Jump to content

Севастократор

Члан
  • Број садржаја

    372
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Севастократор got a reaction from Рилски in Питајте професора и свештеника др Зорана Ђуровића   
    Оче Зоране, имам и ја једно питање, али је нажалост много профаније од било ког до сад, плашим се само да не буде преглупо... а опет ме живо занима. Ово је форум, на форумима обично као део „нетикете“ влада неформалнија комуникација и обраћање са „ти“, а онда одједном имамо форум попут овог, са доста дискутаната који су пријављени под крштеним именом, па су још ништа мање него свештеници, доктори наука, јавне личности, чланови друштва вредни сваког респекта, а не само тамо неки Миле Курбла са Палилуле. И онда се ликови попут мене, са тамо неким „никнејмом“ и неоткривеним ниједним личним податком нађу у дилеми кад вас виде на теми. Оштра реплика и Конан на аватару, кренуо би човек са „Е, видиш, Зоране, а ја мислим тако и тако...“, али некако не иде. Што каже један од модератора на претходним страницама, а са чиме морам да се сложим, нисмо са вама пиво пили или се дружили за време студија (да не кажем као он, овце чували), а опет, да једни другима персирамо, да не упадамо у неку иритантну куртоазију, или да испада да тражимо од човека без маске да персира маскама. Нисмо на једнак начин откривени, а опет дискутујемо и једни се другима обраћамо... Да ли на такве ствари уопште обраћате пажњу и да ли вам по том питању неке ствари сметају?
  2. Волим
    Севастократор got a reaction from Жика in По чему се Православље разликује од будизма? – Свештеник Георгије Максимов   
    За мене је хришћанство неспојиво са ароганцијом. Супериорност хришћанства не лежи у инфериорности свега другог, у томе да је све остало затровано Сатаном и демонима, већ у томе да је боље и од нечег другог што је такође у великој мери добро. Многи који се називају хришћанима, толико су далеко од најосновнијих моралних и духовних врлина, да они своју супериорност над источним традицијама и религијама не умеју никако другачије да покажу, осим на начин да покушавају да је угазе својим блатњавим ногама и да самозадовољно верују да су у томе успели. Али то оставља ружан утисак. Врло је ружно да у индијској заједници сикха, који о Србима ништа не знају, Србин буде дочекан са поштовањем и према њему лично и према његовој култури иако је иноверник другачије расе, а кад дође у Србију мора да скине турбан да не би „провоцирао“, сви га на улици чудно гледају, а у цркву му опет не саветују да улази, да не би кога увредио.
     
    Хришћани смо на овом свету сви подједнако, и они који ће са Христом делити рајско насеље и живот вечни, и они који ће запомагати да уђу, али их Христос неће примити, говорећи им „Не познајем вас“. Ако имамо да је хришћанство супериорније од будизма, значи ли то да су и сами хришћани по врлини супериорнији од будиста или да је и најгори међу онима који се називају хришћанима бољи од свих будиста? Колико сам имао прилике да видим, мало је оних који будизам посматрају на сличан начин како је Владика Николај мислио о Индији, да је то врхунац онога што човек може самостално да постигне. Тај врхунац они посматрају као блато и газе га као блато, а у исто време диве се и поштују западна и домаћа световна постигнућа, музике, филмове, технологије, луксузе, престиже, звања и титуле. А тако олако једну вишемиленијумску брижљиво чувану традицију називају сектом и сатанским смећем. То је врло ружно. По мени, неспојиво са вером коју исповедамо.
  3. Волим
    Севастократор got a reaction from Жика in По чему се Православље разликује од будизма? – Свештеник Георгије Максимов   
    Па јесте, тиховање, само не смем јавно да изговорим. Покушавам да оне који говоре о медитацији наведем до тога, јер мисле да је медитација дошла са истока (а латинска реч!) и да то овде не постоји. Истина је да су далекоисточне медитације дошле са истока и да се ту не ради о једном, него о мноштву, што је споменуо и Игњатије. Кад су далекоисточне медитације у питању, постоје разне ствари, од простог ћутања у тишини, размишљања о нечему, концентрисања на нешто (дисање, ритам), мантрање звучних формула без икаквог значења, мантрање благосиљања на санскрту чије значење се без превода не познаје („Харе Кришна, харе Рама!“ је благосиљање Кришне и Раме), мантрање молитви или конкретно репетитивно изговарање молитви на матерњем језику. То није „они медитирају“ и – капак! Шта ради хришћанин, погружен у умној тишини који не да помислима да му витлају главом као ветрови и таласи, већ сведочи без мисли о дивоти Божје промисли? Шта ради хришћанин који погружен у тишини размишља о лепоти неког псалма, или озбиљности Христове поуке? Шта ради хришћанин који погружен у тишини понавља Исусову молитву? Шта ради онај који је више не понавља, него је у уму држи без замишљања речи, потпуно прожет са њом? Како се то што он ради каже на латинском? Истом оном речју којом је описано шта је Исак радио у пољу.
  4. Волим
    Севастократор got a reaction from Жика in По чему се Православље разликује од будизма? – Свештеник Георгије Максимов   
    За шта ми метод није добар? Када неко каже да не постоји ама баш никаква веза молитве и медитације, па ја питам зашто се онда Исакова медитација на српски преводи као молитва Богу, а на неке друге језике просто као „молитва“? Или када неко појам медитације ограничава на далеки исток, а ја питам да ли будисти и хиндуисти говоре латински и одакле им латинска реч „медитација“ за оно што они раде?
     
    Наравно да не следи никакав закључак о далекоисточној медитацији и драго ми је што си сада то прецизирао, јер се на теми није говорило о далекоисточној медитацији, него о медитацији као таквој. То јест, тако је писало. Медитација као пракса је стигматизована, а не конкретно далекоисточна медитација. Ако је стигматизована, зашто онда Исак медитира? Ако не може бити хришћанска, да ли ју је онда Исак учио од Буде, или од Махариши Махеша? Ако нема никакве везе са хришћанском молитвом, зашто онда са истог латинског превода иде на енглеском „Исак је медитирао“, а на немачком „Исак се молио“? На српском стоји „Исак се Богу помолио“.
  5. Волим
    Севастократор got a reaction from kopitar in Nadbiskup Hočevar: Papa neće posetiti Jasenovac dok Srbi i Hrvati ne utvrde istinu o njemu   
    Знате, пре неки дан сам коментарисао ову лакрдију са енглеском „бригом“ над геноцидом и Сребреницом и приметио иронију да о томе највише говори једна од најгеноциднијих европских нација која свој статус високоразвијене државе дугује освајачкој и експлоататорској политици која је, између осталог, укључивала и геноциде над урођеничким народима на свим континентима. Исто тако се питам, одакле Србима морално право да икога позивају и прозивају за било шта у вези са Јасеновцем, када за 70 година нису ни прстом мрднули у правцу утврђивања броја српских жртава, карактера одвођења у логор и метода убијања, већ се све базира на митовима за које прост свет мисли да докази за њих постоје тамо негде у књигама, а историчари о томе ћуте да их светина не би линчовала као издајнике ако проговоре.
     
    И ти митови како се „хрватски народ никад није одрекао усташа“ и сличне нетачне ствари проистекле из менталног склопа који сваки хрватски државотворни покрет (а који је по дефиницији у супротности са српским, јер постоје непомирљиво спорна подручја идентитета и територија) сматра усташтвом. А истина је да су Хрвати можда и подељенији од Срба, само треба мало отворити очи и скинути копрену предрасуда.
     
    Степинац је невин за оно за шта је осуђен. Осуђен је у монтираном процесу, од стране комуниста. Комунисти су први и једини који су, вероватно из превеликог србољубља и привржености правди и истини, запазили и доказали Степинчеву подршку усташком режиму и геноциду и злочинима које је спроводио. Истина да су за то решили да га оптуже добрих годину и по након рада и то тек када се успротивио комунистичкој политици према Католичкој цркви и њеним поседима, али бар за комунисте знамо да никога нису лажно оптужили за сарадњу са окупатором и злочине над народом. Степинчева кривица је била вероватно толико велика, да је он од срамоте одбијао понуђено помиловање и егзил у Италију, већ је радије бирао да остане у затвору. Зато су га вероватно касније и отровали. Али то су ствари које просечан пост-комунистички а напрасито национално освешћени Србин који воли и српство и Титово време (јер се тада „најбоље живело“) себи тек треба да објасни. А о ћутању СПЦ по том питању не бих ништа говорио, свако нека води бригу о сопственој срамоти, и превише се говори о туђој.
  6. Волим
    Севастократор got a reaction from Kristina Tinči Milenković in Strah   
    А и ми смо томе доста допринели. У страху су велике очи, а што су људи даље од Источне Србије, то мистичније приче о њој испредају. Још замишљају Влахе као некакве штрумпфове, а не као људе од крви и меса.
     

    Отац Јоил није живи светац, него јединствен човек каквог није било и каквог дуго неће бити. Такве глупости прича, а опет му је вера тако чиста и неупрљана, да верујем да му ни Бог неће узети за зло оне глупарије о масонима, Дарвину, католицима, пушачима, него да ће се и сам томе смејати.
     
  7. Волим
    Севастократор got a reaction from Дидим in Питајте професора и свештеника др Зорана Ђуровића   
    Оче Зоране, једно питање.
     
    Недавно сам опоменуо пар православних хришћана, па су ме погледали чудно и испод ока, да није исправно да термин „Свето Тројство“ проглашавају за римокатолички, само зато што га ми традиционално не користимо. Наравно, неко је под утицајем медија, филмских превода и (могуће) хрватске терминологије запамтио да је Бог „Свето Тројство“, па су га ови опоменули да је тај термин неправославан, малтене га напали као јеретика, објашњавајући да је и то двојство Тројица-Тројство један од примера суштинске разлике православља и римокатоличанства.
     
    Колико ја разумем, „Света Тројица“ је традиционалан српски термин који нам је остао као наслеђе црквенословенског језика и тог термина се држимо из истих разлога као што се држимо правилног стандардног језика. Нису „ускрснути“ и „узнети се“ католичке речи, због тога што традиционално говоримо Васкрс и Вазнесење, а не Ускрс и Узнесење. Колико је мени познато, догма о Тројици је код православаца и римокатолика иста, а немају сви језици такву прецизност као словенски језици, да су троје, тројица, три, тројство, трио, триада различите речи. Друго, упркос истоветном језику Срба и Хрвата, православље у Срба је везано за црквенословенску језичку традицију која код Хрвата не постоји, већ су сви црквени термини превођени директно са латинског на савремени језик.
     
    Дакле, мој одговор је био: На српском се каже само и искључиво Света Тројица, али не због тога што су други термини католички, хрватски или секташки, већ зато што тројства, тринитете, тријаде и трија једноставно нису део црквене и теолошке терминологије. Да ли је овај став у складу са оним што би рекао један свештеник и теолог?
     
    Такође, једно језичко питање. Навели сте недавно да се служите са неколико језика: У којима од њих је у употреби форма Тројство, а у којима Тројица или Три? На пример, у немачком и енглеском се користи варијанта Тројство. Штавише, у енглеском је немогуће рећи Тројица, могуће је рећи само Три.
  8. Волим
    Севастократор је реаговао/ла на Arsenija у Зашто је православно хришћанство неспојиво са јогом (образложење телевизијске изјаве дате телевизији N1)   
    Slazem se sa Sevastokratorom.Osnovni problem nas je taj sto nikad nismo culi za obrazac po kom se saopstavaju neprijatne ili izuzetno osetljive stvari,nemam vremena za to,uglavnom,on glasi priblizno ovako->lepo-lose-lepo...Svako dobro svima.Eto,toliko ...pa,ukoliko zelite da i dalje budete trapave lisice,morate jos malo da poradite na svom obrazovanju,po uzoru na obraz Gospodnji,naravno.
  9. Волим
    Севастократор got a reaction from Arsenija in Зашто је православно хришћанство неспојиво са јогом (образложење телевизијске изјаве дате телевизији N1)   
    Отац Сава им није само из манастира дао лекцију из опште информисаности о стварима световне природе, него и лекцију из пристојног и хришћанског опхођења према људима. Додирљивији је, приступачнији и мање „заузет“ од оних који на овом форуму изигравају судије, архимандрите и владике, а у души су чудовишта без покајања и без милости.
  10. Волим
    Севастократор је реаговао/ла на Архимандрит Сава Јањић у Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    Хвала вам на овим информацијама. Мање-више то је оно што сам и сам желео да нагласим, тј. да треба разликовати јогу као једну пре свега духовну (тачније спиритуалистичку) методу која подразумева прихватање хиндуистичких веровања од саме физичке методе вежби које имају задатак да помогну очувању телесног здравља. И сами сте добро рекли да се код нас више практикује јога као фитнес метода, али не смемо да игноришемо и чињеницу да постоје курсеви на којима се од полазника тражи да дубље уђу у философију јоге која је у својим фундаменталним принципима неспојива са хришћанством. Истина, и јога и хришћанство не пропагирају насиље, негативне мисли и расположења и слично, али хришћанство није идеологија пацифизма, већ вера у живог Бога који је постао човек и који нам доноси мир, али мир који није од овога света. Људи данас често мисле да је квалитет хришћанског живота  у неком блаженству, индиферентности према свему што нас окружује и слично. Имамо бројне примере светитеља који су и те како знали да покажу ревност која је неспојива са оваквим схватањима, али то нипошто не треба мешати са ревношћу без разума. 
     
    Хришћанска вера је ангажована и подразумева жртву, а не пасивизам. Позитивно размишљање (positive thinking) не значи да равнодушно гледамо на страдање ближњих јер, авај, о свему мисли Бог и све је некако одређено Његовом вољом, па нема сврхе да се мешамо . То нема никакве везе са хришћанством. Источњачка философија у општим цртама подразумева својеврсну духовну анестезију. Човек није активни чинилац историје, а Бог није личност која се ангажује у љубави, посебно до те мере да и сам улази у историју да би пострадао ради спасења света. Источњачка философија (наравно постоје разлике и нијансе што би нас одвукло далеко) чини ми се више иде ка томе да једноставно спознамо пролазност и илузију реалности и да је надиђемо успостављањем дубље духовне равнотеже између нас и целог козмоса. Истинска спознаја у крајњем смислу иде ка пантеизму. Религија се у великој мери одражава и на културу и цивилизацију. Хиндуистичка култура и цивилизација је импресивна, али се тако очигледно примеђује одсуство жеље и потребе да човек активно учествује у историји. У хришћанству човек је сарадник Божији у спасењу света, а у хиндуизму он треба да само постане свестан свога божанства и изађе из зачараног круга промена и цикличног времена. 
     
    Проблем западне цивилизације јесте у томе што је западни човек великим делом погрешно схватио своју улогу и уместо сарадника Божијег постао сам Бог и креатор савршеног друштва како га западни човек види. Отуда управо из некадашњих хришћанских земаља толико настојања да се у друге земље и цивилизације извезе западни систем политичких и других "вредности" које су преко империјализма бившег и садашњег нанеле и велике проблеме другим цивилизацијама, које једноставно нису могле да прихвате такве вредности. Већ сам говорио о томе да Христос није дошао да би створио савршени и праведни свет на земљи, неко хилијастичко царство у хармонији државе и Цркве. Он је дошао да нас позове на унутрашњу промену и зато хришћанство не би требало да зависи од цивилизације у којој је настало. Први хришћани били су Јудејци, потом је хришћанство проширено у Римској империји и прихватило је и христијанизовало многе традиције грчке и римске цивилизације, али исто тако хришћанство свуда по свету треба да долази као унутрашња снага, а не као експонент моћних светских сила које остатак света желе да науче најсавршенијим моделима друштвене организације, пословања, културе итд. Везивање хришћанства само за један културолошки и цивилизациони модел озбиљно сужава његову васељенску мисију. 
     
    Ово је врло осетљиво и посебно важно питање у наше време. Данас је глобална цивилизација мање-више цивилизација западног потрошачког друштва, али ми као Православни треба да истину наше вере ширимо као универзалну поруку Христову, а не у амбалажи наших локалних историјских и културних модела за које многи сматрају да су најсавршенији израз наше вере. Да ли је византијска музика, на пример, која је блиска нама са медитеранских простора исто тако блиска и другим народима. Да ли је наша иконографија заснована на најлепшим примерима византијског умећа једини модел од Африке до далеког Истока? Када видим православне Јапанце који следују руској традицији и култури (одакле им је и дошло Православље) све ми то јако изгледа необично. Наравно, јапанска култура је јако повезана са њиховим религиозним системима шинтоизмом и будизмом пре свега, али зар хришћанство у Римском царству није исто тако искористило одређене културолошке и религиозне елементе паганства и дало им нови смисао? Ово одмах отвара питање дијаспоре, као кључно питање данашњег деловања Цркве у свету. Да ли Цркве у другим народима који традиционално нису хришћански подразумева да буду експозитуре мајки Цркви и њихових културних традиција, или да и оне саме нађу свој израз у вери Христовој. Ово је врло озбиљно питање о коме би требало да се више говори.
     
    Велики успех Цркве од Истока (познате код нас већином као Несторијанаца) која је од 9. до 14. века била географски најраспрострањенија хришћанска заједница на свету (далеко надмашујући и бројем верника и простором Рим и Византију тог времена и са својим епархијама од Медитеранског мора до Индије и Кине) пример је коме треба обратити пажњу. Наравно, са аспекта Православља реч је о неправославној заједеници, али оно што је занимљиво јесте да је та Црква (чији последњи остаци данас страдају на просторима Ирака и Сирије од исламских терориста) показала посебну виталност у мисијском раду јер није била везана за ниједан конкретан политички и културолошки модел. Ово је само тема за размишљање. Данас  ионако живимо у другачијем свету глобалистички обједињеном интернетом и пред Цркву се отварају потпуно нови видици и могућности, али и изазови.
     
    У сваком случају поруке хришћанских пастира данашњим верницима не смеју да буду прескриптивне (ово мораш, ово не смијеш, због овог ћеш у пакао, ово је од ђавола и слично). Такве изјаве у великој мери стварају унутрашњи отпор, а наша вера у Христу почива на слободи, да слободно осетимо и прихватимо реч Божију, а не да је прихватамо у сталном страху од вечног мучења, како то неки представљају. Један од разлога све веће секуларизације јесте управо неусклађеност пастирског језика и обраћања исувише ex cathedra, са пиједестала ауторитета, а мање обраћања кроз отворени дијалог. У нашем времену све је већи јаз између Цркве и интелектуалне елите која барем у Србији све више иде у крајњи либерализам јер се Црква често неправедно поистовећује само са фолклорним национализмом. Такође недостаје и дијалог са науком, а проблем је што имамо јако мало богослова који су заиста довољно образовани да воде дијалог са научницима. Отуда и гетоизација Цркве у јавном животу која ће наредних година бити све већа уколико се нешто не промени. Овоме треба посветити посебну пажњу.
  11. Волим
    Севастократор је реаговао/ла на Volim_Sina_Bozjeg у Зашто јога смета Православној Цркви?   
    O. Oliver .... dumrem numem, da razumem kako je on kung fu ocistio od istocnjacke filosofije i mudrosti a mukica od joge mu se povraca.
     
    I to sve onako autorativno sa pucanjem od znanja.
     
    Mislim, post mi je malo i satirican, nadam se da je jasan.
     
    O.Sava mu je odrzao lekciju.
  12. Волим
    Севастократор got a reaction from Arsenija in Зашто је православно хришћанство неспојиво са јогом (образложење телевизијске изјаве дате телевизији N1)   
    Поштовани Милане, извињавам се што поново одговарам на ову поруку од пре скоро два месеца, али идентичан став ономе који сам ја покушавао да представим на форуму, супротстављајући се једној искључивости за коју и даље мислим да је погубна, изнео је отац Сава Јањић, на теми „Питајте о. Саву Јањића“:
     
    https://www.pouke.org/forum/topic/28745-питајте-о-саву-јањића-игумана-манастира-дечани/?p=1329339
     
    Не желим да ископавам „ратну секиру“ нити да оживљавам старе расправе, али изрека „Quod licet Iovi, non licet bovi“ („Што приличи Јову, не приличи волу“) а која се односи на двоструке стандарде, важила је у паганском Римском царству, али у православљу не важи. Не мислим нужно на Вас лично, али известан број форумаша који су ми због мог писања о јоги упућивали нељубазне речи осуде и увреде желим да понудим да искористе ову прилику и да ми се извине, или да буду себи доследни и исте те речи понове и оцу Сави Јањићу.
     
    Опроштај тражим и опроштај нудим, а Вама и свим осталим учесницима на теми желим свако лично добро!
  13. Волим
    Севастократор got a reaction from Arsenija in Зашто јога смета Православној Цркви?   
    С обзиром на то да сам учествовао на овој теми и да су моји изнесени ставови од стране неких колега форумаша били окарактерисани као „неправославни“, желео бих да упутим на овај поучан одговор оца Саве Јањића о јоги, са теме „Питајте о. Саву Јањића“:
     
    https://www.pouke.org/forum/topic/28745-питајте-о-саву-јањића-игумана-манастира-дечани/?p=1329339
     
    Леп поздрав свим учесницима на теми и свако добро!
  14. Волим
    Севастократор got a reaction from Arsenija in Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    Оче Саво, благословите!
     
    Хвала Вам на овом мудром, смиреном и зрелом одговору везаном за физички аспект јоге. Јога је сложен, комплексан и врло широк систем који пре свега подразумева духовну и мистичну праксу која представља инославну духовност и спада у духовну и мистичку праксу хиндуизма. О ширини термина јоге је излишно говорити јер су под том капом обухваћене и разне сексуалне праксе и сексуално-магијске праксе (тантра-јога) које често иду и даље од голог блуда до сексуалне магијске праксе која је потпуно саобразна европским сатанистичким и езотеричким ритуалима, али су обухваћене и физичке вежбе, хигијенска пракса, правилно дисање и здрава исхрана. Јога као јединствен систем не постоји и зато имамо хатха-јогу, ову јогу, ону јогу... постоји чак и „јога смејања“ која се базира на изазивању смеха голицањем, смешним ситуацијама и „заразним“ ширењем смеха када неко почне да се смеје, па и остали око њега то исто раде и не знајући разлог.
     
    Код нас се под „јогом“ углавном подразумевају вежбе налик на аеробик и не подучавају их јогини, већ фитнес-инструктори. Да ли је то правилно називати „јогом“ или не, пошто се не ради о духовној јоги не знам, али је то код нас постао термин који се везује за фитнес, пилатес, аеробик и сл. Ради се о систему физичких вежби које доказано имају благотворно дејство за кичму (идентични положаји, само под другим именом, раде се у спортским и медицинским центрима, као и на вежбама балета) и о техникама дисања које се заснивају на томе да нпр. током вежби издисај треба да буде потпун и да потпуно испразни плућа и да траје временски двоструко дуже од удисаја и сл. О утицају тих вежби на физичко здравље, релаксацију и ослобађање напетости би најбоље било да говоре они који их практикују.
     
    Неспорно је да се код нас на тим курсевима често уплићу и елементи хиндуистичког мистицизма, на пример учење о „чакрама“, замишљање удисања светлости при удисају а издисање прљавштине и мрака при издисају, некад и понављање хиндуистичке мантре „ом“. Исто тако је неспорно да постоји известан број православних верника који ове вежбе ради без тих елемената, на идентичан начин као што и многи православни верници (укључујући и свештенике и монахе) практикују источњачке борилачке вештине без будистичких и зен-елемената, клањања и приношења жртви умрлим учитељима, без зен-медитација и слично. Међутим, такви верници се тренутно налазе под тешком оптужбом браће верника да практикују хиндуизам и да је оно што раде не само неспојиво са православљем, него и антиправославно. Овај Ваш став који сте изнели, и на коме Вам хвала, на овом форуму је био осуђен као „пропагирање хиндуизма“ када су га изрекли други. Слично се дешава и у стварном животу и реалном окружењу, где људи морају да крију да се баве овом физичком активношћу, а постоје чак и свештенички савети да се она мора исповедити и од ње одрећи да би се причестило. Заузимање тих положаја је, упркос изнесеној аргументацији, осуђено као „ритуално клањање хиндуистичким боговима“. При том се чине врло опасне ствари када се дају осуђујући коментари без познавања материје, па се тако уместо јоге саветује молитва и литургија, као да је молитва техника релаксације, а метанисање на литургији замена за јутарњу гимнастику.
     
    Лично не практикујем јогу (или прецизније: јога-положаје или „асане“), али сам са њом прилично упознат, познајем доста људи који се њоме баве из разних разлога и нудио сам и нудим и даље да своја сазнања поделим са другима јер сматрам да је ово проблематика која треба да се што више расветли, а не да се на њу баца мрак осуде, поготово што се ради о већ толико распрострањеној ствари да нема варошице у Србији без излепљених огласа за „течајеве јоге“, нити телевизије на којој у оквиру вежби и здравог живота није промовисана јога. Ипак толики број секташа, стварних јогина, хиндуиста и отпадника од православља немамо, међутим табу над овом темом и даље стоји. Овде бих Вас замолио, у своје лично име и име још понеких који су се на овом форуму усудили да покушају да кроз разговор ову тему расветле и отворе за дискусију, да изнесете своје мишљење како би одговорна лица која репрезентују став Православне Цркве требало да се по овом питању опходе? Овде не мислим само на свештенике, већ и на администраторе и модераторе православних форума на интернету, који се по овом питању често односе веома строго, искључиво, чак и грубо, дајући себи за право да одређују ко јесте, а ко није „ђавоиман“ или има право да себе назове православним верником.
     
    Хвала Вам унапред на одговору.
  15. Волим
    Севастократор је реаговао/ла на Arsenija у Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    @@Архимандрит Сава Јањић,
    Hvala Vam na trudu i paznji.
    Bila bih Vam veoma zahvalna kada biste mi objasnili -Zasto je joga nespojiva sa hriscanstvom ? Svestenici i monasi su o tome govorili,ali sve besede su imale prizvuk fanatizma.
    Meni su asana vezbe u jednom periodu zivota bile od velike koristi ,a i danas ih povremeno praktikujem,ali veoma retko.
    Posto planiram da ponovo krenem na jogu,postavila sam pitanje da li cu samim tim sto radim izvesne vezbe automatski prestati da budem pravoslavna hriscanka ?
    Postavicu jedan klip kako bi moje pitanje bilo slikovitije.

  16. Волим
    Севастократор је реаговао/ла на Архимандрит Сава Јањић у Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани   
    Никада се нисам бавио јогом или сличним методима. Без икакве сумње одређене физичке методе и вежбе карактеристичне за јогу и сличне источњачке системе могу бити од користи за физичко здравље. Међутим, проблем је у томе што није реч само о физичким методама. Јога је истовремено физичка, ментална и духовна пракса која је нераскидиво везана за религиозне системе који су поникли у Индији, хиндуизам, будизам и џаинизам и заснива се на њиховом схватању човекове личности. Другим речима, онај ко се озбиљно бави јогом мора пре или касније да проучи и ове системе веровања и свој живот саобрази са њима да би постигао максималне резултате јер, као што рекох, није реч о неким обичним вежбамак већ пре свега о духовним вежбама.
     
    Чињеница је да су одређене источне методе нашле своје место и у хришћанству и да им је као и разним паганским обичајима дат хришћански смисао и значај. Конкретно, одређени аспекти бављења Исусовом молитвом, посебно са вежбама дисања и сл. подсећају на источне методе молитве и концентрације и вероватно су последица размене утицаја који су ишли путем свиле још од античких времена. Наравно, Исусова молитва када се схвати и практикује у оквирима православне традиције нема никакве везе са источњачким веровањима и њена техника има задатак само да помогне у сабирању на речи молитве и није сврха самој себи. Реч је, дакле, о одређеним техникама и праксама које постоје у различитим традицијама. И пагани су својим боговима приносили тамјан, поклањали се пред њиховим киповима и сликама, али када ми узносимо Богу тамјан (што је древна пракса још од старозаветног богослужења) и клањамо се Богу пред иконама ми имамо сасвим другачији став и однос. У иконоборачком периоду Црква је уложила огромни труд да објасни да иконе и мошти светитеља нису сами по себи предмет обожавања, већ да поклањајући се пред њима поштујемо прволик, самог Бога и његове светитеље у којима се Бог прославио. Свети оци су посебно од 4. века почели да користе философски језик (нео)платонизма, што је за многе било ствар саблазни и дошло је до бројних контроверзи, нарочито због различитог богословског схватања терминологије. Међутим, они су језику тадашње философије дали нови смисао и искористили га како би људима свог времена објаснили истине вере која је по свом језику Св. Писма била више разумљивија за људе семитске културе и страна интелигенцији тадашњег Римског царства. Тако и данас, често о говорећи о нашој вери, користимо савременији језик философије, па и науке, зато што нам помаже да успоставимо непосреднији дијалог са данашњом интелигенцијом, која све више има проблем да разуме традиционални језик Св. Писма и светоотачке теологије. У томе нема ништа лоше уколико је то под контролом и у служби очувања наше вере. Али то све може бити јако опасно када то користимо самовољно и од хришћанства правимо неки елитистички философски систем (као што су то чинили у раним хришћанским временима гностици).
     
    Укратко, саме практичне (физичке) методе и јоге и других система уколико се практикују у оквиру православне традиције, ради здравља, мислим да саме по себи нису опасне. Опасно је када се на курсевима за јогу и разне источњачке вештине пропагирају источњачки верски и философски системи, који су у многим аспектима дијаметрално супротни хришћанству и могу да постану сурогат за нашу веру у Христа. Као православни пастири не би смели овом питању да прилазимо са фанатизмом, већ да неки од нас детаљније проуче те методе, објасне верницима како да их примењују и обавезно да се то чини уз молитву и редовни евхаристијски живот у Цркви. 
  17. Волим
    Севастократор got a reaction from Дидим in Мишљење теолога и свештенства о бесмртности душе   
    У Јељчаниновљевом цитату постоји једна крупна нелогичност.
    Није тачно да време не функционише ако душа спава. Време функционише, али се доживљава на померен начин. Некада се може учинити да је прошао трен, а заправо пролазе сати, док се некада може чинити да пролазе сати, а не прође ни 10 минута.
    Ако душа спава, она је у свету снова. Само, за разлику од живота где се може сваког часа пробудити, тамо не може. Кад душа спава, она сања. Некад су ти снови толико живописни да изгледају као копије правих светова, чак и да у њима душа има своје „тело“, да може да „трчи“ итд., а некад су само интензивна осећања мира и спокоја, или тескобе и нелагоде.
    Описивање смрти као спавања душе је прилично пипава ствар. То што се већина људи не сећа снова, не значи да су само легли и устали. Човек од 60 година, отприлике око 20 проведе у сновима, 40 на јави.
    То је једна од ствари које ме у вери толико муче, да сам стално на ивици да се о њих спотакнем и ставим сумњу на све.
  18. Волим
    Севастократор got a reaction from zuti car in Зашто је православно хришћанство неспојиво са јогом (образложење телевизијске изјаве дате телевизији N1)   
    Већ сам више пута рекао да не практикујем јогу и замолио сам учеснике да ме за такво што не набеђују, па молим и Вас, Милане. Ако је потребно да се представим и да два поуздана сведока са форума посете мој дом и моју породицу да се у то увере, па да то потврде на форуму, стојим на располагању.
     
    Такође сам замолио за опроштај и рекао да не намеравам даље да дискутујем (ако погледате, у мојој претходној поруци нема елемената дискусије о јоги), а оца Оливера позвао да ми се јави, ако прати форум. За оца Оливера имам само речи хвале, а према њему само поштовање и као према свештеном лицу и као према колеги, тако да се надам да поготово њега нисам увредио. Никога ни у шта не убеђујем, као администратор сте сигурно приметили да ниједну тему о јоги нисам започео и да се ни на једној од постојећих нисам јавио са афирмативним ставом, него у виду реакције на оно што је већ било написано, а што из дубине душе и свог хришћанског доживљаја препознајем као нетачно.
     
    Праштајте ако сам кога ражестио, није ми била намера. Понајмање да Ваш форум користим као медијски простор за неку промоцију својих ставова. Ваш форум доживљавам као место за православне разговоре и разговоре православаца и тако му и приступам. Надам се да у томе нисам погрешио.
  19. Волим
    Севастократор got a reaction from Драшко in Деманти у вези са наводном "суспензијом" Епископа нишког Јована   
    „Парови“ су нешто најбоље и најпоучније што је иједна домаћа телевизија створила у последњих пар година, а можда и више.
  20. Волим
    Севастократор got a reaction from Arsenija in Питајте Администрацију   
    Драга Драгана, ја не знам да ли се ви са мном завитлавате. Па ви лично отварате теме тако што ударите копи-пејст чланка од неколико екрана и поставите видео снимак у трајању од 25 минута (тема о шеику Имрану Хосеину, кога сте прекрстили у „Имраха“), а после ја крив што сам цео ваш пренесен пост прочитао и што сам цео снимак од 25 минута одгледао и пожелео да са неким о томе продискутујем, где су СВЕ коментаре осим мог поставили чланови који даље од наслова нису ни прочитали.
     
    Ево теме, да не буде да измишљам:
    https://www.pouke.org/forum/topic/39733-video-%C5%A1eik-imrah-hosein-u-srebrenici-nije-bilo-genocida-ne-ka%C5%BEnjavajte-srpski-narod/
     
    Која је поента отварања „дугачке“ теме, ако на њој нису проблем 10 чланова који коментаришу наслов, већ члан који је тему прочитао, па једнако „дугачко“ одговорио? Ја не бих никога да увредим, али не патим нити од дислексије нити од мањка времена када се нечему посветим и читање туђих порука ми никад није био проблем.
     
    Друго, сматрам да су теме попут проблематичних периода српске историје и пипавих ствари које се тичу духовности врло озбиљне и да не треба да се воде по принципу „Јесте тако!“ — „Е, баш није!“ — „Тако је!“ — „Амин!“ — „Аман, људи!“ и моји „дугачки“ постови имали су врло конкретну намену, јер по принципу да што један луд замрси, сто мудрих не одмрси, неко питање или неки коментар, иако кратки по форми, могу да буду на такав начин бесмислени да је тај бесмисао немогуће показати у једнако краткој форми.
     
    Не бих да цинкарим и да изигравам тужибабу, али не видим да се такве мере изричу према Жичанину, који управо проповеда далекоисточну духовност. А знате, Драгана, зашто се не изричу? Зато што је реторски слаб, логички неконзистентан и полемичарски капацитет му се показао као врло слаб, те одлично дође свакоме ко пожели да оштри своје православне зубе на мртвом хиндуистичком вуку. А у чему је мој грех? Коју сам то тему ја отворио, коју тему затрпавао цитатима једним за другим? Мој је грех, што ти рече, у томе што „свима терам контру“. А кад питам за конкретно где и у чему – сви ко овчице, па „Блееее!“, трч на тему да поставим YouTube клип, трч на тему да ћаскам и стављам смајлије, а онај Севастократор смара што ’оће да зна зашто нам смета што на озбиљним темама у озбиљним деловима форума пише дугачке постове, а то је такав смооор.
  21. Волим
    Севастократор got a reaction from Arsenija in Питајте Администрацију   
    Ово је твој одговор као модератора? Смејање грохотом на теми где покушавам да сазнам зашто сам стављен на мере забране без икакве опомене или упозорења да је нешто што радим на форуму неприкладно и што ни након два дана нема никаквог конкретног одговора? Смејање и наслађивање док од мене овде правите мету подсмеха.
     
    ...
  22. Волим
    Севастократор got a reaction from Arsenija in Питајте Администрацију   
    Интересантно како ми сад поруке одједном излазе, и то исте секунде и то баш оне које не треба.
     
    Већ сте ме јасно и недвосмислено удаљили са форума и знате какав се разговор водио јуче. Прихватам, форум је ваш, само сам тражио разлог, јер се представљате као православни форум, а не лични, приватни и ексклузивни. Постоје форуми где јасно пише „Форум је лично власништво администратора и он задржава право да без икаквог обавештења или образложења удаљи људе са њега, да ли пристајете на ове услове при регистрацији?“ На крају ни то није довољно, него морате да добацујете за мном, да ме прозивате и да ми се обраћате, а на крају и селективно показујете поруке да бисте доказали не знам шта.
     
    Све јунак до јунака и храбри појединци из масе у сукобу са блокираним корисником. Ђавоиманим. Отресам прах са ногу својих и одлазим са овог дивног места. Не својом вољом, него противно њој, отеран и осрамоћен. Или „изненадјен и увредјен“, што каже Мирослав, па коме је смешно нека се од срца насмеје, увек ми је драго кад нечим допринесем да се добри људи радују.
     
    Молим вас само још једном, браћо обични чланови, немојте ме прозивати и коментарисати, јер не могу да вам одговорим, а кад вам нешто и напишем, не изађе. Имао је прилику свако да ми каже све кад је било актуелно и док сам могао да одговорим, само је један човек рекао кад је требало и „ћерао“ се са мном тад и тамо, немојте овде, разне Ниџоке и остали да оштрите зечје зубе над вучјом лешином и показујете модераторски морал. Тражите од мене мејл, па ми тамо реците, или ћутите.
  23. Волим
    Севастократор је реаговао/ла на Снежана у Питајте Администрацију   
    Да, сироти мали хрчки...
    Ако вам је стресно, напорно или сте дубоко несрећни због улоге модераора на форуму....дајте оставке. Ми обични хришћани и смртници не можемо више да гледамо ваше патње.
  24. Волим
    Севастократор got a reaction from Лидија Миленковић in Патријарх Иринеј: Неприхватљиво затрпавање темеља базилике   
    Читајући овакве вести, не могу да одагнам мучни утисак да се сва археолошка блага наше земље проналазе случајно и то увек онда кад се гради нешто чиме бар за један милиметар треба да се приближимо цивилизованом свету. Испада да где год да загребеш, пронаћи ћеш нешто. Актуелна је она прича о храсту и бахатости путара, па се тек стидљиво провуче прича да је народ тај храст заборавио још од ослобођења и да таквих заборављених храстова по Србији има на стотине. У једном брдовитом крају југоисточне Србије, над једним поточићем који се може прескочити, стоји мала рушевиница коју људи зову „турски мост“. А веле да су у близини били и неки темељи о којима су се испредале легенде, али да их је давно земља затрпала. А тек што о познатим и обележеним археолошким налазиштима водимо бригу, то је посебна прича.
  25. Волим
    Севастократор је реаговао/ла на Arsenija у Питајте Администрацију   
    Juce sam Vam odgovorila,ali niste mi odobrili post.  Zelim da znaju svi koji su lajkovali Vas post...
    Ne brinite,necu da uznemiravam Vladiku . Ovaj sajt ima blagoslov Vladike Davida,pa sam samo aludirala na to da on verovatno ne zna mnogo o njemu.Nista vise.Ja cak i ne znam na koja vrata treba da udjem .
    Ponovicu,nista vulgarno nisam napisala,a svako po svojoj savsti neka tumaci. Ako sam nekoga uvredila,molim ga da mi oprosti,nisam imala losu nameru. Moje sestre su na forumu napisla svega 2-3 posta...i ne vidim da je to razlog da njih mesamo u ovu pricu,jer ocigledno nisu deo nje...ja sam ta koja nosi odgovornost i krivicu.
    Sve vreme se salim  na svoj racun...kako Arsenija ne moze da ode sa foruma...mozda neko veruje u to,ali gresi.
    Toliko od mene.Zelim vam svako dobro i da mi objavite ovaj post...ne zbog mene,vec zbog drugih forumasa ,jer zelim da znaju da mi je ovde bilo lepo .
      za sve. 

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...