господа, изграђује и узраста [дело] благодаћу Пресветог Духа. Ето идеала и начина остварења образа и подобија Божијег! А колико само пишу и говоре о васпитању! Међутим, у речи Божијој оно је у потпуности одређено са неколико речи. Подухвати се само да оствариш написано и васпитање ће само по себи успешно да крене ка свом циљу. То је Божији пут. Он, међутим, не искључује и људске путеве. Напротив, он им даје смер и венчава их успехом. Кад се остаје само на људском, васпитање обично бива недовољно и мањкаво, а не ретко и сасвим изопачујуће за васпитанике. После тога и живот почиње да иде наопако. Где се умножава наопако васпитање, све друштво почиње да се све више и више накривљује – и у свом животу и у својим погледима. Крај тога је – свеопшта искривљеност. Један вуче на једну страну, а други на другу.
  23. Тужан
    AnaLaz је реаговао/ла на Натан у Тема јасна из прве поруке   
  24. Волим
    AnaLaz got a reaction from хахаха in Свакодневна читања   
    Свакодневна читања
    VOANERGES.RS Недеља тринаеста по Педесетници
       
    1 Кор. 166 зач. (XVI, 13-24).

    Браћо, бдите, стојте у вјери, мушки се држите, снажите се. 14. Све да вам бива у љубави. 15. Молим вас пак, браћо, знате за дом Стефанинов да је првенац из Ахаје, и да себе посветише служењу светима; 16. Да се и ви покоравате таквима, и свакоме који помаже и труди се. 17. А радујем се доласку Стефанина и Фортуната и Ахајика, јер ми они попунише ваше одсуство; 18. Јер умирише дух мој а ваш. Уважавајте, дакле, такве. 19. Поздрављају вас Цркве азијске. Поздрављају вас много у Господу Акила и Прискила са домаћом својом црквом. 20. Поздрављају вас сва браћа. Поздравите се међусобно цјеливом светим. 21. Поздрав је мојом руком, Павловом. 22. Ако неко не љуби Господа Исуса Христа, нека је анатема. Маран ата. 23. Благодат Господа нашега Исуса Христа с вама. 24. Љубав моја са свима вама у Христу Исусу. Амин.

    Мт. 87 зач. (XXI, 33-42).

    Рече Господ причу ову: Бијаше човјек домаћин који посади виноград и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, и отиде. 34. А када се приближи вријеме бербе, посла слуге своје виноградарима да приме плодове његове. 35. И виноградари, похватавши слуге његове, једнога избише, а једнога убише, а једнога камењем засуше. 36. Опет посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто. 37. А најзад посла им сина својега говорећи: Постидјеће се сина мојега. 38. А виноградари видјевши сина, рекоше међу собом: Ово је насљедник; ходите да га убијемо, и да присвојимо насљедство његово. 39. И ухватише га, па изведоше напоље из винограда, и убише. 40. Када, дакле, дође господар винограда шта ће учинити виноградарима оним? 41. Рекоше му: Злочинце ће злом смрћу погубити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му давати плодове у своје вријеме. 42. Рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла; то би од Господа и дивно је у очима нашим.
     
       
     
     
  25. Волим
    AnaLaz got a reaction from Sanja Т. in Свакодневна читања   
    Свакодневна читања
    VOANERGES.RS Недеља тринаеста по Педесетници
       
    1 Кор. 166 зач. (XVI, 13-24).

    Браћо, бдите, стојте у вјери, мушки се држите, снажите се. 14. Све да вам бива у љубави. 15. Молим вас пак, браћо, знате за дом Стефанинов да је првенац из Ахаје, и да себе посветише служењу светима; 16. Да се и ви покоравате таквима, и свакоме који помаже и труди се. 17. А радујем се доласку Стефанина и Фортуната и Ахајика, јер ми они попунише ваше одсуство; 18. Јер умирише дух мој а ваш. Уважавајте, дакле, такве. 19. Поздрављају вас Цркве азијске. Поздрављају вас много у Господу Акила и Прискила са домаћом својом црквом. 20. Поздрављају вас сва браћа. Поздравите се међусобно цјеливом светим. 21. Поздрав је мојом руком, Павловом. 22. Ако неко не љуби Господа Исуса Христа, нека је анатема. Маран ата. 23. Благодат Господа нашега Исуса Христа с вама. 24. Љубав моја са свима вама у Христу Исусу. Амин.

    Мт. 87 зач. (XXI, 33-42).

    Рече Господ причу ову: Бијаше човјек домаћин који посади виноград и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, и отиде. 34. А када се приближи вријеме бербе, посла слуге своје виноградарима да приме плодове његове. 35. И виноградари, похватавши слуге његове, једнога избише, а једнога убише, а једнога камењем засуше. 36. Опет посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто. 37. А најзад посла им сина својега говорећи: Постидјеће се сина мојега. 38. А виноградари видјевши сина, рекоше међу собом: Ово је насљедник; ходите да га убијемо, и да присвојимо насљедство његово. 39. И ухватише га, па изведоше напоље из винограда, и убише. 40. Када, дакле, дође господар винограда шта ће учинити виноградарима оним? 41. Рекоше му: Злочинце ће злом смрћу погубити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му давати плодове у своје вријеме. 42. Рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла; то би од Господа и дивно је у очима нашим.
     
       
     
     
×
×
  • Креирај ново...