Aleksandar Stojkovic

Druže, nisi dovoljno toga rekao da bi te ovde razumeli.

Ућуткао сам ноћас сваку песму
У којој птице твојих зеница лепршају.
И сад -
Неизречене -
Вриште гласније
Него док су у речима биле.

Neću napisati tužnu pesmu.
Ptice su utihnule, 
Cveće se namrštilo,
Zvezde se spremaju da plaču -
Ali sa tugom ne progovoram.
Sunce bunca o dečačkoj radosti,
Leptiri pevaju o nedostižnosti;
Uzalud vrištiš, purpurna žalosti -
Neću napisati tužnu pesmu.

Врати ми моју љубав

Очи које имају укус неба...
Прсти који певају баладе...
Коса која мирише на пролеће...
-
Само једним дахом си рекла.
И разумео сам.

Нисам волео тебе - 
Волео сам своју љубав.
Врати ми је...
Молим те,
Врати ми је.

Опет нам слепци причају о звездама
И убеђују нас да смо сиромашни -
Како може бити сиромашан онај
чији су дедови небо освојили?
Данима нас празном буком заглушују
Да не чујемо како певају кости наших витезова;
И лажна нам сунца показују
Да не видимо светлост нашег благослова.
Они говоре:
,,Све ћемо вам дати, само нам нешто признајте.
Само се одреците корења и кажите -
Ово није наш дом!
Ми немамо права на ово небо!
Немамо очеве и не знамо ко смо!
И наше царство биће ваше,
И назваћемо вас својом браћом,
Мада и сами себе заборављамо.''
Нуде нам пустош маскирану у изобиље;
Будућност без вечности;
Ујед змије зову загрљајем;
И златне окове славе ко слободу.
И што су гласнији све су провиднији;
Јер знају да знамо,
Ал' да ипак себе подсетимо:
Ако окренемо леђа благослову -
Бићемо лицем у лице са клетвом.

Dobri ljudi, pomolite se za mene da nekako vec odem na ispovest, sve se nekako izmiče i nikako da se stvori prilika.

Dobri ljudi, pomolite se za mene da nekako vec odem na ispovest, sve se nekako izmiče i nikako da se stvori prilika.

Dobri ljudi, pomolite se za mene da nekako vec odem na ispovest, sve se nekako izmiče i nikako da se stvori prilika.

Dobri ljudi, pomolite se za mene da nekako vec odem na ispovest, sve se nekako izmiče i nikako da se stvori prilika.

Ako hoćete da pomognete onome ko je depresivan, terajte ga da vam priča što više i slušajte ga, nekad je samo to pptrebno bez ikakvih ambicija da cete nešto promeniti. 

Više se i ne sećam tvojih očiju

Sećam se samo nade -
Onog slatkog titraja u srcu
Koji mi šapuće
Da češ baš ti biti smisao mog proleća
I da ćemo svakog leta plesati pijani
Radosni što nas svet mrzi i ne razume naše ludilo
Da ćemo se uvek zajedno radovati prvom snegu
Da nikad nećemo poželeti da budemo bogati
Da ću ti napisati pesmu uvek kad te ne vidim duže od nedelju dana
I da ćeš biti moja mladost i kad naša deca počnu da se zaljubljuju

I zar bi neko pomilsio da je teško umreti
Sa tvojom rukom u mojoj i pogledom koji govori
Da sam učinio sve što sam mogao
Da sam dao sve što sam imao
Da nisam bio sebičan
I da sav svet nikada nije vredeo
Više od tvog osmeha



 

Oda besmislu, bolu i pijanstvu

ako mozes sa plamenom, super, a ako ne mozes, pocni sa onolikom verom koju imas, pa ce i ona rasti vremenom..  ovo kazem jer, kao osoba nekada dosta sklona ocajanju, bila sam generalno sklona ekstremima - ili mora sve ili ne moze nista..moze brate i dan po dan, malo po malo, pa da tako istrajes, gde ce ti biti kraj oprosti ako nisi ovaj slucaj, opet kazem, pricam iskljucivo iz licnog iskustva. Vec ovo sto ovde pises i pitas za savet, to ti je isto korak napred..  

Kroz očajanje te nečastivi vara i izmoždava te, ne da ti da se ispravno kaješ. Ko se ispravno kaje, njemu Bog preobrazi pokajanje u delatnu energiju, a onoga koga nečastivi gurne u očajanje, njega izmoždava, govori mu , ustvari, da za njega nema nade. Time huli na Boga, jer nema greha koji je jači od Božije ljubavi i milosti.
Primer: Vladika Nikolaj pričešćuje narod na jednom saboru. Hiljade ljudi, i nema šanse da ispovedi iko narod toliki. I narod prilazi a on pita samo kratko: Sinko jesi li grešan? Ovaj odgovara: naravno vladiko da sam grešan? Kaješ li se sinko? Kajem se! i Vladika pričesti. I tako redom. Ide jedna provincijska gorda snaša, prilazi, a Vladika pita: Ćerko jesi grešna? I ona, ne da gordost, odma osu paljbu: A što bi bila grešna? Ne lažem, ne kradem, nisam ubila....Vladika je prekida, izmaće Putir i dade joj znak da prođe: Ajde ćerko, ajde prolazi, ovo (misli na Pričešče) nije za vas pravednike, ovo je za nas grešnike! i Ne pričesti je.
Puno ti je Jevanđelje primera....čitaj Sv. Jevanđelje. David je ubio, poslao u smrt čoveka kojemu je preoteo ženu....pa eno Psaltira....i dete iz preljube Solomona podigao za najvećeg cara...pa Marija koju su hteli kamenovati pa tako redom...pa razbojnik....čitaj, nađi nekog popa ko će te savetovati i drži se Crkve...sve će biti dobro...radi nas grešnih je Bog došao...ti se zalepi za Crkvu, ispovedaj se Crkvi, slupaj Crkvu i sve će sesti na mesto....
 

ovo sto je gore brat Dejan napisao je najbolje..
inace sto se ocajanja tice, sa duhovnikom ili bez njega, treba da znas da koliki god greh da si ucinio, najvaznije je da ne dozvolis ocajanju da te savlada, uvek ima nade..dugo sam se mucila sa ocajanjem ali tek nakon sto sam par puta ispovedila da upadam u takva stanja, prestala sam da tonem..dobijes kroz ispovest prosto neku snagu da se boris s tim mislima koje te savladavaju..verujem da i tudje molitve (npr svestenicke) mogu puno da pomognu..citanje Psaltira mnogo pomaze takodje..samo je vazno da istrajavas i da postajes polako svestan toga da si mnogo, mnogo, mnogo veliku stvar uradio vec samim tim sto si odlucio da zelis da se boris sa ocajanjem i da zelis promenu. jeste, tacno je da dokle god smo zivi, Bog od nas ocekuje pokajanje i promenu, neka te ta misao drzi uvek i u svemu! time se i ja tesim ovih dana, obzirom da sam stvarno imala preteske grehe, koji me muce i kroz misli i kroz realne zivotne situacije..i stvarno vidim - cim se malo pokrenem, odlucim da nesto zapravo uradim po tom pitanju, da budem bar malo bolji covek, vec mi bude lakse, i Bog mi pokazuje na svoje nacine da nije odustao od mene..

Што се тиче очајања, немам сад из личног искуства много да кажем.
Мислим да ако неко падне у очајање због неких тежих дела, боље је да оде код неког искусног духовника. Лично мислим да велике борбе је боље водити уз помоћ неког искуснијег

МОЛИТВЕНИК
WWW.MOLITVENIK.IN.RS МОЛИТВЕНИК: МОЛИТВЕ, АКАТИСТИ, КАНОНИ, СЛУЖБЕ... MOLITVENIK: MOLITVE, AKATISTI, KANONI, SLUЋBE...  

Молите се пред иконом Пресвете Богородице "Свих жалосних радост".
Чудотворна икона Мајке Божије Свих жалосних радост • Радио ~ Светигора
SVETIGORA.COM Икона Свих жалосних радост је једна од најомиљенијих у руском православном народу. Само име иконe побуђује и...  

Da li je pravoslavno shvatanje da dok god je covek u životu to znači da Bog očekuje od njega pokajanje bez obzira na težinu greha koje je učinio?

I koje korake učiniti da se očajanje pobedi?

По неком мом осећају, боеми су људи који дубоко пате,  због љубави, неразумевања света или неке друге личне болести или трагедије и ту твоју патњу сливају у поезију, музику, алкохол... Често се деси да се након одређеног периода узрок боемштине и заборави, те се боемом бива јер је онај  некадашњи човек кроз такав живот скоро умртвљен и заборављен. А можда има и боема радосних који тако славе живот и себе, док имају снаге. 

По неком мом осећају, боеми су људи који дубоко пате,  због љубави, неразумевања света или неке друге личне болести или трагедије и ту твоју патњу сливају у поезију, музику, алкохол... Често се деси да се након одређеног периода узрок боемштине и заборави, те се боемом бива јер је онај  некадашњи човек кроз такав живот скоро умртвљен и заборављен. А можда има и боема радосних који тако славе живот и себе, док имају снаге. 

Опет нам слепци причају о звездама
И убеђују нас да смо сиромашни -
Како може бити сиромашан онај
чији су дедови небо освојили?
Данима нас празном буком заглушују
Да не чујемо како певају кости наших витезова;
И лажна нам сунца показују
Да не видимо светлост нашег благослова.
Они говоре:
,,Све ћемо вам дати, само нам нешто признајте.
Само се одреците корења и кажите -
Ово није наш дом!
Ми немамо права на ово небо!
Немамо очеве и не знамо ко смо!
И наше царство биће ваше,
И назваћемо вас својом браћом,
Мада и сами себе заборављамо.''
Нуде нам пустош маскирану у изобиље;
Будућност без вечности;
Ујед змије зову загрљајем;
И златне окове славе ко слободу.
И што су гласнији све су провиднији;
Јер знају да знамо,
Ал' да ипак себе подсетимо:
Ако окренемо леђа благослову -
Бићемо лицем у лице са клетвом.