Jump to content

kopitar

Члан
  • Број садржаја

    3433
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Волим
    kopitar је реаговао/ла на Zoran Đurović у Отац Зоран Ђуровић постављен за духовника цркве Ружице у Београду   
    Верујте ми, преуморан сам, али и срећан. Уморан од селидби и од посла који радим, али и задовољан јер се виде резултати тог рада. Светиња у којој сам је велика; чуда су свакодневна. Читаш молитве, исповедаш, проповедаш, дајеш савете, помажеш људима конкретно... Прави пасторални рад. Људи се враћају брзо да се опет видимо. У Петки или ћеш се посветити или постати говедо горе но што си ушао. Не стижем за нос да се ухватим. Многе ствари сам ставио на стенд бај. Једноставно не могу да се мултициплирам да бих све обавио. Полако стварам екипу сарадника. Иде то добро, чак превазилази моја очекивања. 
    Велика ствар је да је братија одлична. Углавном су професори, нема се парохија па нема ни неке суревњивости. Сви се покривамо и помажемо. Ствари функционишу као швајцарски сат. За мене је ово дошло као ваздушна бања, иако сам избезумљен од умора.  
    О свему осталом не могу да говорим, а временом ће се откривати на радост многих, али и на ужас адски неких мојих "доброжелатеља". 
  2. Волим
    kopitar је реаговао/ла на sanja84 у Отац Зоран Ђуровић постављен за духовника цркве Ружице у Београду   
    Izvini, nisam pratila temu, inače bih te branila
  3. Тужан
    kopitar got a reaction from sanja84 in Отац Зоран Ђуровић постављен за духовника цркве Ружице у Београду   
    Morao sam reagirati na ono da sam širio " pro ustaški govor" i da vam se zahvalim što niko nije reagirao na ovo ( odnosno jesu dva čovjeka) i ako dobro znate po onom što sam pisao da je to najgora moguća laž.
    Ja sam na više katolički foruma bio puno puta baniran zbog toga što sam uporno pokušavao da osvjestim da mržnja nije dobra i da stvari pogledaju i iz druge perspektive npr. mnoge teme o Jasenovcu, Dianu Budisavljević itd. te puno puta branio SPC i vaše patrijarhe . Zadnju temu sam otvorio o patrijarhu Periću čiji je otac porijeklom iz grada gdje sam i ja rođen
     "Porfirije Perić, novi patrijarh SPC"
    te pokušao pobuditi isti zanos i kod katolika izborom ovog izvanrednog čovjeka.
    Možete i sami pogledati ako želite.
    Katolički odgovori • Pogledaj temu - Porfirije Perić, novi patrijarh SPC
    WWW.KATOLICKI.INFO   Ono što je najveći apsurd da sam i na jednom i na drugom forumu prinuđen zbog intelektualnog nepoštena napustiti iste. Neznam jel to dobro ili loše..
    Inače sam tamo četnik a kod vas proustaša.
  4. Свиђа ми се
    kopitar је реаговао/ла на mirko1929 у Отац Зоран Ђуровић постављен за духовника цркве Ружице у Београду   
    Причати о религији је зезнуто. Причати о политици је зезнуто. Причати о црквеној политици немогуће...
  5. Тужан
    kopitar got a reaction from Јанко in Отац Зоран Ђуровић постављен за духовника цркве Ружице у Београду   
    Ocu Zoranu od srca čestitam...
    Ja se odjavljujem  jer to više nije isti forum u koji sam prije 7 godina došao, razlog je mislim većini jasan iz slučaja Vedran, Vladan itd.
    Nadam se da Admin neće ovo izbrisati jer mi je već dva izbrisao...hej čovječe samo želim reći zbogom
     
     
     
  6. Не свиђа ми се
    kopitar got a reaction from Вилер Текс in Отац Зоран Ђуровић постављен за духовника цркве Ружице у Београду   
    Ocu Zoranu od srca čestitam...
    Ja se odjavljujem  jer to više nije isti forum u koji sam prije 7 godina došao, razlog je mislim većini jasan iz slučaja Vedran, Vladan itd.
    Nadam se da Admin neće ovo izbrisati jer mi je već dva izbrisao...hej čovječe samo želim reći zbogom
     
     
     
  7. Свиђа ми се
    kopitar got a reaction from sampaganini92 in Отац Зоран Ђуровић постављен за духовника цркве Ружице у Београду   
    Ocu Zoranu od srca čestitam...
    Ja se odjavljujem  jer to više nije isti forum u koji sam prije 7 godina došao, razlog je mislim većini jasan iz slučaja Vedran, Vladan itd.
    Nadam se da Admin neće ovo izbrisati jer mi je već dva izbrisao...hej čovječe samo želim reći zbogom
     
     
     
  8. Свиђа ми се
    kopitar got a reaction from Kafanski amater in Отац Зоран Ђуровић постављен за духовника цркве Ружице у Београду   
    Ocu Zoranu od srca čestitam...
    Ja se odjavljujem  jer to više nije isti forum u koji sam prije 7 godina došao, razlog je mislim većini jasan iz slučaja Vedran, Vladan itd.
    Nadam se da Admin neće ovo izbrisati jer mi je već dva izbrisao...hej čovječe samo želim reći zbogom
     
     
     
  9. Тужан
    kopitar got a reaction from Протомајстор in Отац Зоран Ђуровић постављен за духовника цркве Ружице у Београду   
    Ocu Zoranu od srca čestitam...
    Ja se odjavljujem  jer to više nije isti forum u koji sam prije 7 godina došao, razlog je mislim većini jasan iz slučaja Vedran, Vladan itd.
    Nadam se da Admin neće ovo izbrisati jer mi je već dva izbrisao...hej čovječe samo želim reći zbogom
     
     
     
  10. Волим
    kopitar got a reaction from Поуке.орг инфо in Отац Зоран Ђуровић постављен за духовника цркве Ружице у Београду   
    Ocu Zoranu od srca čestitam...
    Ja se odjavljujem  jer to više nije isti forum u koji sam prije 7 godina došao, razlog je mislim većini jasan iz slučaja Vedran, Vladan itd.
    Nadam se da Admin neće ovo izbrisati jer mi je već dva izbrisao...hej čovječe samo želim reći zbogom
     
     
     
  11. Свиђа ми се
    kopitar got a reaction from Драшко in Отац Зоран Ђуровић постављен за духовника цркве Ружице у Београду   
    Ocu Zoranu od srca čestitam...
    Ja se odjavljujem  jer to više nije isti forum u koji sam prije 7 godina došao, razlog je mislim većini jasan iz slučaja Vedran, Vladan itd.
    Nadam se da Admin neće ovo izbrisati jer mi je već dva izbrisao...hej čovječe samo želim reći zbogom
     
     
     
  12. Свиђа ми се
    kopitar got a reaction from Zoran Đurović in Отац Зоран Ђуровић постављен за духовника цркве Ружице у Београду   
    Ocu Zoranu od srca čestitam...
    Ja se odjavljujem  jer to više nije isti forum u koji sam prije 7 godina došao, razlog je mislim većini jasan iz slučaja Vedran, Vladan itd.
    Nadam se da Admin neće ovo izbrisati jer mi je već dva izbrisao...hej čovječe samo želim reći zbogom
     
     
     
  13. Зачуђен
    kopitar је реаговао/ла на slovoA у Отац Зоран Ђуровић постављен за духовника цркве Ружице у Београду   
    Код тебе, у Ружицу?! Зар то није храм Цркве Христове, а не твоје? Чији си ти свештеник уопште, ако у том храму теби долазе? Тај храм онда није Црква, ни Невјеста Христова и Његово тијело, него то твоје, којем тако и долазе. Па ти сад види ту разлику, или немој, између Цркве као Тијела и Невјесте Христове, и те "Ружице" у којој теби долазе. Ваљда, као једином богу.
    То што патријарх хоће да те спасава, не значи ништа више од тога! Буди сигуран да те неће пустити да поново лајеш.
     
  14. Волим
    kopitar је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у Отац Зоран Ђуровић постављен за духовника цркве Ружице у Београду   
    АВА РИМСКИ ПОСТАО ДУХОВНИК БОГОРОДИЧИНЕ ЦРКВЕ РУЖИЦА НА КАЛЕМЕГДАНУ! Драги пријатељи, од јуче, 15. августа, године Господње 2021, постављен сам актом Патријарховим сабратом и духовником у цркви Ружици и капели свете Петке на Калемегдану. Такође сам постављен и у Информативну службу СПЦ. Перипетије које су биле ових месеци су разлог мог ретког појављивања на ФБ и ЈТ. Наставићемо и овде дружење, а моћи ћете од 1. да ме четвртком видите у Ружици уживо. Неки су помислили да их игноришем јер ме није било, а и кад сам се на кратко појављивао то је било у стилу Сфингиних енигми:))) – Но, свако ко зна крокодиле међ' којима морам да пливам, разуме ове разлоге. Многи ће се овоме обрадовати и учествовати у Авиној радости, а многи ће – као нпр. Родољуб Лазић – бити огорчени. Овај гест не значи само неки Авин успех, него је и велики знак да се прозори у СПЦ отварају да уђе мало промаје. Напомињем да мој пријем за Архиепископију не значи да сам in toto прихваћен, односно да се мој прошли рад може у целости потписати – јер ни сам не бих све могао потписати – него да је део уметничког и научног рада, као и ревновања за црквено јединство препознат као такав. Закључен је још један мој животни циклус и сада иде закључни у коме се своде рачуни и у коме намеравам да завршим разне научне и уметничке пројекте који су започети. Захваљујем се пред Господом свим драгим пријатељима који су ме подржавали и у овоме што је било, а што је дубоко обележило наш црквено-духовни живот, где су посебну улогу имале Поуке. О томе ће се писати у будућности, јер су темељи наше обнове, иако постављени пре више деценија, били стално ојачавани у мору искушења. И често решења нису била добра. Зато од истраживача очекујемо објективни суд, колико је то могуће. Морам да се нарочито захвалим мојој жени, Сузи, јер се сви њој диве, док мене доживљавају као неког пешадинца. Хвале њену побожност и дуготрпељивост, јер то у мени не могу да нађу:))) Велики поздрав свима!
     
    https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=4538250459552719&id=100001034309037
  15. Волим
    kopitar је реаговао/ла на Zoran Đurović у Отац Зоран Ђуровић постављен за духовника цркве Ружице у Београду   
    "Чашћу чините већима једни друге",  
    Дођи до Ружице па да се лично упознамо. 
    Сада ћу ваљда моћи да пишем на Поукама као клирик СПЦ?  Када сам вам говорио да има много цвладика који ме цене, ти си се смејао на то. Сада сам се запрепастио колико је других владика који су ми прилазили и хтели  да ураде селфи са мном. Да не говорим о монасима, монахињама, свештеницима, лаицима. 
    Добро смо семе сејали, сада иде берба и ново орање и сејање. 
    Ава  Римски, Залудни слуга  Божији...  
  16. Свиђа ми се
    kopitar је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у Отац Зоран Ђуровић постављен за духовника цркве Ружице у Београду   
    Их, што си такав човек на крај срца...
    Ваљда је хришћански радовати се туђој радости.
  17. Свиђа ми се
    kopitar је реаговао/ла на александар живаљев у Драго Пилсел: Католичка и Српска православна црква, српско-хрватски дијалог и канонизација Степинца: Докле се стигло?   
    ПЕТ ГОДИНА КАТОЛИЧКО-ПРАВОСЛАВНЕ КОМИСИЈЕ О АЛОЈЗИЈУ СТЕПИНЦУ
    Католичка и Српска православна црква, српско-хрватски дијалог и канонизација Степинца: Докле се стигло?
    Пише: ДРАГО ПИЛСЕЛ
    Четвртак, 07. окт 2021, Извор: ртс.рс
    На нечију констатацију да је у Канади, по свему судећи, Католичка црква одговорна за смрт око 10.000 домородачке дјеце, хрватски етичар Жељко Поробија је написао: “Ја сад само чекам кад ће канадски католици прогласити свог тадашњег бискупа свецем јер је спасио двоје дјеце из интерната и у једној проповиједи рекао да дјецу не треба тући недјељом”. Тако нам од прилике дође величање ратног загребачког надбискупа Алојзија Степинца.
    Алојзије Степинац Дана 12. јула се било навршило пет година од првог сусрета католичко-православне Комисије о Алојзију Степинцу. Мислим да је потребно се тога присјетити и теми се вратити из неколико разлога, али прије свега због најважнијега: изузетно је постигнуће када се разговара о деликатним питањима, о оним болнима, као што би било изузетно да, рецимо, православни и муслимани и католици, прво они, поведу разговор о Сребреници, или о Вуковару, или о Ахмићима или Приједору, или о Јасеновцу...
    Ја се, као политички теолог који се уз то бави и моралним питањима, залажем за дијалог који ће бити темељен на чињеницама, а оне понекад могу бити кратко и јасно приказане успјешним метафорама. Зато, прије него што вас подсјетим на рад Комисије, једну слику коју посуђујем из једног ФБ статуса доктора етике, паче и доброг познаватеља религиологије (премда атеист), Жељка Поробије.
    На нечију констатацију да је у Канади, по свему судећи, Католичка црква одговорна за смрт око 10.000 домородачке дјеце, Поробија је написао: "Ја сад само чекам кад ће канадски католици прогласити свог тадашњег бискупа свецем јер је спасио двоје дјеце из интерната и у једној проповиједи рекао да се дјецу не треба тући недјељом".
    Отприлике на то можемо свести и "величање" улоге загребачког надбискупа Алојзија Степинца за трајања Другог свјетског рата на подручју НДХ.
    Наравно, колега је искористио ову метафору да се присјетимо Степинца. И његова је метафора прецизна. Дапаче, увјерен сам да је папа Фрањо, након серије писама које је добивао из Хрватске откако је изабран за надбискупа града Рима (нешто о тому знам јер сам и ја писао), могао разумјети писма која му је послао покојни патријарх Иринеј и која сам, знате и то, први дао на увид широј јавности. Наиме, та су писма снажна као и Поробијина метафора.
    Папа Фрањо у Ватикану, 1. октобра 2021. Састављање Комисије је, дакле, био плод приједлога папе Фрање који је одговорио на иницијативу Српске православне цркве да се питање Степинчеве канонизације "скине с дневног реда" (да се тиме не жури), јер би, сматрајући православни Срби да је Степинац, најблаже речено, амбивалентна особа која је радила дубиозне компромисе са усташама, та канонизација "само продубила ране и постојеће разлике", а знамо колико је манипулација памћењем и прошлошћу допринијела трагичним догађајима на Балкану деведесетих година прошлог стољећа.
    Степинац, дакле, не само да ни с чим не доводи у питање постојање расних законâ и мјерâ против Жидова и Срба него се залаже за поштовање њиховог "достојанства" у тренутку када је итекако добро знао да споменуте "мјере" значе скоро искључиво језиву смрт десетина хиљада људи у Јадовну, а потом много више у Јасеновцу и широм Независне Државе Хрватске.
    „Ако се не ради о цинизму, сигурно је да је ријеч о стравичном компромису, каквих је на жалост било много у односима Степинца и његовог клера с Независном Државом Хрватском и који су, и поред спашавања појединаца Степинчевим заузимањем, стварали одијум према Римокатоличкој Цркви 'у Хрвата', симболизираној у личности кардинала Степинца", написао је покојни патријарх папи Фрањи. Укратко, Срби не могу пријећи (као ни Жидови и други, па и многи од нас Хрвата) преко тога да је Степинац релативизирао расне законе (усмјерене против Жидова над којима је извршен језив злочин) и геноциде (над Ромима и Србима). То је уједно нешто што католици тешко могу обранити. 
    Опћенито се може рећи да је надбискуп Степинац био фасциниран чињеницом да је хрватска држава основана и сматрао је да је треба апсолутно подржавати без обзира на расистички карактер њених темеља. Срби сматрају да о томе треба повести рачуна јер, када је ријеч о политици папе Фрање, Степинац ту је мање важан.
    Степинац у посети Анти Павелићу 1941. Папа Фрањо не жели - већ је то показао и у другим случајевима па и стопирајући процес проблематичнога папе Пија XII, или Француза Ивана Леона Дехона, оснивача Дружбе свећеника Срца Исусова (случајевa стопираних процеса има више, није Степинац преседан) - канонизирати никога за кога се сумња да не представља провјерену и трајну вриједност свим кршћанима. Католици (не наравно сви) мисле и вјерују да је Степинац неокаљан и примјер кршћанског живота. Срби тако не мисле.
    Рад Комисије 
    Било је шест сусрета у оквиру рада мјешовите Комисије и покушат ћу то најкраће и најбоље што могу вама сумирати.
    Српска је делегација, предвођена тадашњим митрополитом загребачко-љубљанским Порфиријем Перићем (у пратњи покојног митрополита црногорског Амфилохија Радовића, владике бачког Иринеја Буловића, владике пакрачко-славонског Јована Ћулибрка и бившег амбасадора Србије при Светој Столици Дарка Танасковића), покушала затражити да се разговара о предратном, ратном и послијератном Степинцу за што се претпостављало да се неће постићи никакав релевантан ефект ако Света Столица комисији не стави на располагање архиве папе Пија XI и папе Пија XII (можда и ону папе Ивана XXIII, у чијем је понтификату Степинац и умро, 10. фебруара 1960).
    Хрватска делегација предвођена загребачким надбискупом кардиналом Јосипом Бозанићем (у пратњи пожешкога бискупа Антуна Шворчевића, тадашњег мостарскога бискупа Ратка Перића и повјесничара Јуре Криште и Марија Јареба), пак, настојала се задржати на констатацији да је Степинац мученик (комунистичког режима) и да је у границама рата покушао и углавном успијевао спашавати људе под ударом усташа те да не стоји оцјена СПЦ-а да је углавном "шутио".
    Морали смо вјеровати да ће резултат рада Комисије бити већи ступањ сугласности око повијесне улоге Алојзија Степинца, сазнање истине о њему и улазак у климу што је могуће мање међусобних оптужби и нетолеранције.
    Мешовита комисија СПЦ и Хрватске бискупске конференције о Алојзију Степинцу 2017. Да ово појасним: Државно тајништво Свете Столице у писму кардинала Пиетра Паролина Хрватској бискупској конференцији од 8. априла 2015. (Број: 3342/14/РС), је да се заједнички чита предратна, ратна, али и послијератна повијест Алојзија Степинца, што је и лаику јасно да се не може обавити у раздобљу мањем од пет година, и то под претпоставком да се стручњаци често састану, као наставак рада Комисије, и да су јој сви архиви, па и они Државног тајништва за доба Другога свјетскога рата, на располагању.
    Делегација СПЦ-а није жељела да се питање најављене канонизације блаженог кардинала Алојзија Степинца затвори у српско-хрватске односе, јер оно увелике надилази те односе и најизравније је везано уз питање држања и настојања Свете Столице и Ватикана у Другоме свјетском рату. Приопћења која су дана након сваког сусрета Комисије су била штура, чисто протоколарна, а чланови Комисије су, углавном, били закопчани до грла.
    У име Свете Столице састанцима је предсједао Бернардо Ардура, предсједник Папинског одбора за повијесне знаности. Хрватски представници, поновимо, били су загребачки надбискуп, кардинал Јосип Бозанић, мостарско-дувањски бискуп, монс. Ратко Перић, пожешки бискуп, монс. Антун Шкворчевић те знанствени савјетници с Хрватског института за повијест, др. Јуре Кришто и др. Марио Јареб. Као представници СПЦ-а судјеловали су митрополит загребачко-љубљански Порфирије Перић, митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић, епископ бачки Иринеј Буловић, епископ славонски Јован Ћулибрк те др. Радмила Радић, знанствена савјетница на Институту за новију историју Србије у Београду, др. Љубодраг Димић, професор на Филозофском факултету у Београду и др. Милан Кољанин, виши знанствени сурадник на Институту за савремену историју у Београду.
    Мјешовита комисија састајала се шест пута и на пажљиво бираним локацијама у Хрватској, Србији, Црној Гори и Ватикану. Први (12. и 13. јула 2016) и посљедњи (12. и 13. јула 2017), шести пут били су у Ватикану. Други је састанак одржан у Загребу (17. и 18. октобра 2016,када се разговарало о предратном Степинцу), трећи у Новом Саду (13. и 14. фебруара 2017), четврти у Пожеги (20. и 21. априла 2017. - на оба сусрета, у Новом Саду и у Пожеги, се говорило о ратном периоду), пети у Подгорици (7. и 8. јуна 2017, када се анализирало послијератно раздобље).
    Заседање православно-католичке комисије у Пожеги 2017. Дакле, док су на првом сусрету усвојени оквир и методологија рада, а на задњем је изнесен закључак који се може свести на то да су сви задржали своје почетне ставове, сљедећи састанци били су подијељени на Степинчево дјеловање до 1941, на његов однос према Српској православној цркви и православним вјерницима, потом на његов однос према НДХ и напосљетку на послијератно раздобље и прогон Степинца од комунистичких власти.
    Степинац и тумачења 
    Чланови Мјешовите комисије хрватских католичких и српских православних стручњака на заједничко разматрање лика кардинала Алојзија Степинца, поновит ћу, окупили су се под предсједањем предсједника Папинскога вијећа за повијесне знаности Бернарда Ардуре, 12. и 13. јула 2017. у Дому Свете Марте (Domus Sanctae Marthae) у Ватикану на свому шестом и посљедњем састанку. У име Хрватске бискупске конференције (ХБК) били су присутни: загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, бискуп пожешки монс. Антун Шкворчевић, бискуп мостарско-дувањски монс. Ратко Перић те Јуре Кришто и Марио Јареб из Хрватскога института за повијест. У име Српске православне цркве били су присутни: митрополит црногорско-приморски Амфилохије, митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископ новосадски и бачки Иринеј, епископ пакрачко-славонски Јован те стални представник Републике Србије при UNESCO-у Дарко Танасковић.
    Мјешовита комисија хрватских католичких и српских православних стручњака за заједничко разматрање лика загребачког надбискупа кардинала Алојзија Степинца извијестила је у четвртак 13. јула 2017. у заједничком приопћењу како су "у случају кардинала Степинца тумачења која су претежито давали католички Хрвати и православни Срби остају и даље различита".
    Комисија је истакнула како је дошла "до закључка да су различити догађаји, наступи, списи, шутња и стајалишта још увијек предмет различитих тумачења". Наглашава да је проучавање живота кардинала Степинца показало како су све Цркве биле изложене различитим окрутним прогонима и да су имале своје мученике и исповједаоце вјере. У том смислу, истиче Комисија, како су се њезини чланови сложили око могућности будуће сурадње, у погледу заједничкога рада, како би подијелили сјећање на мученике и исповједаоце вјере двију Цркава.
    Чланови Комисије сложили су се и да је њихов рад омогућио боље разумијевање повијести у годинама између Првога свјетског рата и 1960. - године смрти кардинала Степинца. Наглашавају како се у раду "могло такођер освијетлити живот и службу једног угледнога католичког Пастира у особито тешком повијесном раздобљу".
    OKO магазин о Степинцу, 23. септембар 2014. Чланови Комисије истичу како су препознали великодушност папе Фрање који је доброхотно прихватио молбу патријарха Српске православне цркве Иринеја, и одлучио установити Комисију. Сви су зато "захвални на срдачном озрачју, у којем су, с пуном слободом изражавања, могли испунити задаћу повјерену Комисији, то јест приступити заједничком разматрању живота кардинала Степинца". Наводе како су од почетка рада Комисије чланови били свјесни да је поступак канонизације кардинала Степинца у искључивој мјеродавности Папе те признају такођер да свака Црква има властите критерије за поступак канонизације.
    Пожешка изјава
    Први јасан знак да је Комисија почела получивати оне ефекте за коју се залагао папа Фрањо и његова дипломација, био је сусрет у Пожеги почетком 2019. У четвртак 17. јануара је у Пожеги у Бискупском дому одржан преважан, можда и повијесни сусрет епископа Српске православне цркве у Хрватској и представника Хрватске бискупске конференције. На сусрет је позвао пожешки бискуп и предсједник Вијећа ХБК за екуменизам и дијалог Антун Шкворчевић. Из Српске православне цркве на сусрету је судјеловао митрополит загребачко-љубљански Порфирије Перић, епископ горњо-карловачки Герасим Поповић, епископ славонски Јован Ћулибрк, епископ далматински Никодим Косовић те епископ осјечко-пољски и барањски Херувим Ђермановић.
    Уз домаћина, бискупа Шкворчевића, Хрватску бискупску конференцију на сусрету су представљали задарски надбискуп и предсједник Хрватске бискупске конференције Желимир Пуљић, сплитско-макарски и метрополита надбискуп Марин Баришић, ђаковачко-осјечки надбискуп и метрополит Ђуро Хранић те тадашњи хварски (сада мостарски) бискуп и (бивши) генерални тајник Хрватске бискупске конференције Петар Палић.
    Бискупи и епископи су у разговору образложили важност њихових сусретања у служби промицања отворености, повјерења, доброхотности, разумијевања, уклањања предрасуда. Истакнули су да је у Хрватској на јавној сцени велика количина негативних ставова, злонамјерних приступа, бављења негативностима код других, а прелажења преко властитих, што раздваја људе, ствара неповјерење и удаљује једне од других.
    Патријарх Порфирије и владика Јован у Јасеновцу 13. септембра 2021. Бискупи и епископи истакнули су како желе охрабрити вјернике да промичу заједништво изнад сваке националне и политичке искључивости, додаје се у приопћењу ХБК. Разговарало се о актуалностима из јавног живота, с обзиром на расправе о страдањима бројних људи у Другом свјетском рату и непосредно након њега, те о још неизлијеченим ранама које је у душама многих оставио рат од 1991. до 1995, и Хрвата и Срба.
    О томе су католички бискупи и епископи СПЦ-а дали и посебну Изјаву коју, још једном, преносим у цијелости:
    У божићном озрачју, пред почетак Свјетске молитвене осмине за јединство кршћана, посвједочили смо заједничку вјеру у истога Господина Исуса Криста који "себе даде за нас" (Тит 2,14), изразили једни другима поштовање, подијелили радости и наде, потешкоће и проблеме заједница које предводимо.
        Изразили смо увјерење како ни једна стратегија, усмјерена против другог човјека, народа или Цркве не може бити успјешна, јер није у складу с Божјим наумом о човјеку и његовом побједом над злом и смрћу, оствареној у Исусовој љубави на крижу.
        Споменули смо се тешких страдања српског и хрватског народа те других грађана Хрватске тијеком недавне прошлости у ратним сукобима, прогонима и убијањима, узрокованима мржњом.
        Свјесни смо да међусобним оптуживањем, манипулирањем повијесном истином, интерпретацијом ратних догађаја за дневно-политичке сврхе, вријеђањима и понижавањима због припадности одређеној нацији или вјери, остајемо заробљеницима прошлости и губитницима у садашњости.
        Заузимамо се да се знанствено истражи и аргументирано утврди истина о страдању за вријеме II свјетског рата и у вријеме рата у Хрватској од 1991. до 1995. како би се престало лицитирати с бројем страдалих те им вратило достојанство које имају као жртве.
        Дубоко жалимо сваку недужну жртву било којег народа, вјере или политичког назора из наше недавне прошлости, те свједочимо да све зло и неправде нанесене према њима "надмоћно побјеђујемо у Ономе који нас узљуби" (Рим 8,37).
        Полазиште нашег пастирског дјеловања у хрватском друштву јест чврсто увјерење да нас је Бог "помирио по Кристу и повјерио нам службу помирења" (2 Кор 5,18).
        Стога молимо да се на нама оствари Исусова ријеч: "Будите милосрдни као што је Отац ваш милосрдан" (Лк 6,36), да својим праштањем будемо већи од почињеног зла које нас је понизило, те без осветничких мисли и осјећаја мржње у чистом памћењу чувамо спомен на наше недужне жртве, лијечимо рањене душе, промичемо повјерење и разумијевање међу појединцима и народима и на тај начин еванђеоским путем постављамо чврсте темеље бољој и праведнијој будућности у нашој домовини за сваког човјека.
        Нека Господ благослови наше братске осјећаје, доброхотне мисли и искрене накане.
      Бројке и морал Закључно: пред нама је једно ново раздобље, симболично започето избором митрополита Порфирија за патријарха српског. То је раздобље квалитетнијег дијалога који ће бити обогаћен радом хисторичара, али и доведен у разумне оквире, оквире који ће се догодити утврђивањем повијесних чињеница на темељу докумената. Прошло је вријеме митоманије. Прошло је, рецимо, вријеме о напухавању жртава. Како је ми је у два медијска наступа рекао епископ пакрачко-славонски Јован Ћулибрк: и српска бројка од 700 хиљада убијених у Јасеновцу и бројка од једва хиљаду и нешто убијених, хрватска бројка (католичког тједника загребачке надбискупије Гласа Концила и других), су неморалне бројке. А наступило је вријеме озбиљног повијесног рада и темељитог екуменског напредовања.
    Елем, пред Српском православном црквом, као највећом вјерском заједницом на овим меридијанима, и пред Католичком црквом много је још посла. Тек су њихови представници тим послом започели. А видите, већ нам је пројурило пет година, и нешто више (љето је иза нас). У трен ока. Сигуран сам да би неки окретнији и конкретнији бискуп на челу ХБК, нпр. надбискуп коадјутор ријечки (и управитељ дубровачке бискупије) Мате Узинић, учинио све да вријеме не цури узалудно.
    У сваком случају, било би важно да се ствари покрену, да се покаже воља и спремност за корак даље, односно да се наставе у веселијем и кршћанскијем расположењу. Јер ако нема воље и нема весеља ми заправо кршћани и нисмо. Ми само глумимо да то јесмо. Колико познајем патријарха, господина Порфирија, могу рећи да њему до глуме није стало.
       
    ОКО: Разговор с Драгом Пилселом 4. октобра 2021.
  18. Свиђа ми се
    kopitar је реаговао/ла на Bokisd у Da li prilikom blagovanja pričesti Isus postaje dio nas ili mi postajemo dio Njega? Da li On postaje mi ili mi postajemo On?   
    Ovo Kopitar nije od Genadija, ovo je od sv.Jovana Damaskina (vec ima postavljeno).
    Ovo podvuceno sam tek sad primetio, kako se pricescujemo, telo telesno, i Bozanstva duhovno, znaci primamo Boga prvenstveno duhovno, djabe ako se pricescujemo telesno kao hleb i vino ako ne opstimo i ne primamo Boga i duhovno. To mi deluje slicno sa onim od sv.Avgustina.
  19. Свиђа ми се
    kopitar је реаговао/ла на Bokisd у Da li prilikom blagovanja pričesti Isus postaje dio nas ili mi postajemo dio Njega? Da li On postaje mi ili mi postajemo On?   
    Pa, da, i meni je ta ovisnost u Vaskrslom Hristu, to je isti Hristos koji ce se na kraju javiti i bice mo ko On.
  20. Свиђа ми се
    kopitar got a reaction from Bokisd in Da li prilikom blagovanja pričesti Isus postaje dio nas ili mi postajemo dio Njega? Da li On postaje mi ili mi postajemo On?   
    Da biće mo ko Uskrsli Krist ali to naše postojanje koje zadržavamo kao osobe mora imati i neku ovisnos o Isusu.
     
  21. Свиђа ми се
    kopitar је реаговао/ла на Bokisd у Da li prilikom blagovanja pričesti Isus postaje dio nas ili mi postajemo dio Njega? Da li On postaje mi ili mi postajemo On?   
    Mislim da se svi slazemo da je Bog u pricescu i da primamo Njega u sebe onako kako pise u vezi pricesca u Pismu. Sad, ko koga uzima i prima, pa ako mi uzimamo Boga kroz pricesce u sebe, onda se mi valjda pretvaramo u njega jer ipak on daje Svoje telo i krv za nas u smislu da nam time daje Sebe i sve duhovno i blagodatno koje primamo na svoju korist i na to je valjda mislio i Avgustin kada je napisao da necemo mi Boga pretvarati u sebe kao hranu svoga tela (po spoljasnjosti kako izgleda da jedemo i pijemo hleb i vino), nego pretvaranje ide ka Bogu, mi se cemo se pretvoriti u Njega iako u pricescu uzimamo njegovo telo i krv u sebe kao hranu, treba da postanemo podobni i slicni Njemu i to je ta zajednica i to je ono sto pise da cemo postati bogovi po blagodati.
    Tako sam ja shvatio sve ono sto sam dosad procitao  i neko moje duhovno iskustvo o tome.
  22. Волим
    kopitar got a reaction from Backslider in Da li prilikom blagovanja pričesti Isus postaje dio nas ili mi postajemo dio Njega? Da li On postaje mi ili mi postajemo On?   
    Po napisanom se vidi da si postigao sjedinjenje sa Isusom Kristom.
  23. Волим
    kopitar је реаговао/ла на Александар Милојков у Da li prilikom blagovanja pričesti Isus postaje dio nas ili mi postajemo dio Njega? Da li On postaje mi ili mi postajemo On?   
    Примамо га по томе што је постао човек. Као такав, дакле, Он је посредник између Бога и света (нас).
  24. Хахаха
    kopitar је реаговао/ла на slovoA у Da li prilikom blagovanja pričesti Isus postaje dio nas ili mi postajemo dio Njega? Da li On postaje mi ili mi postajemo On?   
    Имаш ту један озбиљан проблем. Идентитет Цркве је идентитет Невјесте Христове, која јесте Његова и Његово Тијело, али није Он сам. И који идентитет ту онда задобијамо причешћем? Идентитет Јединородног, или само постајемо једна плот с Њим, а проблем идентитета тек треба да ријешавамо?
    Јако је незгодно то питање идентитета. Ту стари човјек не само да не мора умријети, може у потпуности да одгаји новога себе (човјека), као симулацију Христа. И Његову замјену, наравно, што ће управо сам антихрист свједочити.
  25. Волим
    kopitar је реаговао/ла на Александар Милојков у Da li prilikom blagovanja pričesti Isus postaje dio nas ili mi postajemo dio Njega? Da li On postaje mi ili mi postajemo On?   
    Причешћем учествујемо у ономе што апостол павле назива усиновљењем. То је тајна обожења човека, где причешће Телом и Крвљу Христовом бивамо Тело Његово и тиме, као Тело (Црква) задобијамо Његов идентитет Сина - у Њему, у Његовом Телу бивамо усиновљеници Богу Оцу. Зато је парекселанс литургијска молитва - Оче наш. Његовом Оцу се обраћамо као нашем Оцу, не у неком метафоричном смислу, већ управо зато што у Христу задобијамо идентитет Сина, постајемо усиновљеници Бога Оца.
×
×
  • Креирај ново...