Jump to content

БанеЛ

Члан
  • Број садржаја

    2245
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    2

Everything posted by БанеЛ

  1. "SNS koristi sva sredstva da ponizi one koji nisu za njih" | Srbija | Direktno DIREKTNO.RS Branimir Lapčević, nastavnik matematike u blačkoj Osnovnoj školi 'Stojan Novaković' danas treba da se...
  2. Брате, диња је зрела кад пукне! Тако ми гледамо. Будући да се саде у башти, логично је да траже сунце. ДаклеМ, добра земља, корови никс, прати да ли повремено треба заливање ако је баш суша и нема бриге. Немамо искуства са тим пресађивањем из саксије пошто садимо на лицу места. Не би требало да буде проблем. Ископај лепу јамицу, можда да додаш мало квлитетне земље у јамицу како буде ширила корен и то би требало да буде то.
  3. Ма, какав бостан, само да трчиш у wc.
  4. Ма, јок, брате, нити орезујемо, нити прскамо, нити стављамо нешто под плод. Све начурал. Само нека је квалитетна земља и да нема корова, све иде како треба.
  5. Шта знам, ми семе диње садимо директно у башту. Ако је добра земља, не даш да је коров угуши, кад се буде раширила, нема зиме. Најешћеш се диња сигурно. Са бостаном ти слабо знам. Посадимо по неки, али мале су то лубенице.
  6. Надам се да ћу моћи да одем наредних дана до шуме где га има. Мој теча је пресадио сремуш у башти. Колико знам, још му је тамо, али нисам сигуран да му баш нешто погодује. Рецимо, матичњак сам пресађивао из шуме, он лепо напредује. И све да вас поздравим, радује ме што прилично активно пишете у овом клубу! Ајде, да буде лепше време, па да сликамо више пољопривредне радове. У здрављу се чули!
  7. Koje su biljke dobre, a koje loše komšije u bašti? Međusobni uticaj biljaka je poznat od davnina jer neke biljke mogu stimulisati rast susednih, ali postoje i one koje ga mogu usporiti ili čak sprečiti. Stoga, planirajte setvu i sadnju svog vrta na pravilan način. Foto: Depositphotos/ookkssaannaa2805.gmail.com Pojam dobre i loše komšije u bašti potiče još od davnina, u vreme kada su Indijanci uočili ovu problematiku i izumili pravilo "tri sestrice" kojim su sejali kukuruz, pasulj i tikvice i uočili da različitost njihovih karakteristika može delovati obogaćujuće. Danas se znanje o uticaju koje biljke imaju jedna na drugu prenose s kolena na koleno. Osim što neke biljke mogu stimulisati rast drugih, postoje i one koje ga mogu potpuno usporiti ili čak sprečiti. Stoga, pre nego što krenete s baštovanstvom dobro planirajte raspored u svome vrtu. Odabir biljaka koje dobro rastu jedna uz drugu ključ je uspeha baštovanstva. No, ipak postoji i niz uticaja koji mogu delovati na biljke poput plodoreda, pH vrednosti zemljišta, korovi, klima i slično. Fitoncidi - glavni razlog zašto biljke utiču jedna na drugu Postoje mnogi izvori tablica dobrih i loših suseda u bašti bilo na internetu ili u raznim knjigama o hortikulturi, ali uvek postoji neki izuzetak koji potvrđuje pravilo. Biljke u vrtu utiču jedna na drugu jer luče fitoncide. To su biološke materije koje deluju na celokupan životni proces biljaka. Oni mogu uništiti bakterije i gljivice, otrovati gliste ili insekte, ali i podstaknuti ili blokirati rast susednih biljaka. Upravo su ove materije razlog zašto je baštu važno planirati i biti oprezan pri odabiru mesta za setvu ili sadnju pojedinih povrtarskih kultura. Dobre i loše komšije u bašti O najboljoj mogućoj kombinaciji posebno je važno razmišljati ove godine kada se zbog izuzetno blage zime očekuje mnogo insekata koji će napadati biljke u bašti. Prilikom plana setve i sadnje imajte na umu da biljke iz iste porodice nije dobro saditi u blizini jedne drugoj, a izuzetak su jedino paradajz i paprika koje su se pokazale kao dobre komšije u bašti. Na temelju iskustava mnogobrojnih povrtara nastale su tablice dobrih i loših suseda u vrtu i uputstva kako najbolje iskombinovati pojedine biljke. Biljka Dobre komšije Loše komšije blitva pasulj, kupusnjače, šargarepa, rotkvica, brokoli, kukuruz cvekla, spanać celer niski pasulj, krastavac, kamilica, kupusnjače, praziluk, paradajz krompir, salata, kukuruz cvekla niski pasulj, kopar, krastavac, beli luk, kupusnjače, korijandar, kim, salata, tikvice, luk krompir, praziluk, kukuruz, spanać beli luk jagoda, krastavac, malina, ljiljani, šargarepa, voćke, ruža, cvekla, paradajz, lala grašak, kupusnjače, pasulj endivija kupusnjače, praziluk, pasulj radič pasulj jagoda, krastavac, krompir, kupusnjače, salata, cvekla, celer, paradajz grašak, komorač, beli luk, praziluk, luk grašak kopar, komorač, krastavac, kupusnjače, salata, kukuruz, šargarepa, rotkvica, tikvice, rukola krompir, beli luk, praziluk, paradajz, luk jagoda pasulj, beli luk, salata, praziluk, rotkvica, vlašac, spanać, luk kupusnjače komorač endivija, grašak, matovilac, krastavac, salata, žalfija, radič kopar, pasulj, kim, paradajz keleraba pasulj, grašak, krompir, salata, praziluk, rotkvica, spanać, paradajz paradajz, rukola krastavac pasulj, kopar, grašak, komorač, kupusnjače, salata, korijandar, kim, praziluk, celer, luk, peršun, grašak rotkvica, paradajz krompir bob, kamilica, dragoljub, kupusnjače, kim, kukuruz, ren, menta, spanać, kadifica grašak, bundeva, cvekla, celer, suncokret, paradajz kupusnjače pasulj, kopar, endivija, grašak, kamilica, krompir, salata, korijandar, kim, praziluk, blitva, menta, cvekla, celer, spanać, paradajz jagoda, slačica, beli luk, crni luk luk kopar, jagoda, krastavac, salata, šaragarepa, cvekla, radič pasulj, grašak, kupusnjače šargarepa grašak, beli luk, paradajz, radič, luk, praziluk, žalfija, rotkva, blitva kopar, anis praziluk endivija, šargarepa, celer, paradajz, keleraba, salata, kamilica crveni luk, pasulj, cvekla, bob, paškanat, luk kozjak rukola salata, pasulj, šargarepa, celer, krastavci, krompir spanać kupus, kelj, karfiol, brokoli, repa, rotkvica radič salata, pasulj, šargarepa, paradajz paradajz bosiljak, cvekla, celer, pasulj, dragoljub, šargarepa, praziluk, peršun, salata, beli luk, spanać, radič, špargle, tikvice krompir, komorač, grašak, krastavci, patlidžan, kupus, kelj rotkvica blitva, šargarepa, grašak, dragoljub, pasulj, kupusnjače, salata, spanać, paradajz krastavac salata pasulj, kopar, grašak, paradajz, luk, rotkvica, komorač, radič, krastavac, cvekla, jagoda, keleraba, praziluk peršun, celer špargla krastavac, salata, peršun, paradajz luk, beli luk spanać paradajz, pasulj, krompir, jagoda, rotkvica, keleraba, celer, kupusnjače cvekla, blitva tikvice kukuruz, dragoljub, pasulj, luk, cvekla brokoli luk, praziluk, celer, ruzmarin, kopar, žalfija, kamilica luk, beli luk paprika keleraba, dinja, salata, rotkvica, kukuruz, špargla, vlašac, matovilac bob, pasulj Kako je već na početku spomenuto, postoji još učesnika koji mogu uticati na rast biljaka osim suseda koji raste pored nje. Zato je važno da pratite i beležite uticaj pojedinih biljaka na ostale. Već smo pisali i o cveću koje može odvratiti štetočine i privući korisne insekte, a ujedno sprečava i eroziju tla te osigurava hranu biljkama. Redovi povrća se mogu menjati s redovima cveća. Koje su biljke dobre, a koje loše komšije u bašti? - Povrtarstvo | Agroklub.rs
  8. Dobar komšiluk biljaka donosi bolji prinos - kako ih "složiti"? Još u antičko doba odgajivači su znali da će jagode biti slađe ako je u njihovoj blizini posađen beli luk, a od koprive i lekovitog bilja pravili su sredstva protiv štetočina. Foto: Depositphotos/wawritto April je doba velikog posla, kad se u povrtnjaku pikira rasad paradajza i paprike, rasađuje rani kupus, kelj, karfiol, keleraba, kasnije vrste salata i "pozni" krompir, ako to nije učinjeno ranije, zbog povoljnih vremenskih prilika u martu (kojih ove godine nije bilo), a seju se krastavci, tikvica i boranija. Plastenici danas pružaju priliku da se sve ovo povrće odgaji u optimalnim uslovima, ali, preci nisu imali plastenike, mnogi ni tople leje, nisu imali ni meteorološku prognozu, jer meteorologija kao nauka nije postojala, pa su svejedno uspevali da odgaje povrće, a cveće se podrazumevalo čak i u najsiromašnijim domaćinstvima. Polodored se poštovao, preci su znali kad koja biljka ima "svoje vreme", koja se seje ili sadi prva, a koja posle nje, kao što su znali i kad koji komad plodne zemlje, posle skidanja roda, treba ostaviti "da se odmori", obilno nađubren stajskim đubrivom, za sledeću godinu. Biljke jedna drugu štite Ti nekadašnji odgajivači povrća i cveća dobro su primetili da u prirodi ne postoji monokultura. Biljka koja raste na velikoj površini bez ikakvih drugih biljaka moguća je samo na velikim obradivim površinama u vlasništvu moćnog pojedinca ili porodice i podložnija je biljnim bolestima, dok, naprotiv, različite vrste, posejane i posađene u bizini, bukvalno štite jedna drugu, a plodna zemlja se manje iscrpljuje jer svaka vrsta uzima iz nje druge sastojke. Još su stari Rimljani znali da će baštenske jagode biti slađe ako je u njihovoj blizini posađen beli luk, a da će beli luk, u blizini jagoda, biti zaštićen od štetočina i plesni. Ovo znanje prenosilo se kroz generacije, čak i kroz vekove, u doba kad za poljoprivrednike nije bilo knjiga, a neorganska đubriva još nisu bila napravljena. Celer i kupus, na primer, daće manji prinos kad su razmešteni odvojeno nego kad su blizu jedan drugom. Celer svojim mirisom tera leptira kupusara i onemogućava mu da položi jaja u kupusu. Ren i krompir se dobro slažu, jer će krompir u blizini rena imati bolji ukus i biti zaštićen od štetočina, kao što se i kamilica seje blizu paradajza. Najbolja komšinica u bašti Šargarepa povoljno deluje na rast svih ostalih biljaka u povrtnjaku i cvetnim lejama, zbog čega zaslužuje titulu "najbolja komšinica u bašti", a crni luk i praziluk brane šargarepu od mušica. Obično blizu kuće naše pramajke su gajile narcis, "petlovo oko", krasuljke, jaglace, zumbul, obični i "duplovani", lalu, pristiglu u doba Osmanskog carstva, pazile zasad ruža da bi se rascvetao u maju i sejale sitno seme malog domaćeg karanfila, koji tek u leto otpušta svoj snažni miris. Našle bi se u bašti i divlje i poludivlje biljke začinskog tipa, čubar, anis, mirođija, nana i druge. Protiv štetočina i biljnih bolesti preci su se borili kako su znali pre nego što je pronađena hemija koja se danas koristi. Snalazili su se, pokušavali, a uspele pokušaje unosili u celokupan fond znanja o svom poslu. Kuvali su koprive, pa tom tečnošću, čim se ohladi, polivali biljke. Na isti način, samo u različitoj razmeri, pripremali su sredstvo za prskanje od odoljena, rastavića (preslice), gaveza, crnog i belog luka, u novije vreme od listova paradajza i duvana. Nijedno od ovih sredstava ne menja ukus povrća, a srazmerno su delotvorna. U stvari, tečnost dobijena kuvanjem duvana služila je da mirisom otera štetočine, a ne da ih istrebi, govore i danas poljoprivrednici koji ne koriste mnogo hemije u procesu odgajanja povrća. I pre toplih leja i plastenika, nekadašnji poljoprivrednici su znali da povrće i cveće, ako nema kiše, a proleće bude hladno, treba zalivati mlakom vodom. Većina ovih znanja može da se primeni i danas, naročito u malim porodičnim baštama, iako poljoprivrednici imaju na raspolaganju više podataka i neuporedivo bolju opremu za rad od nekadašnjih. Izvori: Moj bio vrt, Marija Omahen, posebno izdanje revije "Zdravlje", Ljubljana 1986. i NIP "Mala poljoprivredna biblioteka" (časopis), Beograd, 1973. Dobar komšiluk biljaka donosi bolji prinos - kako ih "složiti"? - Kolumna | Agroklub.rs
  9. Хахаха, сад видим да Жичанин одговорио. Ни датуме не видим.
  10. Кајсију већином калеме на џанарику или џенарику, како се већ у ком крају каже. Чуо сам од старијих да је најбоља подлога за кајсију белошљива. Има ту нека фора са џанариком, не може да прати бујност кајсије и онда је дрво краћег века. Сем подлоге, битна је и сорта. Дакле, нека каснија сорта да се нађе. Ми смо имали десетак садница у селу, остала нам још једна. Огромна је, родила је пре две године одлично, али у већини случајева останемо празних шака због мразева. И још један савет на основу нашег искуства, кајсија не воли да се обрађује земља око ње. То је неко наше искуство. Да ли је то случајност или не, не знам.
  11. То је класична игра доброг и лошег полицајца. Па, мене сте нашли, плвм!
  12. Да ли је могуће, данас сам прочитао да се од кинеске вакцине стиче имунитет око 40 дана после друге дозе?
  13. @sanja84 Баба по мајци ми је потомак једног хајдука, па кад полудим знам чији ген ми проради. Срећом, није често. Морају добро да ме истерају из такта.
  14. Свиђа ми се то што се чешће мењају професори код вас. На матишу су готово цементирани били. Видим сад да по новом неке предмете студенти сами бирају, па могу бар неку кривину од математичара да ухвате. Али, генерално на матишу су били јако коректни. Има захтевних, али кад се дају и коректни су, то је у реду. За понижавање, ма терај се у 135 степени( кад се преведе у радијане то су три пи четвртине). Једва сам се суздржао једном из информатике да свашта кажем, мада мислим да би ми то био крај на факсу.
  15. Ми смо имали тако један испит из прве године, на тој години најтежи, и после пар неуспеха смо тражили од асистента да нам држи свима консултације. Остајали смо по 2 часа некада. Доста дуго је то трајало. Гледам асистента, ради задатке и скенирам му фацу. Мислим се, надрљали смо. Кад дошао писмени, једва се провукосмо, а као јун 1 најлакши рок. Нема правила.
  16. Увек сам био бунтован тамо где се нису знали јасни критеријуми, а поготово сам тешко подносио неправду да не важе исти услови за све. Зато се трудим да негујем правичност и да то ученици виде. Не може професорско место на факултету да служи за истресање фрустрација. Зна се шта мора да се пренесе студенту, зна се каква мора да буде комуникација са студентом и мора да се јасно зна шта се од њега тражи. Нека је захтеван, у реду, али мора да се зна шта се тачно тражи. На овоме мора да се инсистира.
  17. Може можда да послужи овај пример. Мој брат је на испиту добио задужење од професора да нађе неку помоћну радницу да откључа кабинет. Мој брат је рекао професору да је не познаје, а онда му је професор рекао да ће да је упозна до следећег рока. Оборио га тада и мој брат оде код њега на консултације и овај му дода хартију од неког пецива да баци. Наравно,мој брат сад знао за јадац и послушао. Није имао проблема следећег пута. Но, ово је појединачан случај. Мислим да овде треба играти на карту масовности, кад већ има толико оштећених. С друге стране, нека она учи и нека ишчачка све ствари везане за тај испит. На два фронта да се бије битка.
  18. Ово је кључно! Нисам био болоњез, али колико памтим, један друг који је сада ванредни професор ми је причао да болоњски систем чува студенте и гарантује одређену пролазност, много већу него што је овде случај. Сви студенти који полажу тај испит морају да се удруже. Протест, писани захтев где год има смисла, медији итд. Срећно!!!
  19. Стани Застани, стани! Огледало питај. Пусти боре да причу творе у зоре свитај. Послушај, слушај! Откриће ноћи, дане и сате, који се памте, по чудној моћи. Стани, слушај!
×
×
  • Креирај ново...