Jump to content

srema

Члан
  • Број садржаја

    216
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Волим
    srema got a reaction from елТорнеро in Шта је пакао? (по Хришћанству)   
    Pakao je u unutrasnjosti. A on nastaje kad nemamo odnos sa Bogom. A onaj koji nema Boga i raj na zemlji ne bi mu nista znacio.
  2. Волим
    srema је реаговао/ла на Драгана Милошевић у Како доживљавамо Цркву?   
    April 8, 2017
    |
    протопрезвитер Слободан Тијанић
           
    Обично човек замишља Цркву као веома посебан свет у којем живе добри, паметни, одговорни, часни и смели људи. И где, он сам постаје другачији: исто тако мудар, добар, љубећи ближњега свога, као самога себе. Он улази у тај свет пун наде и очекивања… па чак и као да лебди мало изнад тла. Но време иде, - а крила не расту. Човек се не мења много, не постаје љубазнији и лакши, и не почиње да се креће кроз ваздух, и његове свете ноге не додирују ту грешну земљу. Да, и људи около су исти као и свуда. Обични.
     Црква - стварно посебан свет. Међу свим земаљским искуствима који нам се дају, уметност, наука, разне професије и занимања, - Црква је свет најдивнији, чудесно мистериозан. Свет у којем на делу можемо увидети себе и бити заиста другачији. Стога, наша очекивања сасвим су оправдана. Али са свим овим Црква је свет људи. Не анђела, не  надљуди, не богова…. Људи. И људи веома различитих. Као и другде, у храму можемо срести: причљиве људе, мрзовољне старце и старице, немирну децу, из неког разлога пријатне и непријатне личности укључујући и свештенике. Како то? Зар нисмо дошли у цркву да се мењамо, зар нисмо позвани да будемо свети, од самога Бога? Да, хришћани су призвани светости. Али, да ли то значи да ако у Цркви неке људе не сматрају светим, онда да се она не може назвати црквом? Не. По томе што Црква почива на светости Створитеља, а не на праведности човека. На Литургији, након свештеникових речи: ”Светиња светим”, узноси си над престолом Агнец, тј. Хлеб, Тело Господње, хор онда пева "Један је Свети, Један је Господ..." Само Бог је свет, само кроз Његову Светост, ми смо свети ... и долазимо у храм јединоме извору светости - Источнику Светости, а не ка добрим људима. 
    Када особа нађе милост у Цркви, она се  и мења и не мења у исто време. Мења се њена душа, устројење срца, но тип личности остаје исти. Причљивац не постане миран тип, весео не постане тужан, мало образовани не постаје аутоматски високо интелектуалан. Када се у Јеванђељу каже да у Христу нема ни Грка, ни Јеврејина, то не значи да хришћани не признају националности и да они (националност) губе након крштења. Они су у Христу и Његови, јер не постоји други критеријум, по коме можемо или не можемо припадати хришћанству, поред исповедања Христа Спаситеља, и кушања Његовог Тела и Крви. И тај критеријум није ни интелектуално, ни старсно, ни национално, ни новчано нити било која друга кавлификација. И ако га има, онда је мимо Цркве (ако су људи са новцем боље прихваћени у цркви од других, морамо схватити да то није зато што је цркви „то неопходно", већ зато што смо слаби.) Критеријум остаје, али то не значи истовремено да сви требају бити једнаки. У супротном не би била црква, па чак ни војска, но нешто далеко ригорозније, где сви ходају у истом строју, али и доживљавају исте емоције и осећања. То се не догађа. Дванаест људи најближих Христу, формирају прву хришћанску заједницу, и у различитим ситуацијама, понашају се другачије један од другог, што се огледа у њиховим речима и делима. У једном тренутку у преносном смислу, сви они предају - остављају Господа. И један од њих је чак буквално починио такав акт, којим је, очигледно, заувек затворио за себе могућност повратка. Авај, као што и ми данас - све знамо, све разумемо, чак и нешто радимо, али Њега издајемо. Опет и изнова … Човек иде у цркву са очекивањем да ће наћи нешто ново, да ће открити други свет. Но чим прекорачи праг храма, са удивљењем, а неретко и са негодовањем види исте људе које је сретао и на улици. Да ли је његово очекивање узалудно? Вероватно, да. Ако је тај други свет замишљао хаотичним и хладним као што је свет изван црквених зидина окружен угодним друштвом. Црква није ту да упознате људе, црква је ту да кроз заједницу спознате људе и самога себе кроз исте. Црква не нуди удобну кућу у сред поља растрзану ветром и градом. Црква предлаже компас под којим се човек неће изгубити и плашити ветра и града и овоземаљских бура и искушења. Човек не долази у други свет- само почиње да се креће , и са сваким кораком који учини, свет постаје другачији и бољи. Али само у једном случају: ако човеков компас увек буде окренут ка Христу. У цркви, а кроз личност брата (ближњега) свога човек сусреће самога Бога. У присуству његовом се смирује, трпи, бори се против себе самог. Са њим дели пад, веру, живот, благодат, спасење. Сједињује са са њиме. Међусобне разлике између људи наглашавају слободу и јединственост сваке личности као иконе Божије. Греси, искуше -ња, врлине се прожимају… Нема другог начина да се човек спасе, до кроз ближењега свога. Ако ово човек схвати и одбаци предрасуду према ближњем онда и доживљај цркве биће другачији, схватљи -вији, а уобичајено искривљена слика о разлозима за и против доласка у цркву биће исправљена. Крст који носимо неће бити тежак, а вера наша биће јача и а свет који нас очекује с друге стране храмовнога прага, биће разумљивији. Из њега ћемо изаћи јачи и духовно растерећенији по обећању које је Спаситељ рекао: ”Јарам је мој благ и бреме је моје лако” (Мат. 11, 28 -30). Из сажаљења и љубави Он позива људе к себи да се се од Њега науче и да их одмори. Ходите, к мени сви који сте преморени и претоварени, и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен у срцу, и наћи ћете покој душама вашим”. И најзад завршава позив овим речима: јер је јарам мој благ и бреме моје лако”.

     
    https://www.sabor-online.org/single-post/2017/04/08/КАКО-ДОЖИВЉАВАМО-ЦРКВУ
     
  3. Волим
    srema је реаговао/ла на Grizzly Adams у PROTEST U CENTRU GRADA , letele flase, jaja i banane   
    Обавезно. 90-тих су свештеници по негде предводили протесте, ако се добро сећам и за време поста. И то изузетни свештеници.
  4. Волим
    srema got a reaction from елТорнеро in Ispravna perspektiva, ili ne?   
    Malo je zastarela tema ali nema veze. Dakle, juce sam se ispovedio i odjednom mi sve bilo bolje. Ko god ima slicne probleme, ko je tuzan, obavezno da se ispovedi. Zalutali smo grehom, ispovescu se vracamo Bogu  Ali opsirno, nemojte da nesto zaboravite cuo sam da tad nema efekta...
  5. Волим
    srema got a reaction from Жика in Ispravna perspektiva, ili ne?   
    pa ne znam sta da kazem... glavno pitanje je sto se ja pravoslavljem bavim da bi bio srecan, jel, jer kao sto je rekao Starac Porfirije: "Hristos je radost."

    ali kad vidim neke tako moje vrsnjake oni mi sto put zadovoljnije izgledaju od mene, a nije sad da zive u nekim uslovima ne znam ni ja sta, cak naprotiv, mogao bi reci za sebe da sam ziveo pod staklenim zvonom... nema to veze, ali cisto da spomenem

    pa sam mislio, mozda ja to pogresno gledam, da nije malo licemerno gledati na veru kao "ako budem postovao zapovesti bicu srecan", valjda ljubav manje gleda na sebe a vise na tudju volju (u ovom slucaju Boziju?) mada okej, dok se stigne dotle...

    ili je mozda caka u tome da se ne obracamo bogu kao neko ko je pun vrline, nego skruseno, sa pokajnickim raspolozenjem -- a ne ono, imam vrline, sto ti meni ne das darove?
  6. Волим
    srema got a reaction from Лапис Лазули in Ispravna perspektiva, ili ne?   
    Malo je zastarela tema ali nema veze. Dakle, juce sam se ispovedio i odjednom mi sve bilo bolje. Ko god ima slicne probleme, ko je tuzan, obavezno da se ispovedi. Zalutali smo grehom, ispovescu se vracamo Bogu  Ali opsirno, nemojte da nesto zaboravite cuo sam da tad nema efekta...
  7. Волим
    srema got a reaction from Лидија Миленковић in Ispravna perspektiva, ili ne?   
    Sad kad se zamislim 100% si u pravu, sto se tice ovoga. Sto se tice ostalog, nisam bas ja mnogo tu menjao sto se tice vere zato sto pokusavam da se drzim dogme, jel. Hvala na odgovoru.
  8. Волим
    srema је реаговао/ла на brana у Света простота неуког човека   
    СВЕТА ПРОСТОТА НЕУКОГ ЧОВЕКА




    „Хвалим те Оче,Господе неба и земље, што си ово сакрио



    од мудрих и разумних а открио то безазленима. Да, Оче, јер



    је тако била вољатвоја“


    Старацнеки који је живео у Тиваидској пустињи имађаше жељу да научи нешто корисно испасоносно по душу своју. А живљаше онде стараца ава Аресеније Велики, муж дубоке старости чувен по великој строгости. Исприча му он како је некад туда наишао један пустињак, ава Пахомије Велики коме су многи и многи трчали на исповест. Поред осталих, дође му један прости безазлени човек, који је од детињства чувао овце по пустињи.
    Ава Пахомије га испита до у ситнице и не нађе код њега никаква греха. Онда му рече: „Добро је чедо“. А прости овај човек ће рећи Ави: Шта да радим, оче, да бих ушаоу рај?“. Ава му одговори:„Правим путем ходи, чедо, ако хоћеш да уђеш у рај“. Прости човек, пак, овај, мислећи да он говори обично о путу по земљи удаљивши се од духовника нађе се на раскршћу двају путева. И окрену путем на десно пошто је он био правији и као такав (како он мишљаше) водио у рај.
    Ходећи тако без јела и пића, стиже после три дана у један манастир. Када стиже пред манастирска врата, упита га вратар – откуда долази и куда иде. Чобанин му исприча све потанко о горе реченом. Вратар, не схвативши о како простом човеку се ради, помисли да је луд и хтеде га отерати. Ипак, за сваки случај, реши се да обавести игумана. Чувши то игуман, заповеди да дође пред њега. А кад чобанин дође игуман га упита ко је и од куда је. Чувши исто оно што и вратар, схвати да га је Бог отуда довео и примивши га, обуче га у анђеоски образ (тј. замонашига) и даде му заповест да послужује у храму. Он је то и чинио са великим расположењем и радошћу. Једног дана кад игуман уђе у храм, нађе га како уређује и саветоваше му да се што боље брине о храму да би добио награду од Бога и даби брзо сигао у рај. А он, направивши игуману метанију, рече му: „Хвала ти часни оче, који ме саветујеш оно што је на спасење. Него, молим те реци ми: које онај који тако вискоко стоји (показавши на распетог Христа) и не може да сиђе?“. А игуман, видећи простоту његовог срца, рече му расејано: „Овај што га видиш овде горе, био је црквењак пре него што си ти дошао. И будући да се није много бринуо о храму наредих да стоји онде; зато пази, да се и теби исто недеси!“. Чувши то овај прости човек ућута. Увече пак, узевши вечеру за себе од трпезара и ушавши у храм, мољаше Господа Христа, говорећи: „Сиђи брате, да једемо јер већ трећи дан како ништа ниси ни јео ни пио. И гле чуда! Благи Господ који борави у простим и безазленим, жељан његове простоте, одговори: „Бојим се брате да то не сазна игуман, па због мене казни и тебе“. А он му рече: „Сиђи и не бој се јер сви спавају. Ако ли не сиђеш ни ја нећу јести“. И учини му се тада како он сиђе и како јеђаше заједно са њим.
    Тосе дешавало сваки дан.
    Једне ноћи чуше споља двојицу у храму како разговарају. И отворише врата, уђоше али не нађоше никога изузев црквењака. Кад закуцаше на врата, учини се овом врло простом човеку, као да устаде његов „пријатељ“ и узиђе на крст. На питање са ким је разговарао, он одрицаше да је било с ким говорио. А после много дана (будући да се разговор чуо сваке ноћи) рекоше једном брату кога је овај црквењак волео,да на вешт начин сазна од њега са ким је разговарао. Он пак отишавши код њега,присли га да му каже, обећавајући да неће никоме причати. Тада му овај рече,како разговара са оним што је кажњен, додавши то како он има богатог и пребогатог оца, како ће му, због доброте које му је указао, гостећи га свакодневно, узвратити богатом наградом у дому оца свога. А брат чувши то,запрепасти се, па отишавши јави игуману. Игуман чувш, удиви се тој чудној тајнии позва овог простог човека како би чуо о томе лично из његових уста. Он,међутим, одби да му каже тврдећи да он о томе ништа незна и да је оклеветан, а све то из страха да га игуман не казни и да његовом осуђеном пријатељу не наложи још строжију епитимију. Игуман, храбрећи га убеди га да призна сву истину. А кад чу све, игуман га замоли да моли онога шт му се јавља не би ли ињега примио за трпезу свога оца. Црквењак обећа игуману да ће то урадити. И ушавши поново у храм, позва Господа да једу заједно. Док су јели, причаше му Господ о будућим добрима његовог оца. Тада се прости човек сети игумана, па мољаше пријатеља да и њега прими на пријатељску гозбу свога оца. А Господ му рече: „Игуман није достојан трпезе мога оца, остави се бриге о њему“.
    Следећегпак јутра, игуман очекиваше са великим нестрпљењем да сазна за одговор. И сазнавши од простог човека да га Господ Христос не прима, силно се ражалости, ипавши пред ноге његове, са сузама га преклињаше да га топло моли да га непрезре, него да га прими за трпезу његову. Подстакнут тиме, црквењак, кад су сели следеће ноћи да се госте, помену поново о игуману. А Господ му рече:„Нисам ли ти рекао да он није достојан моје трпезе? Немој ми више тиме досађивати“. На то ће прости човек: „Добро си рекао да није достојан. Али за јело и хлеб којим нас свакодневно храни,не само мене него и тебе, иначе би већ умро од глади, - чак ни за то његово добро нећеш да га примиш?“ А Господ, као осмехујући се на његову непритворености простоту, рече му: „Из љубави према теби и да те не бих ожалостио, реци му нека се поправи и после осам дана ће доћи за моју спремљену трпезу“. Прости човек отшавши јави игуману свесрдну вест, како га је примио Господ. Тада игуман, исповедивши се, и припремивши се кроз истинско покајање причести се Пречистим Тајнама и боловавши кратко, умре. А проста душа, разговарајући са вољеним Господом, предаде душу своју у руке Божије, оде у неизрециво оно блаженство и славу Небеског Царства.
    Јеванђелиски Неимар, 1990. бр. 2
  9. Волим
    srema got a reaction from PredragVId in Ispravna perspektiva, ili ne?   
    pa ne znam sta da kazem... glavno pitanje je sto se ja pravoslavljem bavim da bi bio srecan, jel, jer kao sto je rekao Starac Porfirije: "Hristos je radost."

    ali kad vidim neke tako moje vrsnjake oni mi sto put zadovoljnije izgledaju od mene, a nije sad da zive u nekim uslovima ne znam ni ja sta, cak naprotiv, mogao bi reci za sebe da sam ziveo pod staklenim zvonom... nema to veze, ali cisto da spomenem

    pa sam mislio, mozda ja to pogresno gledam, da nije malo licemerno gledati na veru kao "ako budem postovao zapovesti bicu srecan", valjda ljubav manje gleda na sebe a vise na tudju volju (u ovom slucaju Boziju?) mada okej, dok se stigne dotle...

    ili je mozda caka u tome da se ne obracamo bogu kao neko ko je pun vrline, nego skruseno, sa pokajnickim raspolozenjem -- a ne ono, imam vrline, sto ti meni ne das darove?
  10. Волим
    srema got a reaction from PredragVId in Ispravna perspektiva, ili ne?   
    Recimo, ode neki covek kod popa i kaze: "Oce, meni nista nije dobro, non stop sam nervozan, ne mogu lepo sa ljudima da pricam, ne mogu da zaspim, izgubio sam apetit, izmedju mene i zene odnosi hladni.. Sta da radim?"
    I on njemu lepo kaze: "Ti si nesrecan zato sto nemas odnos sa Bogom. Pocni da zivis pravoslavno, da se pricescujes, ispovedas, molis, probaj pomalo i da postis, pa ce ti se vratiti radost i spokoj. Sa Bogom i u Bogu je tvoj mir."

    E sad, sve je to okej i super, rekao bi da je dobar savet, ali znam da je Patrijarh Pavle, jednom prilikom citirajuci nekog svetitelja, rekao da postoje tri stupnja u veri. A to su: rob (zivi po zakonu jer se plasi kazne svog gospodara), najamnik (zivi po zapovestima jer ocekuje svoju platu) i sin (zivi po zapovestima iz ciste ljubavi prema Bogu).
    Mi bi trebali da budemo sinovi boziji. Verujem da Bog ocekuje od nas da se prema njemu tako ophodimo, sa takvom nekakvom toplinom. A ova druga dva stupnja, cine mi se licemernim.
    To je kao kad bi ja sad otisao u crkvu, ispostio recimo sedam dana, pricestio se, ispovedio, nikog ne bi vredjao, cak bi i krenuo da se bavim smirenoumljem, pa bi istrpeo i razne uvrede, naravno, sve kako pise u duhovnoj literaturi. I onda posle nekog vremena rekao "Pa ovo je totalno bezveze, sto ja nisam srecan? Eno vidi onaj tamo kocka se, pije, pusi sta sve ne radi a eto, raspolozeniji od mene."
    Naravno, ne mora to za takav kratak period, covek moze dugo da se bavi verom pa onda mu sve dosadi jer eto, nije srecan.

    Ako je to vec tako, zar covek moze da bira "e, od sutra sam Sin boziji" i da se presalta iz jednog stupnja u drugi?  To je opet zavrzlama kojoj nema kraja -- "nisam radostan jer sam najamnnik, daj da budem sin pa cu da budem radostan." Kako god okrenuli, coveku fali nesto.

    Inace, ovo mi je palo napamet citajuci https://svetosavlje.org/pouke-bozanstvene-ljubavi/60/
  11. Волим
    srema је реаговао/ла на Лапис Лазули у Ispravna perspektiva, ili ne?   
    pa nema neke filozofije " Gde je blago vase onde ce biti i srce vase" kaze Gospod. Ako te raduje to sto oni rade eto ti ga recept a ako te raduje pravoslavlje, idi na tu stranu.  A ovo sto oni imaju jeste radost ovoga sveta, propadljivog , takva je i ta sreca propadljiva, a od onog sveta je nepropadljiva. Samo ova prva se mnogo lakse postize za razliku od one druge.  A varijanta ja sam dobar ocu da divljam kao i oni to imas u Islamu u Pravoslavlju ti je "Ne mozete sluziti Bogu i mamonu" , tako da je to to.  
  12. Волим
    srema got a reaction from елТорнеро in Ispravna perspektiva, ili ne?   
    pa ne znam sta da kazem... glavno pitanje je sto se ja pravoslavljem bavim da bi bio srecan, jel, jer kao sto je rekao Starac Porfirije: "Hristos je radost."

    ali kad vidim neke tako moje vrsnjake oni mi sto put zadovoljnije izgledaju od mene, a nije sad da zive u nekim uslovima ne znam ni ja sta, cak naprotiv, mogao bi reci za sebe da sam ziveo pod staklenim zvonom... nema to veze, ali cisto da spomenem

    pa sam mislio, mozda ja to pogresno gledam, da nije malo licemerno gledati na veru kao "ako budem postovao zapovesti bicu srecan", valjda ljubav manje gleda na sebe a vise na tudju volju (u ovom slucaju Boziju?) mada okej, dok se stigne dotle...

    ili je mozda caka u tome da se ne obracamo bogu kao neko ko je pun vrline, nego skruseno, sa pokajnickim raspolozenjem -- a ne ono, imam vrline, sto ti meni ne das darove?
  13. Волим
    srema је реаговао/ла на goranger у Ispravna perspektiva, ili ne?   
    ja poznajem nekoliko narkomana i bludnika iz kojih takođe zrači mir. nekoliko
  14. Волим
    srema got a reaction from goranger in Ispravna perspektiva, ili ne?   
    Recimo, ode neki covek kod popa i kaze: "Oce, meni nista nije dobro, non stop sam nervozan, ne mogu lepo sa ljudima da pricam, ne mogu da zaspim, izgubio sam apetit, izmedju mene i zene odnosi hladni.. Sta da radim?"
    I on njemu lepo kaze: "Ti si nesrecan zato sto nemas odnos sa Bogom. Pocni da zivis pravoslavno, da se pricescujes, ispovedas, molis, probaj pomalo i da postis, pa ce ti se vratiti radost i spokoj. Sa Bogom i u Bogu je tvoj mir."

    E sad, sve je to okej i super, rekao bi da je dobar savet, ali znam da je Patrijarh Pavle, jednom prilikom citirajuci nekog svetitelja, rekao da postoje tri stupnja u veri. A to su: rob (zivi po zakonu jer se plasi kazne svog gospodara), najamnik (zivi po zapovestima jer ocekuje svoju platu) i sin (zivi po zapovestima iz ciste ljubavi prema Bogu).
    Mi bi trebali da budemo sinovi boziji. Verujem da Bog ocekuje od nas da se prema njemu tako ophodimo, sa takvom nekakvom toplinom. A ova druga dva stupnja, cine mi se licemernim.
    To je kao kad bi ja sad otisao u crkvu, ispostio recimo sedam dana, pricestio se, ispovedio, nikog ne bi vredjao, cak bi i krenuo da se bavim smirenoumljem, pa bi istrpeo i razne uvrede, naravno, sve kako pise u duhovnoj literaturi. I onda posle nekog vremena rekao "Pa ovo je totalno bezveze, sto ja nisam srecan? Eno vidi onaj tamo kocka se, pije, pusi sta sve ne radi a eto, raspolozeniji od mene."
    Naravno, ne mora to za takav kratak period, covek moze dugo da se bavi verom pa onda mu sve dosadi jer eto, nije srecan.

    Ako je to vec tako, zar covek moze da bira "e, od sutra sam Sin boziji" i da se presalta iz jednog stupnja u drugi?  To je opet zavrzlama kojoj nema kraja -- "nisam radostan jer sam najamnnik, daj da budem sin pa cu da budem radostan." Kako god okrenuli, coveku fali nesto.

    Inace, ovo mi je palo napamet citajuci https://svetosavlje.org/pouke-bozanstvene-ljubavi/60/
  15. Волим
    srema је реаговао/ла на Лапис Лазули у Ispravna perspektiva, ili ne?   
    Pa to uzivo moze da naidje na slab odziv , al ovo je internet moz' da kukas do mile volje, ko ce da ti zabrani  
  16. Волим
    srema got a reaction from Лапис Лазули in Ispravna perspektiva, ili ne?   
    A sto se tice uvoda, nisam hteo bas sebe da stavljam u pricu kao ja sam sad tu tuzan i da jadikujem tu ne verujem da neko i to zeli da cuje
  17. Волим
    srema је реаговао/ла на елТорнеро у Ispravna perspektiva, ili ne?   
    Досада настаје из жеље да се живи лагодно, да се угађа себи. На два начина се излази из ње, тражењем забаве, или трпљењем муке. А теби и мени се не трпи.
  18. Волим
    srema got a reaction from елТорнеро in Ispravna perspektiva, ili ne?   
    tek sam 18 napunio polako sa zenidbom mozda da napravim neku glupost pa mama da me izbije
  19. Волим
    srema got a reaction from елТорнеро in Ispravna perspektiva, ili ne?   
    Pa ja nemam nesto batina. Sve ravno nekako, dosadno.
  20. Волим
    srema је реаговао/ла на GeniusAtWork у PROTEST U CENTRU GRADA , letele flase, jaja i banane   
    Читам сад по нету, сви нападају ове што протестују зашто нису јуче изашли на изборе. Ко то каже да нису и одакле то неко може да зна?
    Иначе, протест је сасвим ОК. Легалан метод борбе свуда, па тако и у Србији. Кад са једне стране имаш лудака на власти, а са друге гомилу неспособних политичких дилетаната који себе називају опозицијом, нормално да ће људима једном да пукне филм и да изађу на улице.
  21. Волим
    srema got a reaction from Ћириличар in Александар Вучић - председник Србије   
    pa dobro sad, za ove studente sto protestuju si u pravu, oni su iskreno dosli da se izive i verovatno su se i ponapijali, dunuo se i poneki dzoint i aj kuci
    hriscanski jeste biti poslusan prema vlasti ali kao sto treba otici na ratiste treba i ustati protiv onih domacih neprijatelja
  22. Волим
    srema је реаговао/ла на GeniusAtWork у Александар Вучић - председник Србије   
    Може неко из администрације да пребаци ове задње постове у ону нову тему посвећену протестима, да се не би паралелно причало на две теме о истим стварима. Чисто предлог  
  23. Волим
    srema је реаговао/ла на Ћириличар у Александар Вучић - председник Србије   
    Је ли те ово подсјећа на неке протесте против неког расиситчног сексистичког хомофобног исламофобног златокосог Богоцара?
     

  24. Волим
    srema је реаговао/ла на Grizzly Adams у Александар Вучић - председник Србије   
    Не мислим да они нешто посебно "греше". Пола нашег народа једноставно има неки "Стокхолмски синдром", тежак комплекс ауторитета - који се вуче вероватно још из доба друга Тита. Док се то не промени, увек ће бити нека "комунистичка партија" и "друг Тито" за кога ће упорно гласати док не поцркају од глади.
  25. Волим
    srema got a reaction from Ћириличар in Александар Вучић - председник Србије   
    Da li je pravoslavno napraviti peti oktobar
×
×
  • Креирај ново...