Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Вук самотњак

Члан
  • Број садржаја

    158
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Вук самотњак got a reaction from Aleksandra_A in "Pomoc za vase nerve" - Klara Vikers   
    Sjajno stivo, u prethodnim postovima opisana je sustina i najvaznije manifestacije. Medjutim danasnja medicina sve navedene simptome prepoznaje kao anksiozni poremecaj.<br />
    Ko nije iskusio ove " strahote " tesko da moze da razume kroz kakav pakao prolaze osobe koje (nije dobar izraz "boluju") pate od ovog poremecaja. <br />
    Pre cetiri godine prvi put sam iskusio sta znaci napad panike. U jednoj opustenoj atmosferi, u veselom drustvu kao grom iz vedra neba prebledeo sam, srce je udaralo snazno, trnuli su prsti .... mislio sam da umirem.<br />
    Taj dogadjaj oznacio je jedno novo poglavlje u mom zivotu...<br />
    <br />
    Moram na posao, kasnije cu nastaviti post, mislim da je vazno preneti drugima sopstvena iskustva :-)
  2. Волим
    Вук самотњак је реаговао/ла на Снежана у Žene, kakve muškarce volite?   
  3. Волим
    Вук самотњак је реаговао/ла на DankaM у Žene, kakve muškarce volite?   
    Pouzdan, pametan i da ga (relativno) zanima da razume perspektivu druge osobe. I, najvaznije, da ne panici kad sam ja u panici, ali i da mi se ne smeje zbog toga Mislim da je ovo poslednje presudno  
     
    Sto se fizickog izgleda tice, licno volim decacke tipove, simpaticne,  ali u principu mi nije toliko bitno. Na muskarcu se vidi ima li (osnovanog) samopouzdanja, cak i da je samo malo lepsi od majmuna
     
    Najdrazi od svih mi je najlepsi u jednoj uvrnutoj situaciji: kad popravlja nesto po kuci, od kompjutera do slavine. Tom skoncentrisanom, analiticnom i sveznajucem pogledu je tesko odoleti Doduse, rekle su mi njegove kolege da je takav i na poslu, ali ja ga nikad ne videh kako programira ili resava neku frku tamo, tako da, eto, tu posvecenost resavanju problema vidjam u kucnim uslovima Pretpostavljam da mi je to zanimljivo, jer ja licno resavam sve intuitivno, "skokovito" i odjednom. 
     
    Naravno, niko ne moze da bas uvek bude onakav kakvim mi zelimo da bude, ali ako je cesto ovakav, ja sam zadovoljna.
     
    Inace mislim da su sve ostale stvari koje je @@Иван ♪♫, naveo, dogovorljive ili da ih je moguce razviti vremenom, ako su drugoj osobi (zeni) bas nuzne. 
  4. Волим
    Вук самотњак је реаговао/ла на Кратос у Жене постављају питања, мушкарци дају одговоре...   
    Ne,ne pričam o zaljubljenosti već o ljubavi prema ženi kao ličnosti,nešto što prevazilazi sexualnost i biološke mehanizme.žena je tada pored sexualne privlačnosti i brat, i prijatelj,i drug,ja to nazivam izgubljeni deo naše duše.
    Taj čin bi bio istovetan činu izdaje najboljeg prijatelja.
  5. Волим
    Вук самотњак је реаговао/ла на Јелена011 у Жене постављају питања, мушкарци дају одговоре...   
    Juan...
    Zeza me tel pa kratko
    Cek al ko ti kaze da moras nesto da prihvatis da bi bio pravoslavan?
    Ko tebi zabranjuje da se ispovedis i pricestis u Crkvi? Lisavas sebe Hrista kojeg volis i kome verujes jer mislis da treba nesto da prihvatis iako ti ne lezi.
    To je da kazem vrhunac, ideal, to ne znaci da smo svi bezgresni. Mozemo da lazemo sebe kao sto mnogi lazu sebe da nesto satro prihvate a dusa im se buni...
    To je proces, trud, zelja...
    Ako je tebi nepojmivo da je keks braka blud ok, ispovedis to tako, bukvalno pa vidi, nece te niko tuci zbog toga.
    Ljudi ce verovatno da kolutaju ocima i na tebe i na mene i na svakog. To ljudi rade. Mi idemo za Hristom ako zelimo i potpuno mi je ok da ides onako kako ti srce nalaze. Hristos ima zadnju rec. Al nemoj iz Crkve izlaziti niti se nepricescivati jer ti neko kaze da nisi dovoljno sta god, to je najgora opcija. Ti imas mnogo darova, talenata, radi i usavrsavaj to, a koliko mozes imaj u malom mozgu da eto nije bas lepo i dobro davati se telom svakom. Mislim da je i ako to ucinis vise nego puna kapa i previse.
    Mnogo ljudi govori Gospode Gospode, al makar tebi to licemerje da jedno govoris drugo radis trece osecas nije svojstveno.
    Ja ne verujem u Boga koji ista radi na silu.
    Da se menjamo pomagano uz trud i zivotne okolnosti da, al ne bas na tolku silu. Kao i u ucenju, u svemu ulazemo neki trud zbog cilja to je Hristos, al nema tog cilja zbog kog cu ja recimo sada poceti da jedem papriku. Pa crkla. Al ko zna, za deset godina...
    Samo to, ostavljam prostor, mogucnost da se jednom promenim...
    Greh bi bio ne reci da su odnosi pre braka greh, al iluzija je ocekivati od svakog to. Svako po meri i svako po talentu.
    Zto rekoh Vlada Dimitrijevic i slicni su i doveli do splavova, na silu se ne moze ukinuti priroda, mora polagano i sa ciljem i od coveka do coveka
  6. Волим
    Вук самотњак је реаговао/ла на Adelaida у Жене постављају питања, мушкарци дају одговоре...   
    Da me vidis uzivo, ne bi rekao da se zezas...  
    A kad bi me upoznao, potpuno bi ti bilo neshvatljivo da postoji neko ko mi ne bi oprostio...
     
    Mada bi mu trebalo vremena.
  7. Волим
    Вук самотњак је реаговао/ла на Јелена011 у Жене постављају питања, мушкарци дају одговоре...   
    Zamisli, ne moras!
    U pravoslavlju nista ne moras, ali da se ne lazemo, to sto mi nesto ne ispunjavamo ne znaci da tako nije lepo napisano...
    To sto se mi sada zenimo i udajemo posle 30 je nas problem, tada su ljudi umirali sa 40, mislim a fakultet im je bio zivotna skola...
    Cin vencanja je uveden dosta kasnije, jer su ljudi tako otpustali zenu kako su stigli, pa bilo je hajde malo da to dignemo na visi nivo, do tada je bilo normalno da ces se seksati ulaskom u brak i to pocetkom puberteta.
    Ne moramo sve meriti sopstvenim iskustvom, postoje itekako ljudi koji se ne seksaju pre braka a nisu Vlada Dimitrijevic tj nisu kastrirani i ne znam ti kakvi.
    Sto je bre samo pravoslavnima to tesko i za ismevanje a vamo se dice Hristom i nebeskom Srbijom?
    Kako bre ja ne znam ni jednu muslimanku koja se seksala pre braka i koja je nesto inhibirana zbog toga...Njihova logika je sledeca - moja cednost je biser koji zelim da poklonim onome sa kim cu provesti zivot. 
     
    Samo kod nas se sprdaju muskarci sa devojkama pa jos mozes misliti devojke treba da im budu zahvalne ako im on skine brak jer je to rudarski posao...
    Mozemo do sutra da ublazavamo to da ako se eto volite taj predbracni odnos nije toliki greh, pa mislim nece te neki sprziti strujom jer si imao odnose pre braka, ali ako si neki hriscanin valjda ces imati makar svest o tome da to nije ideal tvog zivota.
    Krajnosti su uzasno skucene i zadrte stvari. 
    Niti je greh nesto neoprostivo zbog cega ce te ne znam demoni nabijati na kolac u vecnosti, niti je sve onako hipi pa ajmo da opravdavamo sve jer ne mozemo da ispunimo nego cemo tako da se volimo...
    Zivot je izmedju tih krajnosti.
    De facto je odnos brak, bice dvoje jedno majku mu.
    I facat je da je sve oprostivo.
    I to nije bauk.
    I nece nikom pasti kruna s glave ako dodje svesteniku i kaze oprosti mi oce ocu da se pokajem za blud pre braka i kraj price.
    Sprdanje s tim nema nikakve veze.
    Koliko god me nervirala talibanstina Vlade Dimitrijevica toliko ne volim hipike i tu nonsalantnost.
    Ljudi smo, ju zamisli gresni.
  8. Волим
    Вук самотњак је реаговао/ла на Adelaida у Жене постављају питања, мушкарци дају одговоре...   
    Evo ja sad zamisljam da sam u situaciji da prevarim svog muza koji me mnogo voli i kojeg ja mnogo volim...jbg, omakne mi se, napijem se, nemam pojma sto i kako, ali desi se...i sta cu ja sad? Nisam poludela da mu to kazem...povredicu i sebe i njega tim. Lepo bih sedela negde u cosku i prezirala sebe neko vreme, sastavila se sa sobom i nastavila dalje da zivim i da volim svog muza...i vise nigde ne bih isla bez njega 
     
    A ako on to sazna ili mu kazem, lepo bih rekla stidim se, prastaj. Oprostio bi mi, verovatno bi nastavili da zivimo skupa...ali izmedju nas bi vecito lebdela ta moja izdaja kao neka utvara...i trebalo bi mnogo, mnogo, mnogo vremena da se sve to ostavi iza nas, Ako je ljubav prava. A ako nema ljubavi, briga bi bilo i mene i njega, bili bi u fazonu, dobro, desilo se, ajmo dalje. 
    A mozda bi me i ostavio...jbg
  9. Волим
    Вук самотњак је реаговао/ла на Adelaida у Жене постављају питања, мушкарци дају одговоре...   
    Pa Anika nije nikad ni rekla da bi oprostila neverstvo...Ja sam rekla da bih oprostila ( zbog svog dusevnog mira) a da li bih ostala sa tom osobom zavisi... 
    U situaciji gde je sve na izgled savrseno a njemu se omaklo...pa mi jos to i kaze...  morala bih da razmislim dobro o tome. Verovatno bih ostala sa njim, ali ne znam kakvog kvaliteta bi ubuduce bio taj nas odnos. Ne znam...
  10. Волим
    Вук самотњак је реаговао/ла на Јелена011 у Жене постављају питања, мушкарци дају одговоре...   
    Iako mozda ne u potpunosti, slazem se sa Anikom.
    Mislim, izvinte muskarci ali mnogo ocete da se vadite na majmune. Muskarac koji ne moze da savlada sopstveni majmunski nagon nije bas prototip onog "da muzu glava bude Hristos", ispada da ste deca koja ne umeju da se kontrolisu u prodavnici igracaka. Najblaze receno.
    Bice da se ide logikom greha - pre no sto ucinis izgleda ti da nije strasno, da je samo jedna avanturica, a posle bude belaj.
     
    Prastanje nije i nikada ne sme biti puj pike ne vazi! Ni u kom slucaju, nikad nikad! To ne da nije pravoslavno, to je hula na istinu, a samim tim hula na Boga!
    Te price pricajte nekom neverniku!
     
    Oprostiti znaci mnogo toga, ali zaborav kao da se nista nije desilo ne! Barem kod nas ljudi. Znaci - desilo se ali idemo dalje jeste oprostaj ili desilo se i ja ne mogu da predjem preko toga jeste oprostaj. Ali ja "moram" da ti oprostim jer ne mogu da se suocim sa tvojom izdajom ili imamo decu, nije oprostaj nego je samodestrukcija onoga ko bi trebao da oprosti.
     
    Ukoliko nije rec o potpunom gubitku odnosa i ukoliko oboje zele da rade na sebi i na njihovoj zajednici, uvek ima pomoci. Evo zanimljivog klipa na tu temu 
    http://seanlaicochrane.com/lyf-with-seanlai/5-steps-for-rebuilding-trust/
  11. Волим
    Вук самотњак је реаговао/ла на Anika у Жене постављају питања, мушкарци дају одговоре...   
    Ajde da vas malo razonodim... Slusajte kako je pokusao da me muva jedan Zemunac.
     
    on: mnogo si lepa, bre!
    ja: hvala!
    on: daj broj!
    ja: e pa to ne moze!
    on: ne razumem zasto se sad neckas?
     
    Ahahaha, decko je talenat!
  12. Волим
    Вук самотњак је реаговао/ла на Adelaida у Жене постављају питања, мушкарци дају одговоре...   
    Kapiram ja to, ali u trenutku kada je on njoj priznao neverstvo ( umesto da je lepo cutao) nastaje njen licni pakao koji se odrazava na brak, njega...razumes. Ona ne moze to da oprosti, krecu svadje, nezadovoljstvo, ludnica, deca placu cure im sline iz nosa...kapiras?  
    Tu vise nema mira....uopste....nikad... 
  13. Волим
    Вук самотњак је реаговао/ла на Arsenija у Жене постављају питања, мушкарци дају одговоре...   
    Mi ne treba da generalizujemo tako licne stvari kao sto su npr. odnosi u braku ...No , ipak , tema je interesantna ... Ne bih o sebi , ja nisam kandidat za brak iz vise i vise nago razumnih razloga ... Ali ipak ... Brak je prijateljstvo iznad svega , poverenje i savez ... Prevareni je povredjen , a u tom svom bolu ne sme biti zao ... I tu nastupa borba ... " Ma ja bih njega po kratkom postupku "... " Stani , gde ce ti dusa "... Pa sta se sve ne desava u danasnje vreme ... Ja ti zelim sve najbolje , od srca , ali sam svesna koliko je to tesko ... Nikome nije lako , svako ima neki svoj krst... Ne treba stvari gledati crno belo , niko nije idealan , ali neki ljudi mogu biti savrseni jedno za drugo ... Ne mora da znaci da je tvoja idealna polovina onakva kakvom si je ti zamislila ... Mozda je bas suprotno . Ko zna ?
  14. Волим
    Вук самотњак је реаговао/ла на Adelaida у Жене постављају питања, мушкарци дају одговоре...   
    Kod sebe da (uvek sam za to), kod drugoga na to da ima dovoljno razuma. 
  15. Волим
    Вук самотњак је реаговао/ла на Adelaida у Жене постављају питања, мушкарци дају одговоре...   
    Pa na sta da se oslanjam...  Ne sporim da ima ljudi kao sto je taj tvoj prijatelj...ali ima i onih koji su shvatili da od varanja nema vajde. Da li kasno ili ne, zavisi...neko kasno za nekog, neko taman na vreme...to je sad vise filozofija 
  16. Волим
    Вук самотњак је реаговао/ла на Adelaida у Жене постављају питања, мушкарци дају одговоре...   
    Ne znam koliko ih ima...  ali verujem da ih ima. A Kazanova nije imao zenu, koliko mi se cini, a mislim i da je bio zavistan od seksa...sto je sasvim druga stvar.
    Mislim da osobe koje imaju iole razvijeniju svest, pre ili kasnije shvate da varanjem partnera nista ne postizu. Ako uporedo odrzavaju konstantnu vezu sa jos jednom osobom, znaci da u prvobitnoj vezi ili braku nesto ne stima. I to se nece resiti tako sto imaju nekoga sa strane. Ako prave ceste izlete van braka ili veze sa razlicitim osobama, takodje znaci da nesto ne stima kako u partneru tako i u tom samom izletniku...a ni to se ne resava varanjem. Znaci, moj prost, zakljucak je, svako ko ima razvijenu svest o sebi i svetu oko sebe, pre ili kasnije ce shvatiti da od varanja nema vajde...i ako krenuce da resava uzrok... Ja o tome govorim.
     Vi govorite o onom nizem nivou svesti.
  17. Волим
    Вук самотњак је реаговао/ла на Adelaida у Жене постављају питања, мушкарци дају одговоре...   
    Ne zamaram se ja time uopste.  Lepo ti rekoh, ako se neko sam ne cuva, niko drugi ga ne moze sacuvati. ( To vazi za oba partnera) 
    Najverniji su oni partneri koji su jednom prosli kroz sve to, izludeli se i videli da od toga nema vajde....
  18. Волим
    Вук самотњак је реаговао/ла на Adelaida у Жене постављају питања, мушкарци дају одговоре...   
    Prastati da...ali oprostaj ne znaci obavezno i ostanak u toj vezi ili braku 
  19. Волим
    Вук самотњак је реаговао/ла на Adelaida у Жене постављају питања, мушкарци дају одговоре...   
    Sto se prevare ( odnosno izdaje- kako ja to zovem) tice...ako se covek sam ne cuva, partner ga sigurno ne moze sacuvati...a da li bih oprostila takvu vrstu izdaje zavisi od mnogo faktora...ne znam...ne bih ostala sa partnerom koji uporedo odrzava vezu sa jos jednom zenom, dala bih mu slobodu da ostane sa njom, a ako je to kratkotrajan izlet, avantura i ja to saznam...morala bih dooobro da razmislim o tom partneru...mislim, kakav je to dasa ako ga uhvatim sa drugom? Ustvari, ako neko hoce da napravi izlet van braka ili veze, treba da bude maher, da bude sposoban da to ucini na taj nacin da to ne utice na tu vezu, brak, odnos i sta ti ja znam....
    Misljenja sam isto da ljudi kojima nesto nedostaje kod partnera traze to u nekom drugom, zato bi se obostrano trebali potruditi i muskarac i zena da njihov partner bude zadovoljan i srecan u njihovom medjusobnom odnosu pa nece niko imati razloga da vara. 
     
    Mislim, sta ce meni drugi ako sam zadovoljna mojim dasom i obrnuto...
  20. Волим
    Вук самотњак got a reaction from Лапис Лазули in Жене постављају питања, мушкарци дају одговоре...   
    Не знам да ли сам способан, али сам се трудио да препознам оно најбоље, да утешим, охрабрим... Мислим да је то и суштина праве везе.
  21. Волим
    Вук самотњак је реаговао/ла на Лапис Лазули у Жене постављају питања, мушкарци дају одговоре...   
    Jeste li sposobni da u partnerki vidite ono najbolje?Da je vidite u potencijalu,boljom nego sto trenutno jeste?Da joj vratite veru ako je pala,da je podignete i pridrzite kada joj je tesko i da je utesite,da  joj zavijete slomljeno krilo da moze opet visoko da leti?Da nosite bremena jedno drugome,u ovom slucaju vi njeno?
  22. Волим
    Вук самотњак got a reaction from Данче* in Šta ste po profesiji, čime se bavite, da li ste zadovoljni svojim poslom, kako preživljavate...   
    Бејах новинар ( радио, тв , штампа , портали ) па постадох пољопривредник. Кажу Богу најугодније занимање , ал' исто тако кажу "једном новинар-увек новинар"
  23. Волим
    Вук самотњак је реаговао/ла на Снежана у Напади панике и анксиозности   
    Portret anksiozne osobe u mladosti
     

    https://vice-images.vice.com/images/content-images/2015/05/14/portret-anksiozne-osobe-u-mladosti-body-image-1431610775.jpg?resize=*:*&output-quality=75
      Nikada se nisam našla u ulozi motivacionog govornika, niti smatram da bih se u toj ulozi najbolje i snašla. U najvećem broju slučajeva teško mi je, čak i nemoguće, da motivišem i samu sebe, pa ne vidim kako bih ikoga drugog ubedila. Čitala sam i slušala bezbroj motivation speakera i nalazim da im je svima zajednička maska humora pod kojom se ili kriju ili je koriste kao odbrambeni mehanizam.
     
    Takođe, užasno mi je teško da poverujem u priče o čudesnom preporodu, o lampici koja se samo upali jednog dana i tada shvatimo gde smo do tog momenta grešili, kako da savladamo teškoće koje su nas dugo mučile i naučimo da živimo emotivno uravnoteženi i srećni. Štaviše, sada kada nam se ukazao put, ta utabana staza smirenosti i blagostanja, u stanju smo i druge da usmerimo.
     
    Ono što mi je i više nego jasno jeste da je veoma teško govoriti o ličnim stvarima, ogoliti se komplet pred gomilom stranaca, a ne nabaciti neki zaštitni sloj ili ne postaviti makar i najtanji zid između vas i vaših slušalaca odnosno čitalaca. Uzmimo za primer mene. Ja evo kucam već drugi pasus pišući o drugima i nikako da počnem sa onim što sam zapravo i želela da vam ispričam.
     
    Ja sam tridesetogodišnja devojčica u telu žene, rođena Beograđanka i htela bih da vam ispričam svoju priču. Da ću vas motivisati, ne garantujem; da ću vas šokirati, ne verujem. Nikad nisam bila od onih smirenih, flegmatičnih osoba koje dobro znaju razliku između stvari oko kojih se treba sekirati, brinuti i nervirati, a koje treba samo pustiti da pored vas prođu i ostave vas netaknute. Oduvek sam bila odgovorna i previše ozbiljna u svemu što radim. Ja sam mlađe dete u svojoj porodici, tako da je mom starijem bratu zapala uloga buntovnika i borca protiv svake vrste autoriteta. S druge strane, ja sam čvrsto rešila da budem potpuno drugačija, „ponos porodice", kako me je zvao moj deda. No pressure there.
     
    Od osnovne škole pa sve do studija, svaki kontrolni, seminarski rad ili ispit shvatala sam kao nešto od čega mi život zavisi. Isti osećaj odgovornosti i sudbinskog značaja sam prenela i na svoj profesionalni život. Sve vam ovo pričam kako biste bolje razumeli ono što je usledilo i kako je moje dotadašnje ponašanje tome doprinelo.
    Serija zdravstvenih problema je počela još na fakultetu. U pitanju su bili manji, ali hronični i uporni problemi. Tada mi se prvi put javila briga. Tačnije hipohondrija maskirana u brigu. Sa 26 godina sam operisala, na sreću, benigni tumor na jajniku. Opet sam malo brinula, ništa strašno. Situacija se pozitivno završila, naizgled sve zaboravljeno. Nastavila sam da radim, malo brinula oko posla, naizgled bezazleno. Lep posao, dobra plata, lojalan partner, početak samostalnog života, putovanja, život je lep.
     
    I onda BUM.
     
     
    Sva dotadašnja briga oko svake sitnice, strahovi zbog zdravstvene situacije, paranoje oko letenja avionom i nagomilane fobije su posredstvom jednog „okidača" izazvale preko noći, kako se meni činilo, nešto što se stručno zove Anksiozni Poremećaj. Velikim slovima, jer ovaj poremećaj to zaista zaslužuje.
    Neki od vas su verovatno upućeni u taj fenomen 21. veka, ali nije na odmet da malo pojasnimo. Ako biste pitali prosečnog Srbina, on bi to "ko iz topa" nazvao nervozom, a često i razmaženošću. Prosečan Srbin veoma greši. Razlog za davanje ovakvih brzinskih dijagnoza i još "iskusnije" terapije (prošetaj malo, vidi kako je lep dan) leži u tome što se i u psihijatriji ovakav poremećaj vodi kao najblaži. Najblaži u poređenju sa šizofrenijom ili maničnom depresijom.
     
    Niste za lečenje "na odeljenju" ili za sakrivanje od komšija i porodičnih prijatelja jer naizgled delujete "normalno", ali svaki psihijatar i psihoterapeut će vam reći i da je ovaj problem jedan od subjektivno najtežih za podneti. I to je gola istina. Jer kada vas uhvati jedan od mnogobrojnih napada panike koji, veoma bezobrazno, ne biraju ni mesto ni vreme svog ispoljavanja, nekad vam se čini da je jedino rešenje da se zakucate glavom u zid, ne biste li prekinuli tok suludih misli koje vam prolaze kroz glavu.
     
     

    https://vice-images.vice.com/images/content-images/2015/05/14/portret-anksiozne-osobe-u-mladosti-body-image-1431609157.jpg?resize=*:*&output-quality=75

     
    Svesna sam da ovo zvuči veoma dramatično, a tako zvuči jer dramatično i jeste, barem u mom slučaju, za šta mogu okriviti gomilu pročitanih romana i očajnih heroina od kojih sam možda, ali podvlačim MOŽDA stekla tu sklonost ka teatralnosti i preuveličavanju. Činjenica je da je anksioznost praćena paničnim napadima izrazito neprijatno stanje, čiji su simptomi nekad vidljivi (tremor ruku, nefokusiranost pogleda) i telesni (lupanje srca, stezanje grla, želuca i stomaka uopšte), a nekad jednostavno "suptilni" kao što je osećaj blagog "strujnog udara" kroz čitavo telo koji može trajati satima.
     
    Ovako otkucano na listu papira i ne deluje tako strašno, zar ne? U mom slučaju, nekad je i nepodnošljivo. I tako dolazimo do obaveznog pratioca – depresije. Neko će se tada okrenuti alkoholu, neko lakim ili težim drogama, a neko, kao u mom slučaju, legalnim supstancama koje će u najboljem slučaju umanjiti simprome, ali vas nikada neće do kraja izlečiti. Jer ste za izlečenje isključivo zaduženi vi. Snaga volje i motivisanost da se kroz krizni period prođe. Razgovori sa psihoterapeutom, koji će vas sigurnom rukom voditi kroz čitav proces. Podrška porodice i prijatelja. Razumevanje kolega na poslu.
     
    Zvuči dobro, ali šta se desi kada epski u tom pokušaju omanete? Kada je vaša okolina nekim čudom imuna na takvu boljku i ne razume najbolje osećaj koji im iznova i iznova opisujete. Da je vazduh oko vas postao drugačiji, teži. Da je osećaj straha sveprisutan i nadmoćan. Da ste počeli od toga što se bojite jedne konkretne stvari, a završili tako da vam ulazak u javni prevoz predstavlja problem; da vam je svaki prostor skučen, a napolju, pak, vrebaju razne opasnosti kojih do juče niste ni bili svesni. I da u procesu izvlačenja iz ove krize ponovo učite osnovne stvari. Kao kad malo dete uči da hoda, vi ponovo učite da možete da sedite u kafiću pola sata ili da provedete čitavo radno vreme u kancelariji i oduprete se porivu da pobegnete, bez da znate gde biste tačno bežali.
     
     

    https://vice-images.vice.com/images/content-images/2015/05/14/portret-anksiozne-osobe-u-mladosti-body-image-1431609285.jpg?resize=*:*&output-quality=75
     
     
    Laički govoreći, anksioznost najpre možemo izjednačiti sa strahom. Ja svaki dan osećam sveprisutan strah od smrti. Imam utisak da sam preko noći prešla sa moda besmrtnosti tako karakterističnog za svu decu, tinejdžere i rane dvadesete godine na mode smrt mi preti iza svakog ćoška, i meni i meni bližnjima, i niko, ali apsolutno niko, pa ni moja inače sveznajuća majka mi ne može garantovati da ću doživeti duboku starost i mirno otići potpuno pomirena sa tom činjenicom i sa usmehom na usnama. Ništa neobično, kada se u obzir uzme činjenica da u osnovi svakog straha i fobije leži upravo taj iskonski strah od smrti. Ono što je zaista zastrašujuće jeste kada vam se ta jedna misao uvuče u svaku poru, svaku misao i situaciju koju u tom momentu proživljavate. A carpe diem filozofija ne radi na onaj način na koji su vam obećali svi new age filozofi.
     
    A šta li sledi nakon što vaša, nadajmo se, besmrtna duša napusti vaše smrtno telo? Kada sam bila mlađa iskreno sam se nadala da će se samo useliti u novog „domaćina" i da život počinje iznova sa nedge podsvesno skladištenom mudrošću prethodno preživljenih života. Sada se nadam nekom mirnom, idiličnom mestu gde caruje mir, a anksioznost i strah su nepostojeće reči čijeg se značenja više niko ni ne seća. Jer život je previše život. Jedan pokušaj mi se čini kao više nego dovoljan.
     
    Za razliku od depresije, anksiozni poremećaj nije nešto u potpunosti izlečivo. Nema čarobne pilule, osim lekova za smirenje i antidepresiva da vam malo poprave raspoloženje, i sva je prilika da će vam se krize ponovo javljati. Dovoljan je samo pravi "okidač", ono nešto što vas podseća da je svet jedno opasno mesto. Ponovo isti osećaj, isti simptomi. I sram. Neopisivi sram koji osećate jer oko vas opažate samo titane koji se hrabro nose sa svojim problemima i nedaćama, a vi ponovo u svom ćošku pevate istu baladu. Na to se nadovezuje obavezan pad samopouzdanja. Ne samo da ste kukavica, već vam se i kosa istanjila, noge iskrivile, a nos povećao. I eto nam ponovo depresije. Začaran krug u svom svom sjaju.
     
    "Okidači" nisu univerzalni, odnosno isti za sve neurotične osobe. U mom slučaju to je bila reč operacija, tačnije izjava da mi je potrebna nova operacija. Bila je dovoljna ta jedna rečenica pa da se sve brige, strahovi, neuroze i nerviranja stope u taj jedan jedini Poremećaj. Ne znam kakva iskustva imaju drugi, ali ja čak pamtim i datum kada se nešto u meni promenilo, slomilo. Kada su odbrambeni mehanizmi popustili i a bujica osećanja preplavila sve sfere mog života. Ja nisam znala kako da je zaustavim. I dan danas mi to teško ide.
    Jednom prilikom me je moj otac pitao kako je moguće da ja koja sam tolike knjige pročitala, završila fakultet, putovala nisam u stanju da naučim da se izborim sa naletima te pogane anksioznosti. E tu dolazimo do problema – inteligencija "svetskog čoveka" nije alatka koja će vas iz začaranog kruga magično izvući, jer kako stvari stoje zdrav razum ne ide obavezno ruku pod ruku sa vašom dragocenom fakultetskom diplomom. Poslednje tri godine sam provela upoređujući se sa drugim ljudima -uvek u njihovu korist, a na moju štetu, naravno- i uočila nebrojene primere naizgled intelektualno inferiornih ljudi (ako kao kriterijum uzimamo obrazovne i profesionalne uspehe – jedan opasno pogrešan kriterijum, moram vas upozoriti) koji vode kvalitetan život uprkos nedaćama vodeći se isključivo zdravom logikom. Čak i dok ovo kucam osećam neverovatnu zavist prema tim osobama koje, s moje tačke gledišta, poseduju najdragoceniju supermoć koju jedno ljudsko biće može posedovati.
     
    Trenutno prolazim kroz treću krizu. Ono što me posebno fascinira jeste da je druga bila teža od prve, a treća gora od prve dve zajedno. I duža. I sa većim posledicama. Jer, vidite, nije nervni sistem jedini koji ispašta kada kriza udari. Ispašta i telo. Neke od stvari koje su se meni dogodile jesu gastritis, sindrom nervoznih creva, povećan nivo prolaktina i poremećeni menstrualni ciklusi.
     
    Ipak, ne želim nikog da plašim. Želim da upozorim. Da vam kažem kako još od detinjstva svi oni mali, sitni, minijaturni pogrešni potezi i reakcije imaju svoje posledice i telo će vam kad-tad naplatiti sav taj maltretman. Želim i da kažem da postoji i nada. Ako patite od anksioznog poremećaja, sva je prilika da će vas celog života pratiti. Na nama je da naučimo kako da sa tim pratiocem živimo. Da nam smeta, ali da nas ne ometa.
    Ja JESAM epski omanula tri puta, i možda ću omanuti i četvrti. Proces učenja je spor, ali uporno nastavite da učite. Hrabro podnosite frustracije neuspelih pokušaja, ali slavite svaki pojedinačni uspeli napor. Jer vredi. Jer će vam dati novu šansu da vodite kvalitetan i ispunjen život. Ovaj jedan koji vam je nekom ludačkom lutrijom dodeljen. I slušajte svog psihoterapeuta čak i kada vam deluje da vas čak i on ne razume. Prihvatite ljubav i pažnju svojih bližnjih iako vam njihovi saveti nekad deluju trivijalno.
     
    Ja nisam motivacioni govornik i ne bih se ni u najluđim snovima usudila da vam obećam onaj A-HA moment koji će vam zauvek promeniti život. Jer ono što će vam pomoći jeste serija takvih momenata i sitni koraci napred, čak i kad nakon njih uslede tri koraka nazad u anksioznost. I volite sebe, ali onako, istinski. Jer čovek je samo čovek, nesavršeno biće sa pregršt dobrih i loših strana i kako takav se ne može kategorizovati. Ne postoji neki tajni katalog gde ste grupisani pod kolonom "slabić" ili "neustrašivo primerak ljudske rase". Grupa je jedna i heterogena i vaše mesto u njoj je podjednako važno, bili neurotičar ili ne.
     
    Od jednog neurotičara drugom – prijatan vam dan želim. A za sutra ćemo brinuti sutra.
     
    http://www.vice.com/rs/read/portret-anksiozne-osobe-u-mladosti?utm_source=vicefbsr
     
                                     
  24. Волим
    Вук самотњак got a reaction from Kaludjerovic Sreten in Женска лепота   
    Физичка лепота може бити и благослов и проклетство... Истина је да лепота није улазница за срећан живот у благостању, као што се агресивно пропагира...
  25. Волим
    Вук самотњак got a reaction from ST.IVANA in Женска лепота   
    Физичка лепота може бити и благослов и проклетство... Истина је да лепота није улазница за срећан живот у благостању, као што се агресивно пропагира...

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...