Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Рапсоди

Члан
  • Број садржаја

    7911
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    22

Репутација активности

  1. Волим
    Рапсоди got a reaction from Milica Bajic in Слобода од греха   
    Ја се већ једно три недеље борим  против искушења звано  " Јафа наполитанке од шлага и чоколаде "....и не могу да се изборим, једва чекам да почнем пост, да победим  то слатко искушење. Ништа не вреди,  слаткиши ме  оборише. 
  2. Хахаха
    Рапсоди got a reaction from Bokisd in Слобода од греха   
    Ја само чоколадне грехе овако за јавност 
  3. Хахаха
    Рапсоди got a reaction from Bokisd in Слобода од греха   
    Ја само чоколадне грехе овако за јавност 
  4. Волим
    Рапсоди је реаговао/ла на Милан Ракић у Stefan Simić: Meša Selimović jednako ljubav   
    Niko nije tako lepo i dobro pisao o ženi u našoj književnosti
    Kao Meša Selimović
    Pritom ne lažno već iskustveno, životno, realno
    Videlo se da je voleo, i svoju ženu a i ženski rod
    Videlo se da je u mladosti živeo sa sestrama, imao dve ćerke i ženinu ljubav do kraja života
    Videlo se a i osetilo koliko dobro razume i opisuje ženu

    Muškim rečima a nekako ženskom prefinjenošću
    Tu nema Dučićevog jada i prekora, Balaševićeve patetike, Andrićeve zadrške, prostote i banalnosti Bukovskog, niti bola, ljutnje i osude Crnjanskog
    Ne
    Čista ljubav i razumevanje
    Zajedništvo, sapatništvo i oduševljeno divljenje
    Nežno, prepuno saosećanja a opet vrlo razumno i zanosno
    Kakva, uostalom, žena i jeste, kao neprekidna smena ta dva
    Čak i kada u “Dervišu” opisuje lepu a sebičnu i oholu kadinicu
    On je potajno zaljubljen u nju, i divi joj se
    Diveći sve svemu ženskom, i lepom a i manje lepom
    Najlepši Selimovićevi opisi su u “Tvrđavi”, kada piše o Tijani
    To je najposebnija moguća oda ženi
    I moglo bi da se čita zasebno, bez da se prati radnja romana
    Tijana je upravo to – simbol voljene žene
    I svih onih zajedničkih dana i godina, kada žena ostaje pored svog muškarca
    Bez obzira na sve patnje i poraze
    To treba čitati, nemoguće je opisati
    U “Dervišu” takođe, koliko god da je pisao iz ugla derviša
    Žene su i tu, ono najlepše od sveta
    Selimović nije samo veliki majstor stila nego i veliki majstor života
    Znao je i da uživa a i da radi, predano, posvećeno
    Bio je pravičan, strog ali dobar čovek
    Njegova pojava u Sarajevu i Beogradu, sa njegovom Darkom, bila je jedinstvena
    Svuda su išli zajedno
    Što nije bilo tipično za druge umetnike koji su gurali svoje žene po strani
    U večitoj potrazi za idealnom
    Meša se nije stideo svoje žene
    Nije je umanjivao, omalovažavao, skrivao
    Naprotiv, gde on, tu i ona
    Čak i dok je pisao ona je sedela pored njega i štrikala
    Nije mu smetala čak ni u njegovom najvećem stvaralačkom zanosu
    Nije uticala na njegovu inspiraciju, koncentraciju
    Nadživela ga je i decenijama posle bila svedok
    Možda i najveće ljubavi naše književnosti
    Meša je u mladosti bio atletičar, fudbaler, izuzetne građe, pojave
    Posle godine rata, gladovanja, selidbi
    Umorile su ga dosta, potrošile
    Ali ne i njegovu beskrajnu ljubav prema ženi uopšte
    Zato ako ćete negde pronaći ono najlepše o ženi
    Pronaćićete u Selimovićevim romanima
    Bilo da opisuje ženu kao majku, sestru, drugaricu, devojku
    Svejedno
    On u svakoj voli ženu i sve ono žensko
    Zato su njegove knjige takva hrana za dušu
    I ko ga jednom čita
    Voli ga zauvek
    Meša Selimović jednako ljubav
    https://radiogornjigrad.wordpress.com/2019/02/17/stefan-simic-mesa-selimovic-jednako-ljubav/
  5. Хахаха
    Рапсоди је реаговао/ла на Bokisd у Слобода од греха   
    Onako crno - belo, ,... da me ova moja bolest ne mori i Bog me nekako putem nje ne kori',  jer onog koga prima toga i kara'  (al' sam pesnicki raspolozen,... ) mozda bi bilo vise crno nego belo,.... ali, sve u svemu dobro je, nemamo bas tako velikih strasti kao Rapsa sa cokoladno slatkaste grehove....   ..  (navuko' sam se na igricu PES fudbal, mora da ubacimo u Starecnik i ovu novu strast...   ..)
  6. Свиђа ми се
    Рапсоди је реаговао/ла на Задње Време у Слобода од греха   
    Св. Ап павле нас учи да је сила греха закон, Па каже: ја греха не познах док закон не рече не зажели. 
    За десет Божијих заповести он каже да су сила греха, јер оне указаше шта је грех.
    Даље Павле објашњава да је Христос својом смрћу на крсту укунуо закон, Јер закон важи док је жив онај који га је поставио.
    Тако и жена је под законом свог  мужа док је жив, кад умре слободна је и може да пође за другога.објашњава Павле даље
    Тко ми више нисмо под законом јер Христос умре и ми сада слободни од закона можемо да пођемо за другим, оним што је васкрсао.
    А тај други за кога полазимо је проповедао закон љубави који се од своје воље врши а не зато што се мора.
    Ми нисмо више дужни да извршавамо закон него из љубави чинимо Божија дела.
    Јер закон каже: немој да чиниш ово, не чини оно.своди се да не чинимо неке ствари. А љубав је нешто више од нечињења, Љубав се не задовољава не чињењем зла него тражи да чинимо добро, Значи љубав сем што испуњава закон не чинећи зло ближњима него још унапређује закон терајући нас да чинимо добро и милост, Човек који живи у љубави са ближњима осећа потребу да чини добро људима у својој околини.
    И будући да више нисмо под законом то грех више не влада над нама ако устрајемо у љубави. Ако чинимо љубав наши греси су обрисани, слободни смо од њих. Разговарао сам са Адвентистима Јеховиним Сцведоцима који се држе закона и исповедају да се закон мора творити, И не можеш им доказати да нису у праву, једноставно не желе да виде шта је то Павле говорио.
  7. Волим
  8. Хахаха
    Рапсоди got a reaction from Bokisd in Слобода од греха   
    Ја само чоколадне грехе овако за јавност 
  9. Хахаха
    Рапсоди је реаговао/ла на Milica Bajic у Мушки стил из женског угла   
    Важи Лепи
  10. Хахаха
    Рапсоди је реаговао/ла на obi-wan у Слобода од греха   
    Bas si gresna...
  11. Волим
    Рапсоди got a reaction from Milica Bajic in Слобода од греха   
    Знам сестро слатка, али само теоријски, у пракси не могу да им одолим (и уопште у последње време стомакоугађање ми је највећи камен спотицања) Ваљда ће пост ме мало довести себи . 
  12. Свиђа ми се
    Рапсоди је реаговао/ла на Milica Bajic у Слобода од греха   
    @Рапсоди  та искушења су ми веома позната... Помогло ми је МАЛО, што сам негде прочитала да сви остали греси полазе од стомакоугађања.
    Од тада се са тим борим као са највећом пошасти. Пре нисам схватала тако озбиљно.
  13. Хахаха
    Рапсоди је реаговао/ла на GeniusAtWork у STIŽE BEBA Ana Brnabić i njena partnerka Milica USKORO POSTAJU RODITELJI   
    Близина председника Вучића убрзава трудноћу. А ионако се нема толико времена за губљење у овом историјском тренутку по нашу државу и народ.
  14. Волим
    Рапсоди got a reaction from Milica Bajic in Слобода од греха   
    Ја се већ једно три недеље борим  против искушења звано  " Јафа наполитанке од шлага и чоколаде "....и не могу да се изборим, једва чекам да почнем пост, да победим  то слатко искушење. Ништа не вреди,  слаткиши ме  оборише. 
  15. Свиђа ми се
    Рапсоди је реаговао/ла на Milica Bajic у Слобода од греха   
    Негде је на некој теми @obi-wan споменуо појам - слободе од греха као истинске слободе. Жао ми је што нисам запамтила тачно где, цео пост је заиста вредан за прочитати.
    Зато отварам тему.
    Волела бих да поделимо конкретна искуства, на који начин се ви свакодневно борите против греха, борите ли се уопште, тј. да ли сте свесни борбе? 
    Мени лично, до скоро су многе ствари "промицале", тек сам касније постајала свесна искушења, када је већ прошло. Сада сам научила и учим и даље да их у ходу распознајем. У конкретним ситуацијама, помаже ми и често користим ону стару методу: табела од две колоне - колона црно и колона бело. Врло лако се некад решавају тако многе ситуације...а некад не баш тако лако, мора рашчлањавање...
    Како је код вас?
  16. Хахаха
    Рапсоди је реаговао/ла на Broken у Мушки стил из женског угла   
    Hm...ne znam. Mozda krajnje smirenje ?
  17. Хахаха
    Рапсоди је реаговао/ла на Broken у Мушки стил из женског угла   
    Dobar dan poštovani forumaši.
    S obzirom da su prošla 72 sata od otvaranja ankete, vreme je da pogledamo rezultate (izvinjavam sešto tiho tipkam, ukućani mi spavaju).
    Dakle, pobednik i muškarac sa najviše stila sa 28,57% glasova je .... Broken !
    .
    Pogledajmo reakcije ljudi širom sveta koji su pratili ovo natjecanje.
    Žene su srećne.

    Neki obični ljudi....

    Religije se mire.

    Neki su imali burne ereakcije.

    Neki kao da su očekivali...

    A u rodnom gradu pobednika se već uveliko slavi uz tradicionalno kolo.

     
     
  18. Волим
  19. Волим
  20. Волим
  21. Волим
  22. Свиђа ми се
    Рапсоди got a reaction from Bokisd in Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника   
    Оче...уз дужно уважавање, ја овде ништа не објашњавам....и ја се питам а и ја овде питам   Научници тамо, научници вамо, па ај ти сад знај . 
    Вамо мутације, и тамо мутације  фосили и тамо и вамо , и диносауруси на  оба поља,  јел беше оно ц14 проблематичан, вамо Докинс, тамо Џентри  и таКо то...и све се то посматра из  два  дијаметрално различита угла.  
  23. Свиђа ми се
    Рапсоди је реаговао/ла на "Tamo daleko" у О нашим духовницима и исповијести Епископ Григорије Дурић   
    Ovo je sustinsko pitanje I spasonosni korak kojim koracamo tj zivimo u Crkvi. Ne secam se gde sam citala, ali kod brace Grka ako se ne varam, nije svaki svestenik I ispovednik, vec onaj koji vladika blagoslovi, tj posebnom molitvom u Crkvi postavi za ispovednika. To ima smisla jer nemaju svi svestenici/monasi iste darove da sluze pastvu.  
  24. Свиђа ми се
    Рапсоди је реаговао/ла на Благовесник у Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника   
    Авокадо, нисам видео да си било чиме доказао да постоји и да је   могуће   кретање од вечности?
  25. Тужан
    Рапсоди је реаговао/ла на Trifke у Priča doktorice iz porodilišta: “Znate doktorice, moj muž radi, ne pije, svaki dan imamo hljeba i ponešto skuhamo, lijepo živim, ne žalim se”   
    http://www.novipocetak.com/svijet/prica-doktorice-iz-porodilista-znate-doktorice-moj-muz-radi-ne-pije-svaki-dan-imamo-hljeba-i-ponesto-skuhamo-lijepo-zivim-ne-zalim-se/?fbclid=IwAR3Vh2PyK2GzWUdvE8gVp_WyWGR3wRXg86MoiOZOylhrjdQOgBmRJTvSBpw
    Priča zbog koje će vam poteći suze… Ulazim u porodilište… Na porođajnom stolu mlada osoba koja ima dvadesetak godina, mršava, upalih obraza, tamnih podočnjaka. Ne čuje se…
    Babica mi prilazi i kaže: “Doktorka, žena je dilatirana šest centimetara. Termin porođaja je kraj sljedećeg mjeseca, a beba je baš mala.”
    “Kako se zoveš”, pitam i prilazim ženi.
    “Melisa”, kaže jedva čujno.
    “Odakle si?”, nastavljam sa pitanjima.
    “Odavde“, kaže, “tu sam se udala“.
    “Dobro Melisa, što si tako mršava? Jedeš li ti uopšte”, pitam.
    “Da, odgovara kratko. Dobro jedem. Znate doktorka, moj muž radi i zaradi, ne pije. Dobar je. Svaki dan imamo hljeba i ponešto skuvamo. Lijepo živim, ne žalim se”, priča.
    Ja počinjem da se ledim… Shvatam da je iskrena. Da je to stvarno tako. Ona stvarno jede samo jednom dnevno i misli da je to u redu.
    “Melisa, koga imaš ? Brata, sestru”, upitam.
    “Samo sestru, doktorka, ali ona je u hraniteljskoj porodici. Znate, mama je umrla, tata radi po cio dan i nije znao šta će sa mnom. A bila sam vrijedna, čistila sam, kuvala. Odem na pijacu i uzmem zeleniš što bace. A bace dobru hranu. Kaže on meni, Melisa našao sam ti muža. I doveo ga. Idi, dijete sa njim, biće ti bolje nego ovdje. I tako sam se ja udala“, kaže.
    “I je l ti lijep muž”, pokušavam da se našalim.
    “Dobar je“, prozbori i nastavlja da šuti. Samo grimase na licu pokazuju da je boli. Mlada žena koja prihvata realnost, ma koliko bila teška, koja ne zna za bolje, mrtva u svojoj nemoći da bilo šta promijeni.
    Babica mi donosi njene analize krvi… Bacam pogled na papir i steže mi se knedla u grlu. Teška anemija, hipoproteinemija.
    “Znate, nastavlja, ovo je djevojčica. Zvaću je Amina. Imam stvari. Sve sam oprala i složila, znate stvarno su ko nove. I pelene, imam i pelene. Nego, nemojte da se ljutite mislim da ću da se napnem.”
    “Napni se, Melisa”, kažem i gledam u babicu. Svi šutimo. Nemamo riječi. A iznutra nas steže, boli…
    Hajde Melisa, najjače što možeš, napni. Melisa sluša, njeno mršavo tijelo daje svu svoju snagu, i ona se porodi.
    Beba mršava, ali lijepa, plače, crnokosa.
    “Dušo, mama te je dočekala. Dušo, dajte mi je da je ljubim”, kaže.
    Uzima je, grli, ljubi i plače od sreće.
    “Dušo, ti si meni sve. Koliko je teška, doktorka?“, pita.
    “Evo samo malo, Melisa, izmjerićemo bebu”, objasnim. Beba je teška 2.200 grama. Terminska beba, beba gladne Melise.
    “Lijepa je doktorka, stvarno je lijepa”.
    “Jeste Melisa, lijepa…“
    Tjeram babicu da joj donese stvari, da je presvučemo. Babica obara pogled. Odlazi u pripremu i donosi kesu, najlonsku, običnu i u njoj jedna stara spavaćica, jedna kesa uložaka i sapun.
    “Melsia, jesi li gladna, žedna?”
    “Nisam, ješću kasnije. Ne brinite, ne treba meni mnogo”. I prvi put Melisaa ima osmijeh.
    Izlazim iz porodilišta. Čeka me nizak čovjek.
    “Ja sam Melisin muž. Da li je Melisa dobro?”
    “Jeste”, kažem i gledam ga. Iznošena majica, ali čista, velika trenerka i pocjepane patike. Ruke, grube, ranjave. Porodila se i beba je dobro. Sretan je.
    “Molim vas, dajte ovo Melisi”, reče i pruža malu kutiju plazme i sok.
    “Neka jede, treba da doji, a ja ću doći sutra… Eto krenulo mi, imam da radim,…”
    Odlazim puna tuge. To je stvarnost. Tu oko mene.
    Sutradan u viziti, dolazim do nje. Osmjehuje mi se. Miriše na sapun, oprane kose u spavaćici sa porođaja, koja je čista.
    Shvata moj pogled. Gleda me u oči i kaže.
    “Oprala sam je i osušila se. Toplo je. Vidite”, kaže i pokazuje na stočić kraj kreveta.
    okovi, napolitanke, plazme, čokolade…
    “Dale su mi, nisam uzela… Kažu, jedi Melisa, vidi kako si mršava, a mi debele”.
    Namještam osmijeh i gledam oko sebe… Ove divne žene iz sobe su osjetile da treba da joj pomognu i donijele su joj od uložaka do hrane, a da je pritom ni jednog trenutka nisu uvrijedile…
    Dolazi dan otpusta. Pri polasku Melisa dolazi da se zahvali…
    “Hvala vam na stvarima za bebu. Nije trebalo.“
    “Neka Melisa, uživaj. Nije to ništa.”
    “Hvala , hvala…”
    A on ih čeka… Ljubi ih u kosu i daje Melisi jednu ružu… Tako se valja…
    Gledam ih i mislim… Koliko ti je stvarno potrebno da budeš sretan? Zaista ne znam
×