Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

AnaLaz

Члан
  • Број садржаја

    1536
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О AnaLaz

  • Ранг
    Удати смо
  • Рођендан 05/10/1983

Profile Information

  • Пол :
    Женско

Скорашњи посетиоци профила

5801 посетилаца
  1. Данас си цвет , сутра си букет. 🙂
  2. Свакако нећу моћи, било који датум у мају. 😁 А, онако, успут, и ја славим десетљеће. 😁
  3. И ја бих волела да вас упознам, али нисам у БГ. А и мени је на тај дан деценија брака. Ет'...
  4. C Прими жртву речи моје, Оче мој, - тепање детета покајаног прими, Оче мој! Исправи реч моју истином Твојом, и прими је на подножју ногу Твојих. Окади жртву моју благомиром светитељске молитве, и не одбаци је, Тросунчани Владико светова. Речитију Ти жртву приносе ангелски кругови, но њихова реч струји к њима од Тебе, и враћа се к Теби, непомешана с немилом таме и не загрцнута у грлу грехом. Убог сам, и ништа друго немам да изнесем на жртвеник Твој осим речи ове. О кад бих Ти ствари приносио, приносио бих речи. Јер шта су ствари друго до речи? Сву си васиону испунио језицима, који су пламенови када Теби хвалу уздижу, вода - када себи Твоје хвале шапћу. И кад бих Ти јагње принео, принео бих Ти једну реч. И кад бих Ти тицу принео, принео бих Ти једну реч. Зашто да приносим туђу реч Господу моме, зашто туђу а не своју? Ко ме учини господаром туђег живота и туђе песме, туђег пламена и туђе жртве; ко? Моја реч је мој живот и моја песма, мој пламен и моја жртва. Од Твога узех и Теби приносим, - прими и не одбаци, Мајко препуна милоште. Одабрах шаку шенице са њиве кукоља, прими ма и једно зрно из моје шаке, и учинићеш ме срећним. Од једног зрна Ти можеш умесити хлеб, довољно за народе. Прими лепту моју, Сине Васкрситељу, прими и не одбаци лепту сиромашка. Прими жртву моју не за мене него за некога, ко је још сиромашнији од мене; има ли таквога? Ко нема ни толико колико ја, за њега прими жртву моју; постоји ли такав? Као хармонику згњечио ме свет; једва сам узео даха, и јекнуо. Нека ангели Твоји даду благозвучности моме јеку, и изнесу га преда Те, љубави моја. Опомињем се свију добара, што си ми учинио за живота неуморни Пратиоче мој, и приносим Ти једно уздар је од себе. Не приносим Ти целога себе, јер цео нисам достојан сагорети на Твом пречистом жртвенику. Оно што је намењено смрти и трулежи, не могу принети Бесмртноме на жртву. Прими жртву речи моје, Троједина Кито Цвећа; тепање детета новорођеног прими. Кад запевају хорови ангелски око престола Твога, кад затреште трубе архангелске, кад мученици Твоји заридају од радости, не презри жртву речи моје, Господе Боже мој. Не пречуј, но чуј. Молим Ти се и поклоним Ти се, сада и кроз све време, и кроз сву вечност. Амин. На Охридском језеру 1921-1922 године.
  5. XCIX Мало је послушних, Господе, а верујућих има. Мало је оних, који нетремице гледају у Господа свога и иду за Његовим погледом. Тражим послушне, Господе мој, и делим радост с њима. Казујем њима о путевима Твојим и мудрости Твојој, и они потврђују моје казивање. И радост своју множимо и - делимо. Слушам причу послушних, како си уклонио спотицања испред ногу њихових, и додајем своју причу, и соба се наша испуњава небом. Све догађаје, што нам се догодише, сејемо на често сито закона Твога, и плеву што испадне зовемо својом, а чисто зрно што остане зовемо Твојим. Рачунамо све муке, све сузе, и сва страдања своја ради имена Твога, да смо у добитку. Шта нам вреди вера од недеље до недеље, говоримо, ако нас она не веже сваки дан са погледом Господина нашега? Има верујућих, Господе Боже наш, али је мало послушних. Коме ћу бити послушан, ако нећу Најмоћнијем? Зар ће ме заваљени дићи, и самртници зар ће ме укрепити? Коме ћу бити послушан, ако нећу Најмудријем? Зар ће ме неуки научити, и незналице зар ће ми казати истину? Коме ћу бити послушан, ако нећу Најсветијем? Зар ће ме грешници сачувати, и крвници зар ће ми душу спасти? Како би се назвао залутали човек, који би спазио огањ у тамној ноћи, и не би срачунао своје путеве према том огњу? И лађар како би се назвао онај, који би видео светлост у пристаништу, и окренуо лађу у страну? Истим именом могли би се назвати и верујући а непослушни. Осетио си жаоку непослушности моје, Љубави моја; опрости! Од кад ме рани љубав Твоја, стид ме испече од сећања небрижљивости моје. Закитио сам се био вером у Тебе, као цвећем, ходио сам својим путевима, не осећајући како ме љубав Твоја узастоп прати. Сада су ми се отвориле очи за љубав Твоју. Ранио си ме љуто, и рана ме пече као огањ. Сад видим, да ме је љубав Твоја пратила на свима обронцима и раскршћима живота. Гледам у прошлост и видим само двоје: љубав Твоју и непослушност моју. Ранио си ме љуто, и рана ме пече као огањ. Коме да исповедим грех мој но Теби, коме и сагреших? Што да се исповедам непослушнима, који ће рећи: ниси много згрешио, јер и ми тако чинисмо? Својим грехом правдаће мој грех, и неће ми дати утехе. Учиниће свој грех мерилом правде између мене и Тебе, и досудиће правду грешнику. Ранио си ме љуто љубављу Твојом, и рана ме пече као огањ. Опет је милост Твоја безмерна, те ми отвори очи пре него умрех. Опрости, Господе, и заповедај слузи Твоме! Како и сад кротко гледаш и заповедаш, као да Ти нигда не сагреших! Заповедај, Господару, и шибај бичем, и помози савести мојој шибати ме. Ранио си ме љуто, и рана ме пече као огањ. Нека. Нека ме пече као три огња, док се не навикнем бити послушан као ангел небесни. Док ми послушност Твојој вољи, Господе, не постане једина сласт мојих дана и ноћи, до краја века.
  6. XCVIII Књига сам исписана и споља и изнутра, и запечаћена са седам печата. Сричу комшије моје и не могу име да ми срекну. Комшије моје, како ћете онда прочитати име Господа, који ме од блата испере, кад моје име не можете да срекнете! Твоја сам књига, Господе Царе мој, Твоје сам писмо и споља и изнутра. Само свет ме замрља својом неписменом руком, те постах нејасан и нечитљив. Твоја сам књига, Господе Царе мој, и Твоји су печати, којима си ме запечатио као светињу своју. Под сваким печатом скрива се по један дар Духа Светога, по један дар бесмртног живота Небесне Триаде. Ко ће отпечатити оно, што је Бог запечатио, - ко може други осим Бога јединога? Говоре ми комшије моје: ти си књига света, и сав си исписан руком света, и сви дарови у теби су дарови света? Тако ме читају неписмени, и ја осећам, да ми не знају имена. Заиста, свет је много исписао незграпном руком по срцу моме. Многе и нетражене дарове утрпао је свет у срце моје. Но гле, и кад избришем све писање светско из срца мога, избацим све дарове светске из срца мога, не избацујем срце своје из себе, и не остављам га празним. И гле, кад избришем све писање света по уму моме, и све дарове светске избацим из ума мога, не избацујем свој ум из мене, нити га остављам празним. И знам, да је по телу моме писао дух мој, и по духу моме тело моје. Гле, кад избришем све писање духа мог по телу моме, и тела мога по духу моме, ипак не остајем књига неисписана. Кад избацим сав свет из себе, опет видим у себи књигу запечаћену са седам печата. То је Твоја књига, Господе. То је писање Господа мога. Ко може отпечатити књигу Божју осим Бога јединог? Ко Тебе призна за Оца, признајеш и Ти њега за сина, и сину отвараш књигу и читаш тајне. Печат по печат ломиш, и читаш му тајне. Узалуд ме читају људи, неће ме прочитати. Прочитаће само оно, што је свет написао по мени и у мени. Но очи њихове не могу читати под печатима. Нема много речи у тој књизи, но свака реч је као пламен оштра, и као бесмртност дуга, а слађа је од свих сласти овога света. Седам речи, - седам духова и седам живота, три горња и три доња, везани у средини нераздвојно у један неумирући пламен. Света мужанственост неба и девичанска женственост земље, опасан непорочним појасом, окићеним са седам звезда. Но ко сме просипати бисер пред оне, који се хране трулим јабукама? Ко сме читати тајне Твоје онима, који су писмени само за дебела слова света? Невидљива рука стара се, да пише свуда по свету, но свет се отима и мучи да пише својом мртвом руком - мртва слова. Господе Свемилосни, погледај у оне, који гледају у Тебе, и управи руку њихову, да кад пишу по себи пишу Твоје име и споља и изнутра. Свемудри Боже мој, управи очи изабраних Твојих у печате књиге Твоје, да с молитвом чекају и с разумевањем читају, кад Ти будеш нечујно и лагано ломио печате тајни?
×
×
  • Create New...