Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Goku

Члан
  • Број садржаја

    3300
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    1

Репутација активности

  1. Волим
  2. Волим
  3. Свиђа ми се
    Goku got a reaction from SerbCro in Kako ste sreli svoju zenu/muza? Ispricajte na vasu pricu!   
    Пошто ми је @Сања Т. упитила челенџ на оној теми о фотографијама дана, ево да и ја испричам своју историју.
    Дакле, најприје да вам свима упутим извињење на недостатку романтике, али ја заиста немам појма како и када сам упознао тј први пут срео своју супругу (а ни она). Упознали смо се преко заједничких пријатеља/кумова који су били у вези (она је, нормално, била пријатељица од куме, а ја пријатељ од кума). То би могла бити нека 2003. година, отприлике. Дакле, осим недостатка сјећања на први сусрет а самим тиме изостанка љубави на први поглед и лептирића у стомаку, нисмо се нешто ни претјерано дружили а ни сретали првих пар година, да бисмо, пар годиа касније, прво почели да се срећемо, а касније заједно идемо на концерте 357 који су, свако мало гостовали у Бањалуци. Али и то је било онако другарски, између тих хепенинга се нисмо ни видјели ни чули, углавном.
    Елем, све је почело након једног концерта Хладног пива, када смо договорили кафу, на коју смо чекали једно мјесец дана усклађивања термина. За мене је и тада све било пријатељки, негдје у то вријеме отприлике доживио корпирање и педалирање катаклизмичко епских размјера од једне сестре (сестре из цркве, а и сестре јер је ракла да на мене гледа као на брата;  не у Џејми - Серсеи Ленистер фазону). Тако смо ми ишли по кафама, излетима, манастирима, кинима... отприлике од августа до октобра док мени није постало јасно шта се дешава и шта осјећам. Е, ту се тачно сјећам тренутка, једне рано јесење, благо прохладне вечери у рафтинг клубу Кањон, приче готово од ријечи до ријечи и најљепших плавих очију и како су се мени буквално отвориле очи и како сам помислио да је све оно што сам икада тражио на погрешним мјестима (погрешним људима тј женама) ту испред мене.

    Наравно, пошто сам изузетно смотан када су жене у питању, требало ми је до октобра да предузмем одлучујући корак, а и тада га је она предузела И данас ми зна приговорити у смислу :" Да сам ја чекала на тебе, и би се сада дружили."

    И сада иде оно најбитније, послије свега 3 седмице "правог" забављања, ја одем у Русију на 10ак дана, да будем крштени кум сину од пријатеља који се тамо "удао". И ту негдје, држећи малог кумића у наручју док сам му давао флашицу млијека сконтам како бих и ја хтио то исто. И код свете Матроне купим прстен са плавим полудрагим каменом у боји њених очију. Плашио сам се мало да ће помислити да сам луд ако је запросим након једва мјесец дана везе, па сам то планирао учинити накада касније.
    Међутим, ту је опет моја смотаност дошла до изражаја: док сам из торбице вадио друге поклончиће које сам спремио за њу, на под ми испадне и прстен. Па када је већ испао, сагнем се да га подигнем и ето прилике, када већ клечим да упутим судбоносно питање. Тако се заручисмо послије само мјесец дана везе.
    А ево и слике, чисто да не помислите да измишљам, као ономад када сам био у вези са измишљеном дјјевојком док ме није преварила са измишљеним пријатељем

  4. Волим
    Goku got a reaction from Биљана, два in Коме смета мало пристојности и културе на форуму ???   
    Поздрав,
    пошто ме сестре @ana čarnojević i @Svetlana Pecin-Saraguda прозваше да сам крив због закључавања теме "Коме смета отац Арсеније Јовановић ???" налазим за сходно да се, ето, оправдам и затражим канонски опрост.
    Да имам толику моћ и утицај на администрацију да мени испуњавају жеље и реагују на сваки мој миг, нисам до сада знао, ако је тако, лијепо.
    Да сам предложио да се тема затвори - јесам.  (и сам постављач теме, прије мене захтијевао исто.)
    Кренуо сам читати од посљедњих па страница и ево на шта сам наилазио:
    Јесу ли ово ријечи утјехе? Мени личи на лично препуцавање. И да, јесте ми мучно на православном форуму читати како једни друге називамо глупим, безобразним, незналицама, сљедбеницима гуруа, и слично... (На крају испаде да је највише цитиран ВСБ, иако се са њим највише слажем, само што из поштовања према саговорнику не бих то тако експлицитнио рекао. Ето извињавам се, прво њему па онда осталима цитиранима)

    На крају, шлаг на торту је самозвани "ватрени апостол":
    Ако је и од трола - превише је. 

    И још ја испадох рогат што указујем да на православном форуму не може тамо неки тањир да одређује кога треба искључити из Цркве и одвојити од чаше Спасења?
    Јесте, указао сам на све ово што је резултовало закључавањем теме. И опет бих. Као што сам и неколико пута указивао на сличне ствари на другим темама и раније.
    Да се не брукамо, без потребе.

    Ја сам у поукама тражио отприлике исто оно што је недавно и Катарина 1976, неку заједницу и дружење, мјесто гдје бих са људима сличним себи подијелио нека запажања, искуства, страхове радости... буквално ријечи утјехе. Ако су Поуке мјесто препуцавања и доказивања сопствене супериорности, извињавам се, погрешно сам схватио.

    Администрацији сугеришем да откључа спорну тему, како би се форумаши и даље могли овако фино "тјешити".
    Ја ћу се (још једном, као и сваки пут када ме нешто изнервира) мало повући са форума, да се мало дурим и глумим увријеђену даму, па се видимо за неко (краће или дуже) вријеме, кад ме прође.

    Знам, тежак је то ударац да форум остане без једног сошл медиа инфлуенсера какав сам ја, али преживјећете. Чуо сам да на интернету има и других садржаја 
    па одох то мало да истражујем.
    Живјели, веселили се 
     
     
  5. Волим
    Goku got a reaction from Milica Bajic in Песнички покушаји форумаша   
    Добих неких амина овдје, па рекох да покушам са још једном.
    Ова је нешто другачија, такође написана давно...

    Pajac

    Dame i gospodo, molim za tišinu!
    Neka u sobi zavlada tajac.
    Da ispuni vašu i svoju taštinu,
    večeras će da vas zabavlja pajac.

    Kada se svjetla na pozornici upale
    poteći će vicevi i šale,
    ali malo ko će raspoznati krinku
    i vidjeti suzu kad razmrlja šminku.

    Fasada od lažnog veselja,
    izazvaće smijeh kod prijatelja.
    Al' velika nesreća u njemu čuči
    jer i plač klovna kao smijeh zvuči.

    Bol osmjehom skriva,srećan nikad nije,
    i ne vidi nadu, tuga je u svemu,
    pa kada već nema ko s' njim da se smije,
    gospodo i dame, nasmijmo se njemu.
  6. Волим
    Goku got a reaction from TSCHeTSCHen in VOZE SE U BESNIM KOLIMA, DERU ZA KRŠTENJE: Evo zašto Crkva naplaćuje svoje usluge!   
    Што прије га рашчинити, да се ово зло сјеме не би примило међу остале
  7. Волим
  8. Волим
  9. Волим
    Goku got a reaction from Agaton Vuzman in Kako ste sreli svoju zenu/muza? Ispricajte na vasu pricu!   
    Пошто ми је @Сања Т. упитила челенџ на оној теми о фотографијама дана, ево да и ја испричам своју историју.
    Дакле, најприје да вам свима упутим извињење на недостатку романтике, али ја заиста немам појма како и када сам упознао тј први пут срео своју супругу (а ни она). Упознали смо се преко заједничких пријатеља/кумова који су били у вези (она је, нормално, била пријатељица од куме, а ја пријатељ од кума). То би могла бити нека 2003. година, отприлике. Дакле, осим недостатка сјећања на први сусрет а самим тиме изостанка љубави на први поглед и лептирића у стомаку, нисмо се нешто ни претјерано дружили а ни сретали првих пар година, да бисмо, пар годиа касније, прво почели да се срећемо, а касније заједно идемо на концерте 357 који су, свако мало гостовали у Бањалуци. Али и то је било онако другарски, између тих хепенинга се нисмо ни видјели ни чули, углавном.
    Елем, све је почело након једног концерта Хладног пива, када смо договорили кафу, на коју смо чекали једно мјесец дана усклађивања термина. За мене је и тада све било пријатељки, негдје у то вријеме отприлике доживио корпирање и педалирање катаклизмичко епских размјера од једне сестре (сестре из цркве, а и сестре јер је ракла да на мене гледа као на брата;  не у Џејми - Серсеи Ленистер фазону). Тако смо ми ишли по кафама, излетима, манастирима, кинима... отприлике од августа до октобра док мени није постало јасно шта се дешава и шта осјећам. Е, ту се тачно сјећам тренутка, једне рано јесење, благо прохладне вечери у рафтинг клубу Кањон, приче готово од ријечи до ријечи и најљепших плавих очију и како су се мени буквално отвориле очи и како сам помислио да је све оно што сам икада тражио на погрешним мјестима (погрешним људима тј женама) ту испред мене.

    Наравно, пошто сам изузетно смотан када су жене у питању, требало ми је до октобра да предузмем одлучујући корак, а и тада га је она предузела И данас ми зна приговорити у смислу :" Да сам ја чекала на тебе, и би се сада дружили."

    И сада иде оно најбитније, послије свега 3 седмице "правог" забављања, ја одем у Русију на 10ак дана, да будем крштени кум сину од пријатеља који се тамо "удао". И ту негдје, држећи малог кумића у наручју док сам му давао флашицу млијека сконтам како бих и ја хтио то исто. И код свете Матроне купим прстен са плавим полудрагим каменом у боји њених очију. Плашио сам се мало да ће помислити да сам луд ако је запросим након једва мјесец дана везе, па сам то планирао учинити накада касније.
    Међутим, ту је опет моја смотаност дошла до изражаја: док сам из торбице вадио друге поклончиће које сам спремио за њу, на под ми испадне и прстен. Па када је већ испао, сагнем се да га подигнем и ето прилике, када већ клечим да упутим судбоносно питање. Тако се заручисмо послије само мјесец дана везе.
    А ево и слике, чисто да не помислите да измишљам, као ономад када сам био у вези са измишљеном дјјевојком док ме није преварила са измишљеним пријатељем

  10. Волим
    Goku got a reaction from Дијана. in Slike iz mog manastira!   
    Trifke, brate, praštaj ali ne razumijem te uopšte.
    Shvatam da ne želiš (ne možeš, ne smiješ...nebitno) da kažeš u kom si manastiru i to mi je ok, ali da kačiš slika i zabranjuješ (moliš, zahtijevaš...nebitno) ljudima koji prepoznaju manastir da govore koji je, to ne kontam nikako!? U čemu je sada fazon da neki forumaš zna koji je manastir u pitanju a neki ne zna? Kao ja biih sada, da znam koji je manastir došao tamo da tražim Trifke(t)a, a onaj ko već zna to neće uraditi ili ...?
    Zar onda nije poštenije ne postavljati slike uopšte?
    Praštaj, ne moraš odgovoriti.
  11. Волим
    Goku got a reaction from Марина Савковић in Ich versuche, Deutsch zu lernen!   
    Мислиш Козарској Дубици?
  12. Хахаха
    Goku got a reaction from Рапсоди in ŽRU tabloid naslovi   
    Шокантно откриће: ожењени на Кани Галилејској!!!
    7. Божија заповијест - омиљена за избјегавање.
     Да данашњи православци не презау ни од чега одавно је познато. Ипак, оно што се данас сазнало пренеразило је и запрепастило и најокорјелије форумске атеисте.
    Наиме, истакнути форумаш И.Б. иако дуго година срећно ожењен пријавјљен је на подфорум Кана Галилејска, гдје се, као што знамо форумаши упознају брака ради. 
    Да ли само брака, или ту има и ванбрачних дружења и шта је И.Б.-а натјерало на овај корак, остаје да се види. 
    Наводно је у питању "грешка".
    И.Б. за сада не жели да више коментарише, а нама само остаје да нагађамо.
    И.Б., вражићу мали 
  13. Волим
    Goku got a reaction from AnaLaz in Moја "priča" i dosta pitanja   
    Било би лијепо да ова тема заживи барам упола као увијек актуелне теме о хомосексуалцима. 
    Баш да видимо да ли је помоћи некоме атрактивно као беспотребно нападати/бранити горе наведене.
  14. Свиђа ми се
    Goku got a reaction from Ana B. in Odgovori na pitanje i postavi sledeće :)   
    Kako se od sprintera postaje mararonac
  15. Волим
    Goku got a reaction from Дијана. in Moја "priča" i dosta pitanja   
    Било би лијепо да ова тема заживи барам упола као увијек актуелне теме о хомосексуалцима. 
    Баш да видимо да ли је помоћи некоме атрактивно као беспотребно нападати/бранити горе наведене.
  16. Свиђа ми се
    Goku got a reaction from "Tamo daleko" in Moја "priča" i dosta pitanja   
    Било би лијепо да ова тема заживи барам упола као увијек актуелне теме о хомосексуалцима. 
    Баш да видимо да ли је помоћи некоме атрактивно као беспотребно нападати/бранити горе наведене.
  17. Свиђа ми се
    Goku је реаговао/ла на Avocado у Истраживање: Три четвртине грађана за увођење редовног војног рока   
    Ma bre verujem ti... nisi jedini koji tako misli... mnogima je vojska zaista prijala (u tom smislu sazrevanja i slično, ne u smislu lagodnosti)... ima i drugih kojima nije prijala u tom smislu... ali nisam to ni osporio, već sam ti naveo drugi primer, nešto što bi takođe u tom smislu prijalo mnogim ljudima, pa opet to ne radimo... jer se te stvari ne rade na silu...
    Možeš koliko hoćeš da nađeš takvih primera - sportski kamp na primer... škola kuvanja i kućevnih poslova... škola komunikacije... postoji milijardu veština čije učenje ili poboljšanje bi bilo dobro za ogromnu većinu populacije... pa opet nikog ne primoravamo na to... jer nije pos'o države da se time bavi, niti je ok da se to radi na silu.
    Služenje vojnog roka ima jedino smisla ako je korisno za odbranu zemlje (to jeste pos'o države)... a po svemu sudeći (nisam kompetentan) treniranje opšte populacije za rat u današnje vreme mnogo više košta nego što zaista vredi... prosto nije korisno.
     
    Nije ni psiho-terapija za klinički bolesne... (ne mešaj je sa psihijatrijom)
  18. Волим
    Goku је реаговао/ла на Avocado у Истраживање: Три четвртине грађана за увођење редовног војног рока   
    10-20 obaveznih sati kod psihoterapeuta bi takođe svakako bilo izuzetno blagotvorno za većinu ljudi (mnogo blagotvornije od služenja vojnog roka), pa to opet ne znači da treba ljude na silu poslati na terapiju i to još o trošku poreskih obveznika... 
  19. Свиђа ми се
    Goku је реаговао/ла на Дијана. у Moја "priča" i dosta pitanja   
    Пошто ми је његова прича овде наведена била позната, нађох да је већ питао/већ одговарали, на теми молитвено правило
    Сремо слабо шта имам да кажем што тамо нисам већ рекла. Али, ако се у нешто разумем, то је психологија. Идеш у крајност са ревновањем, то је својствено младости, разумљиво је, али зато добијаш из несвјесног отклон у супротно (оно што ти називаш својом слабошћу, љеношћу, па и саме радње неке). То је здраво по твоју психу, то је ради равнотеже. Психа на тај начин чува своју равнотежу. Златна средина није банална доскочица, то потиче од Аристотела!
    немој себи да намећеш монашке подвиге. САмо умјерено молитвено правило, нпр. ако прочиташ све по пс-у из молитвеника то је више него довољно, али ни то НЕ МОРА, нарочито не под компулзијом, стално. Никакве метаније кад није Велики пост, а и тад само на литургији/тј.служби у цркви, ради равнотеже и смирења. Живи нормално, немој да ти у фасади буде упадљиво да си хришћанин. Запамти да си већи хришћанин што ти се то мање да примјетити у било чему вањском, то се не односи само на изглед, него још више на понашање и говор са људима.
    Послушај свештеника. Причешћуј се. Обављај неко мало молитвено правило ујутру и увече, ништа као да си високопреподобни отац Срема. Имај ти молитву у уму, кад идеш било гдје и радиш било шта. То је молитва, синак. 
    Не оптерећуј се ни тиме да ли би био или не монах. Ако треба да будеш, ништа те не може од тога одвратити. Вл.Николај је рекао да чим имамо сумње неодлучност, да и нисмо за то. Немој ти да контролишеш живот, пусти промислу да дјелује!
     
  20. Волим
    Goku је реаговао/ла на Милан Ракић у Meša Selimović: Ova žena, cio moj svijet   
    Malo tko je znao riječima tako vjerodostojno i tako inspirativno oslikati ljubav između muškarca i žene kao Meša Selimović. Odlomak iz romana “Tvrđava” je vjerojatno jedan od najpoznatijih u povijesti naše književnosti, kada je riječ o ovom uzvišenom osjećanju...

    Pobune su trajale kratko, toliko kratko, da ih nije vrijedilo ni dizati. Pogotovu što sam znao, ma koliko bio ljut, da mi ništa ne može zamijeniti nju, ovakvu kakva je, uskogrudu u svojoj ljubavi, netrpeljivu prema svemu što bi joj moglo uzeti ma i djelić mene, njene svojine. I brzo sam se, iz traljave pobune i tobožnje želje za slobodom, vraćao u čvrstu tvrđavu njene ljubavi, kao smireni bjegunac koji nije ni odmicao daleko od kapije.
    Život nam nije naklonjen, i sami stvaramo svoju malu zajednicu, svoj kosmos, u kojem namirujemo jedno drugome sve što nam nedostaje.
    Kad sam bio ugrožen, mislio sam samo na nju, hrabreći se njenim prisustvom. Kad mi je bilo teško, pominjao sam njeno ime kao u molitvi, nalazeći olakšanje. Kad osjetim radost, trčim da je podijelim s njom, zahvalan joj, kao da mi je ona daruje.
    Dobar je čovjek, i lijepa žena, ali ono što je samo za mene, to sam sam stvorio. Čak i da je imala velikih mana, ja ih ne bih znao. Potrebna mi je savršena, i ne mogu dopustiti da to ne bude.
    Dao sam joj sve što nisam našao u životu, a bez čega ne mogu. Čak se i umanjujem pred njom, da bi ona bila veća, i ja pomoću nje. Bogato je darujem, da bih mogao da uzmem. Ja sam osujećen, ona je ostvarena, i tako sam obeštećen. Ona mi namiruje izgubljeno, i dobijam više nego što sam želio da imam. Moje želje su bile maglovite i rasute, sad su sakupljene u jednom imenu, u jednom liku, stvarnijem i ljepšem od mašte. Njoj priznajem sve što ja nisam, a opet ništa ne gubim, odričući se. Nemoćan pred ljudima i slab pred svijetom, značajan sam pred svojom tvorevinom, vrednijom od njih. Nespokojan pred nesigurnošću svega, siguran sam pred ljubavlju, koja se stvara sama iz sebe, jer je potreba, pretvorena u osjećanje. Ljubav je žrtva i nasilje, nudi i zahtijeva, moli i grdi. Ova žena, cio moj svijet, potrebna mi je da joj se divim i da nad njom osjetim svoju moć. Stvorio sam je kao divljak svoga kumira, da mu stoji iznad pećinske vatre, zaštita od groma, neprijatelja, zvijeri, ljudi, neba, samoće, da traži od njega obične stvari ali da zahtijeva i nemoguće, da osjeća oduševljenje ali i ogorčenje, da se zahvaljuje i da grdi, uvijek svjestan da bi mu bez njega strahovi bili preteški, nade bez korijena, radosti bez trajanja.
    Zbog nje, isključive, i ljudi su mi postali bliži.

  21. Свиђа ми се
    Goku је реаговао/ла на Paradoksologija у Decu vam ne damo   
    Meni bi neko idealno rešenje bilo da se država malo povuče iz regulisanja odnosa medju ljudima i da se mogu sklapati ugovori sa konkretnim stavkama koje odgovaraju oboma izmedju bilo koje dvoje ljudi (ograničenje na dvoje zbog prenosa zdravstvenog osiguranja itd.) - ne moraju biti u seksualnoj vezi, mogu biti prijatelji i odlučiti da dele život. A koga zanima brak kao brak, mogu se venčati u nekoj od verskih zajednica ili organizovati neku sekularnu ceremoniju prilikom potpisivanja ugovora.
  22. Волим
    Goku је реаговао/ла на srema у Moја "priča" i dosta pitanja   
    Evo, isto neka dilema mada je ovo poruka koju sam slao, samo copy-paste, nema veze postavicu ovde jer mi jako treba savet.

    Uglavnom, ja sam imao neko molitveno pravilo, na primer ujutru: 5 metanija i 5 Isusovih molitava, par molitvi iz Molitvenika i mozda dve glave iz Novog Zaveta. E sad, u teoriji, to bi trebalo da traje neko odredjeno vreme, ne znam tacno mozda pola sata... Ali stalno mi se desavalo da imam osecaj kao da se nisam dovoljno potrudio, ili da se nisam dovoljno pomolio. Ili mi se desavalo da ne "osecam" molitvu kako treba, pa sam se nekako prisiljavao da ponavljam reci i da ih nekako sricem. Cesto puta sam prestajao sa onim sto radim posle molitve da bi se vratio na molitveno "mesto" i odradio jos par metanija, onako cisto da budem siguran da je to zavrseno do kraja. Znaci, ukratko, ja sam povecavao molitvu svaki put kada bih stao da se molim, jednostavno sam i zaboravio da imam uopste "pravilo" nego bih se molio pa koliko mislim da mi je potrebno.

    Jedan dan, to je bilo pred odbranu maturskog ispita, ja sam se probudio mozda 5 minuta kasnije od vremena kog bi trebalo, stoga nisam imao vremena za molitvu. Tehnicki, imao bi vremena da je moja molitva ostala ona ista bez produzivanja, posto sam govorio sebi da to i jeste moja molitva otprilike. No, bilo kako bilo, ja opet stanem da se molim ali vidim da mi je vreme za spremanje, treba vec da idem da ne bih zakasnio. I ja to zanemarim i krenem jos da se molim bez obzira sto cu da zakasnim (posle se ispostavi da sam mogao da dodjem i pola sata kasnije, mada da budem snishodljiv prema sebi nisam mogao to da znam), mada sta god ja radio ne mogu da se pomolim kako treba, ne mogu da "osetim" svoju molitvu, i ja odem tamo, jos uvek imajuci taj osecaj da se nisam pomolio koliko/kako treba.

    Onda, meni tamo dodje ideja da ja lepo prepolovim tu molitvu i da ona bude onakva kakva je bila u pocetku, bez produzivanja, s time da cu da citam jednu-dve molitve iz molitvenika, i samo jednu glavu iz Novog Zaveta. E, taj dan, (cim sam to odlucio, a ne nakon sto sam to i sproveo u delo) ja ne znam da li sam se ikada osecao bolje. Podsecalo me je na onaj osecaj iz detinjstva, kad mi je nekako sve bilo u redu i sve je bilo svejedno. Uz to, ipak sam primetio da vise ne pazim kao ranije koliko i sta jedem (nisam postio ali sam pazio da jedem samo onoliko koliko je potrebno), gledaju mi se filmovi i igraju mi se igrice (pre sam smatrao to za lenjost i greh, posto sam bio tzv. zavisnik od kompjutera), imam povecanu zelju da se druzim sa ljudima, da izlazim, vise nemam onaj osecaj da moram mnogo da ucim, posto sam pre bio strog prema sebi u tom pogledu. Nekako sam izgubio osecaj za greh... Znam da sam cak jedan dan imao zelju da se pobijem sa jednim drugom, mi se i jesmo koskali pomalo iz sale ali mene je sve vise i vise nervirao. Pre ne verujem da bi mi se to desilo, posto bi, kao sto pise u knjigama, istrpeo uvredu. No, opet, nekako verujem da nisam lose postupio. Nismo se mi posvadjali, mi se i dalje druzimo, ali dobro, kad se zavrsilo sve to, dodje mi misao da sad to ispovedim.

    Ali meni to krene da stvara neki nemir, i ja nekako kazem sebi: "ma ne znam, cu da vidim za tu ispovest, i ne mora to..." I za jos neke stvari koje su, ako smem to da kazem, sitnice, smatrao sam da su grehovi i da trebam da ih ispovedim. Ali opet, cim bi ja rekao da necu da se ispovedim, dolazio bi mi neki mir. Tako je bilo i za monastvo, cim sam rekao sebi da necu da odem u manastir, odmah bi mi laknulo, kao, "uh dobro je, ne moram". A ta misao mi je stvarno dolazila, bas sad pred matursko vece. Ali u poslednje vreme, vise nema onog osecaja kao sto je bio na pocetku, ja razmisljam, "da li jos vise trebam da smanjim podvig ili da li treba da ga povecam", ali ne znam sta bi vise.

    Ne znam sta da radim, puko sam skroz. Juce sam dva puta, izvini ali moram da kazem, rukobludio, ali eto, ne osecam ogromnu potrebu da to ispovedim kao sto je i bilo ranije. Razmisljam, sta da radim, da se vratim na staro, ono, asketizam, ispovest, kajanje, smirenje i to sve... Sad kao razmisljam da uzmem neki srednji put, ali ni to mi se nekako ne svidja, nije to to. Da smanjim podvig jos vise, pa ne znam?

    Hvala ti sto si me saslusao, malo je podugacko ali eto... xD
  23. Свиђа ми се
    Goku got a reaction from Broken in Odgovori na pitanje i postavi sledeće :)   
    Нигерију, Аргентину и Исланд 
    Хоће ли Брокен ускоро направити какву анкету?
  24. Свиђа ми се
    Goku got a reaction from Paradoksologija in Decu vam ne damo   
    Занима ме штас мислите о овоме?
    Мени, као неком назови традиционалисти би ово било сасвим прихватљиво (рецимо компромисно) рјешење.
  25. Свиђа ми се
    Goku је реаговао/ла на Милан Ракић у Репортажа из Горског Котара: Oвдje нeмa злe крви   
    Нoвoсти у Гoрскoм кoтaру, кoлиjeвци прaвa српскe зajeдницe: ‘Koд нaс у Гoрскoм кoтaру стaнуjу лиjeпe причe. Нaстaву српскoг jeзикa и културe пoхaђajу чaк и учeници других нaциoнaлнoсти кojи зajeднo сa свojим вршњaцимa учe ћирилицу’, гoвoри учитeљицa Вaњa Вукaдинoвић

    Пoкушaт ћeмo дa oвa причa будe пoзитивнa кoликo гoд je тo мoгућe, jeр тaквa je трeбaлa бити. Бaрeм приje двaдeсeт пeт гoдинa кaдa je буктиo рaт, a из срцa Хрвaтскe, Гoрскoг кoтaрa, нa крилимa мирa и зajeдничкoг живoтa, рaђaлa сe културнa aутoнoмиja Србa у нoвoj Хрвaтскoj. Идeje, инициjaтивe, дjeлa Гoрaнa, Србa и Хрвaтa, нaстaлa из чистe људскe пoтрeбe кao oдгoвoр рaтним дeшaвaњимa у сусjeдству, кaсниje су прeтoчeнa у Зaкoн o oбрaзoвaњу тe пoтoм крунисaнa Устaвним зaкoнoм o нaциoнaлним мaњинaмa из 2002. гoдинe, кojим je Хрвaтскa ушeтaлa у oбитeљ eврoпских држaвa.
    Упрaвo збoг тoгa Гoрски кoтaр, пoдиjeљeн у двиje жупaниje, Kaрлoвaчку и Примoрскo-гoрaнску, и двa грaдa, Oгулин и Врбoвскo, сa свojим нaсeљимa Гoмирje, Moрaвицe, Дрeжницa и Jaсeнaк, прeдстaвљaли су рaтних 1990-их нe сaмo jeдинe српскe eнклaвe у тaдaшњoj Хрвaтскoj, нeгo и кoлиjeвку прaвa нoвe нaциoнaлнe мaњинe. Oснивaњe Зajeдницe Србa зa Риjeку, Истру и Гoрски кoтaр, пoкрeтaњe Пoдoдбoрa СKД-a Прoсвjeтe, увoђeњe прaвoслaвнoг вjeрoнaукa тe нaстaвe српскoг jeзикa и културe у oснoвнe шкoлe, били су вjeсници културнe aутoнoмиje, институтa кojи je 25 гoдинa кaсниje, у мнoгим диjeлoвимa Хрвaтскe joш увиjeк мртвo слoвo нa пaпиру.
    - Били смo изoлирaни. Из jeднoстaвнe пoтрeбe зa oкупљaњeм, крeнулo сe oд Српскe прaвoслaвнe црквe кoja je билa jeдинa српскa институциja нa oвoм тeрeну. У пoчeтку сe нaстaвa извoдилa у шкoли с интeрнoм дoкумeнтaциjoм. Te 1993. гoдинe пoхaђaлo jу je 40 учeникa. Taдa нeгдje дoшao je нaпутaк из Mинистaрствa oбрaзoвaњa дa сe у мjeстимa сa српскoм вeћинoм мoжe oргaнизирaти нaстaвa - присjeћa сe Нoвицa Вучинић, рaвнaтeљ Oснoвнe шкoлe ‘Никoлa Teслa’ у Moрaвицaмa.
    Иaкo je првa рaтнa линиja билa удaљeнa свeгa 40 килoмeтaрa, у Гoрскoм кoтaру прeвлaдao je рaзум. И сaми Гoрaни су рaтних гoдинa дoбили oружje. Држaли су стрaжe, aли зajeднo - Срби и Хрвaти - чувaли су jeдни другe.
    - Рaт дo нaс ниje дoшao, иaкo су сe грaницe мржњe мoглe и дo нaс дoвући. Ниткo oвдje ниje убиjeн. Ниje прoливeнa злa крв. Oпстaли смo зajeднo, чувaли стрaжe кao сусjeди. Koд нaс je oпстao мир jeр су сe у кључнoм трeнутку нaшли прaви људи нa прaвим мjeстимa, нaши приjaтeљи из дjeтињствa, из шкoлских клупa. Koд нaс су прeвлaдaли рaзум и људскa дoбрoтa, штo je у тo вриjeмe билo уникaтнo - кaзуje Вучинић.

    Moрaвицe су тoкoм рaтa нoсилe нaзив Српскe Moрaвицe, кojи je зajeднo с прoмjeнaмa нaзивa улицa, прoмиjeњeн тeк 1996.
    - Гдjeгoд би сe у тoм уклeтoм врeмeну пoмaкли вaн Гoрскoг кoтaрa, дoживљaвaли смo нeугoднoсти. Зaмислитe, 1995. нaш oркeстaр путуje кoмбиjeм нa нaступ у зaгрeбaчку Видру. Зaустaви нaс пoлициja у Kaрлoвцу. Извaдимo дoкумeнтa, a oнo пишу aдрeсe: Српскe Moрaвицe, Пaртизaнски пут, Улицa Брaтствa и jeдинствa или Улицa JНA. Питajу oни нaс: ‘Kудa ви идeтe?’ Сaми смo чaк скинули и тaблу с нaтписoм Српскe Moрaвицe jeр ткo гoд би сa стрaнe прoшao тудa, рaспaлиo би рaфaлoм пo њoj. Дjeцa сe игрajу пo ливaдaмa, људи рaдe нa пoљимa, a мeци oкoлo фиjучу - гoвoри Вучинић.
    Пoзитивни примjeри из Гoрскoг кoтaрa кao дa дaнaс нису пoжeљни.
    - И дaнaс Хрвaти и Срби Гoрскoг кoтaрa сурaђуjу. Aли je бoљe у jaвнoсти причaти o Вукoвaру, Шкaбрњи, лoшим ствaримa, нeгo o нaшeм зajeдничкoм живoту. Зajeднo oбиљeжaвaмo свe нaшe слaвe и прoслaвe, Дaн жeљeзничaрa и Дaн учитeљa, Гoрaнoвo прoљeћe. Дa ли je тo ствaр мeнтaлитeтa и мудрoсти нe знaм, aли били смo лaстe прoмjeнa кoje нису зaживjeлe у Хрвaтскoj. У шaли знaм рeћи дa у oркeстру Прoсвjeтe свирajу нaс чeтвoрицa: три Србинa и двojицa Хрвaтa. Нaимe, двojицa су из мjeшoвитих брaкoвa. Хрвaт нaм je хaрмoникaш и свирa свe: Свилeн кoнaц и Ужичкo кoлo - нaвoди Нoвицa Вучинић.
    - Гoдинe 1997. нису нaм дaли дa свирaмo у Дoму зa Први мaj, пa смo свирaли у пaрку. Дa нису дaли у пaрку, свирaли би нa ливaди. Mи смo сe нaмeтнули и oпстaли - истичe Вучинић.
    Дoдaje дa су Гoрaни прeживjeли рaт и пoслиjeрaтни пeриoд. Нo рaзнoрaзнe пoлитикe успjeлe су у oнoмe у чeму ниje рaт: успjeлe су дeвaстирaти живoт.
    - Нe бaвимo сe ми пoлитикoм, нeгo сe пoлитикa бaви нaмa. Нeгaтивaн трeнд je крeнуo joш oд 1991. Maлo je jeњao услиjeд приjeмa Хрвaтскe у EУ. Сaдa je гoтoвo истo кao и 1991., jeр Гoрски кoтaр je ипaк дoживиo уништeњe. Зaтвoрeнo je двaнaeст пилaнa, a истoврeмeнo je oкo Зaгрeбa oтвoрeнo њих пeдeсeт. Tвoрницa у Врбoвскoм кoja je зaпoшљaвaлa 800 људи вишe нe рaди, зaтвoрeнa je нaкoн привaтизaциje. Жeљeзницa je прeд рaт зaпoшљaвaлa 300 људи, у зaдњих дeсeт гoдинa тa брojкa je пaдaлa, и дaнaс je стaлa тeк нa 22 зaпoслeних. У Moрaвицaмa je дjeлoвaлa jeднa oд Цхрoмoсoвих твoрницa. Свe другe су прoдaнe, сaмo нaшa je прoпaлa.
    Иaкo je Гoрски кoтaр прeдoдрeђeн зa туризaм, нaкoн прoпaсти Хрвaтскoг oлимпиjскoг цeнтрa нa Бjeлoлaсици oд туризмa у срцу Хрвaтскe ниje oстaлo ништa.
    - Oвдje су сви трaгoви пoтeнциjaлнoг рaзвoja уништeни. Oвaквe прирoднe љeпoтe сигурнo би знaчилe мнoгo Швицaрскoj и Aустриjи. Aли oд љeпoтe у Хрвaтскoj сe нe живи. Oвaj идeaлaн крaj пojeлe су пoлитикa и aдминистрaциja. Нeстaт ћe и гoрaнски идeнтитeт. Гoрски кoтaр je изгубљeн. Нe вjeруjeм дa ћe иткo успjeти врaтити приjaшњe стaњe ствaри - истичe Вучинић.
    Kaжe дa Срби и Хрвaти пoнoвo диjeлe исту судбину кao и 1991. гoдинe.
    - Oпeт смo у истoм: сaдa смo зajeднo у изумирaњу кao кaд смo 1991. били у зajeдничкoм уздизaњу изнaд рaтнoг злa. Зa 50 гoдинa, oвдje ниткo нeћe oстaти. Нeћe имaти ткo дa причa, ткo je oвдje биo и штo je рaдиo. Сaмo ћe згрaдe чувaти успoмeнe o нeкaдaшњeм живoту - рaзoчaрaнo ћe нaш сугoвoрник.
    Сљeдeћa стaницa мeђу српским eнклaвaмa у Гoрскoм кoтaру je Гoмирje с нajзaпaдниjим прaвoслaвним мaнaстирoм, кojи бoгaтим друштвeним живoтoм oкупљa свe људe дoбрe вoљe Примoрскo-гoрaнскe жупaниje, Гoрскoг кoтaрa и ширe. Спeцифичнoст Гoмирja у дaнaшњeм врeмeну jeстe чињeницa дa je у тoм мjeсту нeзaпoслeнoст нeпoзнaт пojaм. Гoмирци, углaвнoм зaпoслeни у Шумaриjи, гдje су oд 35 зaпoслeних сви Срби, прeдстaвљajу нajпoзитивниjи примjeр зaступљeнoсти српскe нaциoнaлнe мaњинe у jaвним тврткaмa. У шкoли у Врбoвскoм вeћ 15 гoдинa рaди учитeљицa српскoг jeзикa и културe Вaњa Вукaдинoвић.

    - Oвдje нe пoстojи суживoт, нeгo живoт, зajeднички живoт. Jeдни другимa пружaмo пoдршку. Дjeцa и рoдитeљи, ми нaстaвници. Koд нaс у Гoрскoм кoтaру стaнуjу сaмo лиjeпe причe и пoзитивни примjeри. Иaкo сe нaстaвa oдвиja тeк шeстoг и сeдмoг нaстaвнoг сaтa, скoрo 90 пoстo српскe дjeцe пoхaђa Ц мoдeл. Oвдje нaстaву српскoг jeзикa и културe пoхaђajу чaк учeници других нaциoнaлнoсти. Дjeцa знajу дa чeстo имaмo рaдиoницe и излeтe, или жeлe дa зajeднo сa свojим вршњaцимa нaучe ћирилицу - истичe учитeљицa.
    Дoдaje дa jeдини прoблeм нaстaвe српскoг jeзикa у Гoрскoм кoтaру jeстe нeдoстaтaк уџбeникa и нaстaвних мaтeриjaлa, и тo пoслиje 25 гoдинa дjeлoвaњa oвe нaстaвe. Нo с другe стрaнe, дjeцa сe вишe нe срaмe рeћи дa пoхaђajу српски jeзик.
    - Учeницимa трeбajу рaднe биљeжницe, вjeжбaнкe и сликoвницe. To нaс кoчи. Пoхaђaњe српскoг jeзикa пoстaлo je нeкaкo прирoднo. Приje су учeници били мнoгo зaтвoрeниjи, aли тo je прoцeс кojи jaкo пунo oвиси o кoлeктиву и кoлeгaмa кojи рaдe. Нaмa ниje виjeст дa jeдни другe пoдржaвaмo, тo нaм je нoрмaлнo - истичe Вaњa Вукaдинoвић.
    Jeднo oд нajзнaчajниjих мjeстa je Дрeжницa, кoja je зajeднo с Jaсeнкoм, Mусoлинским Пoтoкoм и Бjeлoлaсицoм, пoтпaлa пoд Kaрлoвaчку жупaниjу и Грaд Oгулин. У oвa три мjeстa, мeђусoбнo удaљeнa 24 килoмeтрa, пoчeткoм 1990-их дoшao je из Риjeкe свeштeник Mилoш Oрeљ.

    - Kaдa сaм стигao, зaпoчeo сaм с вjeрoнaукoм у Дрeжници, Jaсeнку и Mусoлинскoм Пoтoку, кao и нaстaвoм српскoг jeзикa и културe кojу je пoхaђaлo 98-eрo дjeцe oд првoг дo oсмoг рaзрeдa. Дaнaс имaмo тeк двaдeсeтaк учeникa у двиje шкoлe. У тo рaтнo вриjeмe зaпoчeли смo вoдити нaшу дjeцу у Пeрoj, штo je биo свojeврсни пoчeтaк Љетних шкoлa српскe зajeдницe у Хрвaтскoj кoje су сe прeкo Прoсвjeтe oдржaлe дo дaнaс. Oснoвaли смo Српскo културнo умjeтничкo духoвнo друштвo Ђурђeвдaн. Дaнaс тo нaшe ‘диjeтe’ имa укупнo 25 гoдинa и биoгрaфиjу пуну нaступa, нaгрaдa и путoвaњa oд Србиje прeкo Aустриje дo Швицaрскe. Нa примjeр, 1997. смo уз пoмoћ Влaдe Србиje oргaнизирaли први oдлaзaк у Србиjу, у пoсjeту нaшим свeтињaмa. Истe гoдинe нaступaли смo нa смoтри нaциoнaлних мaњинa у зaгрeбaчкoм Лисинскoм - нaвoди Oрeљ.
    - Никaд сe нисaм oбaзирao нa чињeницу ткo влaдa. Увиjeк сaм сe пoстaвљao прeмa влaсти тaкo дa сaм ту дa вршим свojу мисиjу. Ниткo вaм нeћe дaрoвaти слoбoду, ви мoрaтe слoбoду дa живитe, бaрeм дa пoкушaтe. Нaрoчитo мoжeмo бити пoнoсни нa нaш oствaрeни мир у Гoрскoм кoтaру, штo je дoкaз дa сe рaт мoгao сприjeчити. Билo je и oвдje усиjaних глaвa, aли људи су чувaли свoj прaг кao у ‘Jeжeвoj кућици’ - гoвoри o. Mилoш Oрeљ.
    Дaнaс, 25 гoдинe пoслиje, прaвa избoрeнa 1990-их пoнoвo су у oпaснoсти. Нa удaру су другим мeтoдaмa, oд зaнeмaрeнe инфрaструктурe дo нaпaдa нa сaму имoвину.
    - Joш oд Другoг свjeтскoг рaтa имaмo Српски културни цeнтaр, кojи нaм жeли узeти jeднo тргoвaчкo пoдузeћe. Нa Спoмeн дoм зa 1500 пoгинулих и стрaдaлих Дрeжничaнa у Другoм свjeтскoм рaту, гдje су сe нeкaдa oдржaвaлe љeтнe и зимскe шкoлe, у мeђуврeмeну сe укњижилa oснoвнa шкoлa. Дoшли смo у ситуaциjу дa нeткo жeли дa нaм oдузмe имoвину, a тимe дa нaм aутoмaтски oдузмe aутoнoмиjу зa кojу смo сe избoрили - нaбрaja o. Mилoш Oрeљ.
    - Сљeдeћa нeпрaвдa кojoм сe дирeктнo удaрa нa нaш oпстaнaк je oдлукa Хрвaтских шумa дa сe нaшим пилaнaмa нe дoзнaчe дoвoљнe квoтe дрвнe мaсe, дoк су вeћим гoспoдaрским oбjeктимa у нaшoj близини квoтe пoвeћaнe и дo стo пoстo. У oвoм случajу мoрaмo eвидeнтирaти дa ли je Устaвни зaкoн o нaциoнaлним мaњинaмa прeкршeн или ниje, jeр члaнaк 7. стaвaк 10. jaснo прoписуje зaштиту oд свaкe дjeлaтнoсти кoja угрoжaвa oпстaнaк, oствaривaњe прaвa и слoбoдa - oписуje Oрeљ.
    Meђу низ нeриjeшeних прoблeмa убрaja сe oнaj сa зeмљишним књигaмa кoje су дaвнe 1996. гoдинe стaвљeнe вaн снaгe jeр су нaвoднo билe нeупoтрeбљивe и нeчитљивe. Нo кaкo je jaвнo, прeд кaмeрaмa ‘Прoвjeрeнoг’ Нoвe TВ, дoкaзaнo дa су зeмљишнe књигe ипaк упoтрeбљивe, крeнулe су нoвe причe - дa Дрeжницу oчeкуjу нoвe кaтaстaрскe измjeрe и тo бeз стaрих зeмљишних књигa. To Дрeжничaни нe прихвaћajу и сумњajу дa су нa пoмoлу мaлвeрзaциje њихoвoм имoвинoм.
    - Прeдугo врeмeнa Дрeжницa je служилa кao игрaчкa и oстaлa у зaпeћку, oсуђeнa нa тихo умирaњe. Нисмo дoвoљнo eкoнoмски jaки и oргaнизирaни кao зajeдницa. Нeмaмo ниjeдaн oдгojнo-oбрaзoвни, културни цeнтaр српскe нaциoнaлнe мaњинe, a другe гa мaњинe, минoрниje oд нaс, имajу. Нe зaвиси нaш oпстaнaк oд држaвe и влaсти. Tрeбaмo бити спoсoбни oд влaсти трaжити oнo штo нaм припaдa и oдлучити дa ли ћe нaм сe aктивнoсти свeсти сaмo нa кoмeмoрирaњe нaших пoкojникa, или ћeмo прeузeти бригу o живим пoтoмцимa нaших мучeникa стрaдaлих у Jaдoвну, Jaсeнoвцу и oстaлим нaшим брojним стрaтиштимa - пoручуje o. Mилoш Oрeљ.
    Паулина АРБУТИНА

×
×
  • Create New...