Jump to content

srema

Члан
  • Број садржаја

    216
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Волим
    srema је реаговао/ла на Milan Nikolic у Priče iz vojske   
  2. Свиђа ми се
    srema је реаговао/ла на Grizzly Adams у Мушкарци постављају питања, мушкарци дају одговоре   
    Ово се нисам сетио бар 20 година, ал кад сте почели са праисторијом врати ми се... Само спустите кафу.
    Значи, мој апсолутно први излазак са девојком. Били смо још клинци, неких 15-16 година. Цурица се звала Ирена. Слатка ко бомбона, паметна, духовита, стално насмејана. Знали смо се онако, из неког "ширег друштва". Једино је била доста нижа од мене, ал шта то смета... У то време нису били сајтови и апликације, него она мене традиционално стартује "преко другарице" коју је послала да испита терен. То је био ритуал. Ја наравно пристанем, што да не. Нисам био заљубљен, али ми је била симпатична. Посећа мало на Ташу са оне старе слике. (Без инсинуација! Само ради илустрације.)
    Беше један нови за то време фенси кафић и ја њу изведем тамо на пиће, чуо сам да тако треба. Учили ме - пази како се понашаш, буди фин, немој ништа безобразно, да цурицу не уплашиш, ништа нападно, никакви масни вицеви итд. Још она онако мала и крхка, ја се препао... У то време још нисам био пољубио цуру, морао сам да победим страх да је додирнем за руку. Сели ми, наручили пиће, ја кренуо разговор, трудим се максимално све фино, школа, друштво, музика итд. Дајем све од себе. Она запалила цигару (...), држи је онако "женски" и само ме гледа. Ништа не одговара, не реагује... Ко Гестапо хбт. Више се и не смеје, увек је била насмејана. После неког времена видим ја да сам пуко, нема ништа од тога... Ајде бар достојанствено да се извучем и испратим је кући. Шта сам бре погрешио? Да л сам реко нешто погрешно, или сам је додирнуо прениско кад смо улазили, или је видела кад сам јој кришом погледао груди док је наручивала... Немам појма, али катастрофа.
    Ваљда сам тако замишљен заћутао гледајући у чашу. Чујем како она повлачи дубок дим, дигнем главу и пресече ме онај ужасни "што си досадан" поглед. Ноћна мора...
    Онда ми дуне сав дим у лице. Каже:
    - Знаш ли ти шта то значи?
    - Реко... не знам...?
    - То значи да хоћу да водим љубав са тобом.
    Сто му громова, кад нисам пропао у црну земљу... Само сам зинуо, вероватно је то била најгупља фаца у историји Хомо Сапиенса...
     
    Да не оставим дилему за ове са поквареном маштом - није јој се испунила жеља. Нисам тај тип, мени је требало мало више времена да се зближим, стекнем поверење итд. Али је био шок за систем дефинитивно.
  3. Оплаках :))
    srema је реаговао/ла на Ромејац у Тема јасна из прве поруке   
  4. Свиђа ми се
    srema је реаговао/ла на Православни Србин у Да ли је могуће спасити се само добрим делима?   
    Лично, мислим да Бог о томе на крају одређује. То је по мени поента. На Богу је одлука, јер човек снује ал Бог одлучује, није случајкно народ давно рекао ту мудру и дивну пословицу.
    Е сад, Божја мерила су много другачија од људских. Кад о овој теми мислим, увек се сетим оне приче из Новог Завета кад је Главни Судија (тј. Господ Исус Христос) поставио испред Себе оне који су спашени и они који нису, и каже им (онима који су спашени, Нови Завет их назива праведницима), да, кад је Он био гладан нахранили су Га, кад је био жедан, дали су Му воде, а кад је био у затвору посећивали су Га. А они зачуђено питају: ,,Господе, кад смо Те ми напојили и хране Ти дали и у затвору посећивали"? А Христос им каже да, кад су најмањима од браће Његове (тј. ближњима својима,  људима, сваком другом човеку) помогли, то је као да су Њему учинили и Њему помогли. Онима који неће бити спашени, Он каже исто то, само им каже да они нису другим људима помагали а тиме нису ни Њему. 
    Тако да је то овде било мерило тога ко ће бити спашен, не да ли је неко хришћанин, муслиман или хиндус, већ како се понашао према другим људима, чиме се ставља до знања да је начин опхођења према другим људима заправо начин опхођења према самом Христу. Тако да ћу ја да кажем да је то Христово мерило, а не то ко којој вероисповести припада. Јер, тачно је ово што је  @Natasa. рекла, постоје људи који због неких других ограничења (нпр. државна принуда) нису упознали Хришћанство,дакле није до њих,  па је мало проблематично рећи да они неће  бити спашени.
    Иначе, ово ми делује мало као оно типично руско ,,комунизам је једини пут у светлу будућност", ,,Наше делое право", и то, чему су браћа Руси итекако склони. Не нападам браћу Русе, таман посла, али некако су ми склони многи од њих екстремима. И то не само Руси комунисти, већ и Руси антикомунисти, па некад и Руси верници. Не кажем да ни други нису такви, на пример ми Срби. Не кажем да ни ја сам нисам такав, пре пар година ја бих од речи до речи потписао све што је архимандрит Рафаил написао у овом тексту. Дакле, нико од нас није лишен тога и то (склоност ка крајностима), је једна од нашиух, људских, карактеристика коју смо позвани да, кроз нашу веру, превазиђемо. 
  5. Не свиђа ми се
    srema је реаговао/ла на Natasa. у Да ли је могуће спасити се само добрим делима?   
    Kako se lože ovi Rusi to je neverovatno. To što je on pravoslavni hrišćanin je stvar geografije i veze nema sa izborom. Da se rodio u Saudijskoj Arabiji bio bi musliman inače ode glava. I to što možemo da biramo veroispovest je do geografije. Ajde deklariši se javno kao ateista u nekoj shithole islamskoj državi-NE MOŽE . Tako da reći da je Raj pravoslavno-hrišćanska ekskluziva je u najmanju ruku arogantno.
  6. Хахаха
    srema је реаговао/ла на Djapa у Да ли је могуће спасити се само добрим делима?   
    Moguce je spasiti i sebe i druge. Primer za to je ova baka koja je ucnila dobro delo i spasila sebe i svog unuka, a onda ga i ozenila. 
    https://www.youtube.com/watch?v=5P5qUua3NRQ
     
  7. Волим
    srema је реаговао/ла на Плаво Небо у Мушкарци постављају питања, мушкарци дају одговоре   
    Рекох, да испоштујем другара форумског Милане, враћам свој животни век у'назад и што се мене тиче нисам из те приче. По том питању сам тврдокорни конзервативац, старомодни ''чилац'', а да сам супротан од тога до сада бих био одавно ожењен, а ако не одавно, онда сигурно тазе од прошле године, али, неe, ја сам гоори и од Милорад'. П.с. Псст, шш.., немој никоме да кажеш, али, права је само једна, и то рођена жена
    А да нисам чуо за примере које наводиш, то јесам, ван филма.
  8. Свиђа ми се
    srema got a reaction from Neša_ in Мушкарци постављају питања, жене дају одговоре   
    Али мушкарац се не "прима" на деколте, нити тело. Нити бих рекао да се жене примају на неке трбушњаке и мишиће. Кад су људи са неким због тога то је онда само пожуда. Него пре бих рекао да је битно лице. Кад питају неког зашто му се свиђа та и та особа, он једноставно не може да да рационалан одговор -- једноставно има "то нешто". Дакле, мислим да је изглед пресудан, али само што је лепота у оку посматрача. Да то није истина, све девојке би се намештале да изгледају исто, исто би се облачиле, шминкале, итд. итд.

    Мислим да личност, или боље речено, особине, значе тек кад се започне разговор. Али ако се не свиђаш неком, то јест, ако ниси њен тип, џабе да си и паметан, и талентован, и успешан, и смешан, кад немаш ту полазну тачку, то јест "то нешто" што физички привлачи ту особу. Јер онда она нема на основу чега да се заинтересује даље за тебе као мушкарца/жену и да стварно упозна твоју личност. И мислим да смо ми мушки у илузији кад кажемо да смо за девојку искористили "фору". Моја теорија је да је ту већ било привлачности, само што је та "фора" дала самопоуздање да се уопште приђе девојци.
  9. Свиђа ми се
    srema got a reaction from Lady Godiva in Мушкарци постављају питања, жене дају одговоре   
    Али мушкарац се не "прима" на деколте, нити тело. Нити бих рекао да се жене примају на неке трбушњаке и мишиће. Кад су људи са неким због тога то је онда само пожуда. Него пре бих рекао да је битно лице. Кад питају неког зашто му се свиђа та и та особа, он једноставно не може да да рационалан одговор -- једноставно има "то нешто". Дакле, мислим да је изглед пресудан, али само што је лепота у оку посматрача. Да то није истина, све девојке би се намештале да изгледају исто, исто би се облачиле, шминкале, итд. итд.

    Мислим да личност, или боље речено, особине, значе тек кад се започне разговор. Али ако се не свиђаш неком, то јест, ако ниси њен тип, џабе да си и паметан, и талентован, и успешан, и смешан, кад немаш ту полазну тачку, то јест "то нешто" што физички привлачи ту особу. Јер онда она нема на основу чега да се заинтересује даље за тебе као мушкарца/жену и да стварно упозна твоју личност. И мислим да смо ми мушки у илузији кад кажемо да смо за девојку искористили "фору". Моја теорија је да је ту већ било привлачности, само што је та "фора" дала самопоуздање да се уопште приђе девојци.
  10. Волим
    srema got a reaction from Лидија Миленковић in Мушкарци постављају питања, жене дају одговоре   
    Али мушкарац се не "прима" на деколте, нити тело. Нити бих рекао да се жене примају на неке трбушњаке и мишиће. Кад су људи са неким због тога то је онда само пожуда. Него пре бих рекао да је битно лице. Кад питају неког зашто му се свиђа та и та особа, он једноставно не може да да рационалан одговор -- једноставно има "то нешто". Дакле, мислим да је изглед пресудан, али само што је лепота у оку посматрача. Да то није истина, све девојке би се намештале да изгледају исто, исто би се облачиле, шминкале, итд. итд.

    Мислим да личност, или боље речено, особине, значе тек кад се започне разговор. Али ако се не свиђаш неком, то јест, ако ниси њен тип, џабе да си и паметан, и талентован, и успешан, и смешан, кад немаш ту полазну тачку, то јест "то нешто" што физички привлачи ту особу. Јер онда она нема на основу чега да се заинтересује даље за тебе као мушкарца/жену и да стварно упозна твоју личност. И мислим да смо ми мушки у илузији кад кажемо да смо за девојку искористили "фору". Моја теорија је да је ту већ било привлачности, само што је та "фора" дала самопоуздање да се уопште приђе девојци.
  11. Свиђа ми се
    srema got a reaction from Neša_ in Мушкарци постављају питања, жене дају одговоре   
    Ја сам чуо свакакве форе да жене више привлачи мушкарац ког је тешко "добити", мада ми то звучи фејк. Ја некако мислим да чим жена примети мушкарца у секунди одлучи да ли "се не свиђа" или "би евентуално могао да се свиди". Може он да дуби на глави и да глуми "hard to get" што би се рекло али џабе.

    Или грешим?
  12. Волим
  13. Волим
    srema је реаговао/ла на Снежана у Вишедетне породице   
    где то пише да је потомство битније од завета са Богом,у ком то "православном  алманаху "?
     
  14. Волим
    srema је реаговао/ла на Зосима у Вишедетне породице   
    Одакле ти ово,Христос ни једном речју није апеловао на потомство у смислу бесомучног размножавања,имамо Божју заповест Адаму и Еви,кад су били поприлично сами на целом свету и ништа више од тога...
  15. Волим
    srema got a reaction from Лидија Миленковић in Mogu li nekrsteni da se spasu   
    Nemoj mnogo da se opterećuješ, ali uglavnom bi trebao što pre da se krstiš, da ne kažem pod hitno. Drugi savet nemam pošto nisam mnogo stariji od tebe, ali uglavnom samo polako i srećno
  16. Волим
    srema је реаговао/ла на Grizzly Adams у Mogu li nekrsteni da se spasu   
    Па не мораш да чекаш старог кума из Немачке. Можеш неког доброг пријатеља да замолиш да ти буде кум на крштењу, ново кумство је лепа ствар, као нова родбинска веза. Не поништава старо, само додаје ново.
  17. Волим
    srema је реаговао/ла на Драгана Милошевић у Човек који је доживео и написао Рајску лествицу   
    Недеља Светог Јована Лествичника. Зашто њега усред поста Црква ставља као најсветију икону да би сви гледали у њега? Јован Лествичник. Ко је он? Човек који је доживео и написао Рајску лествицу. Доживео узлажење човека из пакла до Неба у Рај. Он доживео лествицу од земље до Неба, лествицу која се протеже од дна пакла човекова до врха Раја. Доживео и написао. Врло образован, врло учен. Водио је душу своју путевима Христовим, водио је сву од пакла до Раја, водио сву од ђавола до Бога, водио је сву од греха до безгрешности. И све то нам богомудро описао шта доживљава човек борећи се са сваким ђаволом иза греха.
    Кроз грех ђаво ратује са тобом и са мном, брате и сестро. Кроз сваки грех он ратује са тобом. Не варај себе, не мисли да је нека мања и слабија сила која те напада. Не! Он те напада! Макар то била рђава помисао, само помисао, знај, он јуриша на тебе. Помисао о гордости, о похоти, о среброљубљу, ето безброј њих, са свих страна лете на тебе. А ти, шта си ти? Рајска лествица. Како си, оче Јоване, могао подићи ту Рајску лествицу између земље и Неба? Зар је ђаволи не посекоше, не прекинуше, зар је не сломише? Не …[2] Такав пост његов, огањ до огња, пламен до пламена, пожар до пожара. Који ће то ђаво издржати? Сви безобзирце беже, сви демони беже од његове славне и божанске молитве, сви ђаволи беже од његовог поста, сви демони беже од његове огњене и пламене вере.
    Рајска лествица – шта је то? То су свете врлине, свете еванђељске врлине: смиреност, вера, пост, кротост, трпљење, благост, доброта, милосрђе, истинољубље, христољубље, христоисповедништво, страдања за Господа Христа. Ето и још много других светих врлина новозаветних. Свака заповест Господа Христа, то је врлина, браћо. Твориш ли је, чиниш ли је, на пример Његову заповест о посту, твориш ли је, чиниш ли је? Пост је света врлина, степеница на лествици од земље до Неба. Пост, славни пост, чак и цела лествица од земље до Неба. Свака врлина је мали рај, свака врлина гаји душу, облажени је, низводи у душу твоју божанске небеске милине. Свака врлина, златна и дијамантска степеница у лествици твога спасења, која се протеже између земље и Неба, протеже између твог пакла и твог Раја. Свака врлина…
    Зато ниједна од њих није никада сама. Вера у Господа Христа није никада сама. Она говори кроз молитву, она говори кроз пост, она говори кроз милосрђе, она говори кроз смиреност, она говори кроз страдање за ближњег. Не само говори, него свака врлина живи другом врлином. Вера живи молитвом, молитва живи постом, пост се храни молитвом, пост се храни љубављу, љубав се храни милосрђем, сажаљењем. Тако свака врлина живи другом. И када се једна настани у твојој души, све ће за њом доћи, све ће се постепено развијати са њом и ићи из ње и кроз њу. И тако ћеш ти осладити[3] душом својом, лествицом Рајском која се протеже од земље до Неба, између тебе и Раја, између твог пакла и твог Раја, између твог ђавола и твог Бога.
    Да, Рајска лествица зависи од тебе. Постим ли са страховањем, са побожношћу, са плачем, са сузама, а после прекинем са тим, гле, ја сам почео правити лествицу од земље ка Небу и сам сам је упропастио и сломио. Ти, ти често постиш, ти се уздржаваш од сваке телесне хране. Црква прописује …[4] Али гле, ти допушташ да се у души твојој у току поста настани грех, да сеју по твојој души разне нечисте помисли, жеље. Твоје је да их одбијаш од себе одмах молитвом, плачем, читањем, ма којим подвигом. Али, ако ти будеш постио телесно, а духовно хранио своју душу неки грехом, или тајном страшћу, гле, ти степенице и лествице поста које почињеш дизати од земље ка Небу, сам рушиш, сам упропашћујеш.
    Пост тражи милосрђе, смирење, кротост. Све су то неимари (градитељи), то је једно – заједница неимарска. Ту заједницу предводи молитва. Она је тај главни мајстор, тај главни архитект, главни инжењер нашег духовног живота и наших духовних хтења и наше лествице коју ми градимо између земље и Неба. Молитва на првом месту. Кад се молитва настани у срцу твом и оно пламти и букти сталном чежњом ка Господу, стално Њега има у виду, стално Га осећа, онда молитвом уводи у душу твоју све остале свете врлине. Онда инжењер има одличне мајсторе, брзо и брзо изграђује те чаробне лествице које се протежу од земље ка Небу, лествице твог постепеног узлажења ка Богу, ка Његовом савршенству. Кад имаш силу, јаку молитву, онда ти никакав пост неће бити тежак, онда ти никаква љубав неће бити немогућа, света еванђељска љубав.
    Молитва освећује све у теби, сваки твој подвиг, сваку твоју мисао, свако твоје осећање, свако твоје расположење. Молитва – божанска сила коју нам је Господ дао да ми освећујамо све оно што је несвето у нама људима у нашој души. Када молитва ради у теби, онда ради и милосрђе према људима. Молитва те сједињује са Господом Свемилостивим, а Он улива у срце сажаљење према човеку, према грешнику, према брату који је немоћан и слаб као и ти, који пада као и ти, али који се може дићи као и ти. Али му треба твоја помоћ, твоја братска помоћ, твоја молитвена помоћ, твоја црквена помоћ. Ти, ти ћеш онда несумњиво изградити лествицу своју, лествицу од свог пакла до свог Раја и сигурним срцем узлазити њоме са степенице на степеницу, из врлине у врлину, и тако досегнути врх лествице, Небо, искрцати се на Небо, искрцати се на Небески Рај.
    Све је готово за тебе и за мене: девет блаженстава, девет светих врлина еванђељских, то је Еванђеље поста, Еванђеље Светог Јована Лествичника. Врлина браћо, велика врлина. Тешке подвиге поста, молитве, смирења Господ објавио за блаженство. Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство Небеско[5]. Тиме почиње Спаситељ своју чувену науку на Гори, науку о блаженствима, науку о светим врлинама. Смирити се пред Господом… Човек који мисли о себи да је величина, да је сјај, да сви треба да гледају у њега или да га цене, поштују, обожавају, и он треба да се скрши, да се сломи. Тај вавилон који је он себи сазидао, вавилон хуле на Бога, треба сам он да сруши. Како? Да смири себе пред Господом Христом, пред човеком, пред људима, пред родом људским, пред Црквом Христовом, да сломи себе и да објави да је он ништа. Са Апостолом Павлом заједно да јауче и кука: Господе, ја сам најгрешнији, највећи грешник од свих.[6]
    То је прво осећање хришћанско, то је почетак наше вере, то је почетак наше врлине, то је почетак нашег пењања ка Небу, то је темељ наше лествице. Господе, ја сам ништа, Ти си све! Ја ништа, Ти све. Ум мој ништа према Уму Твом, дух мој ништа према Духу Твом, срце моје, знање моје, о ништа, ништа, према Знању Твом Господе! Ја, ја нула, нула… иза ње безброј других нула. То сам ја пред Тобом, Господе.
    Смирење – то је прва света врлина, прва врлина хришћанска. Од ње све почиње. Без ње се не може даље и са њом иду друге свете врлине. Врлина љубави, врлина поста, врлина кротости, врлина благости, врлина чистоте срца, врлина миротворства, и све остале свете врлине, све то зида и гради и прави теби небеску лествицу. То је само Еванђеље Јована Лествичника. И он је хришћанин, велики хришћанин, савршен хришћанин, да се ја и ти угледамо на њега као на свету икону савршенства и да идемо за њом и да подржавамо њу гледајући њега. Тако свака врлина моја и твоја, мали рај за тебе и мене, а све врлине скупа, ето Рајске лествице твоје и моје, од нашег пакла до Небеског Раја.
    Али, хришћанину у овоме свету, који гради моју и твоју лествицу спасења између земље и Неба, увек прети опасност од нечистих сила, од нечистих сила. Нечисте силе, ко су? Греси, греси наши, страсти наше. Иза сваке од њих по ђаво, по демон.
    Данас, ево Светог Еванђеља о несрећном оцу, који приводи бесомучног сина Спаситељу да га исцели од нечистог духа[7]. Тако силан и страшан нечисти дух младићу разноси његов унутрашњи духовни живот[8]. Јадни отац, чуо за Исуса из Назарета, великог Учитеља и Чудотворца, води свог сина к Њему.
    Наилази на Свете Апостоле, он моли Апостоле, чуо је да васкрсавају мртве, мртве васкрсавају, очишћују од свакога греха, исцељују од сваке болести, он их моли и преклиње: „Ето мог несретног детета, исцелите га, аман, од нечистога духа“. Али они не могаше ништа учинити[9]. Какав срам спопаде Свете Апостоле, какав стид пред народом! Не, нема више силе чудотворне у њима, нема више. Шта се то десило, шта су то они криви? И доведе сина, ђаво га баци на под. Ученици не могаше да га исцеле, не могаше. Али, што можеш Ти, помози. То маловерје као да вређа Спаситеља, и Он као да је немилосрдан, вели: Докле ћу вас трпети роде неверни и покварени? Докле ћу бити са вама, роде неверни?[10] Доведоше младића. Спаситељ нареди духу нечистоме: Ми те терамо да изађеш из њега![11] А Дух га нечисти баца пред људима ту да сви виде, стаде га кршти и ломити, и он пену баца, скоро да умре[12]. Готово је… Тада Господ пружи руку Своју… Наста тајац, тајац од чуђења. Ученици и посрамљени и обрадовани. Посрамљени зато што је то њихов учитељ учинио, учинио велико чудо исцељења. Једва су чекали Свети Ученици да буду насамо и да га упитају: „Зашто ми то не могасмо учинити?“ Господ рече: „Овај св род изгони само молитвом и постом.“[13]
    Тиме је Господ скратио цело Еванђеље. Да доживите овако велико чудо вама је потребна непрекидна молитва и велики пред Богом пост, пост духа и тела. Мисли да буду чисте, душа да буде чиста, савршена, срце да буде чисто, и онда нечиста сила неће моћи опстајати у вама, нити се борити са вама. Тако се открива тајна Светог Еванђеља како можемо сваку нечисту силу отерати од себе, и најстрашнију нечисту силу, све демоне, сатану са свима његовим сродним ђаволима у паклу. Све их отерати молитвом и постом.
    Ето наше силе, ето наше свесиле, ето наше свемоћи. „Све могу у Исусу Христу који ми моћи даје“[14] – објављује Свети Апостол Павле. И данашње Еванђеље казује то. Сам Спаситељ вели: „Све је могуће ономе који верује.“[15] Све је могуће ономе који верује! То је права вера. Да верујеш у немогуће, да ће Господ учинити то по великој милости Својој за смирење твоје. Реци Господу: Господе, ништа немам. Немоћан сам и слаб, сав слаб, сав немоћан. А Ти, Ти све имаш! Ти све можеш. Верујем, помози моме неверју. Као што је јаукнуо несрећни отац: „Верујем, Господе! помози моме неверју“.[16]
    На сваку нашу врлину, браћо, свету врлину, напада по порок, по страст. На твоје смирење, знај, нападаће гордост. Гле, па ти чиниш то, па то, па што се ти толико понижаваш. И ако ти будеш нехатан и немаран, и ако будеш поверовао духу гордости, демону гордости, о, он ће твој темељ ископати испод тебе и ти ћеш се сломити и срушити. Или, ти постиш свети еванђељски пост. Он на тебе напада разним мамцима, представља, ти у уму лепа јела, укусна пића, и ти баш то не смеш. Ајде мало да окусим… Мало по мало, оде твој свети пост, оде твоја света врлина. И тако на сваку твоју врлину: на љубав напада мржња, на милосрђе твоје напада немилостивост; неосетљивост, грубост, гневљивост, нетрпељивост; све то покушава да руши у теби твој свети пост, твоју молитву, твоје свете врлине. И ако се не будеш бранио све ће то срушити лествицу твоју Рајску. Како свете врлине подижу Рајску лествицу између Неба и земље, тако и греси наши праве лествицу ка паклу. Сваки грех. Ако су греси у твојој души, пази! Ако ти држиш мржњу у души својој дан-два, три, педесет дана, обрати пажњу у какав ће се пакао претворити твоја душа. Или држиш гнев, среброљубље, похоту… И ти, шта радиш? Ти уствари сам себи спремаш лествицу у пакао.
    Свети Оци уче о осам главних светих врлина, и осам главних страсти. Лек против гордости као страсти је твоје смирење; против похоте стоји целомудрије, целомудрије[17], чедност; против среброљубља стоји љубав према Богу и презирање свих земаљских ствари. То ми, као што Црква света учи, ми сви знамо из искуства, градећи лествицу Рајску у себи. Исто тако знамо, и Свети Јован Лествичник нас учи, живећи у гресима и страстима, ми уствари сами себи градимо лествицу своју која нас спушта и сурвава у пакао.
     
    Али Благи Господ даје нам диван пример: усред поста, ето њега Светог Јована величанственог, дивног, светог; сав блиста од светих еванђељских врлина, гледамо га како узлази хитро и мудро уз лествицу Рајску, коју је поставио између земље и Неба. Он то даје нама хришћанима пример као учитељ, као Свети вођ, од пакла до Раја, од ђавола до Бога, од земље до Неба. Ето нам учитеља у људском облику, чудотворца духовног, великог подвижника. Показује нам собом како човек може зарадити[18] сваки свој пакао, и како може поломити црне мрачне лествице које воде у пакао. Људско биће може изградити себи Рајску лествицу од земље у Небо.
    Нека нам милостиви и велики Свети отац Јован Лествичник, буде Свети вођ кроз овај Велики пост; Свети вођ кроз сваку врлину, молитву, милосрђе и све остале еванђељске врлине; да сваки од нас гради своју Рајску лествицу за време овога поста, да стигнемо у Свето Васкрсење Христово, у то савршенство свих савршенстава, у радост свих радости, и (уз) носимо душу своју у рајске милине.
    Зато, браћо моја и сестре, нека нам сваки дан и после Ускрса буде дан којим ћемо ићи за великим Светим духовним вођом Јованом Лествичником; да нас он води и руководи у нашим борбама са свима гресима нашим у стицању светих врлина; да помоћу његовом ми изградимо своју лествицу и да идући за њим и ми достигнемо Небеско Царство и Рај, где пламте све милине небеске, све радости вечне; да тамо заједно са њим славимо Цара свих тих милина, Вечнога Цара Небескога Царства, Господа Христа, Коме нека је част и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин.
    1965. године у манастиру Ћелије

    НАПОМЕНЕ:
    Еванђеље по Марку 9,17-31; по Матеју 4,25-5,12 Пар речи нечујно на траци. – Прим. препис Можда: осладити се, или овладати. – Прим. уредн. Исто. Мт. 5,3 1 Тим. 1,15 Мк. 9,17 Мк. 9,18 Мк. 9,18 Мк. 9,19 Мк. 9,25 Мк. 9,26 Мк. 9,29 Флб. 4,13 Мк. 9,23 Мк. 9,24 Целомудреност. – Прим. уредн. Вероватније: згазити, порушити. – Прим. уредн. Преподобни Јустин (Поповић) Ћелијски  
    православие.ру

    View full Странице
  18. Свиђа ми се
    srema је реаговао/ла на obi-wan у Породица или не   
    Pa sta si sad ovde rek`o? 
    Naravno da je na pocetku sve rovito i daleko nesavrseno, kvrgavo i bolno, zato to i jeste mesto podviga i spasenja - jer se patis i stradas da pobedis svoj ego. Zato to i jeste mala domaca crkva. Dakle, prakticno stanje sam i ja tako objasnio, samo nisi pazljivo citao.
    I da budemo nacisto - jasno je da tebe nesto "zulja" porodicni zivot kao pojam, i da nekako begas od njega, i za to beganje sebi trazis opravdanje.
    E sad, bilo bi dobro da na ovu temu i ti sam kazes nesto konkretno, ne samo da postavljas poluzavucena pitanja, da vidimo na cemu stojis.
  19. Свиђа ми се
    srema је реаговао/ла на Grizzly Adams у Одговорност хришћана за атеизам   
    Што се текста тиче... не знам... мало ми је чудан.
    Нисмо ми хришћани (ни остали верници) "криви" ни "одговорни" што постоје атеисти. Кога интересује филозофија, вера итд. он ће сам кренути да истражује. Ако од тог пута одустане зато што је наишао на неку будалу, нисам му ја крив. Није му крива ни будала. Сам је одговоран за своје одлуке и поступке.
  20. Хахаха
  21. Свиђа ми се
    srema је реаговао/ла на obi-wan у Saznajte zašto je AVOKADO postao toliko popularan!   
    A ja reko nas @Avocado, pa mi pade na um da nije mozda osnovao neku stranku ili nesto... kad ono voce... 
  22. Волим
    srema got a reaction from Aleksandra_A in Непроцењиви животни савети   
    Некима је можда ова прича позната, ал ето написаћу је по сећању.

    Отишо човек код Св. Петра и сад му Петар каже: ''Е, тебе сам чекао. Зна се како си живео и шта си радио на Земљи, ено иди тамо у ону кућу то је припремљено за тебе, заслужио си.''
    И овај крене тамо, отвори врата и има шта и да види. Оно пуна кућа хране, пића, ма не знам све каквих ђаконија, луксуз, комфор, слуге, музиканти, младе девојке итд.
    И тако прође неко време и ту се враћа овај код Св. Петра и каже: ''Јако ми се свидео мој боравак овде, али ја бих сада нешто да радим, да се осетим корисним.''
    Св. Петар му одговара: ''Не, не, ти жањеш оно што си посејао својим животом на Земљи.''
    Овај, гордећи се, каже њему: ''Каква глупост! Ја бих сишао мало у Пакао, да видим како је тамо.''

    На то ће њему светац: ''А шта ти мислиш, где се налазиш?''
  23. Хахаха
    srema got a reaction from "Tamo daleko" in Сексуално образовање   
  24. Хахаха
    srema got a reaction from obi-wan in Сексуално образовање   
  25. Хахаха
    srema got a reaction from Juanito in Сексуално образовање   
×
×
  • Креирај ново...