Jump to content

geronymo

Члан
  • Број садржаја

    614
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    geronymo је реаговао/ла на Dragi у Пол Антоан - Срби, последњи " варвари " Европе   
    I Hristos je bio samo čovek.
    A Hrišćana taman šakica ljudi kada se Hristos vazeo na nebesa. Gde vam je vera, malovernici?
    A Srbe brani jedino Crkva, kako nas Pravoslavne, tamo i Rimokatolike u Lužici.


    PS: I Jevreja je koliko nas Srba.
  2. Волим
    geronymo је реаговао/ла на Рапсоди у Пол Антоан - Срби, последњи " варвари " Европе   
    Боље да нестанемо као људи, него да опстанемо, биолошки да преживимо, као злочинци и нељуди.“ (Патријарх Павле)
    Додала бих само.....као улизице, полтрони, клањајући се горим од себе .
    Са вером у Бога...све се може. Читај вечерас о Гедеону .
  3. Волим
    geronymo је реаговао/ла на александар живаљев у Игуманија Стефанида (Главчић): Да ли ће наша деца памтити румене зоре над Метохијом?   
    Да ли ће наша деца памтити румене зоре над Метохијом?
    Печат 28/05/2021 
      Пише Мати Стефанида (Главчић), игуманија манастира Светог Георгија у Брњаку
    На стотине цркава је нестало, као да их никад није ни било. Рећи ће да ни нас није било, да су они одвајкада ту, а ми били и нестали као лањски снег
    Плаче ветар са Косова равна – каже једна народна песма. Плачу милиони српских срца расејаних и изгнаних.
    Једна реч тешко и болно одјекује „дошљак – дошљаци“, „досељеник – досељеници“, „избеглице“. Тупо и болно одјекује јер говори да си странац међу својима, странац међу странцима, непожељан и туђ.
    Туђ међу својима, туђ међу онима који отеше све оно где смо припадали. Родну њиву, дедину кућу, винограде и сокаке који су спајали цркве и црквишта.
    Знамо да су наши и Патријаршија и Дечани и Девич и Призрен, и Хоча и свака стопа. Знамо да је наше тамо где је сада дрвеће прорасло кроз кровове и куполе. Јер да није наше, зашто би своје рушили? Стотине у једном дану!
    Српском народу на Косову остале су само речи псалмопевца „Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја“. Да ли ће наша деца памтити румене зоре над Метохијом? Да ли ће њихове очи сачувати зеленило косовске равнице коју таласа ветар који „плаче са Косова равна“?
     
    ПЛАЧУ, А НЕ ЗНАЈУ ЗАШТО ПЛАЧУ Упамтиће и сачуваће оно што се не заборавља. Упамтиће, јер и данас српска деца иду на Косово, па и она која се ту нису родила, која тек чуше за Косовски бој и Обилиће. Долазе, иду, не осврћу се на „богатство“, какво овде давно виђено није. Долазе и плачу, а и не знају зашто плачу, али душа зна. Враћају се у Будисавце, где нам убише Стефана јеромонаха.
    Нека сила, јача од смрти, развејава тмину и води српску децу од светиње до светиње. Дочекује их малобројно монаштво, ломљено недаћама. Сви живе као да су ту окамењени, као да чекају нешто што можда дочекати неће, али чекају. Опстају… постоје као споменици и сведочанство. Око њих се сабило оно мало Србаља с добром надом. Рађају се деца. У Грачаници више рођених него умрлих. Због Димитрија, дечака кога посекоше рафали… после рата, док је куповао сендвич на киоску. Остао је у локви крви с хлебом у рукама. Због њега се у Грачаници рађају деца и више их се рађа него што умире. Због Жетелаца из Старог Грацка, њих четрнаест. Отац и два сина и стриц и комшија, и сви покошени, пожњевени, сечени на комаде, печени на ауспуху од трактора. Када су пожњели, сачекала их је рука жедна српске крви. И данас у Старом Грацком Срби сеју и жању своје њиве. И кажу да није наше…
    КАО ЧЕКАЊЕ И НАДА И гледају нас са зидова косовских светиња Милутин краљ, и преци његови и деца његова и деца његове деце… и кажу да није наше. Гледају нас јаме још неоткопане, и кажу да није наше. Долазе странци да нас чувају, нас и наше светиње и гробове и не сачуваше ни једно, ни друго.
    На стотине цркава је нестало, као да их никад није ни било. Рећи ће да ни нас није било, да су они одвајкада ту, а ми били и нестали као лањски снег.
    Али са зидова нас и даље гледа Милутин, свети нам краљ, и дечански праведни Јов, и свети патријарси пећки и гробови светих мученика. И срца која сте пресадили у туђе тело проговориће уместо нас, и камење ће проговорити на шедрвану призренском. И ћутљиви монаси, збијени у своје келије и зидине, повијени у црнину сијају и говоре, јер постоје ту на том светом месту, што се Косовска земља зове. Постоје за нас, за историју, за све српство расејано и потиштено, болом рањено. Постоје, као што Бог постоји, као чекање и нада. Постоје као што Истина постоји, скривена, стрпљива, али вечна.
    Бране нас, чувају, присвајају и потиру, али ми знамо да је наше страдање – наше вечно постојање, као што су то знали и преци наши. Зато њихово никада неће бити туђе, јер је Божије.

    View full Странице
  4. Свиђа ми се
    geronymo је реаговао/ла на Стефан62 у Шта ЈА тренутно слушам...   
  5. Свиђа ми се
    geronymo је реаговао/ла на александар живаљев у Свети архијерејски Сабор 2021. у крипти Храма 24. маја   
    Зар више вјерујеш својим архијерејима, него нашим Vijestima
    Није Владику Јоаникија на Цетиње повео дух масивно халуциниране гордости већ тежина задатка: нема данас у Српској Цркви ниједног Митрополита - а они су сви исти, у Загребу, Сарајеву, на Цетињу - да му је ваздух благонаклон од како се пробуди. Па гдје је најтеже - а не највише - бирај најбоље
    Од  ИН4С  -  30/05/2021 10:00    о. Дарко Ђого Пише: о. Дарко Ристов Ђого
    Нека знања – заправо, већина вриједних знања – не долазе из дара предвиђања већ из историјског искуства као казивања о конкретно живљеном животу. Зато реченица „знао сам ко да ће Свети архијерејски сабор изабрати Владику Јоаникија за митрополита црногорско-приморског“ не говори ништа о мојој моћи предвиђања. Немам је. Не говори ништа ни о (црквено) обавјештајним подацима и тајним сазнањима. Немам их нити желим да их имам нити им вјерујем.
    Безврједни су. Ништа не говоре осим о ономе који их сакупља: полуинформације свједоче получовјека кога не интересује знање вјекова, већ половична истина, како би рекао патр. Павле, гора од сваке лажи. Не, нисам ни мислио на локал-расистичко убјеђење нас динарских Срба свих фела да неко „наш“ мора бити на „тако високо мјесто“.
    Није Владику Јоаникија на Цетиње повео дух масивно халуциниране гордости већ тежина задатка: нема данас у Српској Цркви ниједног Митрополита – а они су сви исти, у Загребу, Сарајеву, на Цетињу – да му је ваздух благонаклон од како се пробуди. Па гдје је најтеже – а не највише – бирај најбоље.
    Више свједока ми казује како св. Патријарх Павле није волио брзину у саборским одлукама: „ако је тај човјек свет, моли му се, а ако није, не жури да га упишеш у календар, не може то тако. „Није то прича о располагању временом у времену када оно располаже људима. То је став човјека који гледа вијековима у оно што се њему догађа. То је Сабор.
      Сабори, иначе, нису догађаји мирног карактера, гдје стари ђедови у мантијама читају досадне документе и жваћу свагда исте слогове. Не: сјећамо ли се само прасабора, оног Апостолског, из 55.г. „послије не мале распре“. Знамо ли за онај детаљ из житија св. Николаја о ћалаушки Арију? Стварни познаваоци црквене историје знају какве је све драме било на васељенским саборима. За неке од њих, попут Халкидонског сабора, данас знамо да су их водили ни по чему епохални богослови, али су њихове одредбе вјере и етоса данас наш идентитет: не само оно што вјерујемо, него ко јесмо.
    И зато имам повјерење у Сабор. Знам да ти људи памте вијекове. Да знају оно што ми не знамо не као људи, не као надљуди, већ као Сабор. Јер, велики су и свети и Павле и Атанасије и Амфилохије, али је мудрост тог Сабора знала да ће бити боље да Павле буде Патријарх српски, Атанасије епископ херцеговачки, Амфилохије митрополит црногорски. Замијени им мјеста: то не би било то, пут кроз она времена. Не би се ове српске земље наш, тај српски свѣт, та васељеница наша дивна, од сурдуличких до пребиловачких мученика и од Коштане преко Луче микрокозма до Пилипенде онако просвијетила. Требало је тако.
    Сабор је то, памтивјековни ум и срце Србиново.
    Београдски сабор. Београд: та престоница наша, тај вјечити кривац и метафора свега што нам се стављало на плећа. Град који се и сам бори за душу јер када волиш без потребе да ти се врати, срце отвараш и за ране. Колико је само неповјерења и мржње доживио протеклих дана?
    Јесте: сви бисмо вољели да је штошта у њему боље. Али та ендемска есенцијална кривица Срба коју је сваки наш непријатељ смјестио у Београд чини га именом више него мјестом, другим именом народа коме је престоница. Јер један народ чини народом заједнички доживљај историје, географије и смисла у њима. Није једна конверзија из Србина (некад и преко надСрбина) у неСрбина започела саморазумљивом ‘кривицом’ и ‘агресијом’ Београда. Крив је Београд: он заиста тако зароби нас динарске Србе да углавном остајемо у њему омађијани његовим улицама и људима. Ето, упркос многим бојазнима, није нам заробио Владику Јоаникија, ни када бијаше избор Главе Српске Цркве, није га отео ни данас. Београд је за племенита човјека град најплеменитијих људи и нашег Сабора.
    За оне баждарене на ситне мјере, нано-ума и нано-срца, стварност несавладива и зато увијек крива. Јесте, понекад је и Мегалополис сами. Али чак и у њему таквом, Сабор ове јасеновачке Цркве чини да све има смисла и да га свједочи.
    Онима који су до јуче узнемирено прихватали демонску мисао из кулоара другофамилијашке продукције о злом Београду од кога ће да нас бране крипто-усташе, поред заједничке нам радости што гледамо високог Србина из Бањана на престолу св. Петра, предстоји да се запитају јесмо ли исти народ. Ако више вјерујете њиховим Vijestima него својим архијерејима.
    Али пролазни је час то био.
    Сада је тренутак радости.
    А ти… „весели се српски роде!“
     
  6. Свиђа ми се
    geronymo је реаговао/ла на Milan Nikolic у Свети архијерејски Сабор 2021. у крипти Храма 24. маја   
    ПЕВАЈУ БАЊСКЕ ГОРЕ: Митрополит Јоаникије поред гроба часних предака у бањском селу Приградина - мајка Видосава се данас на небу радује

    Фото: Приватна архива
    - Ову фотографију направио сам 13. августа прошле године када је наш тадашњи епископ обилазио свој крај и коначиште предака. Радујемо се што ће наш владика Јоаникије бити наследник блаженопочившег митрополита Амфилохија. Певају бањске горе, а од радости се тресе и захумска епархија - каже за "Новости" Жељко Шапурић, фоторепортер Митрополије црногорско-приморске.

    Мајка Видосава
    Мајка владике Јоаникија, почивша Видосава, данас се на небу радује.
    Она је пре 19 година била у Ђурђевим Ступовима на устоличењу њеног сина за епископа будимљанско-никшићког, у древној светињи у којем је седиште епископије будимљанске основане Светим Савом 1220. године.
    https://www.novosti.rs/c/crna-gora/vesti/1001960/pevaju-banjske-gore-mitropolit-joanikije-pored-groba-casnih-predaka-majka-vidosava-danas-nebu-raduje-foto
     
  7. Волим
    geronymo је реаговао/ла на Ole Gunnar Solskjær у Свети архијерејски Сабор 2021. у крипти Храма 24. маја   
    Ma zašto ne. Liturgiju služe zajedno to je mnogo više od zagrljaja.
  8. Свиђа ми се
    geronymo је реаговао/ла на Ole Gunnar Solskjær у Свети архијерејски Сабор 2021. у крипти Храма 24. маја   
    У суштини оно се добро забављају 😉
  9. Волим
  10. Свиђа ми се
    geronymo је реаговао/ла на Ćiriličar у Свети архијерејски Сабор 2021. у крипти Храма 24. маја   
    Јој Аџијо...па он је Србенда окорели...ја сам мислио ради ситуације доле...али Јоаникије и аутономаштво ни у сну не иде.
    Кад сам се хтео женити, некако мој владика био недоступан и ја се затеко у БГ случајно а Сабор беше....пролазим случајно крај Патријарпије кад Јоаникије седа у неког крша иза Патријаршије, тамо код Академије, и ја притчим, реко да Вас припитам минут...ја издробих тако и тако: Каже он, онако кроз прозор, каква људина: "Оће ли она тебе"? Па реко владико оће, како неће, него ето...А он одмахну: "Ма иди жени се човече, шта чекаш"!
    Не зна мене чоек, али ето...баш ми драго...
  11. Свиђа ми се
    geronymo је реаговао/ла на Ćiriličar у Свети архијерејски Сабор 2021. у крипти Храма 24. маја   
    Изволе се Духу Светоме и САСабору СПЦ!
    Амин! На многа љета драги валдико!
  12. Волим
    geronymo је реаговао/ла на александар живаљев у Свети архијерејски Сабор 2021. у крипти Храма 24. маја   
    ДОСТОЈАН! ДОСТОЈАН! ДОСТОЈАН! Радуј се, роде српски: Владика Јоаникије ИЗАБРАН за митрополита црногорско-приморског - ИН4С
    WWW.IN4S.NET Нови Митрополит Јоаникије, изабран је данас у Храму Светог Саве на Светом архијерејском...  
  13. Свиђа ми се
    geronymo got a reaction from Пг in Слике форумаша   
  14. Волим
    geronymo got a reaction from Поет in Слике форумаша   
  15. Оплаках :))
  16. Свиђа ми се
    geronymo got a reaction from Violetta Valery in Zivot na selu   
    Moje selo ???
  17. Свиђа ми се
    geronymo got a reaction from AnaLaz in Слике форумаша   
  18. Свиђа ми се
    geronymo got a reaction from obi-wan in ОВДЕ СТАВИТЕ ВАШ ДЕСКТОП или САЈТ   
    Ne, Kozara je
     


  19. Волим
    geronymo got a reaction from Поет in Слике форумаша   
  20. Свиђа ми се
    geronymo је реаговао/ла на Smaragdni kamičak у Слике форумаша   
    שמש חורפית
     

  21. Тужан
    geronymo је реаговао/ла на J_a_n_a у Дара из Јасеновца   
    Nažalost tako je. Tu su glumci i dijalog, zaplet, odlični, ali ostalo i ne baš, mada i oni su imali bedan buđet i snimili na brzinu to, ali uprkos nedostatcima ostade jedini na tu temu. 
  22. Свиђа ми се
    geronymo је реаговао/ла на Danijela у Слике форумаша   
  23. Волим
    geronymo got a reaction from GeniusAtWork in Слике форумаша   
  24. Волим
    geronymo got a reaction from БанеЛ in Слике форумаша   
  25. Волим
    geronymo је реаговао/ла на obi-wan у Роуен Еткинсон о стварној слободи говора   
×
×
  • Креирај ново...