Jump to content

Jesus Of Suburbia

Члан
  • Број садржаја

    40
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Jesus Of Suburbia got a reaction from Колчак in Сатанизам у музици   
    Bih i ja da se uključim u diskusiju.  8086.gif
     
    Well, ja slušam rok i hrišćanin sam. Slušam alternativni rok, pank, hevi metal, hard rok i još nekoliko pod-žanrova. Ne mogu da kažem da u rok muzici nema najviše satanizma. Ako se iđe otvoreno govori o antihrišćanstvu, onda je to rok, ali po priči dostine ljudi ispade da je komplet rok prljav i nečastiv. Ja bih samo od sve ove tematike da kažem da Black Sabbath nije satanistički bend. Ovaj bend je osnovao Ozzy Osbourne, čovjek koji je člank engleske crkve. Čovjek koji je izjavio da se moli Bogu pred svaki koncert. 
     

     
    Neko je gore spomenuo da je na omotu njihovog albuma broj zvjeri, tj. 666. Po bendu, ideja ovog omota je bila da se prikaže smrt čovjeka na dva načina, prvi način je sa prednje strane, gdje čovjek ima viziju da ga uzimaju demoni i da leži na đavoljem krevetu sa sve 666 brojem, a drugi način je gdje čovjek umire, krajnje blažesno. Evo slika omota sa obije strane:
     

     

     
    Trenutnu postavu benda sačinjava on (Ozzy), Tony (koji je takođe hrišćanin) i Geezer Butler koji je podignut kao hrišćanin a sada je ateista. 
     

     
    Strašno, sve satanisti jedan do drugog. 
     
    Ja se sad sjetih one pjesme domaće od Saške Karan: 
     
    "Daću, daću, daću nego šta ću,
    ali mi je ipak stalo da te mučim malo."
     
    E pa, više bih volio da mi ćerka jednog dana sluše ove ljude gore, nego ove fine, nevine, časne domaće pjesme. Ne zamjerite, ja bih sad da postavim nekoliko domaćih pjesama koje sam primjetio da su baš popularne, a vi samo naslov pogledajte:
     

     

     

     

     

     
     
    I tako dalje, ima ih još, siguran sam. I o čemu god da pjeva neki domaći pjevač, sve ćešće u spot ubacuje neke polugole tete koje plešu po belimm lađamaa. Nego sam pročitao samo prvih 10 strana od ove teme, pa se izvinjavam ako sam napisao nešto što je već rečeno. 
  2. Волим
    Jesus Of Suburbia got a reaction from Kaludjerovic Sreten in Opsesivno sanjarenje - psihički poremećaj?   
    Pomaže Bog forumaši, 
     
    Moram nešto da podjelim sa vama. Nešto što sam, do prije nekoliko godina smatrao svojom najvećom životnom tajnom. Danas sam saznao da je ta moja tajna dijagnoza, i to ne samo meni nego i drugim ljudima. To se na engleskom zove "Maladaptive Daydreaming Disorder", naši su to preveli kao "Opsesivno sanjarenje". Sledeći tekst objašnjava o čemu se radi: 
     
     
    Dakle, ja sam zavisnik. Ovo je kod mene počelo kad sam imao 4-5 godina, sjećam se tog trenutka kad da je bio maloprije. Iz čista mira sam počeo da se šetam po kući skroz zadubljen u svoj svijet. Sad imam 18 godina, i to još uvijek nije prestalo. Imam osjećaj da nikad neće prestati. Sve što mi treba je muzika, zaključana soba i jedna hemijska olovka (ili sličan predmet). 
     
    Mislim da bih tako mogao da živim do kraja života. Da više ne vidim nikog, da više ne razgovaram ni sa kim. Sve što doživim u glavi mogu da prihvatim kao realno i da se zadovoljim time. Još kao manji sam razmišljao o ovome i svatio ovo kao loše, pa sam probao da prekinem i uspio da izdržim 2 dana. Ovo radim 2-3 puta dnevno po 2-3 sata. Ponekad pola dana provedem ovako. 
     
    Nije samo maštanje u pitanju, dosta puta razmišljam o Bogu, svojim postupcima, o životu , i tako kopam po sebi i postanem svjestan stvari koje su oko mene a koje do sad nisam primjećivao. Često nesvjesno sastavim neke metaforične fraze i zapišem ih jer mi se svide. Oduvjek mi se činilo da je to jedina verzija mene koja stvara nešto. U komunikaciji sa ljudima sam nikakav, uvjek ostavim potpuno drugačiju sliku nego što u stvari ja jesam. Probao sam da treniram, da pišem, da programiram, da sviram, sve se to stišava, samo ovo traje. 
     
     
    Ali šta ako je ovo sve promašaj? Šta ako je ovo blud? Blud koja traje 90% vremena moga postojanja? Ovo je bukvalno način na koji ja postojim, ovo što sam osmislio u glavi mi je draže od stvari koje su mi se isprave desile. Znam da su iskušenja svuda oko nas, trenutno osjećam pritisak od 10 različitih stvari i ja sam ustvari srećan zbog toga. Svjestan sam da sve to dolazi od Gospoda i zato u pozadini te neke patnje postoji sloj radosti i nade jer samo treba da idem Njegovim stopama i On će biti uz mene. 
     
    On mi je zaista glavna stvar. Znam da je sve ovo požuda što osjećam i ovdje na zemlji mi pažnju uzimaju mnoge bespotrebne stvari. ali znam da zbog njega živim. 
     
    Kada me neko prekine u tom sanjarenju ili mi okolnosti ne dozvoljavaju da budem sam, počinju bubice da šetaju pod kožom. I to mogu da trpim, ali to ne prolazi. Većinu vremena sam obično dotučen, kad bih imao još i to na vratu, ne znam kako bi to izgledalo. 
     
    Ne mogu da se skoncentrišem na molitvu i čitanje dok ne odradim 2-3 sata u svojoj glavi. Pitam se da li je grijeh? Grijeh jeste sigurno jer je zavist u pitanju. Ali od čega? Od razmišljanja, planiranja, fiktivnog realizma... ne znam...
     
    Problem je, ili možda nije. što ne želim da to stane. Osjećam da bih bio skroz prazan, da ne bih znao šta ću da radim sa sobom. Čitao sam da je to nekima prošlo samo od sebe. Ne znam šta će biti sa mnom. Spasi me Gospode.
     
     
  3. Волим
    Jesus Of Suburbia got a reaction from Рапсоди in Opsesivno sanjarenje - psihički poremećaj?   
    E vidiš, ja mislim da nisam ni rekao sve, jer možda dosta stvari objektivno ne izgledaju kao problem drugima, ali ja to doživljavam na takav način, pa onda ne bih da smaram. I naravno, neću da pravim nikakvog pacijenta niti žrtvu od sebe, htio sam da podjelim sa vama iz razloga što se plašim da će to biti kobno po mene u duševnom smislu. A inače, mislim da mogu ovako jer mi to sanjarenje ne predstavlja problem nego izlaz, i plus ventil da ode višak energije. 
     
    Neću da pričam sa ljudima koje ne znam samo zato što su stručna lica. Ne... 
  4. Волим
    Jesus Of Suburbia got a reaction from Рапсоди in Opsesivno sanjarenje - psihički poremećaj?   
    Pomaže Bog forumaši, 
     
    Moram nešto da podjelim sa vama. Nešto što sam, do prije nekoliko godina smatrao svojom najvećom životnom tajnom. Danas sam saznao da je ta moja tajna dijagnoza, i to ne samo meni nego i drugim ljudima. To se na engleskom zove "Maladaptive Daydreaming Disorder", naši su to preveli kao "Opsesivno sanjarenje". Sledeći tekst objašnjava o čemu se radi: 
     
     
    Dakle, ja sam zavisnik. Ovo je kod mene počelo kad sam imao 4-5 godina, sjećam se tog trenutka kad da je bio maloprije. Iz čista mira sam počeo da se šetam po kući skroz zadubljen u svoj svijet. Sad imam 18 godina, i to još uvijek nije prestalo. Imam osjećaj da nikad neće prestati. Sve što mi treba je muzika, zaključana soba i jedna hemijska olovka (ili sličan predmet). 
     
    Mislim da bih tako mogao da živim do kraja života. Da više ne vidim nikog, da više ne razgovaram ni sa kim. Sve što doživim u glavi mogu da prihvatim kao realno i da se zadovoljim time. Još kao manji sam razmišljao o ovome i svatio ovo kao loše, pa sam probao da prekinem i uspio da izdržim 2 dana. Ovo radim 2-3 puta dnevno po 2-3 sata. Ponekad pola dana provedem ovako. 
     
    Nije samo maštanje u pitanju, dosta puta razmišljam o Bogu, svojim postupcima, o životu , i tako kopam po sebi i postanem svjestan stvari koje su oko mene a koje do sad nisam primjećivao. Često nesvjesno sastavim neke metaforične fraze i zapišem ih jer mi se svide. Oduvjek mi se činilo da je to jedina verzija mene koja stvara nešto. U komunikaciji sa ljudima sam nikakav, uvjek ostavim potpuno drugačiju sliku nego što u stvari ja jesam. Probao sam da treniram, da pišem, da programiram, da sviram, sve se to stišava, samo ovo traje. 
     
     
    Ali šta ako je ovo sve promašaj? Šta ako je ovo blud? Blud koja traje 90% vremena moga postojanja? Ovo je bukvalno način na koji ja postojim, ovo što sam osmislio u glavi mi je draže od stvari koje su mi se isprave desile. Znam da su iskušenja svuda oko nas, trenutno osjećam pritisak od 10 različitih stvari i ja sam ustvari srećan zbog toga. Svjestan sam da sve to dolazi od Gospoda i zato u pozadini te neke patnje postoji sloj radosti i nade jer samo treba da idem Njegovim stopama i On će biti uz mene. 
     
    On mi je zaista glavna stvar. Znam da je sve ovo požuda što osjećam i ovdje na zemlji mi pažnju uzimaju mnoge bespotrebne stvari. ali znam da zbog njega živim. 
     
    Kada me neko prekine u tom sanjarenju ili mi okolnosti ne dozvoljavaju da budem sam, počinju bubice da šetaju pod kožom. I to mogu da trpim, ali to ne prolazi. Većinu vremena sam obično dotučen, kad bih imao još i to na vratu, ne znam kako bi to izgledalo. 
     
    Ne mogu da se skoncentrišem na molitvu i čitanje dok ne odradim 2-3 sata u svojoj glavi. Pitam se da li je grijeh? Grijeh jeste sigurno jer je zavist u pitanju. Ali od čega? Od razmišljanja, planiranja, fiktivnog realizma... ne znam...
     
    Problem je, ili možda nije. što ne želim da to stane. Osjećam da bih bio skroz prazan, da ne bih znao šta ću da radim sa sobom. Čitao sam da je to nekima prošlo samo od sebe. Ne znam šta će biti sa mnom. Spasi me Gospode.
     
     
  5. Волим
    Jesus Of Suburbia got a reaction from Suncokret54 in Opsesivno sanjarenje - psihički poremećaj?   
    Pomaže Bog forumaši, 
     
    Moram nešto da podjelim sa vama. Nešto što sam, do prije nekoliko godina smatrao svojom najvećom životnom tajnom. Danas sam saznao da je ta moja tajna dijagnoza, i to ne samo meni nego i drugim ljudima. To se na engleskom zove "Maladaptive Daydreaming Disorder", naši su to preveli kao "Opsesivno sanjarenje". Sledeći tekst objašnjava o čemu se radi: 
     
     
    Dakle, ja sam zavisnik. Ovo je kod mene počelo kad sam imao 4-5 godina, sjećam se tog trenutka kad da je bio maloprije. Iz čista mira sam počeo da se šetam po kući skroz zadubljen u svoj svijet. Sad imam 18 godina, i to još uvijek nije prestalo. Imam osjećaj da nikad neće prestati. Sve što mi treba je muzika, zaključana soba i jedna hemijska olovka (ili sličan predmet). 
     
    Mislim da bih tako mogao da živim do kraja života. Da više ne vidim nikog, da više ne razgovaram ni sa kim. Sve što doživim u glavi mogu da prihvatim kao realno i da se zadovoljim time. Još kao manji sam razmišljao o ovome i svatio ovo kao loše, pa sam probao da prekinem i uspio da izdržim 2 dana. Ovo radim 2-3 puta dnevno po 2-3 sata. Ponekad pola dana provedem ovako. 
     
    Nije samo maštanje u pitanju, dosta puta razmišljam o Bogu, svojim postupcima, o životu , i tako kopam po sebi i postanem svjestan stvari koje su oko mene a koje do sad nisam primjećivao. Često nesvjesno sastavim neke metaforične fraze i zapišem ih jer mi se svide. Oduvjek mi se činilo da je to jedina verzija mene koja stvara nešto. U komunikaciji sa ljudima sam nikakav, uvjek ostavim potpuno drugačiju sliku nego što u stvari ja jesam. Probao sam da treniram, da pišem, da programiram, da sviram, sve se to stišava, samo ovo traje. 
     
     
    Ali šta ako je ovo sve promašaj? Šta ako je ovo blud? Blud koja traje 90% vremena moga postojanja? Ovo je bukvalno način na koji ja postojim, ovo što sam osmislio u glavi mi je draže od stvari koje su mi se isprave desile. Znam da su iskušenja svuda oko nas, trenutno osjećam pritisak od 10 različitih stvari i ja sam ustvari srećan zbog toga. Svjestan sam da sve to dolazi od Gospoda i zato u pozadini te neke patnje postoji sloj radosti i nade jer samo treba da idem Njegovim stopama i On će biti uz mene. 
     
    On mi je zaista glavna stvar. Znam da je sve ovo požuda što osjećam i ovdje na zemlji mi pažnju uzimaju mnoge bespotrebne stvari. ali znam da zbog njega živim. 
     
    Kada me neko prekine u tom sanjarenju ili mi okolnosti ne dozvoljavaju da budem sam, počinju bubice da šetaju pod kožom. I to mogu da trpim, ali to ne prolazi. Većinu vremena sam obično dotučen, kad bih imao još i to na vratu, ne znam kako bi to izgledalo. 
     
    Ne mogu da se skoncentrišem na molitvu i čitanje dok ne odradim 2-3 sata u svojoj glavi. Pitam se da li je grijeh? Grijeh jeste sigurno jer je zavist u pitanju. Ali od čega? Od razmišljanja, planiranja, fiktivnog realizma... ne znam...
     
    Problem je, ili možda nije. što ne želim da to stane. Osjećam da bih bio skroz prazan, da ne bih znao šta ću da radim sa sobom. Čitao sam da je to nekima prošlo samo od sebe. Ne znam šta će biti sa mnom. Spasi me Gospode.
     
     
  6. Волим
    Jesus Of Suburbia је реаговао/ла на Дијана. у Opsesivno sanjarenje - psihički poremećaj?   
    Pogledaj malo ovu temu, i na njoj ima tvoje aktivnosti.  https://www.pouke.org/forum/topic/34376-pravoslavlje-vs-sanjarenje-i-ma%C5%A1tanje/
     
    Introvertni ljudi su više 'u svom svijetu' i manje su okrenuti objektivnoj realnosti, to je neobično naročito u prvoj polovini života, djetinjstvu i mladosti, kad je prirodna ekstraverzija, izlazak u svijet, osvajanje svijeta (višesmisleno)... Razvijena uobrazilja nije ništa samo po sebi loše i patološko, možda se u tebi krije pisac, pjesnik, i treba da zapisuješ svoje fantazme, ako ništa, kad ih opredmetiš, rasteretićeš se, jer je u psihi svako kretanje svrhovito... Osvijestićeš možda kroz fantaziju nešto tvoje iznutr ašto traži da se izrazi... Dosta te razumijem jer sam i sama takav tip ličnosti, i zaista odrastanje nije lako s takvim 'darovima'. Mlad čovjek još više nego odrasli i zreliji ima potrebu za potvrdom svoje vrijednosti i u vanjskom svijetu i od vanjskog svijeta. Bilo bi svrsishodno, radi ravnoteže, da imaš svoj krug ljudi za komunikaciju i vanjske aktivnosti, jer krajnosti nisu dobre... U tom dijelu uma gdje su maštanja su i intuicija i slični darovi tako da razumijem i to što kažeš o osjećaju gordosti.. a ona može da bude i kompenzacija osjećaja neadekvatnosti u vanjskom svijetu, jer on ipak postoji tu, i traži odgovor, njegov odraz je unutra u nama, željeli mi to ili ne... Ravnoteža je najvažnija, i introvert nije potpun bez odnosa sa ljudima, a ekstravert bez neke duhovne komponente... Možda treba da porazgovaraš s nekim psihoterapeutom, postupi prema svom osjećaju, jer se možda jedan samo normalni period razvoja tvoje ličnosti (zaista si vrlo, vrlo mlad, još dječak), može neobazrivo upakovati u neku definiciju, etiketu, autizma, shizhoidnosti, O-K i sl. što ti može predstavljati nepotrebni teret. Preporučila bih ti da pročitaš neki sažetak Jungove psihologije (njegove učenice Jolande Jakobi ili recimo, Lavirint u čoveku), kao i Hesea, naročito Demijana i Narcis i Zlatousti... ako se sjetim još nečeg, pisaću još...
  7. Волим
    Jesus Of Suburbia got a reaction from Дијана. in Opsesivno sanjarenje - psihički poremećaj?   
    Pomaže Bog forumaši, 
     
    Moram nešto da podjelim sa vama. Nešto što sam, do prije nekoliko godina smatrao svojom najvećom životnom tajnom. Danas sam saznao da je ta moja tajna dijagnoza, i to ne samo meni nego i drugim ljudima. To se na engleskom zove "Maladaptive Daydreaming Disorder", naši su to preveli kao "Opsesivno sanjarenje". Sledeći tekst objašnjava o čemu se radi: 
     
     
    Dakle, ja sam zavisnik. Ovo je kod mene počelo kad sam imao 4-5 godina, sjećam se tog trenutka kad da je bio maloprije. Iz čista mira sam počeo da se šetam po kući skroz zadubljen u svoj svijet. Sad imam 18 godina, i to još uvijek nije prestalo. Imam osjećaj da nikad neće prestati. Sve što mi treba je muzika, zaključana soba i jedna hemijska olovka (ili sličan predmet). 
     
    Mislim da bih tako mogao da živim do kraja života. Da više ne vidim nikog, da više ne razgovaram ni sa kim. Sve što doživim u glavi mogu da prihvatim kao realno i da se zadovoljim time. Još kao manji sam razmišljao o ovome i svatio ovo kao loše, pa sam probao da prekinem i uspio da izdržim 2 dana. Ovo radim 2-3 puta dnevno po 2-3 sata. Ponekad pola dana provedem ovako. 
     
    Nije samo maštanje u pitanju, dosta puta razmišljam o Bogu, svojim postupcima, o životu , i tako kopam po sebi i postanem svjestan stvari koje su oko mene a koje do sad nisam primjećivao. Često nesvjesno sastavim neke metaforične fraze i zapišem ih jer mi se svide. Oduvjek mi se činilo da je to jedina verzija mene koja stvara nešto. U komunikaciji sa ljudima sam nikakav, uvjek ostavim potpuno drugačiju sliku nego što u stvari ja jesam. Probao sam da treniram, da pišem, da programiram, da sviram, sve se to stišava, samo ovo traje. 
     
     
    Ali šta ako je ovo sve promašaj? Šta ako je ovo blud? Blud koja traje 90% vremena moga postojanja? Ovo je bukvalno način na koji ja postojim, ovo što sam osmislio u glavi mi je draže od stvari koje su mi se isprave desile. Znam da su iskušenja svuda oko nas, trenutno osjećam pritisak od 10 različitih stvari i ja sam ustvari srećan zbog toga. Svjestan sam da sve to dolazi od Gospoda i zato u pozadini te neke patnje postoji sloj radosti i nade jer samo treba da idem Njegovim stopama i On će biti uz mene. 
     
    On mi je zaista glavna stvar. Znam da je sve ovo požuda što osjećam i ovdje na zemlji mi pažnju uzimaju mnoge bespotrebne stvari. ali znam da zbog njega živim. 
     
    Kada me neko prekine u tom sanjarenju ili mi okolnosti ne dozvoljavaju da budem sam, počinju bubice da šetaju pod kožom. I to mogu da trpim, ali to ne prolazi. Većinu vremena sam obično dotučen, kad bih imao još i to na vratu, ne znam kako bi to izgledalo. 
     
    Ne mogu da se skoncentrišem na molitvu i čitanje dok ne odradim 2-3 sata u svojoj glavi. Pitam se da li je grijeh? Grijeh jeste sigurno jer je zavist u pitanju. Ali od čega? Od razmišljanja, planiranja, fiktivnog realizma... ne znam...
     
    Problem je, ili možda nije. što ne želim da to stane. Osjećam da bih bio skroz prazan, da ne bih znao šta ću da radim sa sobom. Čitao sam da je to nekima prošlo samo od sebe. Ne znam šta će biti sa mnom. Spasi me Gospode.
     
     
  8. Волим
    Jesus Of Suburbia је реаговао/ла на Ignjatije у Opsesivno sanjarenje - psihički poremećaj?   
    Бог ти помогао!
     
    То стање јесте вид поремећаја. Није превише опасно, катастрофално. Чињеница да си свестан тога је охрабрујућа и први корак ка излечењу. Тај проблем имам(имао сам) и ја. Почео је у раном детињству. Син јединац сам, немам рођеног брата или сестру тако да сам у кући, у својој соби био потпуно сам, као и данас. Нисам имао било каквих обавеза као дете осим учења, опет сам у својој соби или кутку свог дома(нисам у старту имао своју одвојену собу) сам и ту једину обавезу извршавао.
     
    Сањарење је у почетку највише подсицао виртуелни свет телевизора(дечије емисије попут "Лаку ноћ, децо", цртани филмови као "Нинџа корњаче" и дечији филмови...) и компјутерских игрица( прво оне на комп. "Атари", касније "Терминатор", "Сега"...).
     
    Ту су били укључени и реални ликови и догађаји из живота.
     
    Своје место у друштву вршњака нисам успео да пронађем до краја. И данас слабо успевам. Мислим на тематику разговора. Од малена су ме привлачиле озбиљније теме, "онострани" свет, смисао живота... Тако сам обожавао да слушам разговоре старијих људи. Вршњаци су ме слабо разумели и нису хтели да о томе разговарамо. По некад пристану на кратко, наравно да то сваког занима, али не у мери у којој сам ја хтео. Тако да су ме одувек, па и данас гледали као чудака, било је исмевања.
     
    Како се то ближило крају, одраста се, у сањарење и маштање почео је да ме одвлачи окултизам, јога и психичка магија. Такође сам волео да листам књиге и часописе Јеховиних сведока које сам имао на кило. После јоге, која ме је мрцварила неколико година, метал музика. И то на почетку онај најтврђи најмрачнији метал. За мене је тада, рецимо, Ајрон Мејден био превише мекан, за старије. Верујем да сам у том периоду на себе навукао и демонски утицај јер сам се претерано био уживео, замрзао Бога, заволео мрак и грех. Нисам био сатаниста у правом смислу, али форао сам тај фазон. Уз метал музику сам проводио сате и сате замишљајући све и свашта, желећи да то траје вечно.
     
    Дошла је на ред и секта Харе Кришна, њихове књиге и маштарење на ту тему. Па антитеизам и атеизам...
     
    Хвала Богу, на крају дођох до Православља. Оно ме је као шамаром отрезнило. У њему сам први пут открио грехе и лоша психичка стања попут маштања, унинија, лењости... Пробудило ме је. Али ни тај период није трајао превише дуго. Схватио сам да иако сам се ослободио свега наведеног опет могу упасти у замку сањарења и као православни Хришћанин. И то на још лукавији начин. Замишљањем себе као неког великог подвижника, помоћника људима, страдалника... али само у машти, док је реланост била каква и јесте. реална. Или превише дуго размишљајући о Библији, догмама, слушајући предавања сатима... Реланост је била и остала каква и јесте, реална, сурово реална. То се мени није свидело, свет маште је много лепши, по мојој мери.
     
    Шта је узрок томе, главно је питање. На то треба одговорити стручно лице, искусан психолог или још боље искусан духовник, али стварно искусан и одабран јер онај ко то није може те одвести у још тежу ситуацију. Код мене сам открио шта је у питању. Знам због чега сам такав био, а и сада ако упаднем знам узрок. О њему немам намеру јавно да говорим, то је моја приватна и интимна ствар коју ретко са ким делим. Теби, брате, препоручујем да уз помоћ стручног лица такође откријеш узрок упадања у такво стање.
     
    Лек против тога је трезвеност, трезвеноумље. Њему помаже доста рад, и то можда више физички рад. Као и молитва. Е сад, није то уопште једноставно. И током рада долази до сањарења. Споља радиш то што радиш, а мисли на сасвим десету страну. Исти случај је и са молитвом. Због тога треба озбиљно и уз помоћ стручнијег и искусног терапеута радити на себи.
     
    Маштање као маштање није грах. То је природно. Човеку је маштање, размишљање и замишљање разних ствари сасвим нормално. Али као и све остало, и маштање може бити претерано, патолошко.
     
    Изнео сам ти у најкраћим цртама један од својих проблема. Чисто да схватиш да ниси сам. Супер је то што си свестан проблема, и што имаш храбрости да га јавно изнесеш. Ја нисам све до сада. Из њега се може изаћи. Када га се ослободиш схватићеш колико ти је такво стање страно, оно уопште није део тебе као личности и бића. Временом сећање на те сањарије може те и уплашити мало, схватиш да си био као хипнотисан, "омађијан", то ниси био ти, тај свет маште није нешто што ти је заиста пријало и помалаго ти, него одређена врста затвора и склоништа. Затвор и склониште од ничега реалног. "Напољу" ван њега је много лепше, пријатније и природније. И ти проблеми који су део те стварности су наши, стварни, живи. Када их решимо здовољство је такође право, реално, много веће од замишљене ситације где смо све живо решили, а у себи знамо да нисмо.
     
    Да не филозофирам више, и то ми је мана као што видиш, потруди се да уз Божију помоћ, и помоћ људи решиш проблем.
     
    Свако добро од Господа!
  9. Волим
    Jesus Of Suburbia got a reaction from Ignjatije in Opsesivno sanjarenje - psihički poremećaj?   
    Pomaže Bog forumaši, 
     
    Moram nešto da podjelim sa vama. Nešto što sam, do prije nekoliko godina smatrao svojom najvećom životnom tajnom. Danas sam saznao da je ta moja tajna dijagnoza, i to ne samo meni nego i drugim ljudima. To se na engleskom zove "Maladaptive Daydreaming Disorder", naši su to preveli kao "Opsesivno sanjarenje". Sledeći tekst objašnjava o čemu se radi: 
     
     
    Dakle, ja sam zavisnik. Ovo je kod mene počelo kad sam imao 4-5 godina, sjećam se tog trenutka kad da je bio maloprije. Iz čista mira sam počeo da se šetam po kući skroz zadubljen u svoj svijet. Sad imam 18 godina, i to još uvijek nije prestalo. Imam osjećaj da nikad neće prestati. Sve što mi treba je muzika, zaključana soba i jedna hemijska olovka (ili sličan predmet). 
     
    Mislim da bih tako mogao da živim do kraja života. Da više ne vidim nikog, da više ne razgovaram ni sa kim. Sve što doživim u glavi mogu da prihvatim kao realno i da se zadovoljim time. Još kao manji sam razmišljao o ovome i svatio ovo kao loše, pa sam probao da prekinem i uspio da izdržim 2 dana. Ovo radim 2-3 puta dnevno po 2-3 sata. Ponekad pola dana provedem ovako. 
     
    Nije samo maštanje u pitanju, dosta puta razmišljam o Bogu, svojim postupcima, o životu , i tako kopam po sebi i postanem svjestan stvari koje su oko mene a koje do sad nisam primjećivao. Često nesvjesno sastavim neke metaforične fraze i zapišem ih jer mi se svide. Oduvjek mi se činilo da je to jedina verzija mene koja stvara nešto. U komunikaciji sa ljudima sam nikakav, uvjek ostavim potpuno drugačiju sliku nego što u stvari ja jesam. Probao sam da treniram, da pišem, da programiram, da sviram, sve se to stišava, samo ovo traje. 
     
     
    Ali šta ako je ovo sve promašaj? Šta ako je ovo blud? Blud koja traje 90% vremena moga postojanja? Ovo je bukvalno način na koji ja postojim, ovo što sam osmislio u glavi mi je draže od stvari koje su mi se isprave desile. Znam da su iskušenja svuda oko nas, trenutno osjećam pritisak od 10 različitih stvari i ja sam ustvari srećan zbog toga. Svjestan sam da sve to dolazi od Gospoda i zato u pozadini te neke patnje postoji sloj radosti i nade jer samo treba da idem Njegovim stopama i On će biti uz mene. 
     
    On mi je zaista glavna stvar. Znam da je sve ovo požuda što osjećam i ovdje na zemlji mi pažnju uzimaju mnoge bespotrebne stvari. ali znam da zbog njega živim. 
     
    Kada me neko prekine u tom sanjarenju ili mi okolnosti ne dozvoljavaju da budem sam, počinju bubice da šetaju pod kožom. I to mogu da trpim, ali to ne prolazi. Većinu vremena sam obično dotučen, kad bih imao još i to na vratu, ne znam kako bi to izgledalo. 
     
    Ne mogu da se skoncentrišem na molitvu i čitanje dok ne odradim 2-3 sata u svojoj glavi. Pitam se da li je grijeh? Grijeh jeste sigurno jer je zavist u pitanju. Ali od čega? Od razmišljanja, planiranja, fiktivnog realizma... ne znam...
     
    Problem je, ili možda nije. što ne želim da to stane. Osjećam da bih bio skroz prazan, da ne bih znao šta ću da radim sa sobom. Čitao sam da je to nekima prošlo samo od sebe. Ne znam šta će biti sa mnom. Spasi me Gospode.
     
     
  10. Волим
    Jesus Of Suburbia got a reaction from Volim_Sina_Bozjeg in Opsesivno sanjarenje - psihički poremećaj?   
    Hvala što pišete 
     
    To što se tiče tih navika,da ću se malo po malo navići na drugačije, mislim da neće raditi. Pomenuo sam okolnosti u kojima na mogu to da radim jer nije moguće da budem sam. Takve okolnosti su svakog ljeta, okoro 3 mjeseca u godini, jer odem na primorje gdje je prostor manji i ne mogu to da radim. Kriziram cijelo vrijeme, i kad dođem nazad kući u svoju sobu to bude takvo olakšanje. Ali se ne odviknem, Za 3 mjeseca bez toga, ja se ne odviknem. 
     
    Inače, u školi sam odličan. Šta više, ne ulažem napore za takav razultat, pa onda mi kažu kako, mora da sam skoncentrisan na času i pratim, čim su mi ocjene takve. Hah. 
     
    I planiram fakultet, to će mi oduzeti dosta vremena, pa ću vidjeti kako će to da mi padne. 
     
     
    Mislim da nikad neću otići kod psihijatra ili psihologa. Smatram da sam posle svega dovoljno stabilan. Mogu da radim sa sobom, mogu da se kontrolišem, dosta puta sam gord pa i kažem da jasno vidim stvari oko sebe, pa me možda i to pravi tužnim jer mi je realnost za plakanje. 
  11. Волим
    Jesus Of Suburbia got a reaction from Volim_Sina_Bozjeg in Opsesivno sanjarenje - psihički poremećaj?   
    Pomaže Bog forumaši, 
     
    Moram nešto da podjelim sa vama. Nešto što sam, do prije nekoliko godina smatrao svojom najvećom životnom tajnom. Danas sam saznao da je ta moja tajna dijagnoza, i to ne samo meni nego i drugim ljudima. To se na engleskom zove "Maladaptive Daydreaming Disorder", naši su to preveli kao "Opsesivno sanjarenje". Sledeći tekst objašnjava o čemu se radi: 
     
     
    Dakle, ja sam zavisnik. Ovo je kod mene počelo kad sam imao 4-5 godina, sjećam se tog trenutka kad da je bio maloprije. Iz čista mira sam počeo da se šetam po kući skroz zadubljen u svoj svijet. Sad imam 18 godina, i to još uvijek nije prestalo. Imam osjećaj da nikad neće prestati. Sve što mi treba je muzika, zaključana soba i jedna hemijska olovka (ili sličan predmet). 
     
    Mislim da bih tako mogao da živim do kraja života. Da više ne vidim nikog, da više ne razgovaram ni sa kim. Sve što doživim u glavi mogu da prihvatim kao realno i da se zadovoljim time. Još kao manji sam razmišljao o ovome i svatio ovo kao loše, pa sam probao da prekinem i uspio da izdržim 2 dana. Ovo radim 2-3 puta dnevno po 2-3 sata. Ponekad pola dana provedem ovako. 
     
    Nije samo maštanje u pitanju, dosta puta razmišljam o Bogu, svojim postupcima, o životu , i tako kopam po sebi i postanem svjestan stvari koje su oko mene a koje do sad nisam primjećivao. Često nesvjesno sastavim neke metaforične fraze i zapišem ih jer mi se svide. Oduvjek mi se činilo da je to jedina verzija mene koja stvara nešto. U komunikaciji sa ljudima sam nikakav, uvjek ostavim potpuno drugačiju sliku nego što u stvari ja jesam. Probao sam da treniram, da pišem, da programiram, da sviram, sve se to stišava, samo ovo traje. 
     
     
    Ali šta ako je ovo sve promašaj? Šta ako je ovo blud? Blud koja traje 90% vremena moga postojanja? Ovo je bukvalno način na koji ja postojim, ovo što sam osmislio u glavi mi je draže od stvari koje su mi se isprave desile. Znam da su iskušenja svuda oko nas, trenutno osjećam pritisak od 10 različitih stvari i ja sam ustvari srećan zbog toga. Svjestan sam da sve to dolazi od Gospoda i zato u pozadini te neke patnje postoji sloj radosti i nade jer samo treba da idem Njegovim stopama i On će biti uz mene. 
     
    On mi je zaista glavna stvar. Znam da je sve ovo požuda što osjećam i ovdje na zemlji mi pažnju uzimaju mnoge bespotrebne stvari. ali znam da zbog njega živim. 
     
    Kada me neko prekine u tom sanjarenju ili mi okolnosti ne dozvoljavaju da budem sam, počinju bubice da šetaju pod kožom. I to mogu da trpim, ali to ne prolazi. Većinu vremena sam obično dotučen, kad bih imao još i to na vratu, ne znam kako bi to izgledalo. 
     
    Ne mogu da se skoncentrišem na molitvu i čitanje dok ne odradim 2-3 sata u svojoj glavi. Pitam se da li je grijeh? Grijeh jeste sigurno jer je zavist u pitanju. Ali od čega? Od razmišljanja, planiranja, fiktivnog realizma... ne znam...
     
    Problem je, ili možda nije. što ne želim da to stane. Osjećam da bih bio skroz prazan, da ne bih znao šta ću da radim sa sobom. Čitao sam da je to nekima prošlo samo od sebe. Ne znam šta će biti sa mnom. Spasi me Gospode.
     
     
  12. Волим
    Jesus Of Suburbia је реаговао/ла на Милан Меденица :) у Видне (физичке) појаве демонске природе   
    нема шта да опростим брате  ноћ је, па нек плашљиви прескоче писаније, можда неће моћи да спавају, а покушаћу да упростим и не плашим никога, већ да објасним зашто се то десило.
    имао сам посету код куће, у спаваћој соби ... то је било непосредно после крштења, тек сам још учио о вери, и свему осталом што иде ... тај дан сам први пут чуо Исусову молитву и примењивао је цео дан на бројаници где и кад сам стигао да нико не види. желео сам да видим силу молитве на делу, па сам се молио да више никад не паднем у несвест на Литургији, пошто сам до тад пао у несвест тачно 42 пута, 6 месеци сваке недеље.
    иначе, падао сам у несвест пошто сам био некрштен и бавио се којечиме пре крштења - гатањем, таротом, хороскопом, учествовао у молитвама са људима који нису у православљу већ у другим верама, и тако свашта ...
    баш био навукао злу силу на себе у преводу.
    и тако се спремам за спавање и лего. имао сам баш гадно сновиђење демона испред себе који је исти ја ликом и телом, али нема крст око врата, пошто увек носим крсни знак са распећем и никад га не скидам сем за купање. некад сам се према крсту односио као према некаквој амајлији, али данас знам да ако не носим крст у срцу, џаба ми и тај споља.
    прво нисам схватио шта ми се десило, а онда кад сам то погледао у очи, било ми је јасно и кичма ми се укочила, руке обамрле и језик је почео да ми се одузима и да фрфљам у сну, али сам осећао и себе док спавам у кревету, на пола између сна и јаве. пошто нисам могао да се прекрстим ни у сну, покушао сам да се молим и чујем себе као из трећег лица да фрфљам и не осећам језик, као усне кад утрну, само је и језик приде.
    видео сам да ми прилази и тако су се демону уста и очи кренуле да упадају на унутра и да се појављују црне зјапеће рупе. тад сам схватио шта је ОДСУСТВО светла, љубави, живота и свих таквих лепих ствари, али не у смислу празнине. уствари није то баш прилаз, простор је кренуо да се скраћује између нас.
    е тад сам чврсто затворио очи и кренуо да урлам Исусову молитву у себи. прво је ишло брзо и брбљиво, а онда све теже и теже, док нисам почео једва да обликујем речи у уму. у таквим тренуцима човек некако интуитивно укапира ритам молитве и како се моли и то ми је остало као репер за изговор. заиста то ретко постижем, и обично после причешћа кад ми је кречана у срцу најчистија.
    кад сам се некако поклопио са молитвом из свега пар пута, ђаво је за трен стао, као да је затрептао у неверици, и ја сам то осетио некако иако затворених очију јер је на тренутак попустио тај стравични притисак и почео да ударам у молитву као у бубањ а тај да узмачиње. кад сам се тргао из сна, мада је то све било сем сна каквог иначе сањамо, само сам био отпуштен из сна и отворио очи пошт је утисак био као да сам само држао затворене очи, руке су ми до рамена биле одузете и усне и језик утрнути, замало сам се скотрљао са кревета у први мах. цео кревет је био мокар од зноја, веш сам могао да исцедим.
    устао сам једва, потпуно испрпљен и беживотан скоро, попио сам воде у ненормалним количинама и сео и узео бројаницу у леву и крст велики који имам у десну и молио се до јутра, једва изговарајући речи молитве. није било шансе да заспим, толико сам био потрешен и уплашен, набио сам се у угао зида испод славске иконе.
    тек сам тад постао заиста свестан колико је човек немоћан пред таквом силом какав је ђаво и да је без Господа промашен из места. нажалост, то сећање ме временом попушта али се увек подсетим после неког времена како је то.  пошто то није било ни последњи пут да ми се десило.
    нажалост или на срећу, можда то неки неће разумети, али ја сам срећан због таквих искушења. све што човек преживи и из чега извуче што више користи за себе и друге, чини га само непоколебљивијим на Путу ка Господу. 0110_hahaha
  13. Волим
    Jesus Of Suburbia је реаговао/ла на Иван Недић у Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Помолите се за новоупокојеног слугу Божијег Благоја,
    за здравље слугу Божијих Асена и Анице
  14. Волим
    Jesus Of Suburbia је реаговао/ла на Лидија Миленковић у Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Јутрос се у Господу представио мој брат Жико. Молим вас замолите Господа да га прими у своја рајска насеља.
  15. Волим
    Jesus Of Suburbia је реаговао/ла на -Владимир- у Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Помените моју другарицу Димитрију , која је у болници је тренутно . Помолите се да њој и њеној беби буде добро .
  16. Волим
    Jesus Of Suburbia got a reaction from blue in ОВДЕ СТАВИТЕ ВАШ ДЕСКТОП или САЈТ   
    Moj desktop
     

  17. Волим
    Jesus Of Suburbia је реаговао/ла на Дијана. у 1 pesma 1 želja...pravoslavlje gde mu vreme nije...a ni mesto : ) ili ipak jeste   
    Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима, ја сам као разбијен суд. ..Као вода разлих се , расуше се све кости моје, срце моје поста као восак, растопило се у мени. Погледај ме и смилуј се на ме, јер сам инокосан и невољник.. Нијем сам и нећу отворити уста својих, јер си ме Ти ударио. olaksaj mi udarac Tvoj, ruka Tvoja gnjevna, ubi me. Jer sam nevoljan i nist, i srce je moje ranjeno u meni. Suze su mi hljeb dan i noc, kad mi svaki dan govore: Gdje je Bog tvoj?.. 
     
  18. Волим
    Jesus Of Suburbia је реаговао/ла на Grizzly Adams у Tajna udruženja - Templari, Masoni...   
    Не знам шта је толико занимљиво код тих масона. Секта ко секта, глупирају се људи мало...
  19. Волим
    Jesus Of Suburbia got a reaction from JESSY in Pravoslavlje vs. sanjarenje i maštanje   
    Vidim   Prije mene su ljudi započeli temu i onda sad ispade da sam ja opet isto pitao  Nema veze.  :bleh:
     
    Hvala Vam svima na odgovorima, mnogo mi koristi kad čitam o tome.  :good2:
  20. Волим
    Jesus Of Suburbia је реаговао/ла на Давор73 у Pravoslavlje vs. sanjarenje i maštanje   
    Један свештеник је једном изјавио : ,, Немојте ми замерити, али Христос је моја магија"...
    Сјајно!
  21. Волим
    Jesus Of Suburbia је реаговао/ла на Тања1 у Pravoslavlje vs. sanjarenje i maštanje   
    Многи људи не живе своје животе. Живе на послу или у породици. Дакле, имамо свет подељен на рад и приватно. У раду је его остварење, у приватном, ради се о нези, срећи и љубави.  Али шта са твојим животом? Где је у свему томе? Ниси асоцијалан, не желиш да нестанеш у свему томе.
    Живимо под великим притиском да би увек били исправни и испунили друштвена очекивања. То се зове финим речима социјализација.  Ја се такође с времена на време затворим, тако да не излазим, онда почну да завијају сви: " Шта са социјализацијом?" Да, шта са тим?! Телевизија, музика, рачунар, филмови, итд? Брига ме! Не, нисмо асоцијалани, ми смо сви пресоцијализирани! Данас окретање леђа свету је директни против друштвени чин. Раније, пустињаци, монаси, ходочасници, лутајуће луде и просјаци, живели су на другачији начин са светом. Огромна стандардизација угрожава ретке који желе да живе на другачији начин, јер нас одржава у пољу где стално треба да будемо заједно, чак и када нисмо (мобилни, е-маил, тв). Ти имаш простора да живиш свој унутрашњи живот, још увек си млад,  а простор многих је пропао. И то се твоје зове бежање! ;-) У основи си фрустриран јер не осећаш да заиста живиш живот који желиш да живиш, када те спрече...Научи да се добро организујеш!  Маштати и сањати понекад је лепо. Уживај!
     
  22. Волим
    Jesus Of Suburbia је реаговао/ла на Blaža Željko у Pravoslavlje vs. sanjarenje i maštanje   
    Dobra je tema i zavređuje pažljivu priču. Mašta je sinonim za unutrašnju slobodu, ona je svojevrsni ličnosni obrazac kreativne Božije slike u nama (jer Bog po čijem liku smo stvoreni je neprestani Delatelj) ili "interfejs" čovekove duše ka spoljašnjem svetu! Ali, (jedno stvarno veliko "ALI") razlikuje se mašta dece i mašta odraslih ljudi usled uzrastanja u Hristu i "poznanja" Hrista na umnom i svesnom nivou i sledstveno tome odgovornosti pred Njim za svoje postupke i dela. U nekom uzrastu greške koje činimo počnu da polako menjaju duhovnu strukturu srca; već sa dvanaest godina deca mogu postati pakosna i imati predispozicije za ozbiljne prestupe. Odrastanjem srce prestaje da bude dečije bezazleno. Čovek je uglavnom toga nesvestan ali opaža promene na sebi i u to svako od mlađih ljudi može opitno da se uveri. Sa ulaskom u srednje godine, ili neke poznije životno doba počinjete sopstvenu maštu da doživljavate kao teret jer je izbrkana sa mnogim iskustvima od kojih bi rado pobegli. (Ta iskustva treba reći ispovedniku tj. duhovniku da bi se duša oprala od bar malog dela otrova koji divljaju nad maštom a koje u sebe grehom unesemo). Kod odraslih, ona dečja mašta koju su imali kao klinci, zatrpana je pod ruševinama sopstvene ličnosti. Ona negde jedva da tinja; na njeno mesto došle su (nametnule su se) grehovne uobrazilje koje nagone srce upravo u smeru u kom se one same hrane - u smeru grehova tj. strasti. Strasti se hrane izopačenim delima u realnom životu - grehom! Tropar svetoj Petki govori nešto o tome (maštarijama) u negativnom kontekstu gde se kaže da je ona Bogu prinela čisto srce bez mašte i lažnih predstava. "Srce čisto Gospod traži, bez maštanja i bez laži"! Upravo i samo zato što kod odraslih mašta više nije nezlobiva i može biti opasno destruktivno oružje u rukama nekog mentalno labilnog čoveka; a može čak takav čovek biti i neposredni podizvođač demonskih poslova - u suštini može postati demonski sluga i izvršitelj a da sve vreme toga ne bude svestan jer ne razlikuje maštu od realnog sveta ...i čak bude ubeđen da je na pravom putu. U duševnoj bolnici "svi su u pravu"!? U bolesnom društvu - "svi su u pravu"!? Bolesni ljudi nemaju parametre vrednosnih normi kojima bi razlikovali dobro od zla! Kad isključite Hristovu realnost sa planete dobijete sedam milijardi fiktivnih istina u kojoj svako veruje da je njegova jedina i prava. Neko ko je uobrazio u mašti da je Napoleon, (kao onaj austrougarski kaplar od pre sedam decenija zbog kojeg je poginulo pedeset miliona ljudi) zaista veruje u to!! Nema načina da ga razuverite da je sociopata?!
    Ne treba se zavaravati, đavo je opasan igrač od kojeg je samo Crkva jača i nema čoveka, da se ne lažemo, koji od ovoga nije na neki način oboleo; ali u meri u kojoj se drži Hrista on Hristovom snagom i Hristoobraznim umom uspeva da razlikuje u samom sebi ova dva principa: ili već prisutno Hristovo Carstvo ili već prisutni pakao! Pakao je promašaj naznačenja; promašaj ličnosnih datosti i talenata koja nosimo u sebi; promašaj vokacije koju smo rođenjem dobili. Pakao nisu kazani i lonci; pakao je mržnja prema Bogu i ljudima...već sada i ovde započeo je u srcu mnogih - a kada odemo iz tela produžava se u večnost. Da vidiš samo kada razgrneš ovu "lepotu" koju sam uobrazio o sebi!? Odmah podivljam i vatam za grlo    ...ali to je definicija pakla! To je definicija sujete kao izokrenute mašte o svetu oko sebe u kom sam uobrazio neku veličinu! I moja, ali i svačija nada na planeti od kako je sveta i veka jeste Hristovo sažaljenje da me (ili nas) izvuče iz ove bolesti kako zna i ume! Sami izaći ne možemo! Nemamo nikakve šanse bez Hrista videti Ljubav jer je On Ljubav ... a samo Ljubav ublažava muku mržnje i ovde i kroz večnost! Pakao tj. mržnja se hrani bolesnom i podivljalom maštom, to je srž svega.
    "Srce čisto Gospod traži, bez maštanja i bez laži"

  23. Волим
    Jesus Of Suburbia је реаговао/ла на Lira у Pravoslavlje vs. sanjarenje i maštanje   
    Mašta je dobar sluga i loš gospodar.   Smatram ovo tako važnom temom, da ću napisati kilometarski post na nju.
     
    Koliko nam je mašta u prirodi, toliko je i opasna po nas. Tako primamljivo zvuči, a tako je opasna. Evo, zašto:
     
    "Misli nam se ubacuju sa svih strana. 
    Sa svih strana su misleni radijusi. Kad bi nam se otkrilo, to je strašna mreža.
    A svako ima radio stanicu u sebi. Čovek je mnogo precizniji aparat od radio stanice, od televizora, samo mu je funkcija poremećena. Kako je precizno biće čovek! Kako uzvišeno! 
    Ali ne umemo da cenimo. Ne umemo da se uključimo u izvor života, da osećamo radost života. Nego uvek nam podmeću… Neprijatelji… 
    Prepodobnom Antoniju Gospod je otkrio mislene radijuse kojima smo okruženi. I kad je video, on je uzdahnuo; „Gospode, ko može ovo da prođe?“ I čuje glas: „Samo smireni i krotki“. Njih se oni ne dotiču. U njih su uključeni samo mir, tišina, Božanski radijusi, znak apsolutne Božanske snage. Ne uključuju se u negativno."
    (Sveti starac Tadej).
     
    Prva greška je u tome što mislimo da su naše misli-naše. Međutim, nisu baš naše, o tome govori i otac Tadej. Maštanje je ,u stvari, letenje umnim krilima, ali o.Tadej nam ovde jasno opisuje mreže u koje se možemo uhvatiti u tom letu. Druga stvar...u mašti smo često mi sami glavni glumci i heroji, da tako kažem, i akcenat je na nama i nekim našim kvalitetima, što može razvijati samoljublje.
    Ali, neko je već ovde lepo rekao-sve zavisi od toga o čemu maštamo i to je sila data od Boga, koju ne treba da ugasimo, već da urkotimo, usmerimo i preobrazimo u nešto dobro. Nama je čak dato u glavni zadatak da volimo svim srcem, svim mislima, svom snagom i dušom Boga,što će reći da maštamo o ispunjavanju Njegove volje koja je za nas jedina dobra.
    I veruj mi, ako se iko namaštao (uzalud, oko nebitnih stvari) ja sam, i na kraju sam shvatila da je život u stvarnosti, komunikacija sa Bogom kroz ispunjavanje Njegove-a ne svoje- volje, neuporedivo zanimljiviji.Time doživljavaš čuda (od manjih, do većih) na javi, uočavaš istinitost Svetog pisma, uočavaš takve neke zakonitosti u životu, koje ti daju mir i jačaju veru. Pritom, čini mi se da se da se tim putem i naše želje ostvaruju (Bog ih ostvari), ali tek onda kad nismo više misleno obuzeti njima.Kada svaka od njih dođe u našoj glavi na svoje pravo/istinito mesto, onda nam se i ostvare.Dok god ih preuveličavamo i dok god gospodare nama, neće se ostvariti i dobro je i da neće. Inače bi srljali u propast i doživljavali velika razočarenja.
     
    Mašta je vezana za prošlost i budućnost, ona potiče iz našeg sećanja na izgubljeni raj i želje da se ponovo vratimo tamo, ali to možemo postići jedino radom na tome u sadašnjosti.Ova tvoja rečenica koju sam boldovala govori o tome, tu je problem.Što čini da želimo da zbacimo svoj krst sa leđa, teško nam je da mislimo o drugima, da im pomažemo, da učestvujemo u realnom životu. 
     
    U svemu treba biti umeren, a u mašti i više nego umeren. Nismo mi ti koji možemo na taj način nešto dobro stvarati (što je i cilj mašte,bar bi trebalo), Bog šalje Svetog Duha onima koji Ga mole za to i trude se da budu dostojni tih darova, počev od slušanja roditelja pa do ostalih poslušanja. Znaš šta je, otprilike, druga strana medalje zvane mašta? To što razvija "smisao" za iracionalno, a danas je omladina puna nekih iracionalnih strahova, anksioznosti, pa do paničnih napada, a mislim da preterano maštanje razvija taj deo mozga koji nas odvaja od realnosti.Da ne pričamo o tome koliko i ova zračenja mobilnog telefona, kompjutera i tv-a deluju na nas. Naravno, mediji podstiču maštu danas više nego išta i to, po pravilu, u pogrešnom pravcu, dakle uporedo sa umerenošću u mašti, treba smanjiti gledanje televizije na minimum.
    Ostajem pri tome da realni život , uz molitvu, može da ti pokaže svakodnevno toliko čudesnih stvari, samo ako "imaš oči da vidiš" i ako ideš pravom linijom, bez skretanja. Počni da uviđaš ta čuda, recimo, vežbanjem hrabrosti i neodlaganja obaveza, te dve osobine sreća prati najočiglednije moguće.A da, i zahvalnosti za sve što već imaš i što si već doživeo.
     
    A što se tiče ovog da mala deca maštaju i veselo trčkaraju po kući zbog toga- to stoga što još nemaju obaveze koje imaju odrasli i stoga što se raduju sadašnjem trenutku i ono o čemu maštaju je odmah tu i lako je ostvarljivo, zato su srećni. Zahvalni su na onom što već imaju pred sobom.
     
    Za nas je pripremljeno ono što "oko ne vide i uho ne ču i u srce čoveku ne dođe", zato se ne treba gubiti u ovoj stvarnosti koja je cela zapravo sastavljena od simbola onoga što ti simboli označavaju, a što je nevidljivo. Preporučujem ti da pročitaš od sv.vladike Nikolaja tekst "Simvoli i signali", imaš to na sajtu "Svetosavlje", ne uspeva mi da zakačim link ovde. 
     
    Pozz 
  24. Волим
    Jesus Of Suburbia је реаговао/ла на Jace Jerimoth у Rock (слободна тема)   
    http://www.hdwallpapersos.com/rock-music-wallpaper-hd.html
     
    Општа тема о рок музици, невезано за одређени поджанр. Поделите ваше омиљене рок песме, спотове, мишљења, поуке. Да ли је рокенрол мртав? Да ли је постојало време када се за рок могло рећи  да је раван класичној музици? Можда оно тек предстоји... Шта мислите, који познати композитори би се могли сврстати у рокере (међу првима ми на памет пада Бах )?
     
    Ова прича је просто превише широка да би се сместила у једну тему па ево и неких усмерених тема везаних за рок музику.
     
    Екс-Ју рок, поп рок
     
    Кад владика предаје о рокенролу
     
    Post-rock
     
    Srpska rok muzika
     
    Surf rock
     
    Коначно... HARD ROCK !
     
    Топ 100 албума
  25. Волим
    Jesus Of Suburbia got a reaction from Данче* in Сатанизам у музици   
    Bih i ja da se uključim u diskusiju.  8086.gif
     
    Well, ja slušam rok i hrišćanin sam. Slušam alternativni rok, pank, hevi metal, hard rok i još nekoliko pod-žanrova. Ne mogu da kažem da u rok muzici nema najviše satanizma. Ako se iđe otvoreno govori o antihrišćanstvu, onda je to rok, ali po priči dostine ljudi ispade da je komplet rok prljav i nečastiv. Ja bih samo od sve ove tematike da kažem da Black Sabbath nije satanistički bend. Ovaj bend je osnovao Ozzy Osbourne, čovjek koji je člank engleske crkve. Čovjek koji je izjavio da se moli Bogu pred svaki koncert. 
     

     
    Neko je gore spomenuo da je na omotu njihovog albuma broj zvjeri, tj. 666. Po bendu, ideja ovog omota je bila da se prikaže smrt čovjeka na dva načina, prvi način je sa prednje strane, gdje čovjek ima viziju da ga uzimaju demoni i da leži na đavoljem krevetu sa sve 666 brojem, a drugi način je gdje čovjek umire, krajnje blažesno. Evo slika omota sa obije strane:
     

     

     
    Trenutnu postavu benda sačinjava on (Ozzy), Tony (koji je takođe hrišćanin) i Geezer Butler koji je podignut kao hrišćanin a sada je ateista. 
     

     
    Strašno, sve satanisti jedan do drugog. 
     
    Ja se sad sjetih one pjesme domaće od Saške Karan: 
     
    "Daću, daću, daću nego šta ću,
    ali mi je ipak stalo da te mučim malo."
     
    E pa, više bih volio da mi ćerka jednog dana sluše ove ljude gore, nego ove fine, nevine, časne domaće pjesme. Ne zamjerite, ja bih sad da postavim nekoliko domaćih pjesama koje sam primjetio da su baš popularne, a vi samo naslov pogledajte:
     

     

     

     

     

     
     
    I tako dalje, ima ih još, siguran sam. I o čemu god da pjeva neki domaći pjevač, sve ćešće u spot ubacuje neke polugole tete koje plešu po belimm lađamaa. Nego sam pročitao samo prvih 10 strana od ove teme, pa se izvinjavam ako sam napisao nešto što je već rečeno. 

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...