Јелена011

Ma jok, nisam uvredjena, prosto mislim bas tako. Nije to pijaca, ja nudim ovo ti nudis ono. Ne razumem sta za tebe znaci mentalno oboleo, a gore mislim da sam lepo napisala za koga je grupa. Za sve one koji zele da rade na sebi. Ovo nije grupa za ljude koji imaju klinickih problema i kojima je podrska potrebna i u vidu farmakoterapije. Sa Hristom to ne vidim kakve veze ima. Mi nismo duhovnici, niti se igramo sa tim. Prosto isto kao sto kad ides kod lekara ne pitas sta nudi lekar a ne nudi Hristos kad zelis da radis na sebi, da upoznajes sebe, da upoznajes svoja osecanja i brines se o njima potrazis pomoc psihoterapeuta. Sasvim je u radu verovati u Boga biti liturgijski hriscanin, pricescivati se, ispovedati se, ziveti a recimo imati ponekad osecanja koja nas preplavljuju i sa kojima ne znamo sta cemo. U redu je reci - meni, je tesko i potrebna mi je podrska a da to ne znaci da ne verujemo u Boga. Ovo je cisto ljudska stvar, nas dusevni, emotivni zivot. Iako se moze desiti da se to preliva i na duhovni plan, nekad nismo svi u prilici da budemo i emotivno akroz zreli i sigurni. Nemamo svi idealne zivotne prilike, nismo svi odrastali na isti nacin niti vaspitani tako i sasvim je u redu da to naucimo u kasnijem zivotnom dobu.

Slazem se, Dusan je sjajno resenje. Dusan, Jasna, Djuric, Ili, Vlada su zajedno, bili, pioniri psihodrame ovde i zajedno prosli krpz to davnih devedesetih jos tj krajem osamdesetih. Od tad kontinuirano rade sa ljudima, svako na svoj nacin i sa svojim ljudima. Dusan je ponovo tu, jedno vreme je samo povremeno dolazio dok je bio u Londonu, i sad ima i skolu plejbeka... Nije stvar toga da li, je neko, dobar, bolji najbolji, pogotovo u psihodrami, nekom legne jedan psihodramaticar, nekom drugi. Do ljudi je kako se povezu i, kako osete. Psihodrama je svet u kojem nema tacnih, i, pogresnih odgovora. Nekom prija Dusanova harizma, nekom recimo, profesorke Jasne, nekom legne dr Djuric, nekom se to promeni tokom, vremena. Svi, mi koji od njih ucimo godinama i tu smo godinama svi njih poznajemo i tu smo.

Na prvo pitanje odgovor imas gore vec. A na drugo, odgovor je da nismo na pijaci. To ces morati da vidis s Bogom.

Dragi prijatelji forumasi, Evo mene posle nekog duzeg vremena opet. Ovog puta imam jedan poziv za sve zainteresovane za rad na sebi. U toku je formiranje psihoterapijske grupe u Beogradu. U pitanju je psihodrama, to je pravac grupne psihoterapije koji je osnovao Jakov Moreno. Kod nas mozda ne toliko poznat pravac ali, u svetu dosta popularniji. O Morenu i pravcu mozete dosta saznati na internetu ukoliko vas zanima. Ono sto je meni, vazno da vam kazem je sledece: - to je grupna psihoterapija, dakle odvija se u grupi koja je tu da svakog coveka podrzi u njegovoj jedinstvenosti. - to je akcioni pravac, a to znaci "manje price vise rada". Nije u pitanju grupa u kojoj cete doci i pricati o onome sto vas muci u krugu ljudi, kao sto vidjate na filmovima ili kako se radi po nekim grupama samopomoci. - nema (beskrajnih) analiza, davanja saveta i pozicije terapeuta kao Boga koji sve zna i vama prosipa mudrost. - ma kako se osecali i, kakve probleme imali vi imate ste gospodar svog zivota i vi donosite odluke. Dovoljno ste sposobni za to. - Grupa je tu da bude vase sigurno mesto u kom mozete biti to sto jeste bez straha da ce vas odbaciti, tu je da vas podrzi i podstakne da upoznate sebe. - Ono sto se desava na grupi tamo i ostaje. Principi iskrenosti, tajnosti, dobronamernosti su samo neki od principa koji vaze u grupi. - Svi mi imamo kapacitet da rastemo i razvijamo se, da budemo stvaraoci, kreativni i spontani, samo nekima od nas je potrebno da se toga podsetimo. Ukoliko zelite da otkivate sebe, ukoliko vam je blizak psiholoski rad, tu smo. Ukoliko imate nekih zivotnih kriza i potrebna vam je podrska, ukoliko imate problema sa vasim osecanjima poput strahova i depresija, ili prosto zelite da na sigurnom mestu u neosudjujucem okruzenju susretnete sebe i druge, grupa je tu za vas. Grupa psihodrame nije zamisljena kao radionica, nego kao grupa ljudi koji bi da rade na sebi. Stoga je neophodno vreme od barem godinu dana da taj proces dobije neku svoju formu. Grupa ima svoj tok i svoju dinamiku i ne dolazi na grupu kako ko kad zeli, prosto i zbog vas i zbog ostalih potrebno je da se odlucite da li zelite dokaziti na grupu u redovnom ritmu. Susreti se odvijaju jednom nedeljno u trajanju od 2h u centru Beograda. Grupu vode dva koterapeuta: Ksenija Roganovic, dipl psiholog, psihodramski terapeut pod supervizijom sa visegodisnjim iskustvom u radu sa ljudima. Radila je u bolnici za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj, trenutno u institutu za mentalno zdravlje u Palmoticevoj, u privatnim klinikama. Radila je sa zavisnicima, sa psihoticnim pacijentima, osetljivim grupama, adolescentima. Jelena Marinković psihoterapeut pod supervizijom, trener asertivne komunikacije. Takodje ima visegodianjeg iskustva u radu sa razlicitim grupama ljudi, zajedno sa Ksenijom vodila psihodramsku grupu pri centru za mentalno zdravlje, ogranak psihijatrijske bolnice dr Laza Lazarevic. Terapeuti imaju stalnu indirektnu superviziju mentora edukatora psihodrame ujedno i lekara psihijatra, sto znaci da je njihov rad podrzan kao i clanovi grupe za svaki eventualni problem ili konsultaciju. Ukoliko ste zainteresovani mozete me kontaktirati ovde ili u privatnoj poruci. Pre ukljucenja u grupu neophodno je obaviti jedan inicijalni intervju o cemu cemo se vec dogovoriti. Ono sto jeste strogo zabranjeno je ukoliko se prikljucite grupi koristiti forum za bilo kakvu razmenu informacija o clanovima grupe. Kao sto rekoh, sta se desava na grupi ostaje na grupi. Eto od mene toliko, veliki pozdrav i svako dobro!

Avo, jel ste dobro, zivo, zdravo? Nemojte da se potresate vise, da nas ne strecate.

Da li zaista mislis da je Bog tako neozbiljan da vecni zivot ma kog coveka ravna spram jednog prostog dr..nja?

Pa kome nije dobro nek ne bude. Muka sto mi volimo da turamo nos de mu nije mesto pa mislimo da i drugi moraju ko mi... Nas narod je surov, paganski i pun stereotipa. To se tesko menja.

Joj muskarci! Nikad to necu razumeti. Umre zena, ajde jadan muz da se ozeni sto pre ponovo jer je jadan mukica sam nesposoban. Slicno i za zenu, ako ostane udova, odma je jadna nezasticena, pa sta ce... Ljudi dovoljni amo mi nama samima, dovoljno dobri, celi, sigurni, sposobni. Ko je bez partnera iz bilo kog razliga ukoliko pozeli moze ga naci, al ne zato sto se valja, zato sto je nezasticen, nesposoban il kako vec ko smatra.

Aha, i onda je mrmot zavio cokoladu u foliju Naravoucenije bi bilo da je gradjanski brak fuj to, leglo nesrece, propalih veza, slobode zarad slobode, a crkveni okean srece. A nikad vise nesrecnih crkvenih brakova i razvoda, nasilja i svega redno. Ljudi treba da se okanu magijskog posmatranja vere i zivota. Nema tog obreda koji ce nekom doneti srecu. Sreca ne pada s neba ona se krvavo zaradjuje.

Nas su ucili isto obrnuto. Ja sam Pašićeva (jer sam zauvek) ćerka Pašića, a trenutno Marinkovićka.

Jaoj! Ovo je tako realno! Moje omiljeno "al nisam ja luda, ne zelim da budem na terapiji sa znate onima koji zaista imaju problem, veliki problem". I to je sve razumljivo i ljudski. I u redu je tako misliti i osecati se. Al to treba podeliti sa terapeutom i raditi na tome da se to prevazidje. Nije to bauk.

Kako je ova tema dogurala do 150str meni nije jasno. U stvari jeste, forumi su cudo To sto meni ne leze toliko teske reci upucene ka sagovorniku je moj problem tj moj licni pecat kako ja i s kime razgovaram. Al ne ocekujem da drugi ispune ta ocekivanja. Postoje neke reci koje ne volim da cujem od meni bliskih ljudi, nekako eto meni licno su preteske i to ume da me zaboli cak i kad je receno u drugom kontekstu. Al opet sta sad. Ja volim da psujem recimo, u jednom trenutku svaka druga mi je bila rec jbg i upm. Al onako socno. Nikom direkt o upuceno vise kao usklik, neki bunt prema zivotu kad je situacija bila preteska. Al kad znam da nekom to smeta a blizak mi je ja se ujedem za jezik pa vodim racuna... Al mi je strasno da neko zakljucuje o osobi spram njegovog recnika pogoto u vezi sa time hoce li se spasiti, moze li biti pravoslavan, moze li biti svestenik il ovo il ono. Mozemo reci da bi nesto bilo uobicajeno i lepo videti. Eto recimo ja Avu licno upoznah i sretoh nekoliko puta, mozda se i on sablaznio na moj recnik i moje psovke. Al ga nisam ni jednom cula da za nekog ruzno kaze, cak i kad je upotrebio jace reci osmeh na njegovom licu i neverbalna komunikacija su ga odale da ne misli ni lose a kamoli neko zlo. I ne mogu da se ne zapitam, pa dobro, da nije do ljudi? Da li moze eto vi koji ste toliko protiv popa Djurovica, da li moze da se desi da ima nesto u vama na sta se kaci njegov jezik. Jer vasa reakcija jeste preterana. Mislite da je budala, super, prodjite ga se, sta vas se tice, joa jedna budala u nizu. Da li ste mozda svesni sta je to u vama sta on toliko pogadja da vas isprovocira da pokazete vasu tamnu stranu? Jel Ava provocira, cacka, a sta ce da iscacka to niko unapred ne zna.

@АлексаС Aleksa pre svega dobro dosao ovde na forum. Dok ti se ne javi teolog neki, vidis, eto osetih potrebu da te pozdravim. Mislim da smo kroz tvoja pitanja svi manje vise prosli, postavljajuci ih sebi u nekim periodima zivota. Podsetio si me na mog sina, kad mu je umrla baka on je imao razna osecanja, tugu, ljutnju, svasta nesto. Al onda je krenula serija pitanja. A kako ce mene baka prepoznati kad umremo, pa nece me videti kao starijeg, kako ce znati da sam to ja, a sta ako ne bude ona izgledala kako je pamtim kako cu ja znati da je to ona,pa tu ce biti puno ljudi kako cemo se naci i sve tako redom. S tim sto je on tad imao 5,6god. I to su pitanja koja mozda ne tako bukvalno al muce sve nas. I to je u redu. Ono sto ne bi bilo dobro je da nas ta pitanja zaokupljaju na nacin da izgubimo zivotnu radost, da funkcionisemo u svakodnevnom svetu, da ucimo druzimo se, zivimo, radimo, budemo kreativni i produktivni. Ta pitanja nisu losa sama po sebi, ona nas teraju da preispitamo nasa uverenja, da vidimo sta je nama tu zapravo briga i zasto, ko nam nedostaje,koga bismo voleli da vidimo. I kako rastemo sto kalendarski i zivotno sto u veri, nasi odgovori na ta pitanja se menjaju. Oni nisu konstanta. Ne postoji tacan i ispravan odgovor. Sad sa neke duhovne strane, moze se tu svasta reci. Teoloski. Al i tu opet nema nekog toliko crno belog poimanja. Mnogo je vaznije sta tebi ta pitanja predstavljaju. I sta bi ti radio kad bi dobio odgovor na njih. Da li bi te "zadovoljio" neki odgovor do koga nisi sam dosao. Ti si mlad, pretpostavljam da shvatas da izgubiti bliske ljude sa sobom nosi tugu i prazninu koje prosto treba odbolovati, pustiti. Ako tebe ta pitanja u toj meri sputavaju, mozda zaista ne vi bilo lose da popricas sa nekim od poverenja. I da pre svega to sve vidis kao neki proces koji se u tebi odvija koji nije strasan. Ljudski je. Uobicajan. Nisi nista cudan zbog toga. Pre bi bilo cudno da se nikad ne zapitamo "a sta posle".

@Nebojš.a Nebojs.a kad vec pricaju o slicnim temama. Mene zivo interesuje sto zoves Leona velikim bludnikom? Da ga nisi pomesao sa nekim drugim? Moze i na pp

Pogresna ruka Avo