Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

DellBoy

Члан
  • Број садржаја

    1
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    DellBoy је реаговао/ла на ВИЛМА у Филмови који се не пропуштају   
    /http://www.imdb.com/title/tt1028532/
     
    Preplakah ceo dan ...    
  2. Волим
    DellBoy је реаговао/ла на Дидим у Филмови који се не пропуштају   
    Не бих баш рекао "филмови који се не пропуштају", али два одлична филма за које нисам ни знао да постоје:
     

    http://www.imdb.com/title/tt0272152
     
    К-ПАКС (eng. K-PAX) 2001.
     
    Психијатријска драма са бизарним обртима, у гл. улогама Кевин Спејси и Џеф Бриџис. Тежак случај психијатријског пацијента који себе назива именом "Прот" (Спејси) верује да није људско биће него ванземаљац са планете К-Пакс. Надлежни лекар др Пауел (Бриџис) је збуњен јер је његова прича толико сагласна и непротивречна да никако не успева да је разбије. Прича добија чудан обрт када се лекарском провером установи да "Прот" заиста види ултраљубичасти спектар светлости и да поседује најновија астрономска знања за која не постоји објашњење одакле их поседује. У исто време, "Прот" помаже осталим пацијентима и развија пријатељство са самим доктором, где буди оно најбоље у људима и љубав према животу на Земљи. Клупко око "Протовог" идентитета почиње да се одмотава у другом правцу, али за то ћете морати да погледате филм. Иначе феноменална глума и Спејсија и Бриџиса.
     
     
     
     
     
     
    http://www.imdb.com/title/tt0756683/
     
    ЧОВЕК СА ЗЕМЉЕ (eng. The Man from Earth) 2007.
     
    Седморо професора проводе опроштајно вече у кући 45-годишњег колеге проф. Џона Олдмана који из мистериозних разлога напушта град и универзитет. Разговарајући о томе како у последњих 10 година колико се познају Џон као да уопште није остарио, Џон им поверава бизарну причу: он је стар 14.000 година, не може да стари, а да не би изазивао сумњу околине на сваких 10 година напушта стари идентитет и сели се у друге крајеве. Ову сулуду причу колеге доживљавају као шалу, а затим као подвалу или тест који покушавају да реше тако што непрестано испитују Џона о свом животу и прошлости, покушавајући да га ухвате у лажи, међутим не успевају. Биолог, антрополог, историчар уметности, археолог, психијатар испитују Џона о прошлости у подручјима својих специјалности и његови одговори су беспрекорни. Како прича одмиче, постају све више узнемирени где нису сигурни да ли је та сулуда прича истинита и пред собом имају правог бесмртника, да ли је њихов пријатељ психички тешко болестан или са њима изводи маестрално припремљену неслану шалу, што их љути. Прича иначе садржи и неке мотиве који би у складу са форумом ЖРУ били схваћени као тешко јеретички. Комплетна радња се дешава у кабини дрвене кућице уз камин, уз дуге кадрове и дијалоге, а ја филм препоручујем као веома интересантан.
  3. Волим
    DellBoy је реаговао/ла на Давор73 у Hirošima, 70 godina kasnije   
    Одувек ме занимао мозак пилота .И оног који је притиснуо дугме.  Свесно и хладне главе убити толико људи...Не разумем мајке ми.  :.mislise.
  4. Волим
    DellBoy је реаговао/ла на Мали Лазар у Arhimandrit Rafail Karelin ‘’Pad gordih’’ - Knjiga Sveštenomučenika Kiprijana Kartaginskog "O jedinstvu Crkve" kao razobličavanje savremenih raskola   
    Купола хришћанског храма символизује духовно Небо и зато је он изнутра често живописан сликама звезда различитих величина. Душа оног ко је презрео Цркву и напустио њен дом (уточиште), заувек се лишила наде да ће бити међу тим звездама на духовном Небу. Као што је немогуће спасити се без Христа, тако је немогуће спасити се без Цркве. Ко мисли да својим подвигом или ревношћу замени њену благодат, тај је сличан човеку који мисли да може узлетети ка небу, млатарајући рукама.
  5. Волим
    DellBoy је реаговао/ла на verum est in beer у Писмо српског ратника из 1915: "Ко да смо се ми Срби у Бога сас камење гађали."   
    Човек да се најежи на ту страхоту и голготу.
    Слава и хвала свим страдалницима тог периода.
    Да их Господ усели у Царство Небеско.
  6. Волим
    DellBoy је реаговао/ла на Данче* у Писмо српског ратника из 1915: "Ко да смо се ми Срби у Бога сас камење гађали."   
    Писмо српског ратника Јосифа Димића из Црне Траве, писано 1915. године у Пећи, пред повлачење српске војске преко Албаније
     
    Здраво мале,
     
    Ево дојде време да ви се јавим да сам здрав и жив, иако се гине сваку час ко да смо се ородили сас смрт. Мене није ич стра од смрт, ти знаш мале да ми је ово четврти рат како ратујем за ову мучену Србију. Али право да ту кажем мале, понекад ме стра увати од смрт кад помислим на вас, на дечицу, а ја сам мале син јединац, па ако се жив не врнем нема куј да ви рани иако знам да и ви саг трпите паклене муке, па не знам коме је потешко. Ко да смо се ми Срби у бога сас камење гађали. Ми смо саг на наше Косово, викају ће се повлачимо преко некакву пусту Албанију, па се саг малко одмарамо пред град Пећ, збирамо душу па да појдемо преко тај пустињак. Мале води рачун од дечицу, слушајте Стојанчу мојега, он је мушко. Симку моју моје прво радовање да одариш, а Јаков је још малечак. Ако се жив не врнем казујте му куде сам оставил коске. Неје ми много жал за мене, осветил сам се на ове швапске але малко им све и њина земља па оће и нашу да ни узму. Да знаш мале кад смо ги почели брзимо из нашу земљу било ке крви до колена, гинули су ко врапци од орлови, а бегали ко зечеви. Али швапске але су але биле и остале па се поврнуше. Ко пцета су, колко ги тепамо а они ко да извиру из земљу. Ама мале поново ми нешто гори испод груди овој докле ви пишем чини ми се нећу жив да дојдем. Ма неје мене стра за живот него стра ме што ћу оставим онај пилишта сама, још су нејака за живот. Кад дојде јесен које од рану приберите, ископајте рупу па крите, немој на онија бугарски зликовци да давате. Мале тебе ли да учим, ти знаш како се тој работи, овој нам је четврти рат, научили смо да се повртамо у рат ко куче на корито. Писал би још пуно али све викају из команду да се спремамо да појдемо преко онај пустињак, ама неје мене стра од њега него стално мислим на вас мале и на дечицу. Како помислим на моја пилишта почне да ми гори нешто испод груди и предсказује ми неку голему несрећу, поголему за мене и од овуј несрећу. Саг мале да ви поздравим, тебе, жену, мојег Стојанчу, моју Симкицу и нејаког Јакова који побеже од мене кад појдо у рат. Ти ми мале таг даде благослов кад појдо у рат који ме је чувал од метак ама нешто ми гори испод груди ко да је живи жар расипан у груди. Мене неје жал за мене доста сам се наратувал, сто и једанпут сам оставил мене и вас. Па и нека гори још под груди, али жал ме за дечицу.   (Када је Јосиф Димић писао ово писмо није знао да му је мајка већ умрла од дифтерије. Ускоро ће и он умрети од исте болести на острву Видо (пошто је прешао „пусту” Албанију, гробница му је постала модра вода Јадрана) … када је писмо стигло бог зна како, после три и по године, у Црну Траву, дифтерија је завршила свој смртни поход у његовој породици. Умрли су му и син Стојанча (у осамнаестој години) и кћер Симка (у двадесетој години). Ратне голготе једино су преживели Јосифова жена Перка, и осмогодишњи син Јаков, којима је најчешће корен слатке папрати била једина храна.)   http://vojvodjanskenovine.rs/pismo-srpskog-ratnika-iz-1915-ko-da-smo-se-mi-srbi-u-boga-sas-kamenje-gadjali/
  7. Волим
    DellBoy је реаговао/ла на Ненад Р. у Православна слика дана   
    http://www.pravoslavie.ru/foto/set1218.htm
  8. Волим
    DellBoy је реаговао/ла на JESSY у Православна слика дана   
    https://www.facebook.com/638737342836423/photos/a.638750559501768.1073741828.638737342836423/877199038990251/?type=1&theater
  9. Волим
    DellBoy је реаговао/ла на JESSY у Православна слика дана   
    http://vaznesenjeovcarbanja.blogspot.com/
  10. Волим
    DellBoy је реаговао/ла на obi-wan у Православна слика дана   
    izvor
  11. Волим
    DellBoy је реаговао/ла на Ненад Р. у Блиски сусрет са синдромом балканског мушкарца   
    И раније је било неразумевања у браку , али је управо патријахат био заслужан да ти бракови опстану . Ту су по правилу жене лошије пролазиле и биле су тако васпитане и спремне да трпе понижења и насиље ради одржавања брака и добробит деце и целе породице .тада је било скоро незамисливо да дође до раскида бракова. Патријахално васпитање је имало своје негативне ствари , али имало је и позитивне ствари у смислу да се брак више ценио и више је деце имало .
    Оно што је лоше треба одбацити , али оно што је добро не треба одбацити из патријахалног васпитавања .
     
    У тексту се каже да брз начин живота узрок већег неслагања у браку.
    Ја се питам : Ко то тера брачни пар да у свом браку спроводи брзи начин живота ?
    Брачни пар треба  организује живот у свом браку како њима одговара .
  12. Волим
    DellBoy је реаговао/ла на RYLAH у Блиски сусрет са синдромом балканског мушкарца   
    Какво је време дошло, још ће феминисткиње да уче да су жене једнаке са људима и да седе за столом заједно док човек једе.
     
    Није ни чудо што сваког дана читам о смаку света, виде људи где живимо.
  13. Волим
    DellBoy је реаговао/ла на Danijela у Православна слика дана   
    http://www.pravoslavie.ru/foto/image17490.htm
  14. Волим
    DellBoy got a reaction from Goku in Православна слика дана   
    Hram hristovog vaskrsenja u Podgorici večeras, autor, moja malenkost.
  15. Волим
    DellBoy got a reaction from Goku in Православна слика дана   
    Hram hristovog vaskrsenja u Podgorici večeras, autor, moja malenkost.
  16. Волим
    DellBoy got a reaction from Goku in Православна слика дана   
    Hram hristovog vaskrsenja u Podgorici večeras, autor, moja malenkost.
  17. Волим
    DellBoy је реаговао/ла на Данче* у Православна слика дана   
    https://scontent-a-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-xpa1/v/t1.0-9/10299971_915695468464475_2692072718336219232_n.jpg?oh=e74e60b19b2d20d06e39463aefe2f48a&oe=55269107
×