Jump to content

Саласије

Члан
  • Број садржаја

    68
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    Саласије је реаговао/ла на GeniusAtWork у Председник Вучић код Трампа - Косово   
    Без зезања, мени ово није уопште смешно. Ово је језиво. Председник државе који дозвољава да се према њему овако опходе, као да је осумњичени и да даје изјаву у полицијској станици.
  2. Свиђа ми се
    Саласије је реаговао/ла на Тихон у Председник Вучић код Трампа - Косово   
    Озбиљне државе имају план за наредних неколико деценија, а нас изненади снег у јануару.
  3. Тужан
    Саласије је реаговао/ла на fsa у Председник Вучић код Трампа - Косово   
    Dobio olovku i ključeve 
     
  4. Свиђа ми се
    Саласије је реаговао/ла на Hadzi Vladimir Petrovic у Дејан Мачковић: Раскол и нова православна еклисиологија   
    Све је то ок, тај први је слуга свима, па је пирамида наопачке окренута, али морамо да уважавмо и стварност, а ту пречесто видимо да се то претвара у власт "по слици овога свјета".
    Владика Данило Крстић је учио о Христу и Духу као двије руке Очеве којима он дјела у свијету и то омогућује здрав живот јер Дух дише гдје хоће, а мјесто Христово је увјек једно, ако по +Зизију и Дух исходи из Христа-епископа, не може бити говора о некој равноначалности унутар заједнице, гдје је сасвим природно и да епископ пада и да се лаик освећује.
    Сва динамика црквеног живота се нагиње ка епископу, што је врло опасно када он рецимо заблуди, можеш ти и да си у праву и да те евентуално Дух Свети учи, ајде му реци да гријеши - нападаш Цркву, а овај лаик није Црква?
    Парадоксално је и ти се срећеш са тим сваки дан, да дарове које Бог даје људима за разне ствари "Црква" не препознаје, и онда се ти потенцијали не остварују у значајној мјери.
    Кроз учење о личности као релацији са епископом, лаику се одузима и личност, а епископ је бог. Шта је то него поробљавање личности, а у другом кругу заједнице и помјесне Цркве, просто немогуће је бити самостална личност и аутокефална црква по том учењу.
    Аутокефална црква је у нездравом стању као нека индивидуа и она треба да се сабере по слици литургије и да се возглави у једном, то је здраво стање по Зикију, и нису се они ништа истриповали, ми смо попушили учење, а кад се почело спроводити, куку леле.
  5. Свиђа ми се
    Саласије је реаговао/ла на Hadzi Vladimir Petrovic у Дејан Мачковић: Раскол и нова православна еклисиологија   
    @Milan Nikolic Миланче, све је то тако лијепо у слици и кад се замишља, само мало има везе са животом, кад си ти градио заједницу нпр, са својом женом, да ли је дошао ферман из Цариграда  Српском патријарху који је обавијестио мјесног епископа, а овај твог парохијског свештеника те он теби саопштио, а ти својој жени да је он та?
    Или те је у опаучио Дух Свети да ни твојој тинтари није ни дан данас јасно како, па си ти "укапирао", а укапирао ниси ништа, него је морала да буде нека рационализација, након што се света тајна (брака) одиграла. 
    Тако је и са твојим личним духовним искуством, њега не капира ни твој брат, ни твој поп, ни твој епископ..... донекле сви кроз неко своје искуство,  а најбоље би било кроз заједничко духовно искуство, литургију.
    На страну сад свака патологија брака, или "духовног" искуства, имамо ли ми икакво, а камоли заједничко духовно искуство, и у којој мјери?  Гондикакис каже снага неке заједнице се мјери не њеним бројем него квалитетом међусобних веза сваког члана, колико су они пронашли Христа, лично и у другом, то би могла да буде нека "мјера" причешћености, духовног узраста, развоја, славе неке заједнице.
     @Александар Милојков Није крива евхаристија, ни еклисиолигија, него је крива Ее као идеолошка мантра, односно израз империјалне - бјелосветске силе и политике преобучен у црквену терминологију са циљем овладавања животом заједнице и неканоским  покоравањем како на антрополошком плану кроз условљени идентитет, тако у оквиру литургије кроз пренаглашавање епископа, на еклисиолошком кроз примат и на тријадолошком кроз пренаглашавање монархије и дозвољавање исхођења на економском нивоу.
    У читавој тој папазијанији, да се благо изразим, ефхаристија није никакав ауторитет, него је већи ауторитет онај који је сазива и предводи.
    А у православној еклисилогији литургија је највећи ауторитет и сасвим је природно да се у њој и владика стиди, каје и исповједа.
    Мени је жао и мене и тебе и свих други који су се морали бавити овом идеологијом и онтологијом, а хтјели су теологију, надам се да ће за ту штету Цркви одговарати.
    Осим тога, ова "љубав" коју имамо међу собом јасно говори да са еклисиологијом није нешто у реду. То је идеолошка "заједница" група коју уједињује заједнички поглед на ситуацију, интереси, "теологија" односно идеологија и зато имамо странке. Нису то људи у који у мистичном јединству сагледвају логосе, нити у било каквом виду здравог црквеног јединства, него идеолошке групе, заузете моћницима овог свјета, редовно заврбованим од нецрквених државних, обавјештајних, инославних.... 
     
    Посебан проблем  у таквој еклисиолигији што се све прашта самим "доласком" у ефхаристију. Али видимо да и ако смо редовни да се проблеми само накупљају, до раскола. И са милион малих раскола међу људима, који и немају потребу да се мире и решавају редовне животне спорове, јер су они већ разрјешени? Али видимо да нису. И сад ће да се нађе неки паметњаковић који ће да све свима опрости? Вјероваћу да је опроштено када нестане проблем, нпр кад се рјеши овај латентни раскол заједничарењем, вјероваћу да нам је Бог опростио. Никакве ме бајке не интересују у искушењу смо.
     
    У Ее далеко је важније имати релацију са епископом, него међусобну љубав чланова и то је болесно, и онда иде пренемагање сви као воле Владику, а међусобно није ни битно, јер владика разрешује и кад си другом дужан? А онда одједном заговорницима такве приче, патријарх није битан!
    То све нема везе са животом јер у стварности волиш не онога кога ти хоћеш те је немогуће управљату заједницом на начин како то Ее замишља, јер заједницом не управља само Епископ него и Дух Свети, стога је допуштање исхођења не економском ниво стара јерес и суштина источног папизма те  унијатско учење за осуду.
    Дакле организација треба да прати живот, и нема се шта додати ономе што Мачак пише. 
  6. Свиђа ми се
  7. Свиђа ми се
    Саласије је реаговао/ла на JESSY у PREMINULA ISIDORA BJELICA ! Pred smrt napisala: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grešnu!"   
    "Svaki čovek ima jedan zadatak u ovom životu da postane heroj, da se oslobadja jednog po jednog straha, jedne po jedne vezanosti , jedne po jedne zamke ega- tek tako slobodan može istinski da primi Boziju ljubav u sebi u suprotnom će strahovi, vezanosti i taština stalno činiti mizernim, jadnim i nemoćnim. To niko ne može da uradi za nas, to moramo mi sami. Zato samo heroji znaju istinski da vole."
  8. Оплаках :))
    Саласије је реаговао/ла на mario beloti у Епископ Сергије: Кад Београд гори постајемо гори   
    Јаљ сам се питао одакле људи из Крајине осећају тугу када су видели како се Боград ломи. И Владика је све објаснио. Ко има уши да чује...
    Председник значи води рачуна о Србима где год да смо, кажу да паре иди и у Црну Гору,  и треба да се замислимо када кренемо да ломимо град и показујемо нејединство, Само слога Србина спасва.
  9. Свиђа ми се
    Саласије је реаговао/ла на Ристо Подвожњак у Епископ Сергије: Кад Београд гори постајемо гори   
    Није на православном епископу да се бави политиком, по најмање оном партијском, али на скрнављење реда и поретка државе коју волимо, без чије помоћи не можемо, није могуће ћутати а гријех је прећутати, јер би то значило давати индиректну подршку онима који дјелом и ријечима желе да зацари општа анархија и безвлашће, да се Србима опет понови братоубилачка прошлост.
    Рече човјек који је посјетио централу политичке странке, једини у историји  Скрнављења реда и поретка чини предсједник, без чије помоћи владика вјероватно не може. Оглашава се на политичку тему човјек који изгледа не схвата да држава није предсједник, већ систем и поредак. Тако да овим писањем владика учини индиректну подршку предсједнику да овај и даље руши поредак, крши Закон о заштити здравља за вријеме епидемије, Устав (противуставно уводи ванредно стање), лаже о броју заражених, и сеири са масмедија и као нико до сад дијели српски народ и шаље батинаше на протестанте. Аферим владико за подршку!
    Нереди испред прелијепог здања Народне Скупштине Републике Србије пријали су оку само оних који Србији не желе добро, као и онима који би да без изборне воље закораче у српски парламент, јер једино тако могу прескочити народ који их напросто не жели за своје представнике.
    Изгледа да је посјета социјалистима пријала, па је уведена и комунистичка реторика, и позивање на народну вољу. Нереде је изазвао онај кога брани, а избори су једини у свијету гдје се изборни закон промијенио у сред изборног процеса. Али демократија схваћена као воља већине уз гажење уставних и законских принципа је за владику светиња, онда сутра кад дође неко други на тај начин, као Мило у Цг, а који неће бити добар за владику, онда ће бити друга прича.
    Под плаштом жеље за ред и поредак производе се немири и анархија, а они који оптужују власт за ширење короне позивају грађане на окупљање, не би ли се тако, ваљда, стекао колективни имунитет на било какву одговорност за учињена недјела која смо имали прилике гледати у директном преносу.
    Власт и јесте крива за ширење короне, јер су се са њом спрдали, па онда увели најдраконскије мјере уз кршење устава, па рекли да су побиједили и пустили да све буде сербез, па опет бројке почеше да расту. Обећавали вакцину за четири дана, да се неће заразити преко 10 људи, да је последњи заражени 10. јула, да сви изађу и да се заразе јер је вирус ослабио, број респиратора се никад није установио, имамо их највише, али и даље људи умиру јер не могу да буду на респиратору. А такав имунитет за било какву одговорност за учињена недјела је стекао онај кога владика брани. И сва његова недјела гледамо у 24сатном тв преносу. И као симболику одсуства било какве одговорности, орден Св Саве, да га краси. Нешто попут православне индулгенције!
    Наравно, за све је окривљен Вучић, како од опозиције (чији представници народном вољом нису ни ушли у парламент), тако и од свих оних који би да стану на пут напретку Србије, јер им, очигледно, смета што Србија данас има свега више него јуче и што помаже свом народу у региону и дијаспори.
    Јадни мали Вучић, он је за све крив. И он гура Србију у напредак, тако што се мијења статистику како се рачунају запослени, тако што мијења статистику обрачуна БДП-a, па нас може задужити за још 15 милијарди, тако што му је за пола путева наопака бивша власт обезбједила и паре и пројекте, а за оне за које су пројекти били готови, он уђе са кредитним аранжманом и најскупљом цијеном по километру аутопута у Европи, тако што нам дозволи и сурогат мајчинство и истосполни брак, тако што повуче суверенитет са Косова, тако што згази све демократске институције, тако да из Србије бјеже сви који могу да оду... 
    Без жеље да предсједника Вучића учиним већим него што јесте, морам нагласити да до његовог избора за предсједника Република Србија није ни знала да постоје Срби у овом дијелу Крајине. Тачније је рећи да је знала, али је нису занимали.   Знају Дрварчани колико је предсједник Вучић учинио за овај град, знају посебно они који раде у дрварском Јумку, у дрварском Дому здравља, али знају и они у Петровцу, Грахову и Гламочу. Тужно је рећи, али овдашњи Срби се по први пут у својој прошлости данас могу поуздати у Србију, јер је она тек ових година постала наша истинска матица.   Да се стави мало на папир колико нечије фирме извуку пара из Републике Српске, па онда одузмемо колико држава Србија уложи, добили бисмо негативан резултат. Добро је да се улаже, али је лоше да је то маркетинг. И, ипак је за вријеме Коштунице дато највише, али обично се иде на општи губитак памћења код Срба. Исто тако знају и по мјестима у Србији гдје се ништа не улаже и гдје локални снс босови све однесоше. У немирима испред Скупштине видјели смо и једног „свештеника“ који се сукобљавао са полицијом. Ријеч је о бившем монаху Антонију, који је лишен монашког чина прије више од десет година, али и даље злоупотребљава мантију, прљајући је својим поступцима. Дакле, није ријеч о било каквом свештенику (још мање о монаху), већ о преступнику о црквене и државне законе. Црква је одувијек поштовала легално изабране државне органе, сагласно њеним црквеним заповјестима.
    Видјели смо га да се сукобљава са неким цивилима који су примјењивали силу над младићем. Интересантно је да за владику нису спорни батинаши који противно Закону о полицији у цивилу примјењује најтеже облике насиља, нити навијачи који умјесто полицаја успостављају ред и поредак. А и једно и друго је исто, само што су ови скинули униформу, а овај је обукао. А ниједни ни други то не смију. Само што је овај бранећи младића показао хришћански етос. Ето и то се пројави чак и код тако зилотски настројених монаха.
    Видјели смо током немира да они који тобоже воле и брину се за Косово, без стида и срама лупају свој и наш Београд, палећи аутомобиле своје полиције и нападајући саму полицију. Ако је то љубав према Србији, онда не желим да је такви „родољуби“ воле.
    Па како онда владика подржава Вучића, кад је он исто тако тобож бринуо о Косову или о Караџићу, па се исто лупао наш Београд (кад су хапсили Младића, иако је говорио да је дом Вучића и његов дом, предсједник је морао да однесе тетки лијек). Ако је љубав према Србији да неко гази уставни и правни поредак, да испира мозак нацији, да гази све оне који му се супростављају, онда ни ја не желим таквог предсједника. А још мање желим да тог човјека са очигледно демонским претензијама (или се покори или нестани) орденује Св Синод. Али ни мене ни владику нико не пита у овој ствари. А потези предсједника кога тако подржава, и воде у то, да је једино рјешење борбе улица. Тражили сте, гледајте!
    На крају, предсједник Вучић испаде крив за све! Ако је ту лаж могуће замислити као истину онда смо ми најсрећнији народ на планети, јер је предсједник Србије понио кривицу нас „безгрешних“.
    Кад неко преузме сву моћ одлучивања, онда преузима и сву кривицу за те одлуке. А наш предсједник воли и једно и друго. И каква једна мисао. Грешни Вучић узима на себе кривицу безгрешних, ако Господ наш безгрешни узима на себе гријехе свијета, не сугерише ли владика да је Вучић антипод. Зашто је онда страшно ако је православни хришчанин против таквог култа, кога као што видимо, гаје наши епископи.
     
    Умјесто да сједињени гледамо како помоћи нашем народу на Косови и Метохији, Црној Гори, Македонији и српским Крајинама, ми ћемо у директном преносу опет гледати како се међусобно сукобљавамо, док наши освједочени непријатељи ликују, желећи опет видјети Београд у пламену.
    А шта ради наш предсједник, што нас не уједини по тим питањима. Он се не мјеша у унутрашња питања Црне Горе, са Косова је већ повукао суверенитет и оставио батинаше да спроводе вољу народа, и сад му је остало да само батинашима спроводи вољу и по српским градовима. 
     
    Није до Вучића, до нас је, јер је питање колико наш нараштај заслужује земљу коју су нам оставили преци, да је чувамо чинећи је бољом, а не да је палимо, мрзећи браћу своју.
    Наравно да је до нас, кад смо дозволили да нам се деси Вучић који је погазио државу и претворио је у своју деспотију. Слободу од предака даровану, он је узурпирао. Али га соколе ријечи наших владика. Они и не виде мржњу коју са екрана сипа Вучић, па је овај издајник, онај лопов, ономе су дјеца оваква, а он је јадан добар и свет. Цвијет светосавски! 
    Након читања овог текста сам схватио, да би поред исповједања вјере, ваљало увести и обавезан тест интелигенције за епископе. 
    Ово није политика, ово је политиканство и демагогија. Политика, као брига о полису, брига о систему и поретку, је најузвишенија дјелатност којим се јавна личност може бавити. Овај владикин текст је благо речено, срамота!
  10. Свиђа ми се
    Саласије је реаговао/ла на Bokisd у Протести у Београду, јул 2020   
    Nazalost, ima istine u ovome. Da se razumemo, niko normalan ne podrzava huliganstvo i nerede, ..... ali, recimo, sta je sa 5.oktobrom kada su bili mnogo gori neredi i nazalost jedna zrtva ili onim Vukovim demonstracijama kada su opet bese bile neke zrtve..... jel to bilo super, eto skinuli smo diktatora Milosevica, slavlje svugde, smesi nam se srecna buducnost i slicne parole,.....a, nasilje i rusenje , ma ko te pita....
    Upravo Vucic i ekipa medijskih eksperata koje je angazovao radi svih ovih godina,.... da maximalno spinuju javnost, gde uz medijski mrak i uz nesposobnu opoziciju imamo upravo ovo sto imamo danas, da Vucko sada ima vecu vlast i podrsku nego pre izbora. Da ne pricamo o tome koji je prosek godina glasaca koji su izasli na izbore, bar tamo gde sam ja bio kontrolor na jednom izbornom mestu - izgleda da ipak za SNS i Vucka i SPS i Dacica glasaju vecinom penzioneri i stariji ljudi - zasto je tako, to vec treba da analizira neko ko se bavi tim politickim stvarima.
    Tako da, kada sve skupimo, mislim da nemamo neke dobre politicke i ekonomske perspektive, bilo ko da dodje na vlast, jer strani faktor se pita za sve kod nas,..... mnogi se ne secaju, bilo je pre 5.oktobra, samo da mi dodjemo na vlast, mi smo prijatelji Zapada i bice sve okey,.... pa, bilo, samo Slobu da isporucite u Hag i mirna backa,.... pa, samo neke stare dugove da regulisete (ono Labus i kompanija) i bice sve super,....pa, Karadjic i Mladic i necemo vise da vas ucenjujemo (Zapad),.... i tako stigosmo i do KiM,....ma samo vi Srbi, sta ce vam KiM, jos samo to da sredimo i ceka vas sreca i blagostanje.... itd....
  11. Свиђа ми се
  12. Свиђа ми се
  13. Волим
    Саласије got a reaction from Dominika in кађење/некађење на Св. Литургији за време читања Апостола   
    Добро је припремити се, али коме се чита Апостол ако није битно да верници добро чују/разумеју прочитано? 
    текст који се чита има смисао а не служи некој форми или ритуалу. 
  14. Свиђа ми се
    Саласије је реаговао/ла на Cremonese у кађење/некађење на Св. Литургији за време читања Апостола   
    Видим да се ова два коментара не односе на твој пост, па рекох да ти одговорим. Путујем често и пошто знам да није препорука да се кади за време читања Апостола (Катихизис или Литургика, ту сам нашао), то ми често упада у очи. Обзиром на то да се за време Апостола може и седети, ценим да је свештенство дало себи за право да окади брзо, јер следи читање Светог Евангелија. Посланице су део Св. Писма и као такве заслужују пажњу верних, иначе не би било строго речено да се за време читања Апостола не сме кадити.

    Послато са XT1635-02 користећи Pouke.org мобилну апликацију


  15. Свиђа ми се
    Саласије је реаговао/ла на Рапсоди у Да ли оцу Гојку Перовићу, свештенику СРПСКЕ Правослане Цркве, смета назив "Српска"?   
    Да сте на месту оца Гојка Перовића и да знате све што он зна, а да знате и шта ваши сународници не знају, како би поступили ? Мишљења сам да поступа и прича  како најбоље зна и уме . Грађански рат је пред вратима Црне Горе...треба ли доливати уље на ватру  или гасити пожар ? Но време ће показати . Ситуација није нимало  лака. 
  16. Свиђа ми се
    Саласије је реаговао/ла на Пг у Да ли оцу Гојку Перовићу, свештенику СРПСКЕ Правослане Цркве, смета назив "Српска"?   
    Рекао сам да је проблем са националним именима. Нијесам мислио да је никакав проблем са именом Српске православне цркве. Сматрам умјесним све оне примједбе које кажу да данас у Црној Гори није ни мјесто ни вријеме да причамо о проблему националних назива. Не мислим да је то забрањена тема, него тренутно је црква на антиуставном и непристојном удару државе. Српски народ и српско име је на удару школа, медија, идеологија. Када то ријешимо и када напад на српско име и српску цркву престане, онда можемо на неком столу причати о универзалним проблемима православља, међу којима јесте и тај проблем националних подјела", појаснио је Перовић.
    “Како да се СПЦ, као једина канонска црква, одбрани од овога напада државе који је неуставан. Треба сваком грађанину Црне Горе који је вјерник, православац, а каже да није Србин, рећи – СПЦ је и твоја кућа. А он каже, како ћу ја кад је српска. Па треба ли ја у ЦНП ако има нека добра представа, да не идем ако сам рецимо Србин, или у Црногорску академију наука. Име наше државе је Црна Гора. Не ни Србија, ни Република Српска. Доста грађана је то схватило као своје национално име. Значи ли то да ако нам се држава зове Црна Гора сви морамо бити Црногорци по нацији. Име Црне Горе не обавезује никога. Тако ни име СПЦ не обавезује ко неће да буде Србин, већ обавезује да учествујеш у богослужењима по црквеним канонима", казао је Перовић.
     
    Perović: Ovo nije priča o Srbima i Crnogorcima, ovo je priča o nepravdi i otimačini
    WWW.VIJESTI.ME Neki se prave ludi, neki zaboravni, da smo imali nekakve dogovore i...  
  17. Свиђа ми се
    Саласије је реаговао/ла на JESSY у Православна порука, мисао дана....   
    СВЕТИ ЛУКА КРИМСКИ
    „И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.“ (1 Кор. 13:3) Ако је то љубав само према својој класи, својој нацији, а не љубав свеопшта, свеобухватна, за душу нашу нема користи од ње. НЕМА НИКАКВЕ КОРИСТИ У ДОБРИМ ДЕЛИМА, НЕМА ЧАК КОРИСТИ У ТОМЕ ШТО ЋЕ ЖИВОТ ДАТИ ЗА СВОЈЕ ПРИЈАТЕЉЕ, АКО НЕМА СВЕОПШТЕ ЉУБАВИ, ЉУБАВИ ПРЕМА СВИМ ЉУДИМА.
  18. Волим
  19. Волим
    Саласије је реаговао/ла на JESSY у Свети Лука Војно-Јасеницки   
    О ВРЕМЕНИМА И РОКОВИМА
            
    Приликом растанка Исуса Христа с ученицима на Елеонској гори пре Вазнесења, они су се заинтересовали: Онда они који бијаху сабрани питаху Га говорећи: Господе, хоћеш ли у ово вријеме успоставити царство Израиљево? А Он им рече: Није ваше знати времена и рокове које Отац задржа у својој власти (Дап. 1, 6-7). А ми смо често радознали желећи да сазнамо, довијамо се да видимо најразличитија указивања Светог Писма покушавајући да одредимо рокове и времена.
    Рок другог доласка су много пута одређивали секташи – адвентисти, али, наравно, њихова очекивања се нису остварила. Морамо имати на уму да ће Дан Господњи доћи изненада, као лопов ноћу (2 Петр. 3, 10). Други долазак Господа ће бити попут муње која је изненада бљеснула од једног краја неба до другог (в.: Мт. 24, 27). Само то треба да знамо и да се више не распитујемо радознало.
    Господ је у Откровењу светог Јована рекао: Ево долазим као лопов; благо ономе који бди и који чува хаљине своје, да не ходи наг и не виде срамоту његову (Откр. 16, 15). Благо ономе ко је у чистоти сачувао своје срце, ономе чију наготу неће угледати људи који стану на Страшни Суд. Он неће бити посрамљен пред Богом и пред њима. Благо ономе ко стане у одећи праведности, у светлој одећи светаца.
    Христов долазак ће за нас бити потпуно неочекиван. Јер кад говоре: Мир је и сигурност, тада ће наићи на њих изненада погибија, као бол на трудну жену, и неће избјећи. Али ви, браћо, нисте у тами, да вас тај дан затече као лопов. Јер сте ви сви синови свјетлости и синови дана; нисмо ноћи нити таме. Зато немојмо спавати, као и остали, него бдијмо и будимо тријезни. Јер који спавају, ноћу спавају, и који се опијају ноћу се опијају (1 Сол. 5, 3-7). Крстили смо се Светим Крштењем, поверовали смо у Христа, идемо за Њим, трудимо се да испуњавамо Његове заповести, јер Он је Светлост која се не гаси, која обасјава све оне који Га воле.
    Нисмо с онима који гину у греховима, у нечистоти, који никад нису размишљали о својој души. А ми, пошто смо синови дана, обуцимо се у штит вере, која ће нас сачувати од ужарених стрела лукавог, испунимо се пламеном надом у Бога, Чија нас љубав спасава. Добили смо безбројне дарове благодати, не бојимо се да станемо на Суд Христов.
    Свети апостол Павле каже: Ноћ поодмаче, а дан се приближи. Одбацимо, дакле, дјела таме и обуцимо се у оружје свјетлости (Рим. 13, 12). За нас, хришћане, који смо пошли за Христом, прошла је греховна ноћ и приближио се дан спасења, који увек треба да будемо спремни да дочекамо, као човек који се спремио на далеки пут, који је ограђен вером, надом и љубављу. Сећајући се Христових речи: Нек буду бедра ваша опасана и свјетиљке запаљене (Лк. 12, 35), живимо тако да се светиљке, с којима ћемо изаћи пред Господа, не угасе. Амин.
  20. Свиђа ми се
    Саласије је реаговао/ла на JESSY у Православна порука, мисао дана....   
    Истинска вера се увек састоји у узрастању у врлини једноставности - то је радосно, целовито и ослобађајуће. ''Проблеми'', ''потешкоће'', ''компликације'' су тривијални изговори човека који је усредсређен на самог себе и заљубљен у слику о самом себи као компликованом и намученом човеку!
    Протојереј Александар Шмеман
  21. Свиђа ми се
    Саласије је реаговао/ла на JESSY у Православна порука, мисао дана....   
    Примивши благослов из храма ми се враћамо у беснило света. И наш задатак је да унесемо мир у свет. Свет треба од нас да прими Христов мир, а не да се ми заразимо његовом буром. Наши блиски не би требали да беже од нас, већ напротив, вођени нама да стреме топлини и светлости благодати Божије, коју смо ми дужни да истичемо, да је носимо у себи и никако не изгубимо.
    Јереј Валерије Захаров
  22. Свиђа ми се
    Саласије је реаговао/ла на gavrosaurus у Ambasada Nemačke: Zašto smo podržali portal ratusrbiji.rs   
    Ово може и на тему "Учини ми се"...
    Ambasada Nemačke: Zašto smo podržali portal ratusrbiji.rs
  23. Свиђа ми се
    Саласије је реаговао/ла на obi-wan у Ambasada Nemačke: Zašto smo podržali portal ratusrbiji.rs   
    Da Svabe imaju jedan miligram nespaljene savesti, ne bi nikad vise u istoriji zucnuli ni slovo posle krvozednog satanskog pira u Drugom ratu.
    Ili narodski receno - ko o cemu, kurva o postenju.
  24. Свиђа ми се
    Саласије је реаговао/ла на Justin Waters у Ambasada Nemačke: Zašto smo podržali portal ratusrbiji.rs   
    Komentar koji sve sažima ukratko:

  25. Свиђа ми се
    Саласије је реаговао/ла на Снежана у Протојереј Александар Шмеман - Посни стил живота   
    РАЗГОВОР ХРИСТА СА САМАРЈАНКОМ
    Четири недеље после Васкрса у свим црквама се чита она глава из Јеванђеља по Јовану где се говори о необичном разговору који је Христос водио са женом Самарјанком. Христос је  како каже Јеванђеље застао да се одмори на бунару у близина града Сихара. Његови ученици су отишли до града да купе нешто хране. И, гле, на бунар долази жена Самарјанка да захвати воде. Христосјој каже: "Дај ми да пијем". Почиње разговор[1] током кога жена пита Христа: "Оци наши клањаху се Богу на гори овој, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба клањати Богу"(Јн.4,20).
    То питање се односило на вишевековни спор између Јевреја и Самарјана који су отпали од правоверног јеврејства. Средиште праве вере је за старе Јевреје био град Јерусалим, а за Самарјане извесна гора у Самарији. Тај спор се, сасвим очигледно, тицао спољашњих и ритуалних религијских правила. Христос одговара жени: ''Долази час, и већ је ту, када ће се истински богомолитељи клањати Оцу у духу и истини јер Отац тражи да такви буду они који се клањају. Бог је дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају".
    Нема сумње да су ови стихови из Јеванђеља по Јовану заиста од одлучујућег значаја за схватање Хришћанства. Они садрже, изражавају и заувек објављују праву истину о хришћанском преокрету у самом поимању религије, јер њима заиста почиње Хришћанство. У Духу и Истини! Религија је вековима до тог времена била првенствено скуп прописа, закона и правила, при чему се сав религијски живот сводио на беспоговорно и слепо потчињавање тим прописима и правилима. Не у Јерусалиму, него на овој гори; не тамо, већ овде; не онако, него овако... Хиљадама и хиљадама таквих и сличних прописа  за које је сматрао да су од Бога човек је покушавао да се заштити од унутарњег неспокоја, страха и жеља које су га мучиле, градећи око себе свој сопствени кавез у коме је све требало да буде јасно и тачно дефинисано и у коме му више ништа не би било потребно осим тачног испуњавања онога што је претходно јасно дефинисао. И, гле, Христос све то једном својом реченицом одбацује и поништава. Богу се не треба клањати нити на тој гори, нити у Јерусалиму,  већ Му се треба клањати у Духу и Истини. А то значи не у страху и слепилу, не од бојазни и патње, већ у знању и слободи, у слободном избору и синовској љубави. Христос овим Својим речима поставља Истину у само срце и средиште вере. Не закон, не потчињавање и не пуке прописе, већ Истину. "Познајте Истину - говори Христос - и Истина ће вас ослободити". Христос у средиште вере, у само њено срце поставља иска-ње:''Иштите и наћи ћете". Не спокој, већ жеђ: "Блажени гладни и жедни истине..''. Не ропство, већ слободу: "Не називам вас слугама, јер слуга не зна шта ради госиодар његов''. Не испуњавање прописа, већ љубав: "Милости хоћу, а не жртве" и - "заповест нову дајем вам, да љубите једни друге".
    Наравно, Хришћани су - током историје Хришћанства - често заборављали Христо-ве речи о Духу и Истини и враћали се религији страха и обредоверја[2]*, споровима о томе да ли Богу треба молити "на гори Самарјанској или у Јерусалиму". И, споља гледано, Хри-шћанство је - у својој историји - веома често изгледало као религија закона или религиј-ских правила. Но, ни о чему се никада не сме судити по његовој спољашњости, никада по његовим падовима и изопачењенима, већ увек по његовој унутарњој истини. Хришћанство морамо судити по онима који су најозбиљније и до краја прихватили Христове речи о Ду-ху и Истини и који су - истином тих речи - читав свој живот претворили у непрекидни по-двиг љубави и слободе, радости и духовног узрастања. И без обзира на све падове који су се збили у његовој историји, Хришћанство не само да никада није заборавило те речи Хри-стове, већ је тим речима непрестано судило и суди само себи.
    Безбожничка анти-религиозна пропаганда је, у својој слепој мржњи према Хришћанству, увек намерно прећуткивала ове Христове речи, никада их и нигде није ни споменула, јер јој је ради обрачуна са Хришћанством било потребно да Хришћанство сведе на нешто спољашње, на сујеверје и страх. Међутим, истински говорити о Хришћанству значи управо супротно  говорити увек и пре свега о Христу, о Његовом учењу, о Јеванђељу. Јеванђеље говори о томе како су људи у Христово време претпоставили своје  своја убеђења, своју идеологију, своје законе - "Духу и Истини" Божијој, како су одбацили Божији позив на ослобођење. Јеванђеље нам говори о томе како су људи одбацили Онога Који их је позивао да живе у Духу и Истини. Јеванђеље објашњава суштину људске мржње према Христу, мржње која од тих дана траје до данас и која присиљава људе да прећуткују, лажу и клевећу. Јер Хришћанство представља опасност за сваку људску идеологију управо због тог свог позива човеку да живи "Духом и Истином". Те Христове речи представљају вечни изазов свакоме идолу, био он религијски или идеолошки. И све док су - макар и у најду-бљим дубинама човековог памћења - живе те речи о "Духу и Истини", човек не може у потпуности да прихвати учење које га претвара у роба материје, у шрафчић безличнога процеса, у радника-роба безличнога колектива. Тоје прави разлог због кога сви следбеници тих и таквих безбожничких идеологија само причају причу када кажу да се боре против "религије", тј. Хришћанства као сујеверја. Напротив, њима је Хришћанство као сујеверје, као закон и као ропство штавише неопходна, јер им такво служи као доказ њиховог безбожничког учења. Они Хришћанство представљају као сујеверје да би спречили људе да открију прави смисао Хришћанства, да би спречили људе да открију смисао тих потресних речи Христових о "Духу и Истини" које ослобађају човека, јер је управо то оно чега се они највише боје.
    Сила је тренутно на страни милитантних безбожника[3]. Хришћанству су у Русији, већ готово шездесет година, запушена уста. Но, управо то и јесте оно доказује његову снагу. Безбо жници су се својски потрудили да Хришћанству затворе уста управо због тога што знају да оно у својој дубини чува учење о Духу и Истини, о томе да без Духа и Истине човек не може да живи, да су Дух и Истина јачи од свега на овом свету. Разговор Христа са Самарјанком, који је започео у то давно и врело подне крај једног бунара у ондашњој Самарији траје до данас, јер човек никада не престаје да пита, да иште, да жедни, да увек изнова сазнаје да се та духовна глад, то искање и та жеђ не могу утолити ничим другим осим Богом Који јесте Дух и Слобода, Љубав и Слобода. Живот вечни и Пунота свега. ________________________________________ [1] Читав разговор тече овако: "Рече му жена Самарјанка: како ти, који си Јудејац, тражиш од мене жене Са-марјанке да пијеш ? Јер Јудејци се не друже са Самарјанима. Одговори Исус и рече јој: кад би ти знала дар Божији, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би тражила од њега и дао би ти воду живу. Рече му жена: Господе, ни ведра немаш, а студенац је дубок; одакле ти онда вода жива ? Еда ли си ти већи од оца на-шег Јакова, који нам даде студенац овај, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова ? Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од воде ове опет ће ожеднети, а који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека, него вода коју ћу му Ја дати постаће у њему извор воде која тече у живот вечнин. Рече му жена: Господе, дај ми ту воду да не шжедним и не долазим овамо да захватам. Рече јој Исус: Иди, зови мужа свога, и дођи овамо. Одговори жена и рече: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро каза - немам мужа, јер си имала пет мужева, и сада кога имаш није ти муж; то си право казала. Рече му жена: Господе, видим да си пророк. Оци наши клањаху се Богу на гори овој, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба клањати. Рече јој Исус: Жено, веруј ми да долази час када се нећете клањати ни на гори овој ни у Јерусалиму. Ви се клањате ономе што не знате, а ми се клањамо ономе што знамо, јер је спасење од Јудејаца. Али долази час, и већ је ту, када ће се истински богомолитељи клањати Оцу у духу и истини, јер Отац тражи да такви буду они који му се клањају Бог је дух, и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају. Рече му жена: Знам да долази Месија који се зове Христос; кад он дође, објавиће нам све. Рече јој Исус: Ја сам - који говори с тобом. И  у том доћоше ученици Његови... ( Јн. 4, 9-27 )". [2] Обредоверје, значи магијска вера у пуке обреде, у ритуале по себи, као да они самом својом формом аутоматски мењају људски живот (прим. прев.). [3] О. Александар мисли на православно Хришћанство, на мученичко Православље у Русији и мученичку пра-вославну Русију која се у време настанка његове ове беседе већ пуних шест деценија налазила под бруталном и крвавом окупацијом комунистичких безбожника и сатаниста (прим. прев) протојереј Александар Шмеман  
×
×
  • Креирај ново...