Jump to content

ХиРо_на

Члан
  • Број садржаја

    0
  • На ЖРУ од

Репутација активности

  1. Волим
  2. Волим
    ХиРо_на је реаговао/ла на Дуња у Да ли сте знали? (разне занимљивости)   
  3. Волим
    ХиРо_на је реаговао/ла на Баба у 10 Pitanja ateiste na koja svaki hrišćanin mora da odgovori?   
    1. Зато што је за то задужена протетика.
    2. Зато што су буржуји стипсе и не исплати им се да плаћају превоз за робне резерве које би се могле поделити тим гладнима него им је лакше да их истоваре у океан.
    3. Где то пише?
    4. Где то пише?
    5. Где то пише?
    6. Лоше ствари се подједнако дешавају свима, као и добре, али само добри људи имају добру шансу код доброг Домаћина.
    7. Како није ? А од куд онда толики број Хришћана ?
    8. Ко каже да није?
    9. Зато што је Бог.
    10. То просто није тачно, статистика САД показује да је најмања стопа разведених код православних Хришћана у тој земљи.
  4. Волим
    ХиРо_на је реаговао/ла на JESSY у Невидљиви, сувишни људи, најмања браћа - КАКО ИМ МОЖЕМО ПОМОЋИ?   
    Koliko često srećete „nevidljive ljude”?
     

    U psihologiju sam se zaljubila pre tačno deset godina, kada sam kao srednješkolka bila polaznik Istrazivačke stanice Petnica. Tamo sam se upoznala sa nekim osnovama eksperimentalne psihologije, da bih se kroz studije upoznala i sa ostalim granama psihologije. Psihologija braka i porodice je bila ta koja je izazivala u meni najveće uzbuđenje i maštala sam kako ću se jednog dana isključivo time baviti.
    Nakon završenog fakulteta, zakucala sam na mnoga vrata, ali su se otvorila samo ona u Dečjem selu u Sremskoj Kamenici. Već nakon nekoliko dana boravka u Selu sam shvatila da o sistemu socijalne zaštite ne znam apsolutno ništa i da na fakultetu ova, posebno osetljiva grana rada sa ljudima, uopšte nije pomenuta. Dobila sam posao u kome radim sa porodicama kojima je potrebna intenzivna podrška u krizi. Sjajno, imam posao koji se bavi porodicom, to sam oduvek želela! Ali – jer ono uvek postoji – radim sa porodicama koje su u krizi, između ostalog, jer se nalaze na socijalnoj margini.
    Pored svih nedaća koje su ih snašle, poput nasilja, zanemarivanja dece, alkoholizma, susrela sam se i sa ljudima koji nemaju zadovoljene osnovne ljudske potrebe. Nemaju struju, vodu, toplu garderobu, dokumente. Kao neko ko je živeo zaštićen život, školovao se i odrastao u nekom možda drugom vremenu, našla sam se u šoku. Nisam znala odakle da krenem i na koji način da pomognem, ako pomoć postoji.
    Kolege me često pitaju da li je moguć neki savetodavni rad sa našim komšijama, koje najčešće ne primećujemo? Savetodavni rad sa ovom „nevidljivom” grupom ljudi je veoma težak i skoro nemoguć, jer pored edukativne zapuštenosti, oni su gladni. Verujem da nikome nije do savetovanja ukoliko je gladan, ukoliko zna da ne može da dobije socijalnu pomoć, jer živi na crno u nekoj zemlji već godinama. Verujem, jer ni meni ne bi bilo do toga.
    Vrlo često se na društvenim mrežama pojavi akcija prikupljanja pomoći za pojedinca koji prosi, ili živi teško, a činjenica je da je takvih ljudi oko nas i više nego što mislimo. Oni su takođe topli, ljubazni, oni su roditelji koji vole i brinu o svojoj deci, ali nam izgleda kao da su deca zanemarena, jer nisu uvek čisti i ponekad prose i ne odu svaki dan u školu.

    Kroz iskustvo koje sam stekla sam naučila da ta deca ne vole da idu u školu, jer nailaze na izolovanje od strane vršnjaka, nemaju dovoljno lepe sveske i nove patike za početak školske godine, a kada dođu kući plačući i navodeći razloge zbog kojih su pobegli iz škole, roditelji ne umeju da ih smire, a ne mogu da obećaju da će nešto promeniti. Ne mogu, jer ne znaju način kako da zadovolje sve zahteve koje pred njih stavlja država da bi došli do neophodne pomoći. Pitanje posla je misaona imenica, jer se radi o neobrazovanom stanovništvu, koje je odraslo u isto tako teškim uslovima i miri se sa sakupljanjem sekundarnih sirovina kao izvorom prihoda.
    Razlog zašto pišem ovaj tekst je taj što imam potrebu da kažem ljudima da„nevidljivi ljudi“ postoje. Važno mi je da se stvori svest stanovništva da je mnogo veći procenat ljudi koji su na socijalnoj margini, nego što imamo utisak živeći zaštićene živote. Način na koji možemo da im pomognemo nije u potpunosti definisan, ali definitivno treba da krenemo svi zajedno u neku akciju koja će pomoći barem deci da se ne osećaju izolovano kao što je sada slučaj. Želela bih da apelujem na roditelje da razgovaraju sa svojom decom, da im objasne da njihovi drugari iz vrtića i škola nisu manje vredni ako ne pripadaju istom socijalnom miljeu kom oni pripadaju, jer nisu oni odgovorni za to. Važno je da i učiteljice, nastavnice, profesori i vaspitači znaju da obrate pažnju na ovu decu, jer su oni možda budući lekari i glumci, a niko nije dovoljno senzibilisan da primeti njihov talenat.
    Mi, socijalni radnici, radimo na osnaživanju roditeljskih kapaciteta i snaga pojedinca, ali bez pomoći zajednice nismo u mogućnosti da napravimo mali korak za čovečanstvo, a veliki za naše komšije.
     
    http://www.psihoverzum.com/koliko-cesto-srecete-nevidljve-ljude/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+psihoverzum+(Psihoverzum)
  5. Волим
    ХиРо_на је реаговао/ла на Milica Bajic у ПРИДРУЖИТЕ СЕ: Саборно читање Псалтира за добробит народа и мир у Цркви   
    Много ми значи и помаже ово читање са вама браћо и сестре. Брзо се живи и свашта се дешава, али ових 15 минута дневно ми помажу да одржим везу са самом собом, са животом у себи. Ничег ме више није страх и не муче ме више многа питања. Хвала још једном. 
  6. Волим
    ХиРо_на је реаговао/ла на Natasa. у Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Moralo je tako . Uradila si šta je najbolje za njega i to nikako nije laka odluka .
  7. Тужан
    ХиРо_на је реаговао/ла на АлександраВ у Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Војислав
    Опрости ми, душо теткина, сунце моје, малени мој велики дечаче, што сам те преварила, и одвела тамо... И ја ти рекла - потпиши! И онда су се врата закључала. И моје срце се распукло. 
    И да, слагала сам те, првенче моје од све наше деце, твоја тетка је изиграла твоје поверење. Ипак су те везали. 
    Бог зна да бих везала своје руке и ноге и била тамо уместо тебе, и прошла све то уместо тебе. Али не могу. Сунце теткино. Могу само да те загрлим молитвом и молим Бога да будеш добро, да отера све страхове и да од свих твојих болова направи штит. Да те врати у живот. Да те загрли. Да те не остави. 
    Буди добро, малени мој велики дечаче. 
    Нека ми Бог опрости. 
    Помените. 
    Опрости ми Воки. 
  8. Волим
    ХиРо_на је реаговао/ла на Anika у Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Ако можете да се помолите за мог школског друга Михаила. Погинуо је јуче у саобраћајној несрећи после дочека.
  9. Волим
    ХиРо_на је реаговао/ла на grigorije22 у Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Pomenite moga preminulog oca Miroslava. 
  10. Волим
    ХиРо_на је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у Предавање Митрополита Порфирија у Матици словеначкој на тему „Стваралаштво“   
    Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије, одржао је у среду, 14. новембра, у дворани Матице словеначке у Љубљани, предавање на тему „Стваралаштво“, у оквиру циклуса предавања Ars et religio: Међуверски фокуси, које организују издавачка кућа Družina и културно-уметничко друштво „KDO“. Модератор предавања био је Јан Першич.
     

    View full Странице
  11. Волим
    ХиРо_на је реаговао/ла на Crveni Baron у Који вам је омиљени владика?   
    Njegos.
  12. Волим
    ХиРо_на је реаговао/ла на Arsenija у Који вам је омиљени владика?   
    Vladika Danilo Krstic !
  13. Волим
    ХиРо_на је реаговао/ла на Дејан у Који вам је омиљени владика?   
    +Irinej Bulović
  14. Волим
    ХиРо_на је реаговао/ла на Дејан у Njegovo Preosveštenstvo Episkop Bački dr Irinej (Bulović)   
    Episkop Irinej o starcu Porfiriju :    "U ovoj kratkoj Reči nećemo, razume se, ulaziti u pojedinosti Starčeva života, podviga i svedočenja životnosti i delotvornosti Jevanđelja Hristova. Ipak, ne možemo, a da ne istaknemo - ovde i sada ukratko, a u dogledno vreme, ako Bog da, opširnije i ozbiljnije - njegovu ljubav prema našoj pomesnoj Crkvi, Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, i njegovu brigu za nju, odnosno njegovu ljubav prema našem, srpskom narodu i brigu za njegovo dobro. Ovo naše svedočenje jeste lično svedočenje, svedočenje iz prve ruke, i za njegovu autentičnost potpisnik ovih skromnih redaka rado snosi punu odgovornost pred Bogom i pred ljudima, budući da je on sticajem okolnosti - bolje reći po nedokučivom Promislu Božjem - bio u neposrednom duhovnom kontaktu sa Starcem pune dve decenije. Starac je uvek, u razgovoru sa potpisnikom ove Reči, insistirao na potrebi pastirske odgovornosti, budnosti i revnosti za duhovni preporod srpskog naroda. Ne smemo prećutati zadivljujuću i zapanjujuću činjenicu da je tada, sredinom sedamdesetih godina prošloga, 20. veka, iako fizički nikada nije posetio Srbiju niti je imao prilike da izučava srpske prilike i neprilike, savršeno precizno poznavao, razumevao i opisivao duhovno stanje našeg naroda. Što je još važnije i upečatljivije, sa jednakom jednostavnom izvesnošću govorio je i o budućim događajima u životu Srpske Crkve i o budućem duhovnom razvoju i traganju srpskog naroda.
    Izdaleka je, blagodaću Božjom, video da srpski narod, podsvesno, gaji samo još jednu nadu, nadu u svoju Crkvu, i da će jednoga dana, i to uskoro ( a sve je ovo govoreno još u vreme dok je "pleme naše" duhovno spavalo "snom mrtvijem"!), "iznenada nagrnuti" u Crkvu. Pri tom je izražavao bojazan da Crkva - zbog nedostatka pastira uopšte, a zbog nedostatka duhovno zrelih i sposobnih pastira posebno - neće biti u stanju da se u punoj i pravoj meri odazove toj ogromnoj duhovnoj potrebi istinske pastirsko-misionarske delatnosti i preporoda pravoslavne vere i tradicije. "Vaš narod je na sve načine, a posebno u duhovnom pogledu, izmučen, ojađen, izranavljen, jer je dugo bio lišavan Hrista; jednom rečju, pod bezbožnom i čak protivbožnom vlašću, narod vam je bio kao ovce bez pastira..." - "U takvim okolnostima - nastavljao je - lako vam mogu doći razne jeresi i sekte, pa i razni gurui, i duhovno zavoditi narod Božji, a mnoge i prigrabiti." Videći sve to - verovatno vidovitije od većine nas, poniklih i odraslih ovde - naglašavao je, veoma često i izričito, nasušnu potrebu za duhovno zrelim, prosvećenim, obrazovanim i požrtvovanim sveštenicima.
    Mladim sveštenicima, monasima, monahinjama, teolozima, revnosnim u veri hrišćanima - svima je savetovao: "Radite neprestano i neumorno, jurite i stižite svuda, svima propovedajte Hrista, padajte s nogu od umora trudeći se za Hrista i za Crkvu Njegovu, ne žalite svoju mladost... Sve dajte za Hrista i za Crkvu Njegovu! Ona treba da raste, a mi da se smanjujemo smirenošću... " Ove potresne reči ljubavi i pouke, upućivao je svima, a posebno nama, pripadnicima srpskog naroda koji smo imali blagoslov i sreću da ga na svom životnom putu sretnemo i upoznamo i da sa njime s vremena na vreme razgovaramo. Svetog i dobrog Starca zaista je, uz sve ostalo, krasio duh nepatvorene sabornosti, krasilo ga je osećanje svepravoslavnog jedinstva i prožimanja kao što mu je i srce bilo ispunjeno svečovečanskom ljubavlju.
    On ni po kom osnovu nije pravio razlike među narodima. Sve je voleo jednako: sa istom ljubavlju, predanošću i žarom molio se za naš, srpski narod i za ostale pravoslavne narode kao što se molio i za sopstveni, grčki narod. Čini mi se, ipak, da je srpskom narodu poklanjao naročitu molitvenu pažnju, svakako i zato što je najpre predosećeo, a zatim i osećao, po daru Duha Svetog, sve njegove patnje i nevolje. Često je, naime, i noću budio svoju duhovnu decu i hrišćane koje je poznavao i pozivao ih da se mole za svoju braću Srbe. Predvideo je izbijanje ratnog sukoba na prostoru naše otadžbine. Na tri meseca pre početka ratnih dejstava i stradanja telefonirao je piscu ovih redaka i poručio mu da padne na kolena i da se moli Gospodu; jer, rekao je, "sve mi kod vas izgleda crno i bojim se da će brzo doći do rata..."
    Ali ovo svoje prvo javno svedočenje o velikom podvižniku ljubavi i prozorljivom iscelitelju završićemo, u okviru ove skromne uvodne Reči, njegovim predskazanjem da će se život Crkve u srpskim zemljama obnoviti i da će pravoslavna pobožnost u srpskom narodu ponovo procvetati, uprkos dugotrajnom duhovnom pustošenju tokom 20. veka. Navodimo njegove karakteristične reči: "Vidim Hrista kako hodi srpskom zemljom i odabira one koji su Njegovi". Izgovorene su, napominjemo, u dane kada nije bilo skoro nikakvih vidljivih znakova koji bi ih opravdali.
    Danas su one, hvala Bogu, stvarnost. Sutra, nadamo se, biće još opipljivija stvarnost - blagodaću Božjom i molitvama svetih Njegovih. Sledstveno, i molitvom i zastupništvom dobrog i vernog sluge Hrista Spasitelja, jednog od blagodatnih svetilnika naših dana, čiji lik će se ocrtavati i na stranicama knjige koju trenutno držite u rukama
    EPISKOP BAČKI IRINEJ, u predgovoru knjige: "STARAC PORFIRIJE, podvižnik ljubavi prozorljivi čudotvorac"
                                                                                   
  15. Волим
    ХиРо_на је реаговао/ла на javor у Молите се св.Фанурију за проналажење изгубљених ствари   
    Pomeni, Gospode, u carstvu tvome usopšu majku sv.Fanurija i njegovim molitvama pomozi svima nama koji njegovo ime pominjemo i njegovim molitvama milost od Tebe prosimo.
    Amin.
  16. Волим
    ХиРо_на је реаговао/ла на JESSY у Молите се св.Фанурију за проналажење изгубљених ствари   
    АКАТИСТ светом великомученику ФАНУРИЈУ
    празнује се 27. августа (09. септембра)
    Кондак 1.
    Великом заштитнику православне вере, великомученику Фанурију узносимо похвале, јер својим мудрим поукама нам је дао просветљење, зато му захвално певамо:
    Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!
    Икос 1.
    Верни народ познајући мноштво твојих чудеса, којима си зауставио безумно јеретичко мудровање о нашој вери, са умиљењем ти кличе:
    Радуј се, велики мучениче Милостивог Христа!
    Радуј се, прибежиште оних који трче ка теби!
    Радуј се, објавитељу силе Божије!
    Радуј се, јер веру исправљаш!
    Радуј се, јер тужнима си помоћ!
    Радуј се, јер помрачујеш разум неверника!
    Радуј се, јер верне просветљујеш!
    Радуј се, јер си растерао противнике!
    Радуј се, јер си се показао као победитељ!
    Радуј се, јер осветљаваш грешнике, оне који су у тами греха!
    Радуј се, јер благо примаш грешнике!
    Радуј се, учитељу хришћанског закона!
    Радуј се, јер непросвећене просветљујеш!
    Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!
    Кондак 2.
    И ако смо недостојни да хвалимо мноштво твојих чудеса, из чистог срца и смерне душе молимо те прими исповест од нас који са тобом певамо: Алилуја!
    Икос 2.
    Нико од нас грешних се не може похвалити да је његова молитва вредна пред тобом, јер знаш наше слабости, зато те молимо да за наше немоћи примиш од нас песму:
    Радуј се јер си из утробе изабран од Бога!
    Радуј се, јер си без философског знања победио философе!
    Радуј се, највредније благо наше вере!
    Радуј се, наставниче закона и мудрих законодаваца!
    Радуј се, похвало родитеља и учитеља!
    Радуј се, украсе Цркве Христове!
    Радуј се, јер изобличаваш јеретике!
    Радуј се, јер си још као дете био мудар!
    Радуј се, велики и мудри учитељу!
    Радуј се, јер си се борио за веру!
    Радуј се, јер си и данас помоћ вернима!
    Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!
    Кондак 3.
    Под теретом многих искушења и грехова, другу наду сем тебе немамо утехо ожалошћених; зато те молимо да будеш посредник за душе наше, да би са тобом заједно певали Богу: Алилуја!
    Икос 3.
    Имајући од младости своје дар Духа Светога, показао си се заштитник и чудотворац; зато ти певамо овако:
    Радуј се, великомучениче Христов!
    Радуј се, похвало верног народа!
    Радуј се, утехо болесних!
    Радуј се, јер се Богу за све молиш!
    Радуј се, јер од опасности избављаш оне који ти прибегавају!
    Радуј се, избавитељу од душевних и телесних патњи!
    Радуј се, јер помажеш онима који те поштују!
    Радуј се, исцелитељу старих рана!
    Радуј се, брзи помоћниче оних који те призивају!
    Радуј се, бесплотни лекару!
    Радуј се, надо безнадежних!
    Радуј се, покрове и заштито свих!
    Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!
    Кондак 4.
    Многомилостиви мучениче, прими недостојну молитву и посредуј код Творца да подари исцељење и здравље слугама Својим, онима који те зову у помоћ и који са тобом Богу певају: Алилуја!
    Икос 4.
    Пред твојом светом иконом, ми грешници стојимо пред тобом; и исповедајући чудеса твоја, молимо ти се да саслушаш молитве наше и пружиш нам своју десницу да би смо ти певали:
    Радуј се, јер саслужујеш са ангелима!
    Радуј се, јер си с људима био!
    Радуј се, јер велика чудеса чиниш!
    Радуј се, похвало земље Египатске!
    Радуј се, јер си познат целом свету!
    Радуј се, јер свима добро чиниш!
    Радуј се, помоћи ожалошћених!
    Радуј се, непомични стубе хришћанства!
    Радуј се, људи и ангела похвало!
    Радуј се, сенко серафима!
    Радуј се, слуго хришћански кога величамо!
    Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!
    Кондак 5.
    Као што у Египту слушаш и исцељујеш немоћи верног народа који очекује твоју помоћ, смилуј се и на нас и избави нас несрећа које су нас задесиле да би са тобом певали Богу: Алилуја!
    Икос 5.
    Увек показујеш велику милост према људском роду и спасаваш од животних бура, зато ти вапијемо:
    Радуј се, управитељу лађа које су се нађу у бури!
    Радуј се, прибежиште безнадежних пливача!
    Радуј се, јер молитвама растерујеш морске валове!
    Радуј се, јер твојим посредовањем одлазе тамни облаци!
    Радуј се, помоћи оних који се плаше грмљавине!
    Радуј се, јер нам помажеш у невољама својим посредовањем код Спаситеља!
    Радуј се, надо и прибежиште наше!
    Радуј се, јер у свим опасностима теби прибегавамо!
    Радуј се, јер својим молитвама помажеш свима који ти се обраћају!
    Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!
    Кондак 6.
    Ти који си прославио Бога, Фанурије, послушај у овај час наше молитве и твојим светим молитвама помилуј нас и избави од невоља као што си избавио оне у морској бури који су те призивали, да би као и они могли да певамо: Алилуја!
    Икос 6.
    Мучниче Христов, који својим даром служио несебично, пожури да нама грешнима будеш посредник према Творцу како би се удостојили да се причестимо добрима која су обећана вернима и да ти певамо:
    Радуј се, великомучениче Христов!
    Радуј се, верни служитељу дара који си имао!
    Радуј се, исцелитељу болести!
    Радуј се, миро којим болови нестају!
    Радуј се, росо која патње расхлађујеш!
    Радуј се, који ојачаваш слабе својим молитвама!
    Радуј се, помоћи оних у опасностима!
    Радуј се, јер молиш Бога за оне на постељи!
    Радуј се, јер помажеш и нама грешнима!
    Радуј се, јер болове умирујеш!
    Радуј се, јер милујеш оне који трпе велике болове!
    Радуј се, потпоро немоћних!
    Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!
    Кондак 7.
    О, многомилостиви и благи Господе ! Не превиди сузе слугу својих, већ милошћу Својом пошаљи помоћ Своју; избави нас од невоља које су нас задесиле због мноштва грехова наших; и као што си Петрову ташту подигао са постеље, тако подигни и нас и избави од опасности у којој се налазимо, молитвама светог мученика Фанурија, да би са њим заједно Теби певали: Алилуја!
    Икос 7.
    Све небеске силе хвале твоју веру у Бога и заједно са тобом служе беспочетном Творцу, а ми техвалимо овако:
    Радуј се, јер је вера твоја чудесима засијала!
    Радуј се, јер твоје молитве су услишене!
    Радуј се, мудри заступниче пред Богом!
    Радуј се, тамјане принесени Богу!
    Радуј се, јер си многе душе избавио својим молитвама!
    Радуј се, јер безаконике и моћнике посрамљујеш!
    Радуј се, велика помоћи православних хришћана!
    Радуј се, снаго хришћанских земаља!
    Радуј се, јер рушиш тврђаве паганске!
    Радуј се, јер тобом су побеђени безаконици!
    Радуј се, темљу и похвало наше вере!
    Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!
    Кондак 8.
    Сви православни хришћани који се у тебе уздају неће се посрамити, мучениче Фанурије, јер си велики помоћник хришћана. Зато не превиди наше молитве и помози, избављајући нас од свих опасности и дарујући нам оно што нам је потребито, да би заједно са тобом Богу клицали: Алилуја!
    Икос 8.
    Имајући снагу Божијег дара, претворио си сушу у кишу, твојим светим молитвама си и заустављао обилне кише и од глади избављао народ, због чега ти кличемо:
    Радуј се, избавитељу од глади, суше и поплава!
    Радуј се, јер си као други пророк Илија претворио сушу у благодатне кише!
    Радуј се, јер си својим молитвама заустављао обилне кише!
    Радуј се, велика узданице земљорадника!
    Радуј се, велика похвало оних који сеју са вером!
    Радуј се, богата жетво, вредних жетелаца!
    Радуј се, благо сиромашних!
    Радуј се, помоћи наша у дане суше!
    Радуј се, јер нам помажеш и бдиш над нама!
    Радуј се, јер нам помажеш да нађемо оно изгубљено!
    Радуј се, вредни молитвениче за благочестиве бракове!
    Радуј се, похвало монаха и хришћана у свету!
    Радуј се, градино која добар род рађа!
    Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!
    Кондак 9.
    О чудотворче, свети Фанурије, као што си за живота свога на земљи избављао верни народ од опасности и глади твојим светим молитвама, тако и сада пројави милост своју народу ове земље, дарујући нам земаљске плодове и времена мирна, као и заштиту одојчади и сиромаха, са којима ћемо певати Богу: Алилуја!
    Икос 9.
    Када су ти се сиромашни обраћали у невољама, ниси их неутешне отпуштао, већ си им помогао дајући им благослов и оно што су потребовали, избављајући их од невоља. Зато ти кличу:
    Радуј се, ти који надоместујеш оно што недостаје сиромашнима!
    Радуј се, који снадбеваш оне у немаштини!
    Радуј се, јер претвараш немаштину у изобиље!
    Радуј се, јер укроћујеш звери!
    Радуј се, јер растерујеш тугу!
    Радуј се, избавитељу оних који су у невољама!
    Радуј се, утехо усамљених и тужних!
    Радуј се, јер кажњаваш похлепне трговце!
    Радуј се, јер молитвама увек твориш чудеса!
    Радуј се, весниче дарова Спаситеља Христа!
    Радуј се, јер си имање своје раздао сиромасима!
    Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!
    Кондак 10.
    Даруј нам своју помоћ, као оним сиромасима да би се избавили од навале отровних змија, а још више од страшног змаја и лукавога који се непрестано бори са нама како би нашу душу погубио; ми се твојим молитвама надамо да добијемо корист и у овом и у будућем животу, како би са тобом Богу певали: Алилуја!
    Икос 10.
    Не остављај нас, свети Фанурије, и све оне који призивају име твоје, јер признајемо наша тешка сагрешења; молимо ти се и са вером просимо помоћ, певајући ти овако:
    Радуј се, помиловање оних који чисто исповедају своје грехове!
    Радуј се, јер изобличаваш оне који грехове откривају!
    Радуј се, јер не трпиш безакоње!
    Радуј се, јер онима који су се покајали си многокористан!
    Радуј се, велика помоћи оних који живе у смирењу!
    Радуј се, јер повраћаш власнику украдене ствари!
    Радуј се, откривење многих скривених тајни!
    Радуј се, јер својим чудесима многе приводиш Христу!
    Радуј се, предивни мучениче, јер нас не остављаш!
    Радуј се, посредниче код Бога за наша сагрешења!
    Радуј се, јер свима дајеш утеху својим великим чудима!
    Радуј се, јер тобом и монаси стичу милост!
    Радуј се, јер и сав клир црквени тобом бива помилован!
    Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!
    Кондак 11.
    Многоцени скривени бисер Божији, светли сада на Родосу као скупоцено благо и обогаћује, весели, просветлује и радује све који му долазе са љубављу и вером, зато са тобом певамо Богу нашем: Алилуја!
    Икос 11.
    Данас је светли празник пун весеља, јер је обасјан светим мучеником Фануријем, многострадалним и победоносним; јер га је Господ удостојио победоносног венца и седења са ангелима. Зато хвалимо Господа који пројављује Своју Свету вољу у Светим Својим, а светом Фанурију певамо:
    Радуј се, јер си стао победоносно пред идоле!
    Радуј се, јер си изобличио њихове лажи!
    Радуј се, јер су те горели упаљеним угљем!
    Радуј се, јер си угасио веровање у идоле!
    Радуј се, јер демони су те гледали и плакали!
    Радуј се, јер су око тебе били ангели!
    Радуј се, јер се ад потресао!
    Радуј се, храбри војниче Цркве!
    Радуј се, јер си чисти печат вере!
    Радуј се, јер нам светли пример дајеш!
    Радуј се, непобедиви војниче Христов!
    Радуј се, наш свехвални мучениче!
    Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!
    Кондак 12.
    Нас, који целивамо твоју икону са вером и хвалимо твој свети живот, Фанурије свехвални, својим молитвама удостоји наследства небеског вечног царства и удеоничарима вишње славе, да би са тобом Богу у Тројици слављеном певали: Алилуја!
    Икос 12.
    Дивна и надумна чудеса твори Господ у светима својим, а међу њима нам показује још једно ново сунце које светли чудесима, дивног Фанурија, похвалу Родоса и целе Цркве. Њему и ми разгорени љубављу и ревношћу из душе певамо:
    Радуј се, јер си био бачен у ужарену пећ!
    Радуј се, јер си се и тамо радовао!
    Радуј се, јер си се молио за оне који су те мучили!
    Радуј се, јер не престајеш да се молиш Христу за нас!
    Радуј се, скупоцени приносе верних!
    Радуј се, јер си унизио оне који су се гордили!
    Радуј се, јер си смерне узвисио!
    Радуј се, молитвениче наш пред Христом!
    Радуј се, угаситељу ужарених похота наших!
    Радуј се, снаго побожних!
    Радуј се, утешитељу верних!
    Радуј се, који се молиш за опроштај грешника!
    Радуј се, који и мени грешноме помажеш!
    Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!
    Кондак 13.
    О, предивни Фанурије, са врелим сузама, прибегавамо твојој заштити и молимо те: избави нас својим благопријатним молитвама Богу од невоља и недаћа; удаљи од нас бол и патњу и удостој нас да у будућем животу будемо наследници Царства Небеског и да са тобом нашем Творцу кличемо: Алилуја!
    (Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)
    МОЛИТВА светом великомученику ФАНУРИЈУ
    Подигнувши свој ум ка теби, свети великомучениче Фанурије, ми грешни са смирењем ти се молимо: погледај нас са висине небеске славе твоје, својом светошћу коју си задобио животом и мучењем за Христа, где вечно благујеш, смилуј се на наше страдање, патње, недаћу, горчину и неприлике. Моли се са слободом коју си стекао код свог Небеског Цара и нашег Бога да нам опрости сагрешења наша знана и незнана, која учинисмо као непотребне слуге и да се не гневи јако на нас због мало љубави према Њему и нашим ближњима; већ да увек буде пун милости за нас, и да удаљи од нас сву патњу, бол и невоље, горчину и неприлике, да подари чист разум , да би смо могли да раскинемо са својим греховним животом и твојом помоћју започели са благословеним, плодоносним животом и да гледајући и надајући се у небеса и ми послужимо Њему, нашем Творцу и Господу.
    Свети мучениче Фанурије, буди нам наставник и путовођа стазама животним како би смо гледајући твоју веру и љубав према Христу, били удостојени твојих дарова и благослова Божијих да пролазећи кроз овај привремени, земни живот се радујемо заједно са тобом и са онима који су од века Богу угодили, наследимо Царство вечно и станемо са десне стране са свима Светима, окружени небеским ангелима узносимо славу, част и поклоњење Једноме Богу у Светој Тројици: Оцу и Сину и Светоме Духу, у векове векова, амин!
  17. Волим
    ХиРо_на је реаговао/ла на JESSY у Молите се св.Фанурију за проналажење изгубљених ствари   
    Сусрет са Светим Фануријем

    Од раније сам виђао иконе овога светитеља и приметио сам да је доста поштован у грчком народу. Мој први озбиљнији сусрет са њим се десио у виду благослова за молитве њему, који сам добио од старца Гаврила на Светој Гори прошле, 2009. године.

    Пешачећи по касном јулском сунцу, по земљаној, у медитеранско шибље и ловор, зараслој светогорској стази, од манастира Ивирон ка манастиру Кутлумуш, негде изнад келије чувеног старца Пајсија, дошли смо по благослов код једног од најчувенијих стараца Свете Горе, старца Гаврила. Благослов Божији се овога пута пројавио јер је међу гостима код старца био један младић, Грк, који је студирао у Србији и знао наш језик. После вечерње службе која се састојала у немом окретању бројаница у запарној капели старчеве келије, пред иконом Мајке Божије која је замироточила, старац је два моја пријатеља и мене примио на благослов и разговор.
    Док је због старости и болести лежао на кревету и окретао бројаницу, радосно је се осмехивао и са љубављу одговарао на наша питања. Питања пријатеља и моја питања су се сводила махом на егзистенцијалне ствари које свакога у нашим годинама муче: посао, женидба, спасавање у свету,... Поменуо нам је Св.Фанурија, ранохришћанског мученика чија се благодатна помоћ пуно пута пројављивала у прошлом времену и данас. Каже старац да се њему обично Грци моле када нешто изгубе или када им је нешто потребно попут посла, брачног друга и слично.

    После пар дана у Дафнију сам купио његову прелепу иконицу, у коју сада гледате. Успео сам да пронађем акатист њему, можете преузети са линка који се налази испод овога текста.

    Захваљујем се Богу и Св.Фанурију на његовим молитвама, јер сам добио посао вероучитеља и први састанак вероучитеља у нашем намесништву на који сам ја дошао био баш на дан прослављања Св.Фанурија 27.августа...
    И даље се уздам у молитве овога дивног светитеља и препоручујем све вас његовим молитвама !

    Од срца се захваљујем мојој сестри у Христу Бојани Терзић из Атине која је пронашла доле написано житије и чудо Св.Фанурија и превела га ради користи свију нас – Св.Фанурије нека јој узврати најбоље што може !
      Свети Фанурије
    Св.Фанурије је без сумње врло значајна млада фигура, која се на својствен начин издваја од осталих Светитеља Хришћанства, јер се не прославља само једном годишње, већ се захваљујући народном веровању често прави позната фануропита (пита Св.Фанурију)
    Св.Фанурије који је живео у римско време, храбро се сукобио са идолопоклоничким светом, јер му хришћански дух Богочовека није дозвољавао да се одрекне његових несумљиво врлинских начела.

    Дванаест страдања које је претрпео Светац, за нас представљају веома јак подстрек да издржимо и сачувамо моралне вредности Хришћанства, како би смо изашли као победници непрекидне борбе против безверја и неправде нашега времена. Светац нас је поучио својим животом, иако се ми сада не боримо са римском војном влашћу и грозним Агаренима, треба да се суочимо са спретно постављеним замкама материјализма и атеизма, који покушавају масовно да привуку хришћанске редове.

    Св.Фанурије нас је поучио да се венац врлинског живота не може лако задобити, већ само непрестаним испитима, храброшћу, стрпљењем и издржљивошћу. Као истински борци вере подражавајмо узоран и беспрекоран свечев живот како бисмо се и само удостојили да осветламо хришћанско име које носимо, као што је и он сам то учинио.

     
    О свечевом животу
    О пореклу и животу Св.Фанурија не постоје конкретни подаци, будући да су они изгубљени у временима прогона.
    Једини подаци које имамо у вези са Св.Фануријем су они везани за проналажење његове иконе, око 1500.године, према житијима, а према другим изворима 1355-1369.године. Неки тврде да је икона Св.Фанурија нађена на Родосу, а неки да се то догодило на Кипру.

     
    Проналажење иконе Вратићемо се у прошлост, када су Агарејци заузели Родос и одлучили да обнове градске зидине, које су варварски уништили сравнивши их у рату вођеном неколико година пре тога.

    Почели су дакле да шаљу раднике изван јужног дела тврђаве и да скупљају камење од полу-разрушених стамбених кућа, како би поново саградили нове и јаке зидине свога града. Изненада су међу рушевинама пронашли прелепу, али доста оштећену цркву са једне стране, унутар које су пронашли мноштво икона, на којима се од старости нису разазнавале фигуре Светаца, као ни слова, која су имали на себи.

    Само једна изванредна икона се издвајала од осталих, коју време није дотакло и имала је представу младића одевеног у војну униформу. Митрополит Родоса Нил се одмах нашао на лицу места и прочитао јасно исписано име Свеца, који се звао Фанурије. Потрешен Свечевим пројављивањем, Његово Преосвештенство је приметио да је Светац обучен као римски официр, док у левој руци држи крст, а у десној запаљену свећу. Иконописац је око иконе осликао 12 представа страдања, којима је Светац био изложен, а који јасно говоре о његовом животу.
     
     
    Чуда Св.Фанурија Св.Фанурије је учинио многа чуда над верницима који призивају његово име. Следи једно од њих:

    У једном историјском периоду Крит је био под влашћу Латина (1204-1669), који су имали свог архиепископа и стога су покушавали на сваки начин да привуку мештане острва католичанству (папизам).
    Латини су имали репресивне мере против Православља, не дозвољавајући рукополагање свештеника на Криту, тако да су Крићани били приморани да одлазе на острво Китеру, где су свештеници рукополагани од стране православног архијереја, коме је тамо било седиште.

    Кренула су тако једном три ђакона са Крита на Китеру и након рукополагања, кренули су пуни среће назад на своје ропством измучено острво. На њихову несрећу агаренски пирати су их ухватили на пучини, превезли их до Родоса, где су их продали трима различитим газдама.

    Свештеници су били у жалосном положају, но дође до догађаја који им је ублажио муку. Сазнали су да на Родосу Св.Фанурије чини чуда и у њега су положили своје наде и све време су се молили и призивао га је сваки од њих понаособ, како би их избавио из суровог заробљеништва страшних Агарена.

    Сваки од свештеника је тражио (притом нису били у договору), дозволу да оде у цркву и поклони се икони Св.Фанурија. Сва тројица су добили дозволу са лакоћом, поклонили се са поштовањем икони Светог Фанурија прекривши земљу својим сузама на коленима молећи се свом снагом Св.Фанурију да посредује у њиховом спашавању из руку Агарена.

    Након повратка свештеници су осећали ублажење своје боли. Св.Фанурије се ноћу јавио свим трима газдама и наредио им да ослободе своје робове, или ће бити сурово кажњени. Агарени су сматрали да је појава Свеца чин магије, и оковали су своје робове и почели да их муче на најгори начин.

    Наредне ноћи Св.Фанурије је јаче наступио, ослободио је свештенике из окова и обећао им да ће их следећег дана ослободити од Агарена. Поново је јавио Агаренима и запретио им да уколико ујутро не ослободе свештенике, применити сурове мере.

    Следећег јутра Агарени су осетили казну на себи: изгубили су вид и остали потпуно паралисани. Тако су били приморани да се посаветују са својим рођацима у вези зла које их је задесило. Одлучили да позову три свештеника, како би им евентуално помогли. Једини одговор који су добили од свештеника био је да ће се молити Богу, а да ће Он одлучити.
    Треће ноћи јавио се поново Свети Фанурије Агаренима и објавио им уколико газде не пошаљу писмени пристанак о ослобођењу свештеника у његов храм, неће им бити враћено њихово здравље. Хтели не хтели Агарени су послали писмо које је затражио Св.Фанурије, а у коме су изјавили да враћају трима свештеницима њихову слободу. Писмо је послато у Свечев храм.

    Пре него што се агаренска делегација вратила из храма, слепи и паралисани неверници су се потпуно опоравили Свечевом вољом. Богати Агарени су покрили све трошкове пута свештеницима, а који су пре повратка отишли у цркву да захвале Свецу за своје ослобађање. Направили су верну копију иконе Св.Фанурија, коју су понели на Крит и којој су одавали почасти сваке године уз молитве и литије.
     
    http://orthodoxexperience.blogspot.rs/2010/02/blog-post_27.html

     
  18. Волим
    ХиРо_на је реаговао/ла на JESSY у Молите се св.Фанурију за проналажење изгубљених ствари   
    Pomaze Bog.

    Mozda sam vec pisao o ovome na Listi, ali moram sa vama da podelim
    iskustvo od malocas.

    Velik je Gospod u Svetima Svojim :-)

    Pre otprilike sat vremena odzeparili su me u autobusu.
    Klasika-novcanik (pun para-ikonopisci su poznati kao bogatasi ;-) zato se
    i voze javnim prevozom :-)), licna karta, zdravstvena, vozacka...

    Kada sam izasao iz autobusa, primetio sam da sam "olaksan" za novcanik, i
    prvo sto sam uradio bilo je da se prekrstim i pomolim Gospodu da mi
    molitvama sv.Fanurija budu vracena dokumenta.

    Ulazim u kucu, i rekoh, 'ajde da se jos jednom pomolim (kao, "za svaki
    slucaj"); krstim se, i nisam ni rec uspeo da izustim, zvoni telefon.

    Ja se osmehujem: "Slava tebi, Gospode!" i podizem slusalicu.
    Glas sa druge strane pita da li je to Vojislav, a ja odgovaram :"A da li
    ste mi vi nasli dokumenta" :-)))

    Da, dokumenta su mi pronadjena, a ja pre nego sto odem da ih uzmem, zelim
    da se i na ovaj nacin zahvalim Gospodu i sv.Fanuriju i preporucim svima
    njegove molitve za izgubljene stvari.
     
    http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=9765
  19. Волим
    ХиРо_на је реаговао/ла на JESSY у Молите се св.Фанурију за проналажење изгубљених ствари   
    Sv.Fanurije je bio Grckog porekla, ziveo u 2-3.veku, stradao mucenicki.
    Obzirom da je njegova majka bila bludnica, Sv.Fanurije je rekao da ce
    svakome ko se pomoli za dusu njegove majke pomoci da pronadje izgubljene
    stvari.

    Molitva za pronalazak izgubljenih stvari bi glasila otprilike ovako:

    "Pomeni Gospode u Carstvu Svome usopshu majku sv.Fanurija i njegovim
    molitvama pomozi da pronadjem ..."
     
     
  20. Свиђа ми се
    ХиРо_на је реаговао/ла на Вилер Текс у Коме смета мало пристојности и културе на форуму ???   
    Капирам. Како се мени чини увек смо у сукобу крајности. Живимо у свету који мрви човека а онда човек често кад дође у Цркву, уместо да расте у Христу остаје на нивоу детета у Цркви. То је нормално да човек бежи у загрљај Цркве, сав слаб, израњаван, хвала Богу то и јесте поента.
    Није благост исто што и глума и њањавост. Није љубав романтика. Није поштовање гомила научених фраза. Лоше је ако човек на неки начин не очврсте и остане недоношче кога може саблазнити све што види и које гледа људе и Бога на неки романтичарски начин.
    Исто тако не може се бити груб и неотесан јер ћемо згазити брата или сестру, гурнути га од Бога који га је призвао а самим тим и себе гурнути од Бога.
  21. Свиђа ми се
    ХиРо_на је реаговао/ла на Лазар Нешић у Коме смета мало пристојности и културе на форуму ???   
    Времену у ком живимо и окружењу паше да буде мало саблазни. И на форуму и у животу. Ја се понекад толико умртвим да једва дочекам да ме неко саблазни - легне ми ко будали шамар!
  22. Волим
    ХиРо_на је реаговао/ла на Лазар Нешић у Жива Дела Утехе   
    Браво за акцију! У гомили лого(дија)реје коју живимо у својим животима, као и на форуму, ова тема је одлична прилика да мало смањимо кењажу и будемо хришћани
  23. Волим
    ХиРо_на је реаговао/ла на JESSY у "Мрачњаци" у Цркви   
    Исто тако, хришћани који желе да заиста буду хришћани, неретко у цркви немају с ким да се радују. Не генерализујем, али често чујем замерке младих да је у цркви пуно „мрачњака“.  Да више чују о ономе што се не сме, него о ономе што треба чинити. Мало је радости, полета, дружења, а пуно прописа, протоколног обраћања и понашања. Ретко кад се ишта конкретно чини, не осећа се ни воља за делањем,  а чује се толико дубоких и обичном човеку необичних теолошких идеја које не може да повеже са својим животом. Велика је заблуда како у Цркви нема места забави. Кад човек ради нешто што му прија, са људима које воли – то је радост и забава. Не она профана и краткотрајна забава, не пука разонода, већ природно пребивање у хармонији са Богом, људима и светом. Истинска радост. И зато су драгоцена дружења и разговори који се настављају на богослужење. И зато је итекако важно да свештеник или епископ буду радосни. Они окупљају локалну заједницу око Христа. Они сведоче живу веру. „Исијавају“ благодат Божију. Бог најбоље делује кроз сусрет. Нема вере, ни Цркве без сусрета. Болно је, веома болно, кад чујем како особа која је до скоро редовно долазила на богослужење и учествовала у црквеном животу, престала то да чини из наведених разлога.  Изгубио се леп однос међу људима, све је пуно зависти или оговарања, нема слоге, особа не осећа да је то њена друга породица. Истина је да у цркву не идемо због свештеника, ни због људи, већ због љубави према Богу и због личног испољавања вере. Али је исто тако тачно да нам је свештеник итекако потребан, као и други људи, јер хришћанство није и не може бити индивидуална вера. Једно је ако нам се свештеник или заједница не свиђају из ко зна којих и каквих небитних разлога. Али ако свештеник, или заједница у којој смо се обрели не сведоче ту радост која нам је свима итекако потребна, најгора ствар коју можемо да учинимо јесте да се, просто, повучемо. То неизоставно води у чамотињу. Не постоји самотњачка радост. У којем год звању били, коју год службу имали, наш је призив да сведочимо Васкрслог Христа. Многи то неће препознати, али многи хоће. Јер свима је Јеванђеље, блага вест, потребно.
  24. Волим
    ХиРо_на је реаговао/ла на JESSY у "Мрачњаци" у Цркви   
    Човек је створен за живот. Ако прати Божије назначење, све у њему бежи од смрти и хрли ка животу и свему оном што га чини истински живим. Зато људи воле да се друже, смеју, да стварају, воле, помажу, грле; зато се људи моле Богу и певају Му. Чак и наше покајање има обрисе радости, јер се у свом плачу радујемо што нас Бог опет грли. Ако је човек чист срцем, неминовно ће се кретати ка животу и бежати од смрти.  Исто тако, где је лаж, дволичност, страх, себичност, чамотиња, очај, насиље – човек жели да побегне, да се удаљи, склони. Ово важи за све људе, а хришћане највише. Бар би тако требало. Изненађује ме склоност многих „хришћана“ ка осуђивању, отуђености, индивидуализму, сујеверју. Деле људе на православне и остале, на старотарце и новотарце, на „лаике“ и свештенике, на оне што посте и оне што мрсе. Очајнички се држе бескорисног које правдају „традицијом“, а презиру све ново и другачије, као да време треба да запне и остане у њиховој визији вредног. Од манастира, обреда и монахâ стварају својеврсну идолатрију. Плачу, много плачу, жале се, снебивају, помрачују и гунђају. Али не осуђујемо, само констатујемо и надамо се да ће радост засијати у њиховом срцу.  
  25. Волим
    ХиРо_на је реаговао/ла на obi-wan у КО СЕ У ОСМАНЛИЈУ УЗДА, ШТАПОМ СЕ НА ВОДУ НАСЛАЊА   
    A zasto ipak ne bismo prionuli nazad ka Smislu? Zivot po Bogu trazi i neka odricanja, ali njegova slast je neuporedivo veca od tih odricanja, i plod koji daje traje zauvek.
×
×
  • Креирај ново...