Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Јелена011

Члан
  • Број садржаја

    3419
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    1

Репутација активности

  1. Волим
    Јелена011 got a reaction from AnaLaz in Други брак (удовице, удовци, разведени)   
    Moja majka je ostala relativno mlada udovica, sa mnom. Secam se da nije podnosila kad neko pomene da je ona samohrana majka, na prenemaganja tog stila dizala joj se kosa na glavi. A ja sam potajno zelela da se zaljubi i uda ponovo, iz one perspektive "da me pusti malo da disem", jer je isuvise veliki teret za mene bio to njeno samovanje. Niti je ona to mislila niti mi je to govorila, njeni razlozi za ostajanje samom su bili druge prirode, ali ja sam se osecala kao terer, kao da je zbog mene ona sama, da se posveti meni jelte i onda sam se osecala da sam joj zbog necega ostala duzna. Dok nisam poodrasla i shvatila i njena razmisljanja i osecanja tada
    Ono sto meni bode oci je oduvek bila ta razlika u tretiranju udovaca i udovica, nekako bar svuda oko mene udovica je jadna ona al sta ce, dok maltene ni godinu dana posle zenine smrti je sasvim normalno da se muskarac ponovo ozeni "da ima ko da vodi racuna o NJEMU i o deci", kao da je muskarac sakat i da ne ume sam da vodi brigu o deci i kuci i kao da je na to genetski predpdredjena samo zena.
    I kad god bih cula to -pa sta ce mora da se ozeni da ima ko da brine o njemu, meni je bilo muka.
    Sta, zeni u genima pise kako se sve to radi? Nije nego!
    Sto se samog drugog braka tice, to je meni potpuno normalno ako je iz ljubavi, a ne iz osecaja da jelte ti treba neko da brine o deci ili ako si zena da te ne znam brani sta god. Ljubav da, al racun nikad.
     
  2. Волим
    Јелена011 got a reaction from Драшко in Депресија се лечи редовним литургијама   
    Auuuu sta sve necu procitati
    Duhovno i dusevno su dva razlicita pojma.
    Ispovedamo se kod duHovnika, u Crkvi resavamo svoje duhovne probleme i slicno, a za dusevne tu je cika doca.,kao sto kad nas boli zub ne idemo duhovniku i ne ispitujemo da li je generalno uzev uzrok zubolje greh, jer eto sve je onda greh jer u gresima rodi me mati moja-citaj cim smo rođeni, smrtni smo i gresni, al to veze nema,sa zadatom temom
    Dok god mislimo da je lecenje duSevnih problema stvar VOLJE, mi samo stancujemo nove duSevne probleme.
    Taj fazon- da tzelis sve bi ti se resilo, odluci i bice ti, je suludo opasan.
    Ako je mogao jedan apostol pre 2000 god, mozemo i mi da shvatimo da to s voljom blage veze nema, da nismo automati u koje ubacis parametre i funkcije -greh1, greh2...grehn, nego smo slobodna bica tela, duha i duse koji se,medjusobno prozimaju, sadejstvuju i projavljuju u zajednici i sve to kao sistem spojenih sudova.
    Tako reci -idi ispovedi se, odluci i kraj, je ponekad potpisati smrtnu presudu coveku i navesti ga na suicid. Jer ako to ne moze,nije dovoljno dobar ako nije dovoljno dobar cemu sve to, ako vec nisa nema smisla onda je patnja nepodnosljiva....
    Mentalna i dusevna higijena su podjednako bitne kao i telesna, a tek u harmoniji tela, duse i duha mi se ostvarujemo kao licnosti i to ne samostalno nego povezani sa drugima
    ..
    Toliko komplikovano da izjave poput sve si to istripovao su plod poluznanja i otaljavanja odnosa sa,drugim.
  3. Волим
    Јелена011 got a reaction from Aleksandra_A in Pederastija i iscelenje   
    Brate, nisam bas pametna...
    Znam ovo iz iskustva, ljudi sa takvim krstom, velikim, nebitno sta je u pitanju, da li homoseksualnost, da li neka bolest, nesto sto je uglavnom veliki zalogaj za vecinu, meni se sto sam starija cini da su oni tu zbog nas, a ne da je taj krst posledica njihovog greha ili slicno.
    Nego bas ono ne pada sneg da pokrije breg nego da svaka zverka pokaze svoj trag.
     
    Sve cesce mi mislimo ili
    - Bog ih kaznjava za grehe
    - Bog ih voli pa misli da su posebni i da mogu "da ponesu puno" ili
    - Bog sta vec...ili oni sa Bogom mogu sta vec, to ce Bog da resi, nek se mole i cute
     
    A ti ljudi su u NASOJ okolini, nasi prijatelji, rodjaci, rodbina, komsije, mi sami, ko god, samo blizu nas jelte i oni nose neki teret jelte koji nije uobicajen.
    A mi posto se osetimo kako se to na srpskom kaze overwhelmed, nama je to previse jelte, cuh mnogo puta "meni je to sablaznjivo i da slusam", "ja se uznemirim" i slicno...u svim tim opcijama MI nase visocanstvo ja dozivljava nesto jelte, mi smatramo nesto, mi verujemo da je nesto, mi mislimo...i nigde ispod svega toga ne vidimo tu osobu. Nego smo nama samima mi glavni cilj, alfa i omega, pocetak i kraj...
    Mi prebacujemo odgovornost i ocekivanje na Boga "duradi nesto", da oni urade nesto, mi mislimo da se oni "ne bore dovoljno", da ju eto samo da budu ko Svetitelj i eto resenja, ako padnu vise od tri puta, gotovo je...oni to ne zele, koliko puta recimo zavisnici cuju to "ti da zelis ti bi to uradio, izlecio bi se". Kao da je sve stvar volje i zelje.
    Mislim pre dve hiljade godina apostol je znao da ne ide nista po principu - ja zelim i tako ce biti, ali jok danasnji pravoslavci misle to ide - pucnes prstima i vise nisi peder il zavisnik il bolestan il sta vec...
    Onda mi postavljamo sebe za sudije koliko se neko bori, da li treba da se bori, kad i kako, pa da li je to dovoljno il nije i slicno...
    Zaboravljajuci da smo mi sluge svi, i da "idi i ne gresi vise" se odnosi na 7x77, a to podjednako spada u greh kao i bilo sta drugo.
    Cak idemo za druge stvari i osudjujemo druge za nesto sto nije njihov greh, nego njihova bolest ili vec nesto trece...
    I onda lupimo pobozan citat iz Svetog Pisma ne shvatajuci koliko to moze da ubije neciju dusu i da je povredi.
    Jer nasim kraljevskim visocanstvima smeta tamo vec neko.
    Jer nasa "vera" zavisi od toga koliko ne - preborodimo iskusnje tj ne da podlegnemo iskusenju, nego koliko nas Bog ukloni od svih iskusenja. Izgleda smo samo tad jaki da filozofiramo drugima kako bi oni trebalo da zive.
     
    Zato mislim da su njihovi krstovi dati nama, da shvatimo da smo mi ti koji mozemo i treba nesto "durade" - da vole, da razumeju, da pomognu ljudski, da svasta nesto...a ne da ocekuju da se ovi kao nekad leprozni zavuku u neke pecine i izoluju od ostalih "normalnih".
    I ko god da kaze nesto ovako odmah pocinje prica o ideologijama, paradama i slicno.
    A ja pricam o obicnom coveku.
  4. Волим
    Јелена011 got a reaction from Aleksandra_A in Кад љубав изда... РАЗВОД   
    Ljudi obicno izgledaju po forumima i u zivotu sasvim drugacije, neke stvari podrazumevamo, najvise od svega da neko misli kao i mi. A onda zagrebes malo dublje i shvatis da ne samo da se to ne podrazumeva nego da ste na sasvim drugim krajevima.
     
    Sreca je ovde i sada, imas kompjuter, sedis na internetu dakle u toploj sobi, relativno si zdrav cim pises i dovoljno dobro vidis da kuckas po tastaturi, toliko od toga. Sve preko toga je nase OCEKIVANJE da ako se nesto ispuni onda cemo mi. Neko kaze kad postanem svet onda cu voleti sve sad ne mogu, neko kaze e da samo imam srece onda bi nasao nekog i tako dalje...
     
    Jedan vrstan psihijatar je to jako slikovito objasnio sa ljudima koji kazu da im treba samopouzdanje, sedeo je na stolici, klatio se prekrstenih ruku iznad glave i kaze "jaoj, ja sam baja, jaoj sto sam ja samopouzdan, jao kako ja samopouzdano sedim na ovoj stolici i sta sad?". Sve to dodje kada znamo sta hocemo da sa tim uradimo, kada razmisljamo o tome sta zelimo da mi uradimo, da mi pruzimo, da mi budemo ti od kojih zavisi. Nista se "nece desiti" mimo nas.
     
    Posto je ovo jelte tema o razvodu, dakle o neuspelim brakovima, treba reci da brak nije ni sladak ni lak. Ko misli da je eto osvojio muza il zenu svog zivota i da ce sve drugo biti relativno lakse jer se eto kao volimo, gresi jaojjj koliko samo gresi. Brak je svakodnevni krst i svakodnevno saobrazavanje i upodobljavanje, svakodnevna borba protiv svoje volje, svojih ocekivanja, svojih slabosti i svojih dobrih strana, svakodnevna borba sa osecanjima i sa razumom i sa svim zivim i nezivim. Ja ne znam zasto ljudi tako lako davno prihvatise taj romantizam i to poimanje ziveli su srecno do kraja zivota. Brak je i tezak i mukotrpan i realan, zivotno realan. A njegova divota i njegova radost i njegova sreca i osecaj da su dvoje zaista jedno upravo dolazi u tim mukama. Nije brak lep kad je sve potaman, brak je dar od Boga jer je lep i kad je "ruzan". I tad mozemo sesti i videti gde mi gresimo i sta mozemo da uradimo da popravimo i da vidimo koliko smo blisko svakom celijom povezani sa drugim. 
    Upravo je to lepota braka, ni mimo muka ni uprkos mukama nego sa njima. 
    Sve one ruzne stvari, manje lepe stvari, ne treba ni potisnuti ni zaboraviti onako bez da ih prozivimo, a sama cinjenica da su dvoje jedno i sama cinjenica da vam niko nije blizi od najblizeg i svega onoga sto delite zajedno je dovoljna da budete srecni vise nego sto mozete zamisliti.
    I lepa i ruzna osecanja treba preziveti podjednako, doziveti u punoci.
  5. Волим
    Јелена011 got a reaction from Aleksandra_A in Свети Амброзије Милански о редовном причешћивању   
    U obojici tj tom sukobu jer ako je jednostavno nije pravoslavno
     
  6. Волим
    Јелена011 got a reaction from Aleksandra_A in Pronaći veru = izgubiti prijatelje?   
    Da, za mene je "spasiti" glagol koji ne potpada pod ljudsku ingerenciju kad su ljudi u pitanju 
    Mozemo spasiti zivotinju od neke neprilike, ili eventualno coveka onako bukvalno i tsl
    Ali spasava razumem u kontekstu spasenja, a spasava samo Bog.
    U kontekstu u kom govoris, slazem se apsolutno, bez zajednice nista 
  7. Волим
    Јелена011 got a reaction from Aleksandra_A in Pronaći veru = izgubiti prijatelje?   
    Da, naravno. Osvrnula sam se na ono oko zavisnika i pomaganja njima, pa mi se ucinilo da kazes nesto drugacije. Nekad je to "ucinicemo sto je do nas" opasan put i znaci da se okrenemo i odemo, a nekad da zavrnemo rukave i borimo se. 
    Kao samarjanin, necemo ostati sa povredjenim u gostionici jer imamo svoj put i svoje poslove.
    Ako pricamo o konkretno nekome ko se borio sa nekim teskim stvarima, pa pronasao veru, takva osoba prvo ima poriv da spasava ljude oko sebe i to je rizican put jer nije dovoljno stabilna i sigurna ni za sebe i mozda je najbolje da se jednostavno prvo pobrine o sebi.
    Misao, "ko ce da mu pomogne ako mu ja ne pomognem" nije bas riscanska, jer negira Boga. Bog je taj koji sigurno mnogo vise brine nego mi i sigurno nikog ne ostavlja.
  8. Волим
    Јелена011 got a reaction from SerbCro in Прихватилиште за незбринуте труднице - срце куца ту је, ко га чује?   
    Kako bi to bilo divno...
    Ne znam da li je jos aktivan onaj vrtic pored crkve Sv Djordja na BBrdu, al se secam odavno bese da je bio preskup. Pa otkada je to "pravoslavno" da se u pravoslavni vrtic upisuju deca jako bogatih samo koji to mogu da priuste?
    Evo mene u frontu, za razliku od nekad, sada je tu kapelica, ali avaj. Svestenik pripada drugoj crkvi, ovde dođe da odsluzi liturgiju samo. Vidi se da je mlad i revnosan, prica sa ljudima javi se po nekoj sestri il doktoru, al ona kapelica je na sred srede, na sred hola u prizemlju gde je ujutru ogromna guzva, svi gledaju, pacijenti ne mogu da dodju jer je mali prostor, nemaju gde u vreme je nezgodno, a on covek posle ima druge obaveze na svojoj parohiji, ne moze se klonirati. I ne krivim njega, ali kad je vec osmisljeno da bude tu, neka bude dostupan ljudima, ne da bude rastrzan od dve parohije. Ovde prihoda nema, neko bi ga morao platiti jer oni od vazduha ne zive...al u patrijarsiji nekad nemaju sluha.
    Znam za mog divnog prota Djuru, on je vec neko vreme penzionisan u Sokobanjskoj, tamo je svakodnevno i tamo recimo svako jutro kad je konzilijum lekara on je s njima, uz pacijente svakodnevno, oni i dolaze u crkvu i on je s njima preko dana, ona mucena decica koja boluju od cerebralne,paralize su ga zavolela, pa im je drzao kao i veronauku, uvek je uz lekare... To je vec pastirski ozbiljan rad, al on moze, u penziji je, moze da im se posveti. Isto je tako otac Ilija u Svetom Savi, uz lekare, dobije ime svakog novog pacijenta...
    Secam,se nekad u klinickom i otac Zoran isto bio tu stalno, ja sam lezala na,infektivnoj pa zamolim da me puste ono u pidzami prepesacim i uvek je posle liturgije bilo agape.
    Bilo bi lepo da recimo kao u smederevu sto je ono pred,predbracni ispit organizovano da odes,kod psihologa da porazgpvaras, tako bi bilo lepo da postoji saradnja lekara psiho sluzbe i duhovnika pre svake odluke o prekidu trudnoce. To je ostvarivo, svestenici su vec tu, ali avaj.
    Mnogo je ovde bola, tvrdim da posle svega sto videh lezeci vec godinama po frontu da bi mnogi odustali od toga da su imali samo jednog coveka da ih saslusa.
    lekarima svaka cast, oni su ovde vrhunski strucnjaci, al oni recimo dnevno u savetovalistu prime 200zena.Nemaju oni ni kad ni volje ponekad da objasnjavaju, da pricaju da bilo sta. I vrlo cesto cim je nesto odma prekid. Evo danas jedna devojka, utvrdili joj da beba ima dauna i bez reci dr joj je rekao ok beba ima dauna, dodji sutra da ti radimo kiretazu. Em mlada, em sa sela, nema pojma, za nju je to neka strasna bolest, kaze bebe takve kratko zive i bolje da prekines sad.
    A mozda bi sve bilo drugacije da je neko predocio opcije,da je video sta ona zeli i tsl.
  9. Волим
    Јелена011 got a reaction from SerbCro in Прихватилиште за незбринуте труднице - срце куца ту је, ко га чује?   
    Izmedju ostalog kada cujem da neko iz crkve pominje abortuse i krene spremno zene su ovakve, devojke su onakve, meni je ovo prvo na pameti.
    Koilko znam u Rusiji postoje ovakvi centri i jos toliko toga...
    Kod nas mrka kapa
    I sa kojim pravom mi onda nekom moralisemo..tuzno zaista.
     
  10. Волим
    Јелена011 got a reaction from Lilika in Родитељи оставили дете само у шуми да би га казнили   
    Svako dete drugacije reaguje. Ne vidim cudno nista.Nekoj deci do sutra mozes da se deres :D provereno :D svako dete u svakom periodu ima svoju strategiju koja pali.
     
  11. Волим
    Јелена011 got a reaction from emilija in Шта је то депресија?   
    Depresija nije jednoznacan pojam, ne postoji test koji kad uradis kazes aha eto ti si depresivan. Od blage sezonske depresivne epizode, produzenog tugovanja zbog nekog gubitka, do teske klinicke depresije gde je coveku bukvalno tesko da se obuce i umije, da se okupa i zadovolji minimum minimuma sopstvene egzistencije.
    Karakterise je osim osecanjs, koja cesto ne moraju biti prisutna, covek se recimo ne oseca tuzno i bezvoljno, al kad ga pitas -ne spava, budi se u cik zore, tesko se uspava, posle spavanja se ne oseca odmornim, ima promena u apetitu ili slabo jede ili se prejeda... Ili recimo somatizuje depresiju kroz glavobolje, bolove u kicmi, stomacnim problemima.
    Ono sto je karakteristicno, smanjen je nivo energije, zivotnog poleta, covek se tesko raduje, inertan je, ima manjak samopostovanja i samopouzdanja i sebe okrivljuje. Depresiju zovu obrnuta agresija, jer covek ljutnju i bes umesto da oseti i ispolji ka drugom, on je ispoljava ka sebi. Moze biti slucaj tipa skolski da dete iz porodice u kojem mu roditelji ne pruzaju adekvatnu negu, paznju, umesto da se ljuti na roditelje (to je tad nemoguce jer su roditelji idealizovani "sveti" pa je svetogrdje da dete pomisli da su mama i tata u stvari problem), ono pocinje da se oseca krivim, da nihe dovoljno dobro, adekvatno, deca iz porodica u kojima nisu naucena da je u redu da se ljutimo na nekog nama vaznog, da ako nekog volis smes biti ljut, ako ne nauce da je u redu pokazati ljutnju ka drugome oni ce je internalizovati, okrenuti ka sebi, jer ako ne sme mama da bude kriva moram ja jel?
    Jako je vazno decu nauciti od malih nogu kako da ispoljava sve emocije, da nema dobrih i losih emocija, da i ljutnja i tuga su sastavni deo zivota, da postoje nacini da se o svemu prica i da se svaka emocija izdrzi. Nije prijatno, da, nije bas jupi super kad ti umre neko blizak i tesko je, nedostaje ti, tuzan si ali to je u redu sto ti je tesko. Tako dete izrasta u jedinku koja nema potrebe da bezi od osecanja, niti da ih potiskuje.
    U periodu adolescencije depresija je cesta ali se manifestuje buntom, ma u svakom periodu ima svoje specificnosti.
    Da, nekad fizucki rad pomaze i fizicka aktivnost ako covek nije u tom stadijumu teske depresije jer tad je za njega umiti se veliko ko kuca, a ne ici trcati. Zadto pomaze, zato sto covek polako uci da kanalise osecanja, izbaci visak energije, i manje ostaje onoga sto treba potisnuti. Pomaze sve gde moze da ispolji ljutnju, snagu,silu, da se oseca snaznije, tada bes nakupljen iznutra pocinje da se otkljucava i da se prazni. Uzima se da je pomak kod takvih ljudi upravo to -sposobnost da ispolje, iskazu i istrpe ljutnju na drugoga. Da kazu -e naljutio me sef piii mu m.. Jer se tako prekida lanac -"naljutio me sef, al ja ne smem to da pokazem, sef je bitan ja sam mali i ja sam kriv bolje da cutim sigurno sam ja negde pogresio."
    Ima previse toga, velika je ovo i raznolika tema. Ali ima ovoga sto Sneza kaze. Psiholoska dobit nekoga ko pati od depresije je itekako velika. To je druga strana medalje, ona duhovna. Ali o tome moze da se prica sa nekim ko nije do guse u problemu, kada vec moze da stoji na nogama. To je gordost, ili nepreuzimanje odgovornosti za sebe -ja sam tuzan i depresivan, manje vredan i stoga ne mogu da odgovaram za svoje postupke, nisam ja kriv, to je moja bolest, meni je potrebna vasa paznja, a sto u tom procesu nesto uradim drugom na zao onda sad to nije moja krivica ja sam bolestan. To je neodrastanje emotivno, jer odrastanje nije prijatno, zahteva da izdrzimo sve emocije pa i teske, i ljutnju i tugu i bol, da vodimo racuna o svojim postupcima.
    Samo sto osvescivanje toga ide na kraju, kad polako vec znamo dobre obrasce nosenja sa svim osecanjima, kada osetimo da mi jesmo vredni tacka, ne vredniji od drugih, ne poredjenja, nego vredni jer smo ljudsko bice, bez potrebe da budemo "dobri", jer ako su samo dobri vredni bezacemo od sebe kad god pomislimo da nismo dobri a to nece voditi ispravljanju ponasanja nego novim problemima. Al to se sve uci u odnosu sa drugim ljudima, sa bliznjima.
  12. Свиђа ми се
    Јелена011 got a reaction from Lady Godiva in Shizofrenija   
    Bas super tema 
     
    Sreca pa je neko od posetilaca citao i nadjoh je
     
    Elem, kod sizofrenije kao i kod ostalih psihoza, mozemo govoriti o patoloskoj spontanosti, kada je fakticki spontanost odnosno preterana projava iste u stvari simptom bolesti, a ne zdravlja. i onda se u terapiji takvih pacijenata u stvari gleda gubitak spontanosti. Kao neki vazan psihoterapijski pokazatelj se uzima uopste recimo kontinuirano prisustvo lecenju, redovnost, disciplina i te da kazem "rigidne" obicne stvari, jer je to pokazatelj odnosa prema sebi i dozivljaja sebe, sto bi laici nazvali "bivanjem sa dve noge na zemlji".
     
    Mene fascinira teorija spontanosti koju je razvijo Moreno i nju pratim i proucavam, jer on kad govori o fazama razvoja, i uopste o razvoju, coveka uporedjuje upravo sa genijem, a ne neuroticarem ili majmunom, i kod njega se moze susresti sa pojmom baza spontanosti, gde on veruje da se svako od nas radja sa potencijalom za spontanost koja je neogranicena i on licnost gleda kao na 
    Personality= g+s+t+e+choice
    Odnosno da licnost cine geni, spontanost, tele, okruzeni plus slobodan izbor koji dete projavljuje jos od samog pocetka.
    S tim sto je tele faktor licnosti nesto sto je potpuna novost do tada u teorijama licnosti i odnosi se na intuiciju u odnosu ka drugima, da skratim kada prvi put upoznajete nekoga, vi prosto imate neki dozivljaj njega koji ide od pozitivnog, preko neodredjenog do odbojnog, a koji nije uslovljen prosto nikakvim karakteristikama tog drugog, neko vasim onutrasnjim tele fenomenom.
    I dalje je sad sociometrija i proucavanje ponasanja pojedinca u okviru grupe, medjusobnog odnosa grupe i td.
    Taj s faktor, faktor spontanosti je on bas razvio u svojim proucavanjima i potpuno je specifican. Dete posmatra kao genija koji bi mogao da postane, a teorija posle ide u pravcu toga da mi od malih nogu ucimo neke uloge, prvo fizioloske, pa onda psihodramske pa socijalne, u kojima mi fakticki ogranicavamo sebe i odakle krecu neuroze i svi drugi poremecaji, dok poreklo psihoza vidi kao i ostali u velikim traumama nastalim u ranom detinjstvu. Objasnjava ih tako sto recimo dete uci da igra uloge, da se krece iz maste preko realnosti i da moze spontano da igra "as if" uloge, da dakle se ponasa "kao da", dok kod psihoza ne postoji prelazak tj povratak iz "kao da.." u realan self, nego su zarobljeni u tom kao da svetu.
    Iako smatra da taj poremecaj nastaje u ranom detinjstvu, jako su retki slucajevi da se ispolje tada.
  13. Волим
    Јелена011 got a reaction from Леги in Борба са блудним помислима и страшћу блуда уопште за хришћанина у свијету   
    Meni je uvek bila simpaticna ona jelte poucna pricica o dva monaha koji su sreli zenu na obali. Jedan je podigao i preneo na drugu stranu posto ona nije mogla to sama, a drugi je po starom dobrom monaskom obicaju samo gledao u pod i cutao. No kad su stigli na odrediste, taj koji cutase nije mogao da cuti vise pa je pitao brata - a sto si je podigao i preneo na drugu obalu kad je nama zabranjeno da imamo bilo sta sa zenama? Na sta je dobio odgovor - ja sam je podigao i ostavio na obali, a ti je nosis u mislima jos uvek.
     
    Tako da bez obzira sto se ova prica moze tumaciti i iz onog ugla da nije greh ucinio ovaj sto je podigao, nego ovaj sto je dumao o njoj ceo put, mozemo videti i da postoje razlicite vrste ljudi koji imaju razlicite da kazem sklonosti.
    Nemamo svi problem sa pomislima tog tipa. Ja poznajem dosta ljudi koji recimo su kao ovaj monah koji je proveo zenu, nece bas da se upuste u neka razmisljanja unutrasnja, niti su takve da kazem prirode ili sklonosti da im masta cini svasta. Retko kada se bore sa pomislima jer nesto i ne stradaju od istih.
    Ne zato su sad mnogo jaki pa jelte to ih ne dotice. Nego sto nisu taj tip. Njih blud iskusava na drugaciji nacin.
    Imamo i audio i vizuelne i taktilne i uglavnom razlicite tipove.
    Ako bilo sta pricamo generalno, necemo ni dokle stici, jer sto je za nekog iskusenje za drugog nije i sto je za jednog lek, za drugog nije.
    Za zene je opet drugacije, jer zene svoju telesnost i seksualnost ispoljavaju drugacije.
    Dok ce mozda muskarac da odreaguje telesno da zgodnu zenu oblina i ne znam ti cega, zena ce verovatno ostati ranodusna na zgodnog frajera, tj nece nuzno zamisliti nesto bludno sa njim, dok recimo zblizavanje sa muskarcem ce je uciniti podloznijom da padne u taj greh.
    Nije nam svima ni nagon podjednako jak. Neko ima jaci nagon prirodno, pa moze izgledati cudno onome koji ima slab ili gotovo da je uskopljen.
    Svako treba da podje od sebe i da gleda sebe, nije isti nagon ni u dvadesetim ni u cetrdesetim. Iluzorno je upredjivati recimo coveka od 40 sa slabim prirodnim nagonom i mladica od 20 u punom jeku svog recimo izrazenog nagona.
     
    Ne deluje ni na svakoga ista hrana recimo, nema tu pravila.
     
    Ja nisam za krajnosti, ni u kom smislu. Ne mislim da je dobro da covek postavi sebi nerealan cilj i da se kao upinje da ga dostigne a pri tom oslabi i razbije se nacisto.
    Ako nije licno i konkretno, mislim da je dzabe.
    Dakle ako neko recimo pada u greh bluda deset puta nedeljno ili gleda filmove ili se uspaljuje jelte u xy meri, mislim da je realnije postaviti kao cilj da to sto radi smanji. Pa postepeno. I ne vidim da ce mu bilo koji popa obican u tome smetati.
    Naravno da ce ga svaki pogledati belo ako on prvo ispovedi rukoblud svakodnevan pa kaze ja ocu da se borim protiv pomisli Isusovom molitvom jer to pokazuje stepen nezrelosti, i idenje iz krajnosti u krajnost tipicnu za neofite i mlade ljude.
    I onda ce ispasti eto svestenici nisu za Isusovu molitvu i ne znam za borbu protiv pomisli.
    Mislim da je monasku literaturu vise opasno nego dobro citati. Ne zato sto je losa, nego zato sto smo mi ljudi krajnosti, a zrelost jedne osobe se upravo ogleda u tome da se makne od tih krajnosti.
    Pa ako takav momak dodje - logicnije je da prvo postavi sa duhovnikom cilj koji mu je dostizan uz trud naravno, ali da za pocetak taj trud ne bude - istjazavanje tela do besomucnosti.
    Moze se poceti i laksom hranom...
    Ljudi obicno se ubace u veru i krenu neofitski da sve gledaju crno belo.
    Laiku koji nije ozenjen pricati o isusovoj molitvi i o borbi sa pomislima je suludo. Bolje nek se ozeni il nek se odluci oce li se zeniti il ici u manastir, a ne da se samo tako u nimbu moli. Dzabe to.
    Treba da se trudimo u onome sto nam je dato i da budemo realni, a ne zaneseni.
    Ja nisam srela ni jednog svestenika koji je pricao protiv borbe sa bludom, koji je rekao - ma nema veze...a srela sam ih mnoge koji bas iz svog pastirskog iskustva i znajuci povodljivost prirode pricaju protiv krajnosti da bi ljude spustili na zemlju.
  14. Радостан
    Јелена011 got a reaction from Ведран* in Raskol se zahuktava   
    @Ведран* Dodjoh slicajno, videh tvoju poruku iz avgusta , reko odo ja kad vidim tu si dobro je...Hvala ti na divnim recima!
     
    Ovo je bio off, izvinjavam se, necu vise.
     
  15. Тужан
    Јелена011 got a reaction from Smaragdni kamičak in Верност жене   
    Vrhunac empatije pojedinih pravoslavaca "sam si kriv"
  16. Свиђа ми се
    Јелена011 got a reaction from Smaragdni kamičak in Верност жене   
    Hehehe, kako je ovo zgodno
    Proglasis zenu za pentijuma, spram digitrona i aboliras samog sebe odgovornosti. 
    Nece da bude, upravo je obrnuto, vi ste nase glave, dakle ne napolju i ne ono jaoj ja radim zeno umoran sam pa cu dici sve 4 u vis...nego bas u kuci da budete prvi u zrtvenoj ljubavi. 
    Jer kako izgleda mnogi "patrijarhalni" muskarci se samo takmice u opijanju, lumpovanju i pomaganju drugima. Koliko muskaraca tudjih sreca znam...sve divni, ako iz zove bilo ko u bilo koje doba dana il noci potrcace u pomoc...ali neeee, kad dodju kuci mozak na otavu. To je pretuzno jer bas svojim najblizima trebate dati najlepse i najbolje od sebe.
     
  17. Свиђа ми се
    Јелена011 got a reaction from Драшко in Ко си ти?   
    Eh nazalost svestenici retko izlaze iz ove dileme, tj resavaju je nekim kompromisima po određenoj tarifi.
    Meni su uvek bili zaliji ljudi koji pocine samoubistvo, kad im svestenik odbije opelo, jer zaista mislim da to ucini covek bukvalno mimo ciste svesti i zdrave pameti, a sve ovo, valja se da bude sahranjen jer je krsten meni deluje kao iskrivljavanje vere. Uvek se setim pocetaka hriscanstva, tada nisi mogao da priđes veri eto tako, katiheza je bila ozbiljna, bez sale, a sad se sve svodi na valja se.
    Naravno da mi ne znamo ko sta nosi na dusi, al ako se neko nije nikad pricestio nit u crkvu usao cemu svestenik?
  18. Свиђа ми се
    Јелена011 got a reaction from Flojd in Internet-upoznavanje srodne duse   
    Ljubav se projavljuje na razne nacinr
    Ako nista ispicemo kafu ko ljudi
  19. Радостан
    Јелена011 је реаговао/ла на Вилер Текс у Žene, kakve muškarce volite?   
    90% овога је зезање али чини ми се да неки баш озбиљно нека капирају жене или су нон стоп били у окружњеу инфантилних девојака или су и сами инфантилни. 
    Добар не значи бити уплашен пред животом. А храбар пред животом не значи бити без скрупула. Ако је човек бар мало окренут ка Христу биће храбар у животу и стабилан и реалан, без обзира ако то и није у неким ситуацијама али ће се трудити да буде. Потпуно довољно да нађе жену.
    Е сад ако је неко био добар и сувише и можда јурио за женама које нису заинтетресоване за њега, био повређен итд па је онда нека од тих жена завршила са неким бескрупулозним типом, то значи да би тај човек који је био и добар и искрен требао само да нађе меру и добро расуђује да се његова доброта и искреност не би протумачила као слабост а не да плаче над својом судбом. ОК је бити тужан и повређен и заплакати (да мушкарац може да заплаче јер је замислите човек без обзира шта кладионичари са Балкана мисле о томе) али то не сме отићи у очај већ у духовно сазревање. Мера и расуђивање нису лагање.
    И кад нека жена оде са неким бескрупулозним типом, због своје лакомислености, инфантилности и тупавости (без увреде али стварно има пуно тупавих жена (као и мушкараца)-хвала пинк култури) није никакав разлог да неко прича приче о женама материјалистима и мушкарцима који иду около са бомбоњерама и парама не би ли легли у исти кревет. Дешава се то, али ми постоје толики милиони мушкараца и жена који тако не живе и места за кукање и црнило нема.
     
  20. Оплаках :))
    Јелена011 је реаговао/ла на GeniusAtWork у Žene, kakve muškarce volite?   
    Полносношајно хтење.
  21. Свиђа ми се
    Јелена011 је реаговао/ла на Вукашин Ковачевић у Мушкарци, какве жене волите?   
    Говорићу само за Срем јер овде обилазим многа села, али школе постоје у скоро свим и у њима предају професори из града,  боре се за сваки проценат норме, а и није им велики трошак јер су близу.Услови су исти као овде у граду, једино нема домара и сл, одржавају сељаци. У некима постоје мали  домови здравља где долазе свакодневно пензионери, али углавном се седне у кола и за петнаест до двадесет минута си у граду.
     
    Тачно тај прелаз је огроман проблем и огромна улагања, знам по себи. Ја нисам за то да људи напуштају град због села осим ако су потпуно сигурни да ће моћи финансијски то поднети, већ да са села не беже у град они који већ имају ту инфраструктуру, која пропада или оде у бесцење.



     
  22. Свиђа ми се
    Јелена011 got a reaction from Вукашин Ковачевић in Мушкарци, какве жене волите?   
    Evo jos jednog ugla...
    Postoji sansa da jednog dana mi odemo na selo. Iako sam ja tipicno gradsko dete koje je kravu i kozu do skoro videlo tipa na tetrapaku. Svesna sam svojih ogranocenja ali ni malo mi ne bi smetalo manje mesto, mirno i sve redom.
    Ali. Mi imamo dvoje dece, od kojih jedan skolarac drugo krece u jasle koje je poprilicno zahtevno zbog svojih medicinskih problema. Ja sam pri tom tezak hronicni bolesnik i jedva ovde pronadjem strucnjaka i dokopam se ikakvog krstenog saveta.
    Mi matori nismo problem, mi cemo se prilagoditi nismo zadrti ni ograniceni. U koju skolu ce deca da idu!? U kakvim uslovima i sa kakvim kvalitetom? Sta ce im biti dostupno od tih sadrzaja? Gde ce se leciti? Gde cu se ja leciti, dakle ne govorim o sezonskim bolestima, niti o laksim stanjima i nepredvidjenim bolestima vec samo o vec datoj situaciji. Po Srbiji u malim mestima nemas ni z od zdravstva. Sve je potpuno rasulo.
    I sad pricamo o selu jel.
    Nije selo samo ajd o ruk bezi. Mnogo pratece infrastrukture treba, mnogo "sporednih stvari" koje zivot znace. Pri tom ja nemam nikog, moj dragi ima roditelje na selu ali oni nisu napravili uslove da se tu ista radi niti se to moze sanirqti. Drugo mi finansijske mogucnosti ni nemamo da pocnemo negde iz pocetka. Velike pare trebaju i za kucu aj za to najmanje i za imanje i mehanizaciju i svasta nesto a pri tom dakle ne bismo imali pomoc nego bi jedan sam covek to radio plus ja jel oko kuce. Volje, ajd da kazemo nije da nema, meni je iskreno sve opcija i meni je bitno da smo mi zajedno i da su nam deca dobro pa i na aljasci. Ali selo sada u nasim uslovima i okolnostima je nesvrsishodno upravo za decu koja treba da se skoluju, nesto prime, nauce, da njihov put moze da bude slobodan i otvoren da oni ostvare sebe.
  23. Оплаках :))
    Јелена011 је реаговао/ла на Natasa. у Мушкарци, какве жене волите?   
    Samo da se ne vrati 
  24. Оплаках :))
    Јелена011 је реаговао/ла на Вилер Текс у Мушкарци, какве жене волите?   
    Мак се тамо 
     
  25. Волим
    Јелена011 got a reaction from Paradoksologija in Žene, kakve muškarce volite?   
    Vukasine, da izvines, ne znam zaista kako je na selu, nisam imala ni baku ni deku na selu. Jel me treba sad streljati?
    Karikiras to za novotarce i humaniste, znas, niko ovde nije nedobronameran. Seli smo jedno jutro, uzeli srk kafe i odlucili da dodjemo da unistavamo sve pravoslavno da modernizujemo, rusimo, miniramo i sta sve ne. Ovde imas nas dosta koji smo neki niz godina u braku i koji smo prosli dosta toga. Pricamo iz svog licnog iskustva, bez foliranja, bez lazi. Mozemo i mi idealisticki da teoretisemo, eto sve je divno, malo potrpis, pticice cvece i leptirici, ali prakticno u vecini slucajeva mor je mir. Neek svako pokusa po savesti i zelji ali hajde samo nek bude iskren prema sebi da li su srecni u toj zajednici, da li su srecni ispunjeni i vode relativno miran zivot. Ili ima trzavica, svadja, netrpeljivosti, psihosomatakih bolesti i svega raznog. Niko ovde ne kaze iskljucivo niposto ni po koju cenu fuj zajednica.
×
×
  • Create New...