Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Hoffman

Члан
  • Број садржаја

    69
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Оплаках :))
    Hoffman got a reaction from Aleksandra_A in Ефекти причешћа - искуства и упутства   
    E bas ti hvala.
  2. Зачуђен
    Hoffman got a reaction from emilija in Sveta Blažena Ksenija Petrogradska   
    Ново чудо блажене Ксеније Санкт-Петербургске
    Један задивљујући догађај одиграо се у Санкт-Петербургу. Двадесетосмогодишња медицинска сестра Оксана Попова уснила је страшан сан: њеног 22- годишњег брата Димитрија тукли су и шутали ногама неке пијане силеџије. ,,Преда мном су га истукли до смрти“ – препричавала је свој сан Оксана, једном познанику. ,,Окрвављена глава се ваљала у прашини, а они су ударали по њој ногама. Вриштала сам и пробудила се у хладном зноју.”
    Када је девојка свој сан испричала баки, ова је уздахнула и од узбуђења испустила из руку кутлачу коју је држала. Испало је да је и бака уснила исти такав сан; и она је уснила Димитрија како лежи крвав у прашини под ногама силеџија. Када се увече мајка вратила са посла и она је испричала сан који је уснила. Испоставило се да је то исти онај сан који су усниле Оксана и бака. У њиховом стану је наступила ужасна тишина.
    Убрзо се и Димитрије вратио са факултета и рекао да ће да оде до понедељка код пријатеља у приградско насеље Кавголово. Није било никакве могућности да га задрже, а када су му испричале сан који су усниле он се само осмехнуо и отишао од куће.
    Три жене које су остале у стану обухватио је ужас. Пошто нису имале никакву моћ да било шта учине, разишле су се по својим собама и не договарајући се почеле су да се моле. Како се касније показало, све три су се молиле (такође не договарајући се), једној светитељки – блаженој Ксенији Санкт-Петербургској коју су у тој породици поштовали више од свих других светитеља. Сат времена после поноћи на вратима је изненада зазвонило звоно.
    На прагу је стајао Димитрије сав црвен у лицу од мраза. На питање зашто се са пола пута вратио кући, момак је узбуђено одговорио: ,,Предомислио сам се!” Испивши чашу вотке да би се загрејао, Димитрије је отишао да спава, а ујутру је испричао баки, мајци и сестри шта му се догодило. На једној од станица, у његов вагон ушла је чудна, не баш за зиму добро обучена жена са марамом и села преко пута њега. Од продорног погледа њених плавих очију Димитрије се просто укочио. На следећој станици у њихов вагон је упала група крупних, пијаних момака. Седећи близу њих, они су пили пиво и гласно и безобразно псовали.
    Димитријева сапутница је одједном устала и ухвативши га за рукав повела са собом према излазу. Покушао је да се успротиви али је у себи чуо самоуверен и мек женски глас: ,,Идемо!” На следећој станици изашли су из воза. Када су се врата вагона затворила и воз полако почео да се креће, Димитрије је успео да види како у вагону у којем су они били почиње туча. Осврнувши се око себе видео је да стоји потпуно сам на снегом прекривеној платформи. У трен ока, сав презнојен од страха, младић је претрчао пругу и ускочио у следећи воз који га је одвезао назад кући. Сутрадан ујутру, Оксана је повела брата на Смољенско гробље у малену капелу где почивају мошти блажене Ксеније Санкт-Петербургске.
    Студент који није веровао у Бога погледао је у икону светитељке и побледелим уснама прошапутао: ,,Господе, то је она!”
  3. Волим
    Hoffman got a reaction from Nektarija* in Sveta Blažena Ksenija Petrogradska   
    Ново чудо блажене Ксеније Санкт-Петербургске
    Један задивљујући догађај одиграо се у Санкт-Петербургу. Двадесетосмогодишња медицинска сестра Оксана Попова уснила је страшан сан: њеног 22- годишњег брата Димитрија тукли су и шутали ногама неке пијане силеџије. ,,Преда мном су га истукли до смрти“ – препричавала је свој сан Оксана, једном познанику. ,,Окрвављена глава се ваљала у прашини, а они су ударали по њој ногама. Вриштала сам и пробудила се у хладном зноју.”
    Када је девојка свој сан испричала баки, ова је уздахнула и од узбуђења испустила из руку кутлачу коју је држала. Испало је да је и бака уснила исти такав сан; и она је уснила Димитрија како лежи крвав у прашини под ногама силеџија. Када се увече мајка вратила са посла и она је испричала сан који је уснила. Испоставило се да је то исти онај сан који су усниле Оксана и бака. У њиховом стану је наступила ужасна тишина.
    Убрзо се и Димитрије вратио са факултета и рекао да ће да оде до понедељка код пријатеља у приградско насеље Кавголово. Није било никакве могућности да га задрже, а када су му испричале сан који су усниле он се само осмехнуо и отишао од куће.
    Три жене које су остале у стану обухватио је ужас. Пошто нису имале никакву моћ да било шта учине, разишле су се по својим собама и не договарајући се почеле су да се моле. Како се касније показало, све три су се молиле (такође не договарајући се), једној светитељки – блаженој Ксенији Санкт-Петербургској коју су у тој породици поштовали више од свих других светитеља. Сат времена после поноћи на вратима је изненада зазвонило звоно.
    На прагу је стајао Димитрије сав црвен у лицу од мраза. На питање зашто се са пола пута вратио кући, момак је узбуђено одговорио: ,,Предомислио сам се!” Испивши чашу вотке да би се загрејао, Димитрије је отишао да спава, а ујутру је испричао баки, мајци и сестри шта му се догодило. На једној од станица, у његов вагон ушла је чудна, не баш за зиму добро обучена жена са марамом и села преко пута њега. Од продорног погледа њених плавих очију Димитрије се просто укочио. На следећој станици у њихов вагон је упала група крупних, пијаних момака. Седећи близу њих, они су пили пиво и гласно и безобразно псовали.
    Димитријева сапутница је одједном устала и ухвативши га за рукав повела са собом према излазу. Покушао је да се успротиви али је у себи чуо самоуверен и мек женски глас: ,,Идемо!” На следећој станици изашли су из воза. Када су се врата вагона затворила и воз полако почео да се креће, Димитрије је успео да види како у вагону у којем су они били почиње туча. Осврнувши се око себе видео је да стоји потпуно сам на снегом прекривеној платформи. У трен ока, сав презнојен од страха, младић је претрчао пругу и ускочио у следећи воз који га је одвезао назад кући. Сутрадан ујутру, Оксана је повела брата на Смољенско гробље у малену капелу где почивају мошти блажене Ксеније Санкт-Петербургске.
    Студент који није веровао у Бога погледао је у икону светитељке и побледелим уснама прошапутао: ,,Господе, то је она!”
  4. Свиђа ми се
    Hoffman got a reaction from Жика in Šta je zapravo - ISPOVEST (naša iskustva)   
    Prošlost

    Ima mnogo ljudi koji se drže grehovnih uspomena, krivice i srama, oživljavajući stvari koje su davno ispovedili kao da su se juče dogodile. Oni se bore sa žaljenjem ponovo dožiljavajući stid iz prošlosti. Ponašaju se kao arheolozi koji kopaju i tragaju za istorijskim znamenitostima koje moraju biti sačuvane.

    Ovo nije slucaj sa Bogom, jer Njega ne zanima naša prošlost već nasa budućnost. Ispoveđeni gresi su ništa za Boga, jer On obraća pažnju na transformisano srce koje se obnavlja u pokajanju. Boga zanima sta ćemo raditi sa našom buducnošću i On kao voljeni otac uz veliko zadovoljstvo prati naše korake ka Njemu. Ovakvo osvrtanje na grehove iz prošlosti znači da odbacujemo samu suštinu ispovesti, jer ako se držimo starih žaljenja mi odbacujemo samu suštinu pokajanja koja  označava promenu srca i uzimanje pravca samo ka budućnosti.

    Prepobražavanje nije nešto sto se dešava u trenutku, već je putovanje ka svetosti. Sve dok gledamo u budućnost sa nadom, preobražavanje našeg srca se nastavlja i naša prošlost postaje samo bledo sećanje.

     

    https://unutrasnjisvet.wordpress.com/2015/11/25/proslost/

  5. Волим
    Hoffman got a reaction from PredragVId in Sveta Blažena Ksenija Petrogradska   
    Ново чудо блажене Ксеније Санкт-Петербургске
    Један задивљујући догађај одиграо се у Санкт-Петербургу. Двадесетосмогодишња медицинска сестра Оксана Попова уснила је страшан сан: њеног 22- годишњег брата Димитрија тукли су и шутали ногама неке пијане силеџије. ,,Преда мном су га истукли до смрти“ – препричавала је свој сан Оксана, једном познанику. ,,Окрвављена глава се ваљала у прашини, а они су ударали по њој ногама. Вриштала сам и пробудила се у хладном зноју.”
    Када је девојка свој сан испричала баки, ова је уздахнула и од узбуђења испустила из руку кутлачу коју је држала. Испало је да је и бака уснила исти такав сан; и она је уснила Димитрија како лежи крвав у прашини под ногама силеџија. Када се увече мајка вратила са посла и она је испричала сан који је уснила. Испоставило се да је то исти онај сан који су усниле Оксана и бака. У њиховом стану је наступила ужасна тишина.
    Убрзо се и Димитрије вратио са факултета и рекао да ће да оде до понедељка код пријатеља у приградско насеље Кавголово. Није било никакве могућности да га задрже, а када су му испричале сан који су усниле он се само осмехнуо и отишао од куће.
    Три жене које су остале у стану обухватио је ужас. Пошто нису имале никакву моћ да било шта учине, разишле су се по својим собама и не договарајући се почеле су да се моле. Како се касније показало, све три су се молиле (такође не договарајући се), једној светитељки – блаженој Ксенији Санкт-Петербургској коју су у тој породици поштовали више од свих других светитеља. Сат времена после поноћи на вратима је изненада зазвонило звоно.
    На прагу је стајао Димитрије сав црвен у лицу од мраза. На питање зашто се са пола пута вратио кући, момак је узбуђено одговорио: ,,Предомислио сам се!” Испивши чашу вотке да би се загрејао, Димитрије је отишао да спава, а ујутру је испричао баки, мајци и сестри шта му се догодило. На једној од станица, у његов вагон ушла је чудна, не баш за зиму добро обучена жена са марамом и села преко пута њега. Од продорног погледа њених плавих очију Димитрије се просто укочио. На следећој станици у њихов вагон је упала група крупних, пијаних момака. Седећи близу њих, они су пили пиво и гласно и безобразно псовали.
    Димитријева сапутница је одједном устала и ухвативши га за рукав повела са собом према излазу. Покушао је да се успротиви али је у себи чуо самоуверен и мек женски глас: ,,Идемо!” На следећој станици изашли су из воза. Када су се врата вагона затворила и воз полако почео да се креће, Димитрије је успео да види како у вагону у којем су они били почиње туча. Осврнувши се око себе видео је да стоји потпуно сам на снегом прекривеној платформи. У трен ока, сав презнојен од страха, младић је претрчао пругу и ускочио у следећи воз који га је одвезао назад кући. Сутрадан ујутру, Оксана је повела брата на Смољенско гробље у малену капелу где почивају мошти блажене Ксеније Санкт-Петербургске.
    Студент који није веровао у Бога погледао је у икону светитељке и побледелим уснама прошапутао: ,,Господе, то је она!”
  6. Волим
    Hoffman је реаговао/ла на Kaludjerovic Sreten у Sveta Blažena Ksenija Petrogradska   
    Izvor:http://svyataya-kseniya.ru/
  7. Волим
    Hoffman got a reaction from Пг in Шале...вицеви...   
    Ne znam da li je ovaj vec bio objavljen ali ja sam se valjao od smeha kad sam ga tek skoro cuo.
     
    Kad je Mujo bio negde u prasumama Amazona i kad je video krokodila koji je hteo da ga pojede. Onda je Mujo rekao " Nemoj La Costa, molim te!".  
  8. Волим
    Hoffman got a reaction from Биљана in Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Dragi svi, pomenite u molitvama raba Bozijeg Marka, koji je juce preminuo.
    Da ga Gospod spase i Presveta Bogorodica po svojoj bezgranicnoj milosti.
  9. Волим
    Hoffman got a reaction from Ненад Р. in Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Dragi svi, pomenite u molitvama raba Bozijeg Marka, koji je juce preminuo.
    Da ga Gospod spase i Presveta Bogorodica po svojoj bezgranicnoj milosti.
  10. Волим
    Hoffman got a reaction from Данче* in Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Dragi svi, pomenite u molitvama raba Bozijeg Marka, koji je juce preminuo.
    Da ga Gospod spase i Presveta Bogorodica po svojoj bezgranicnoj milosti.
  11. Волим
    Hoffman got a reaction from АлександраВ in Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Dragi svi, pomenite u molitvama raba Bozijeg Marka, koji je juce preminuo.
    Da ga Gospod spase i Presveta Bogorodica po svojoj bezgranicnoj milosti.
  12. Волим
    Hoffman got a reaction from Gordana . in Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Dragi svi, pomenite u molitvama raba Bozijeg Marka, koji je juce preminuo.
    Da ga Gospod spase i Presveta Bogorodica po svojoj bezgranicnoj milosti.
  13. Волим
    Hoffman got a reaction from Zero in Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Dragi svi, pomenite u molitvama raba Bozijeg Marka, koji je juce preminuo.
    Da ga Gospod spase i Presveta Bogorodica po svojoj bezgranicnoj milosti.
  14. Волим
    Hoffman got a reaction from Kaludjerovic Sreten in Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Dragi svi, pomenite u molitvama raba Bozijeg Marka, koji je juce preminuo.
    Da ga Gospod spase i Presveta Bogorodica po svojoj bezgranicnoj milosti.
  15. Волим
    Hoffman got a reaction from JESSY in Sveta Blažena Ksenija Petrogradska   
    Ново чудо блажене Ксеније Санкт-Петербургске
    Један задивљујући догађај одиграо се у Санкт-Петербургу. Двадесетосмогодишња медицинска сестра Оксана Попова уснила је страшан сан: њеног 22- годишњег брата Димитрија тукли су и шутали ногама неке пијане силеџије. ,,Преда мном су га истукли до смрти“ – препричавала је свој сан Оксана, једном познанику. ,,Окрвављена глава се ваљала у прашини, а они су ударали по њој ногама. Вриштала сам и пробудила се у хладном зноју.”
    Када је девојка свој сан испричала баки, ова је уздахнула и од узбуђења испустила из руку кутлачу коју је држала. Испало је да је и бака уснила исти такав сан; и она је уснила Димитрија како лежи крвав у прашини под ногама силеџија. Када се увече мајка вратила са посла и она је испричала сан који је уснила. Испоставило се да је то исти онај сан који су усниле Оксана и бака. У њиховом стану је наступила ужасна тишина.
    Убрзо се и Димитрије вратио са факултета и рекао да ће да оде до понедељка код пријатеља у приградско насеље Кавголово. Није било никакве могућности да га задрже, а када су му испричале сан који су усниле он се само осмехнуо и отишао од куће.
    Три жене које су остале у стану обухватио је ужас. Пошто нису имале никакву моћ да било шта учине, разишле су се по својим собама и не договарајући се почеле су да се моле. Како се касније показало, све три су се молиле (такође не договарајући се), једној светитељки – блаженој Ксенији Санкт-Петербургској коју су у тој породици поштовали више од свих других светитеља. Сат времена после поноћи на вратима је изненада зазвонило звоно.
    На прагу је стајао Димитрије сав црвен у лицу од мраза. На питање зашто се са пола пута вратио кући, момак је узбуђено одговорио: ,,Предомислио сам се!” Испивши чашу вотке да би се загрејао, Димитрије је отишао да спава, а ујутру је испричао баки, мајци и сестри шта му се догодило. На једној од станица, у његов вагон ушла је чудна, не баш за зиму добро обучена жена са марамом и села преко пута њега. Од продорног погледа њених плавих очију Димитрије се просто укочио. На следећој станици у њихов вагон је упала група крупних, пијаних момака. Седећи близу њих, они су пили пиво и гласно и безобразно псовали.
    Димитријева сапутница је одједном устала и ухвативши га за рукав повела са собом према излазу. Покушао је да се успротиви али је у себи чуо самоуверен и мек женски глас: ,,Идемо!” На следећој станици изашли су из воза. Када су се врата вагона затворила и воз полако почео да се креће, Димитрије је успео да види како у вагону у којем су они били почиње туча. Осврнувши се око себе видео је да стоји потпуно сам на снегом прекривеној платформи. У трен ока, сав презнојен од страха, младић је претрчао пругу и ускочио у следећи воз који га је одвезао назад кући. Сутрадан ујутру, Оксана је повела брата на Смољенско гробље у малену капелу где почивају мошти блажене Ксеније Санкт-Петербургске.
    Студент који није веровао у Бога погледао је у икону светитељке и побледелим уснама прошапутао: ,,Господе, то је она!”
  16. Волим
    Hoffman got a reaction from Suncokret54 in Sveta Blažena Ksenija Petrogradska   
    Ново чудо блажене Ксеније Санкт-Петербургске
    Један задивљујући догађај одиграо се у Санкт-Петербургу. Двадесетосмогодишња медицинска сестра Оксана Попова уснила је страшан сан: њеног 22- годишњег брата Димитрија тукли су и шутали ногама неке пијане силеџије. ,,Преда мном су га истукли до смрти“ – препричавала је свој сан Оксана, једном познанику. ,,Окрвављена глава се ваљала у прашини, а они су ударали по њој ногама. Вриштала сам и пробудила се у хладном зноју.”
    Када је девојка свој сан испричала баки, ова је уздахнула и од узбуђења испустила из руку кутлачу коју је држала. Испало је да је и бака уснила исти такав сан; и она је уснила Димитрија како лежи крвав у прашини под ногама силеџија. Када се увече мајка вратила са посла и она је испричала сан који је уснила. Испоставило се да је то исти онај сан који су усниле Оксана и бака. У њиховом стану је наступила ужасна тишина.
    Убрзо се и Димитрије вратио са факултета и рекао да ће да оде до понедељка код пријатеља у приградско насеље Кавголово. Није било никакве могућности да га задрже, а када су му испричале сан који су усниле он се само осмехнуо и отишао од куће.
    Три жене које су остале у стану обухватио је ужас. Пошто нису имале никакву моћ да било шта учине, разишле су се по својим собама и не договарајући се почеле су да се моле. Како се касније показало, све три су се молиле (такође не договарајући се), једној светитељки – блаженој Ксенији Санкт-Петербургској коју су у тој породици поштовали више од свих других светитеља. Сат времена после поноћи на вратима је изненада зазвонило звоно.
    На прагу је стајао Димитрије сав црвен у лицу од мраза. На питање зашто се са пола пута вратио кући, момак је узбуђено одговорио: ,,Предомислио сам се!” Испивши чашу вотке да би се загрејао, Димитрије је отишао да спава, а ујутру је испричао баки, мајци и сестри шта му се догодило. На једној од станица, у његов вагон ушла је чудна, не баш за зиму добро обучена жена са марамом и села преко пута њега. Од продорног погледа њених плавих очију Димитрије се просто укочио. На следећој станици у њихов вагон је упала група крупних, пијаних момака. Седећи близу њих, они су пили пиво и гласно и безобразно псовали.
    Димитријева сапутница је одједном устала и ухвативши га за рукав повела са собом према излазу. Покушао је да се успротиви али је у себи чуо самоуверен и мек женски глас: ,,Идемо!” На следећој станици изашли су из воза. Када су се врата вагона затворила и воз полако почео да се креће, Димитрије је успео да види како у вагону у којем су они били почиње туча. Осврнувши се око себе видео је да стоји потпуно сам на снегом прекривеној платформи. У трен ока, сав презнојен од страха, младић је претрчао пругу и ускочио у следећи воз који га је одвезао назад кући. Сутрадан ујутру, Оксана је повела брата на Смољенско гробље у малену капелу где почивају мошти блажене Ксеније Санкт-Петербургске.
    Студент који није веровао у Бога погледао је у икону светитељке и побледелим уснама прошапутао: ,,Господе, то је она!”
  17. Волим
    Hoffman got a reaction from Kaludjerovic Sreten in Sveta Blažena Ksenija Petrogradska   
    Ново чудо блажене Ксеније Санкт-Петербургске
    Један задивљујући догађај одиграо се у Санкт-Петербургу. Двадесетосмогодишња медицинска сестра Оксана Попова уснила је страшан сан: њеног 22- годишњег брата Димитрија тукли су и шутали ногама неке пијане силеџије. ,,Преда мном су га истукли до смрти“ – препричавала је свој сан Оксана, једном познанику. ,,Окрвављена глава се ваљала у прашини, а они су ударали по њој ногама. Вриштала сам и пробудила се у хладном зноју.”
    Када је девојка свој сан испричала баки, ова је уздахнула и од узбуђења испустила из руку кутлачу коју је држала. Испало је да је и бака уснила исти такав сан; и она је уснила Димитрија како лежи крвав у прашини под ногама силеџија. Када се увече мајка вратила са посла и она је испричала сан који је уснила. Испоставило се да је то исти онај сан који су усниле Оксана и бака. У њиховом стану је наступила ужасна тишина.
    Убрзо се и Димитрије вратио са факултета и рекао да ће да оде до понедељка код пријатеља у приградско насеље Кавголово. Није било никакве могућности да га задрже, а када су му испричале сан који су усниле он се само осмехнуо и отишао од куће.
    Три жене које су остале у стану обухватио је ужас. Пошто нису имале никакву моћ да било шта учине, разишле су се по својим собама и не договарајући се почеле су да се моле. Како се касније показало, све три су се молиле (такође не договарајући се), једној светитељки – блаженој Ксенији Санкт-Петербургској коју су у тој породици поштовали више од свих других светитеља. Сат времена после поноћи на вратима је изненада зазвонило звоно.
    На прагу је стајао Димитрије сав црвен у лицу од мраза. На питање зашто се са пола пута вратио кући, момак је узбуђено одговорио: ,,Предомислио сам се!” Испивши чашу вотке да би се загрејао, Димитрије је отишао да спава, а ујутру је испричао баки, мајци и сестри шта му се догодило. На једној од станица, у његов вагон ушла је чудна, не баш за зиму добро обучена жена са марамом и села преко пута њега. Од продорног погледа њених плавих очију Димитрије се просто укочио. На следећој станици у њихов вагон је упала група крупних, пијаних момака. Седећи близу њих, они су пили пиво и гласно и безобразно псовали.
    Димитријева сапутница је одједном устала и ухвативши га за рукав повела са собом према излазу. Покушао је да се успротиви али је у себи чуо самоуверен и мек женски глас: ,,Идемо!” На следећој станици изашли су из воза. Када су се врата вагона затворила и воз полако почео да се креће, Димитрије је успео да види како у вагону у којем су они били почиње туча. Осврнувши се око себе видео је да стоји потпуно сам на снегом прекривеној платформи. У трен ока, сав презнојен од страха, младић је претрчао пругу и ускочио у следећи воз који га је одвезао назад кући. Сутрадан ујутру, Оксана је повела брата на Смољенско гробље у малену капелу где почивају мошти блажене Ксеније Санкт-Петербургске.
    Студент који није веровао у Бога погледао је у икону светитељке и побледелим уснама прошапутао: ,,Господе, то је она!”
  18. Волим
  19. Волим
    Hoffman got a reaction from GeniusAtWork in Шта ЈА тренутно слушам...   
  20. Волим
    Hoffman got a reaction from Драшко in Борба са блудним помислима и страшћу блуда уопште за хришћанина у свијету   
    Mislim da ce Hristos gledati nas trud i nasu zelju da ocistimo od bluda i da ga na cinimo. Ako u sebi tugujemo zbog toga duboko verujem da ce Bog imati milosti. Najgore je ga prihvatiti kao deo i kao stil  zivota, kao i ocajanje zbog greha. U tom slucaju padamo jos dublje.
  21. Волим
    Hoffman got a reaction from Лапис Лазули in Борба са блудним помислима и страшћу блуда уопште за хришћанина у свијету   
    Mislim da ce Hristos gledati nas trud i nasu zelju da ocistimo od bluda i da ga na cinimo. Ako u sebi tugujemo zbog toga duboko verujem da ce Bog imati milosti. Najgore je ga prihvatiti kao deo i kao stil  zivota, kao i ocajanje zbog greha. U tom slucaju padamo jos dublje.
  22. Волим
    Hoffman got a reaction from billy2014 in Борба са блудним помислима и страшћу блуда уопште за хришћанина у свијету   
    Mislim da ce Hristos gledati nas trud i nasu zelju da ocistimo od bluda i da ga na cinimo. Ako u sebi tugujemo zbog toga duboko verujem da ce Bog imati milosti. Najgore je ga prihvatiti kao deo i kao stil  zivota, kao i ocajanje zbog greha. U tom slucaju padamo jos dublje.
  23. Волим
    Hoffman got a reaction from Дијана. in Борба са блудним помислима и страшћу блуда уопште за хришћанина у свијету   
    Mislim da ce Hristos gledati nas trud i nasu zelju da ocistimo od bluda i da ga na cinimo. Ako u sebi tugujemo zbog toga duboko verujem da ce Bog imati milosti. Najgore je ga prihvatiti kao deo i kao stil  zivota, kao i ocajanje zbog greha. U tom slucaju padamo jos dublje.
  24. Волим
    Hoffman got a reaction from RYLAH in Борба са блудним помислима и страшћу блуда уопште за хришћанина у свијету   
    Mislim da ce Hristos gledati nas trud i nasu zelju da ocistimo od bluda i da ga na cinimo. Ako u sebi tugujemo zbog toga duboko verujem da ce Bog imati milosti. Najgore je ga prihvatiti kao deo i kao stil  zivota, kao i ocajanje zbog greha. U tom slucaju padamo jos dublje.
  25. Волим
    Hoffman got a reaction from Срђан Ранђеловић in Слике форумаша   
    Ehhh, ta jesen....

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...